Операције Тимочке војске
Команданту Крајинског одреда наређено је, да по доласку у Товрљан упути команданту III. армије оба батаљона 8. пука I. позива, ради улаза у састав свога пука. Овај одред дошао је на положај код Товрљана у 10 часова и предузео је улогу у односу на III. армију. Командант Крајинског одреда извештава, да је Браничевски одред напустио Бресничку главицу и у нереду се повукао иза Трновог Лаза око 13 часова. Због тога су одмах упућени у томе правцу: 3. пук III. позива и 2 батаљона 8. пука I. позива са Дебанжовом батеријом. Но кад су ове трупе избијале на Трнови Лаз, непријатељ је већ подилазио положају, те су га наше трупе морале у највећој брзини поседати. Борба је одмах отпочела; наше су трупе успеле да непријатеља одбију и натерају на повлачење, у правцу ка Бресничкој главици. Намеравани напад није се овога дана могао предузети због краткоће времена; борба је престала у мрак. Распоред Крајинског одреда је овакав: Трнов Лаз држи 3. пук III. позива са 2 чете 8. пука I. позива, којима су придати прикупљени делови Браничевског одреда. Овде је пласирана Дебанжова батерија Крајинског одреда и батерија из Браничевског одреда, која је дошла без муниције. У резерви код Трновог Лаза било је 6 чета из 8. пука I. позива. На левој обали Арбанашке реке, код села Товрљана заузео је положај 13. пук III. позива, са 1 батаљоном избаченим на косу код села Арбанашке. Овај пук има 1 батаљон у резерви. Од Горњих Статоваца, сем патрола није се никакав јачи непријатељ појавио. Крајински одред стављен је привремено под команду III. армије. Ово стављање Крајинског одреда под команду III. армије није било по директиви Врховне команде. У току 15. новембра, Комбинована дивизија маршовала је од Куршумлије ка Мердарима. Марш је вршен под тешким приликама стога, што су неколико аутомобила II. армије, пекарнице и мостовни тренови III. армије застали на делу пута: Преветица – Мердари и зауставили цео саобраћај за више часова тако, да се пешадија морала провлачити и хватати стрме нагибе поред кола. Штаб Комбиноване дивизије био је 15./16. новембра у Подујеву. Заштитница ове дивизије повукла се са Конџељског положаја у току ноћи 14./15. и маршовала је у току 15. новембра за својом дивизијом.
Операције II. армије
За случај повлачења са садањег одсека: Бојник – Лебане, командант II. армије издао је у Медвеђи директиву ОБр. 10127 ове садржине:
1) Шумадиска дивизија II. позива:
а) Упутиће један одред на Кавгалију, који ће се постепено повлачити преко: Врата – Ђак планине – кота 1400 – село Кула – Раканичка Џамија на стари гранични фронт Караула – Марков вис.
б) Оставиће у циљу задржавања противника потребну заштитницу на положају: Куртуз – Бучумет, која ће се кад буде принуђена, повлачити преко Петрове горе на Гајтан – Мален план. – Брајмор планину на лево крило дивизије на Сикирачки крш.
в) Главнина дивизије за први мах да се групише на линији: Сикирача – Реткоцер – Богдашевски вис – Маћедонци ради давања поновног отпора противнику; а нарочитим одељењима запречити друм: Лебане – Медвеђа – Прапаштица.
2) Тимочка дивизија I. позива:
а) Један одред упутиће између Шуманске реке и Ветернице на село Гагинце, те да затвори тај правац и да осигура наше трупе, које се налазе на Оруглици и Копиљаку фронтом ка југу.
б) Главнина дивизије да се групише на линији: с. Радевци (1070) – Тупалски вис – Дукатска чука, а јачим деловима да држи тачке: Бувачки вис, Ђулекаре (850), Беровица, кота 677 и остале тачке које нађе за добро.
3) Трупе Власинског одреда, кад их замене трупе Тимочке дивизије I. позива, груписаће се на простору између с. Свирци и Свирачке карауле, где ће остати у резерви под мојом командом.
4) Добровољачки одред, да одмаршује на Лисицу, где ће се ставити под моју команду.
5) Везу ће одржавати и то:
а) Шумадиска дивизија II. позива са Тимочком дивизијом I. позива у долини Медвеђе, а лево са трупама које ће се јавити накнадно.
б) Тимочка дивизија I. позива лево са Шумадиском дивизијом II. позива у долини Медвеђе, а десно са нашим трупама на Оруглици.
6) Да не би било сукобљавања на друму: Лебане – Медвеђа тим друмом кретаће се трупе Шумадиске дивизије II. позива, а од Тимочке дивизије I. позива само пољски топови и заостали возови.
7) По доласку на нове положаје, ако буде могућности, да команданти извуку и своју пољску артилерију.
8) Деташована одељења снабдети са више хране и муниције да им истраје, док се не добије могућност, да им се храна и муниција редовно дотура.
9) По овоме учинити само припреме, а приступити извршењу онда, кад се буде то наредило.
10) Ово сматрати као поверљиво.
11) О пријему наређења одговорити“.
