Операције I. армије
У духу наређења команданта I. армије ОБр. 9325 од 15. новембра, а према ситуацији у току ноћи 15./16. новембра наредио је командант Ужичког одреда, да Доњо Васојевићска бригада и 4. батаљон 9. пука II. поз. по поноћи одмаршује код с. Читлука. 16. новембра у 7.45 часова, кад су трупе Дунавске дивизије II. поз. (7. и 8. пук) избијале на линију: Метаљица – Гњилац наредио је, да се трупе Ужичког одреда