Стање на фронту II. армије у току 15. новембра. По извештају команданта Шумадиске дивизије II. позива, непријатељ је нападао снагом до 4 пука пешадије, под чијим се притиском дивизија почела повлачити. Командант Тимочке дивизије I. позива извештава, да га је непријатељ напао са 6 пукова пешадије и да му је почео обилазити десно крило. Због овога наређено је, да се Шумадиска дивизија II. позива и Тимочка дивизија I. позива повуку на линију: Сикирача – Реткоцер – Маћедонци – Дукат – Тупалски вис – кота 1070 – село Радевци, са заштитницама на Бучумету, Куртузу, Бувачком вису, Ђулекарима и Баровици. Моравска дивизија II. позива извештава: 1 батаљон 3. пука II. позива и 1 батаљон 4. кадровског пука, после упорне борбе, овладали су Вељом главом око 9 часова. Јачина непријатеља на Вељој глави цени се на 2 – 3 чете без артилерије. У даљем току избио је 3. пук II. позива без борбе, око подне, на Волујски камен, где није било непријатеља. У то доба избио је 1. пук II. позива на Китку, а 3. пук продужио је дејство са Китке у правцу Хогоште; 10. пук I. позива заноћио је на Јелачи, где није било непријатеља; 4. кадров. пук налази се позади 3. пука у резерви код Липовице; 2. пук II. позива стигао је на Копиљак. Командант II. армије, 15. новембра у 22.35 часова послао је из Медвеђе, команданту Моравске дивизије II. позива наређење ОБр. 10132 ове садржине:
„Због неуспеха Шумадиске дивизије II. позива и Тимочке дивизије I. позива на фронту: Бојник -Лебане наредио сам, да се обе дивизије повуку на фронт: Сикирача – Реткоцер – Маћедонци -Дукатска чука – Тупалски вис – село Радевци (1070), да ту понове отпор. С обзиром на ситуацију код ове армије и код трупа Нове Области наређујем, да Јужно Моравске трупе, у колико нису овим наређењем придате Моравској дивизији II. позива, изађу из састава Моравске дивизије II. позива и остану под мојом командом. Како је противник потиснуо Вардарску дивизију I. позива, заузео Гиљан и Велику планину, на којој се утврђује према нашим трупама, које држе Ново Брдо, то да би се ситуација код трупа Нове Области што пре поправила наређујем, да Моравска дивизија II. позива, коју образују: 1., 2. и 3. пук II. позива, 10. пук I. позива, 4. коњички пук, 1 ескадрон Моравског коњичког дивизиона II. позива, 1 пољска батерија и 6 брдских топова, сутра 16. новембра нападне најенергичније у бок и позадину противника, који се налази на Великој планини. Ухватити што пре везу са трупама Нове Области и Комбинованог одреда на Новом Брду. За чување позадине Моравске дивизије II. позива и десног бока Тимочке дивизије I. позива наређујем, да 4. кадров. пук и 1. пук III. позива са 2 Дебанжова топа и 2 пољске брзометне батерије – све то под командом пуковника Милована Плазине, заузму одсек: Китка – Веља глава – Липовица и одсудно га бране, хватајући везу лево са трупама Тимочке дивизије I. позива у правцу коте 1010, а десно са трупама Моравске дивизије II. позива. 17. пешад. пук I. позива прикупиће се сутра 16. новембра по могућности до подне, код Сјаринске Џамије, где ће очекивати даље наређење, а 1 батаљон 3. пука I. позива, 1 батаљон 16. пука I. позива, 2 чете 3. пука III. позива и 2 брдске хаубице прикупиће се код Свирачке карауле, где ће очекивати даље наређење. Одред пуковника Плазине код Свирачке карауле и 17. пук I. позива биће под командом команданта Јужно Моравских трупа. Добровољачки одред прикупиће се на Лисици и стајаће на мом расположењу. Коњичка дивизија (без 4. коњичког пука) одмаршоваће за Приштину, и ставиће се на расположење команданту трупа Нове Области (пошто нема више да дејствује на правцу код II. армије). Штаб армије налазиће се сутра 16. новембра у с. Тулари“.
У 23.50 часова, командант II. армије послао је команданту Моравске дивизије II. позива наређење Врховне команде ОБр. 24329 од 15. новембра, које гласи: „Моравску дивизију II. позива упутите одмах правцем ка Гиљану, да што пре избије у позадину оних непријатељских трупа, које су заузеле Гиљан и положаје око њега и потисле Вардарску и Моравску дивизију I. позива. Чим дивизија буде упућена са датим задатком ставиће се под команду команданта трупа Нове Области чији је штаб у Липљану“. У 22 часа 15. новембра примио је командант II. армије од команданта трупа Нове Области извештај, послат у Феризовићу у 13.50 часова, и доставља га у целини команданту Моравске дивизије II. позива 16. новембра у 1.15 часова. Извештај је гласио: „На левом крилу Вардарске дивизије борба је почела 15. новембра на Великој планини. Непријатељ напада са правца село Беривојце – Каменица – Ајневце и успео је да избије на Велику планину, где се задржао и утврдио на линији: Царевце – Мигановце – Босоват, са 1 водом на безименој коти код слова „Б“ у натпису „Ново Брдо“. Борба је престала око 11 часова. Према Моравској дивизији I. позива непријатељ је такође наступао и око 10 часова заузео Гњилане. Вардарска и Моравска дивизија I. позива су у повлачењу на линији: Ново Брдо – Прејаковце -највиша безимена кота између Зебинце и Брничевца – Бресалце – Понеш – кота 1190 и до 11.30 часова Вардарска дивизија пребацила је: 3. пешад. пук код села Прејаковца; 2 батаљона 2. пука III. позива код манастира Бостане, а остале трупе и артилерија у повлачењу су, где се и командант дивизије налази. Командант Вардарске дивизије I. позива предузео је уређење трупа и положаја у колико је то предвиђено заповешћу од 14. новембра. О покретима које врши Моравска дивизија II. позива немам извештаја. Око 11.30 часова примећена је 1 уређена колона да избија на коту 1124. Вероватно да је то Комбиновани одред. Молим да се нареди да Моравска дивизија II. позива преко Јелаче и правцима од Китке и Копиљака ка Биначкој Морави енергично дејствује свом снагом у бок и позадину непријатеља на Великој планини и Биначкој Морави, који је изложио свој бок и позадину Моравској дивизији II. позива и да се Моравска дивизија II. позива не задржи главном снагом на старој граничној линији, шаљући поједине батаљоне правцем ка југу, као што ме је о томе известио командант II. армије својим извештајем ОБр. 10109 од 15. овог месеца. Начелнику штаба пуковнику Кушаковићу наредио сам да обавести команданта Вардарске дивизије I. позива и Комбинованог одреда о акцији Моравске дивизије II. позива и да команданти предузму све мере, да се непријатељ сатре чим осете дејство Моравске дивизије II. позива“.
Командант Моравске дивизије II. позива 15. новембра у 23 часа издао је заповест ОБр. 2795: „Наше трупе у Новој Области налазе се на десној обали реке Прилепнице са својим левим крилом код Новог Брда. Непријатељско десно крило налази се на Великој планини или десној обали Криве реке. Моравска дивизија II. позива, у чији се састав враћа 1. пук II. позива, а улази 10. пук I. позива и 4. коњички пук, заједно са брдском артилеријом, која је придата 1. и 10. пуку, добила је задатак, да се свом снагом баци на непријатељски бок и позадину, дејствујући у правцу Велике планине. Десно крило Јужно Моравских трупа, које су изашле испод моје команде, налазиће се на Китки и Вељој глави и оне ће штитити позадину и бок Моравској дивизији за време напада. Наређујем:
1) 10. пешад. пук са својом артилеријом нападаће од Јелаче (900) обема обалама реке Сите на фронт: ушће реке Кременате – село Харновце. Резерва на десном крилу.
2) 3. пешад. пук са својом батеријом нападаће преко Бохге и Хогошта на фронт: село Каменица – село Беривојце. Ако батерија не би могла да га прати, нека је упути старим граничним фронтом на Новакову чуку и с. Тучевце, па ће бити употребљена на десном крилу; ако би и пут старим граничним фронтом био неупотребљив, онда ову батерију вратити на Тупалски вис, на расположење команданту Јужно Моравских трупа.
3) 1. пешад. пук са својом брдском артилеријом доћиће преко Ђурашевца и Стрелица у средину између 10. и 3. пука и нападаће фронт: Харновце – Каменица.
4) 2. пешад. пук кренуће се преко Веље главе и Китке и образоваће дивизиску резерву, која ће се кретати позади левог крила тј. позади 3. пука са специјалним задатком, да штити леви бок борбеног поретка дивизије од непријатељског покушаја од југоистока. У том циљу коњички ескадрон остаје на расположењу команданту 2. пука. Батаљон 4. кадров. пука, који је био у саставу 2. пука, упутити на Вељу главу, где се налази још један батаљон тога пука. Оба батаљона биће на расположењу њиховог команданта пука, који је на Липовици (950).
5) 4. коњички пук остаће на десном крилу и одржаваће везу са левим крилом трупа Нове Области код Новог Брда.
6) Покрет за напад почети у свануће; 10. и 3. пук неће сачекати остала два пука. Напад се мора извести са крајњом енергијом и жестином; њиме треба да се постигне ефекат изненађења и да се нападом на позадину натера десно крило непријатељско на повлачење. Рачунам и овом приликом на познату храброст и чврстину команданата пукова и убеђен сам да ће Моравска дивизија II. позива и у овом тренутку оправдати наде, које се полажу у њу.
7) Командант артилериског пука зауставиће своје батерије код Прапаштице, и једну од њих упутити старим граничним фронтом до Трепоје Рида ако је пут могућ, одакле да ми се командир јави.
8) Болничарска чета и све трупне коморе задржаће се код Прапаштице; наређење за ово издаће се непосредно из дивизиског штаба.
9) Штаб дивизије (оперативно одељење) биће у селу Тучевцу; 10. пук нека не скида своју садашњу телефонску линију, док год штаб дивизије не буде везан са армијом. Остали пукови нека се привежу за 10. пук.
10) У случају јачег непријатељског притиска са југоистока, дивизија ће окренути фронт у ту страну. Тај би фронт ишао од села Харновца на Кривој реци преко села Рђавца, Бохге и десном обалом Хогоша реке ка Китки.
11) За време борбе ја ћу бити на путу: Тучевац – Јелача (900). Чим будем тамо приспео сутра 16. новембра пре подне, пукови долазе под моју непосредну команду“.
Операције трупа Нове области
У току ноћи 14./15. новембра на фронту свију дивизија владао је мир. Непријатељ је на левом крилу Моравске дивизије I. позива код Носаља прелазио на леву обалу реке Мораве. Комбиновани одред пошао је са Лисице ка Новом Брду 15. новембра у 1 час. 15. новембра у јутру непријатељ је продужио напад на све три дивизије команде трупа Нове Области. Борба је отпочела на левом крилу Вардарске дивизије на Великој планини.
Дејство Вардарске дивизије I. позива. У духу наређења команданта трупа Нове Области ОБр. 10641 од 14. новембра, командант дивизије наредио је да се на случај јачег непријатељског надирања трупе десног одсека повуку на линију: Безимена коса (западно од с. Макреша) -Прејаковце и кота 867 (с. Бостане), а трупе левог одсека да се повуку на линију Ново Брдо – кота 997. Непријатељ је у јутру 15. новембра отпочео напад са фронта с. Беривојце – Каменица -Харновци. У 6 часова, командант дивизије шаље извештај ОБр. 617 команданту трупа Нове Области ове садржине: Због сувише угроженог левог бока и позадине, трупе ове дивизије почеле су постепено извлачење из борбе. На садашњим положајима ове дивизије остале су јаче заштитнице, које су у 6 часова отпочеле борбу са непријатељем. Дејство Комбинованог одреда још се не осећа“. Непријатељ је до 11 часова успео да заузме линију: Царевце – Мигановце – Босват, где се задржао и утврдио. У 15 часова, непријатељ је нападао јачом снагом на лево крило дивизије: коту 1124 (Ново Брдо) – коту 997. У 15.30 часова командант дивизије шаље команданту Комбинованог одреда извештај ОБр. 619 ове садржине: „Дивизија се повукла на линију: Ново Брдо – кота 997 – безимена кота западно од с. Макреша. Губитака у одступању има доста. Положаји се једва држе и потребно је ваше садејство, иначе ће се и ови положаји морати изгубити“. У исто време, са коте 867 послат је команданту трупа Нове Области извештај ОБр. 620: „Трупе ове дивизије повукле су се на одређену линију. Због повлачења по дану, непријатељ је чинио јак притисак и трупе су врло растројене и још се нису прикупиле. Многи војници лутају у позадини; 12. пук III. позива има свега 240 војника, а фронт који држи износи око 5 км. Због овога, десно крило (безимена кота западно од с. Макреша) попустило је. Непријатељ је данас енергично гонио и већ напада наше нове положаје. Без свежих трупа положаји ове дивизије не могу се одржати. Везу са Моравском дивизијом II. позива и Комбинованим одредом још немам. У данашњем одступању изгубљена су 2 пољска брзометна топа и 6 пољских Дебанжових топова, јер је непријатељ са Велике планине напао у бок нашу одступајућу колону јачином од 3 батаљона. Данас у 14.30 часова примећено је, да се јужном падином Велике планине крећу 2 ескадрона и 1 батаљон непријатељске пешадије. Најнужније су потребна појачања“.
Дејство Моравске дивизије I. позива. 15. новембра у 6.50 час. добио је командант дивизије извештај, да се Вардарска дивизија I. позива повлачи главнином на линију: Ново Брдо – Прејаковци – највиша кота на средокраћи између села Бресаљице, Макреша и Зебинце а заштитнички делови да остају на досадањим положајима. Командант дивизије извештава команданта трупа Нове Области о овоме повлачењу Вардарске дивизије с тим, да је тим повлачењем лево крило и бок дивизије код села Ропотова одголићено и угрожено. Командант трупа Нове Области наређује да се лево крило дивизије повуче уназад толико, да не дође у ситуацију, да се не би могло извући. У 7 часова отпочело је постепено повлачење у духу наређења команданта трупа Нове Области ОБр. 10641 од 14. новембра. У 11 часова командант дивизије излаже команданту армије ситуацију овако: „Десна колона (12. пук) избија на Жеговац; 3. батаљон 3. пука избија ка Понежу: са левим крилом не знам тачно шта је – прикупља се. Оно је највише било ангажовано. Ја ћу наставити десно крило Вардарске дивизије. Непријатељ гони у стопу; непријатељ је ушао у Гиљане. Ја ћу бити изнад села Бресаљице“. У 16.45 часова, командант Моравске дивизије на телефону излаже ситуацију команданту армије овако: „Трупе су растурене и растројене због одступања дању под сталним ударима непријатељске артилерије и гоњења у стопу пешадијом. Положај је развучен, те непријатељ релативно малим снагама може да пробије фронт на сваком месту. Потребно је да се трупе повуку, уреде и прикупе на положају, који је прикупљенији, а то је вододелницом између Грачаничке и Бресаљице реке“. Командант Вардарске дивизије исто то у то време предлаже. Командант армије се слаже са овим мишљењем и тражи писмену представку у овом смислу.
Командант Моравске дивизије под ОБр. 4402 од 15. новембра у 17.15 часова доставља команданту трупа Нове Области ову представку: „Данас у 7 часова, по добивеном наређењу, пошто је Вардарска дивизија одступила са свога положаја, отпочео сам повлачење према добивеној заповести. Тучен јаком ватром са левог бока и нападнут јако на целом фронту, повлачење сам вршио под најнеповољнијим околностима. Са врло великим губитцима једва сам успео, да око 11 часова повучем трупе из борбе и поседнем положај од безимене коте (западно од Макреша) преко Понежа до коте 1190 на Жеговцу. Положај овај дугачак је око 15 км, страховито развучен тако, да га са трупама, које имам, апсолутно не могу упорно да браним и непријатељу је могуће да пробије кад год хоће релативно малом снагом. Потребно је да се трупе прикупе, уреде и поседну прикупљенији положај, који по моме мишљењу треба да буде вододелница између Бресаљице и Грачаничке реке тј. положај: Зебинце – Лабљане – Драговац са истакнутим положајем на коти 1250 северозападно од села Понежа. Код Зебинца требало би да се вежу крила обеју дивизија, а повлачење би требало извршити одмах те да се за време ноћи сврши и положај уреди за одбрану“. Начелник армиског штаба пуковник Драгутин Кушаковић, који је у 15 часова стигао у штаб Моравске дивизије у Лабљане, а пошто је успео да одступајуће трупе Вардарске дивизије прикупи на коси код Бостине и распореди за одбрану до доласка команданта дивизије, сложио се са представком, коју је учинио командант Моравске дивизије I. позива, извештавајући телефоном команданта армије о целокупној ситуацији код обе дивизије, а нарочито код Вардарске. У 18 часова, а у духу изложене представке и по одобрењу команданта армије (преко телефона), командант Моравске дивизије I. позива издаје својим трупама наређење за груписање на одсеку: с. Зебинце – Лабљане – кота 1250 (код Драговца).
На фронту Моравског дивизиског коњичког пука официрске патроле осмотриле су, да је у 9.45 часова једна чета ушла у село Носаље и наступа стрељачким стројем ка Церници, и да се истом селу упутила још једна чета и отишла путом ка селу Велекинце. Непријатељ је запалио село Радивојце и надире косом североисточно од села Трпезе ка коти 1190; а један непријатељски батаљон са водом коњице налази се између Чифлука и Клокоша. Путом од Жегре ка Владову и Моравн примећена је једна колона јачине 2 батаљона. У 9.40 часова вођа патроле цени, да се између Носаљске косе и Пасјана налази најмање један пешад. пук и велики број Арнаута. Друга официрска патрола у 11 часова извештава, да су два густа стрељачка строја избила на косу западно од Цернице а од Пасјана иду 4 чете, које прелазе Мораву. Вођа патроле цени јачину непријатеља на том правцу два пешадиска пука. Непријатељски ескадрон помера се унапред само у толико, у колико пешадија наступа. На фронту Брегалничке дивизије I. позива непријатељ је у 14 часова, после артилериске припреме, напао са једним пуком пешадије лево крило ове дивизије код села Слатине, вршећи својим десним крилом обухват у правцу коте 1190 на Жеговцу. Поред овога напада на лево крило, где је борба остала нерешена, вршио је непријатељ напад и на десни одсек, али је одбивен. Комбиновани одред стигао је 15. новембра око 11 часова код села Криљева, где је добио од коњичког дивизиона из Ваганеша овај извештај: „Са 5. ескадроном стигао сам у с. Ваганеш, у коме противника нема. Село је запаљено и доста је мештана побијено. По исказу мештана, овде је било противничке пешадије и коњице; бројно јачину не могу да оцене, али кажу да их је било доста. Овде су се бавили три дана и три ноћи и јуче око подне отишли су ка селу Беривојцу. Са батаљоном – побочницом, која је требала да дође у село Ваганеш према нашем усменом наређењу, нисам још могао ухватити везу. Испослао сам патроле за хватање везе са тим батаљоном“.
Командант Комбинованог одреда 15. новембра у 12.20 часова издаје команданту коњичког дивизиона наређење ОБр. 5435 у овоме: „Одред је стигао код села Криљева, а у 11 часова претходнички батаљон почео је да узлази уз Ново Брдо. О непријатељу немам још никакве податке, нити су предњи делови дошли са њим у додир. Од мештана сазнао сам, да је јутрос на северном делу Новог Брда било непријатељских делова у јачини до две чете. Одред ћу груписати на Новом Брду, а на одсеку између Криве реке и коте 1124, одакле ћу доћи у везу са левим крилом Вардарске дивизије, а потом у вези са њом кренути са гребена Велике планине. Ви са ескадроном останите у Ваганешу са задатком, да штитите леви бок одреда, да извиђате долином Криве реке и да одржавате везу између левог крила одреда и десног крила Јужно Моравских трупа, у коме циљу ваш ескадрон код Тучевца да остане и даље тамо с тим, да ми и његове извештаје достављате“. Командант Комбинованог одреда 15. новембра у 20 часова шаље врло хитан извештај команданту трупа Нове Области (ОБр. 5440): „Са одредом стигао сам југозападно од с. Лештара и по избијању на вис одмах отпочео око 14.30 часова напад на непријатељске делове на коти 1124. Јачина непријатеља на сваки начин је око 2 батаљона пешадије са 2 брдска топа. До мрака деснокрилни батаљон је заузео град, а остали су подишли коти 1124. Целога дана никаквим начином нисам могао да ухватим везу са Вардарском дивизијом I. позива, нити сад знам где се та дивизија налази ни каква је ситуација код ње, а од тога зависи сав мој даљи рад. Молим за најхитније обавештење о овоме и за упутства за даљи рад, ако је то потребно. Извештај шаљем преко мога телефона на Лисици, пошто за сад боље везе немам. Са штабом сам заноћио у с. Лештару“.
Командант II. армије под ОБр. 10109 од 15. новембра у 6.30 часова доставља извештај команданту трупа Нове Области: „Командант Моравске дивизије II. позива за 15. новембар наредио је напад у циљу заузећа старог граничног фронта: Китка – Веља глава – Копиљак. Делом своје снаге продужиће наступање ка југу ради појаве на десном боку и у позадини непријатеља, који је ангажован против наших трупа на Кончулском теснацу. Распоред је овакав: 2. пук заузеће Копиљак и на њему остати и утврдити га, истурајући по један батаљон на Прокупије и караулу Крстати пут; 3. пешад. пук са својом батеријом заузеће Вељу главу и на њој се задржати са главнином, а један батаљон упутиће левом обалом потока, који са Веље главе тече југу. Командант Јужно Моравских трупа једним својим пуком пешадије заузеће Китку са главнином, а један батаљон упутиће југу косом између Хогоша (Свирци) и Десивојке; један пук упутиће преко села Тучевца и Костадинца ка Јелачи, у бок непријатеља. Овај ће пук тражити везу са Вардарском дивизијом на Кривој реци и са Комбинованим одредом; један пук ће се прикупити код села Липовице и он ће образовати дивизиску резерву; преостале Јужно Моравске трупе прикупиће се на линији: Бувци – Тупалски вис ради заштите од непријатељских покушаја од стране Ветернице; коњички пук придаће се колони која иде преко Тучевца и Костадинца“.
Командант трупа Нове Области 15. новембра у 23.30 часова издаје наређење ОБр. 10696 у овоме: „Вардарској и Моравској дивизији I. позива, које су потиснуте од стране непријатеља у току данашњег дана, није било погодно да заузму положаје, које сам био означио мојом заповешћу од 14. ов. м-ца. већ сам одобрио и наредио да заузму ове положаје: Вардарска дивизија: Ново Брдо – Извор – Зебинце. Моравска дивизија: Од Зебинца преко Лабљана на Корму – кота 1250. Ту да се утврде, да дочекају непријатеља и да пређу у напад у вези са Комбинованим одредом, који је наступао од Лисице; са 10. пуком I. позива, који је данас у подне сишао на Јелачу и са Моравском дивизијом II. позива, која се данас спуштала са старе границе ка Кривој реци у десни бок и позадину непријатеља, који је наступао за Вардарском и Моравском дивизијом I. позива и попео се на Велику планину. Брегалничка дивизија водила је данас борбу са непријатељем и одбила га. Она ће и даље остати на свом положају и извиђати далеко у правцу свог левог бока и позадине, одржавајући додир са непријатељем који наступа за Моравском дивизијом I. позива, да би благовремено открила сваки непријатељски покушај са те стране. Армиски штаб ће се преместити 16. ов. м-ца. у 6 часова у Липљане. Са њиме одржавати трајну везу. Ја ћу се 16. ов. м-ца. од 6 часова налазити код Моравске и Вардарске дивизије I. позива“.
Вардарска и Моравска дивизија I. позива одступале су 15. новембра под притиском непријатеља тако, да се нису могле зауставити ни уредити на линији, која им је означена 14. новембра од стране команданта трупа Нове Области. Трупе су одступањем и борбом биле јако заморене, а Вардарска дивизија и растројена; ова дивизија изгубила је 2 брзометна пољска топа и 5 Дебанжових пољских топова. Неизоставно је било потребно, да се обе дивизије ноћу измакну из теснога додира са непријатељем, да се прикупе и уреде на ужем фронту, да би биле што више у руци својих старешина. Ово је било у толико нужније, што се Комбиновани одред до 15. новембра у вече не само није био појавио на Новом Брду, где је имао осванути, него се није могла постићи ни веза са њиме, ни иначе сазнати где је, нити средством изасланих патрола, нити преко телефона на Лисици – преко кога је имао да одржава везу са командантом трупа Нове Области и да га извештава о свом кретању. Горе изнети извештај ОБр. 5440 команданта овог одреда добивен је тек 16. новембра у јутру. Због овога је командант трупа Нове Области био принуђен, да 15. новембра у вече одреди Вардарској дивизији и Моравској дивизији за положај линију: Ново Брдо (1124) – Извор – Лабљане – Корму (1250) – кота 1190 (на Жеговцу) с тим, да се одрже по сваку цену. Нова линија била је много краћа и прегледнија, те се могло очекивати, да ће се даље непријатељско надирање ту моћи задржати, док Комбиновани одред и Моравска дивизија II. позива не изјаве своје дејство и утицај на непријатеља. Да бих са штабом био ближе дивизијама и да бих могао 16. новембра лично управљати акцијом обеју дивизија, штаб трупа Нове Области премештен је у вече 15. новембра на главну раскрсницу путова у Липљане.
Ситуација у којој су се налазиле трупе Нове Области била је врло неповољна. Морал код трупа нагло је опадао. Брза и енергична помоћ била је неизоставно потребна. Положај Брегалничке дивизије на северном излазу из Качаничког теснаца био је веома изложен тако, да би и најмање непријатељско дејство правцем од Гиљана ка Урошевцу учинило, да ова дивизија, не само не би могла дати никаквог отпора него би била доведена у опасност, да буде одбачена од своје одступнице ка Приштини и принуђена на повлачење ка Штимљу. Ова се опасност у толико више појачавала, што се осећало, да је непријатељ знатно појачан у пешадији и артилерији не само против Моравске и Вардарске дивизије, већ и против Брегалничке, јер се у борби био појавио знатно већи број његове артилерије него што је до овога дана имао. Да је био појачан у пешадији против Моравске и Вардарске дивизије, потврдили су не само извештаји команданата ових дивизија, него и команданта коњичког пука из долине Биначке Мораве, чије су патроле осмотриле пребацивање непријатеља преко Мораве и то: код села Носаље 3 батаљона; код коте 477 близу Пасјане 4 чете, а сем тога и густи стрељачки стројеви код села Цернице. Све ове трупе тежиле су на Жеговац правцем ка коти 1190 и источно од ње. Поводом овакве ситуације, молио је командант трупа Нове Области Врховну команду, да упути Моравску дивизију II. позива из долине Медвеђе преко Китке и Јелаче у десни бок и позадину непријатеља, који је дејствовао против Вардарске дивизије.
Врховна команда са ОБр. 24320 од 15. новембра наредила је:
Команданту II. армије – Медвеђа: „Моравску дивизију II. позива упутите правцем ка Гиљану да што пре избије у позадину оних непријатељских трупа, које су заузеле Гиљане и положаје око њега и потиснуле нашу Вардарску и Моравску дивизију I. позива. Чим дивизија буде упућена са датим задатком, ставиће се под команду команданта трупа Нове Области, чији је штаб у Липљану“.
Команданту трупа Нове Области – Липљане: „Команданту II. армије наређено је, да Моравску дивизију II. позива одмах упути правцем од Китке ка Гиљану, те да дејствује у бок и позадину оних непријатељских трупа, које су на положајима код Гиљана. Чим дивизија буде упућена, ставља се под вашу команду“.
Командант трупа Нове Области у 22 часа послао је команданту II. армије извештај о стању у току 15. новембра и молио је, да се нареди да Моравска дивизија II. позива преко Јелаче и правцима од Китке и Копиљака ка Биначкој Морави енергично дејствује свом снагом у бок и позадину непријатеља на Великој планини и Биначкој Морави, који је изложио свој бок и позадину Моравској дивизији II. позива, и да се Моравска дивизија II. позива не задржи главном снагом на старој граничној линији, шаљући поједине батаљоне правцем ка југу, као што је то известио командант II. армије својим извештајем ОБр. 10109 од 15. новембра. У току ноћи 15./16. новембра, командант трупа Нове Области добија извештај команданта II. армије (послат 15. новембра у 22.45 часова) ове садржине: „Моравска дивизија II. позива, јачине 4 пука, напада сутра 16. ов. м-ца. у бок и позадину непријатеља на Великој планини“. На фронту Вардарске дивизије I. позива у току ноћи 15./16. новембра било је омањег пушкарања. Дивизија је у повлачењу заузела линију: кота 1124 – 997 – Извор и село Зебинце. На фронту Моравске дивизије I. позива ноћ 15./16. новембра прошла је на миру. Дивизија је у свом повлачењу посела линију: Безимена кота (западно од Макрешана) – Бресаљица – Понеж – кота 1190 на планини Жеговцу.
Операције трупа Битољске дивизиске области
1) Дејство Тетовског одреда. Одред држи линију: Чајле – Дебреше. Непријатељ није до подне ништа предузимао. Командант одреда намерава, да остане на положају све дотле док ситуација буде у Броду повољна, а потом да штити правац: Гостивар – Кичево. За заштиту правца од Здуње упућен је један вод састављен из војника и жандарма, јер су се били појавили побуњени Арнаути и наше страже похватали. Око 12.30 часова непријатељ се појавио трима колонама од Тетова ка Гостивару. Свака колона у јачини од 1 батаљона. Борба је отпочела у 14 часова. Непријатељ је уводио постепено све више и више пешадије у борбу и дошао испред Гостивара на 800 м. где се зауставио и заноћио. Командант Тетовског одреда, немајући више никакве гаранције ни обзиром на јачину одреда, ни обзиром на јачину заузетих положаја на самој ивици вароши, да ће се моћи и у току 16. новембра одржати, а при том немајући више ни артилериске муниције решава се, да се под заклоном ноћи 15./16. новембра, а у духу наређења команданта Битољске дивизиске области (да штити правац: Гостивар – Кичево), повуче са одредом на позадње положаје код села Ђоновице. Повлачење одреда са положаја отпочело је око 19 часова, прво са артилеријом која је била запрегнута воловима и то: Десна колона (1. батаљон, 2 брдска топа и 1 чета 12. пука III. позива) правцем уз Падалишку реку да заузме положаје код села Падалишта, а са 1 четом осигура десни бок преко Добре воде према Самокову. Средња колона (3. батаљон, 2 пољска Дебанжова топа, са комбинованом четом III. позива и митраљеско одељење) друмом за Кичево, да заузме положаје јужно од села Ђоновице. Лева колона (2. батаљон, са 2 брдска топа) повлачи се правцем за Кичево и да заузме положај на коти 1300. Све ово извршено је у току ноћи 15./16. новембра. Непријатељ је остао испред Гостивара, где је и борбу водио. Учествовала је 1 бригада са 1 пољском и 1 брдском батеријом и 1 ескадроном коњице. Састав Тетовског одреда био је овакав: 3 слаба батаљона 13. пешад. пука; 1 чета III. позива, 1 комбинована чета од мештана; 1 брдска Дебанжова батерија (4 топа) и 3 пољска Дебанжова топа.
2) Дејство Вардарског одреда. На левом крилу 15. новембра пре подне, непријатељ је спуштао у Прилепско поље 1 пук пешадије са 2 ескадрона коњице и упутио их према Прилепу, обилазећи лево крило положаја код Дреновца. На Бабунском фронту непријатељ је у току дана вршио напад на Мукош са једним пешадиским пуком и 1 пољском батеријом и успео је, да се под заштитом артилериске ватре према десном крилу подвуче под ровове. Сем тога, непријатељ је привукао још 2 батаљона и исте груписао према Мукошу. Леви одсек је целога дана тучен јаком артилериском ватром. У 12.30 часова мајор Благојевић извештава: „Моја снага у овом моменту је оволика: 3 разне чете 2. пука; 1 чета граничара (70 људи) и 300 људи III. позива. Везу десно са левим крилом одреда имам. Фронтом према селу Дренову: 1 батаљон Бугара без акције. Путом из Строје равницом маршују ка левом крилу мога положаја 2 ескадрона коњице и 3 батаљона пешадије. Кроз пола часа почеће пушкарање са коњичким патролама. Јутрос се чула канонада и пушчана паљба у правцу Крушева. Целокупна наша посада на Бабуни овом је колоном изманеврована и биће бачена од Прилепа и пута Прилеп – Битољ“. Командант Битољске дивизиске области, обзиром на ситуацију и на извештај мајора Благојевића наређује у 13.45 часова ово: Да командант Вардарског одреда организује што јачом снагом напад на непријатеља, који прети да одсече комуникацију Прилеп – Битољ и према ситуацији изврши повлачење трупа са задатком, да поседне десну обалу Црне реке. Мрзенски одред да се креће преко Дренске планине ка Битољу. Обраћа се пажња команданту, да заштити путове Крушево – Кривогаштани – Бучин. Од команданта левог одсека у 13 часова добивен је извештај, да је бугарски коњички пук, који је наступао јутрос, задржан нашом артилеријом, а пешадиски пук свио се у колону северно од села Десова и стоји у месту. Други коњички пук на даљини од његовог положаја 7 – 8 км. отишао је у правцу Крушева. Леви одсек Бабунског положаја, притиснут јаком непријатељском снагом, био је у немогућности, да јачу снагу одвоји на појачање одреда мајора Благојевића који је био доста слаб, да спречи надирање непријатеља ка путу: Прилеп – Битољ. Десни одсек је ангажован борбом, и трупе које га бране развучене су на врло великом простору. Ситуација одреда у овом моменту била је врло тешка с обзиром на могућност, да изгуби одступни правац Прилеп – Битољ. Због створене ситуације код одреда решава се командант Вардарског одреда да повуче своје трупе на положаје на десној обали Црне реке и да брани надирање непријатеља ка Битољу. У овом циљу наредио је:
„1) Да команданти одсека формирају заштитнице до ⅓ своје снаге са сразмерним делом брдске артилерије с тим, да се заштитнице у 24 часа крену са положаја и да код села Пештерице образују заједничку заштитницу под командом старијег команданта.
2) Заштитница одреда мајора Благојевића да се крене 16. новембра у 2 часа преко Коњара ка Бакарном Гумну, на коме ће се цео одред утврдити за најупорнију одбрану. Поред заштитнице, мајор Благојевић да образује једну јаку побочницу која ће се кретати правцем: Кривогаштани – Бучин на лево крило положаја Бакарно Гумно.
3) Чело главнине левог и десног одсека Вардарског одреда, да се крене у 22.30 часова, а одред мајора Благојевића у 24 часа.
4) На челу главнине маршоваће позициске батерије са једним делом претходнице на челу батерије.
5) Командантима пукова наређено је, да трупне и профијантске коморе крену одмах за Битољ.
6) Командант одреда налази се у прво време у Прилепу а затим на Ложачком вису“.
На левом одсеку, непријатељ је у току 15. новембра по подне овладао положајима код Дреновца, који су чинили лево крило одреда. У Небрегово је ушла непријатељска коњица са извесним деловима пешадије.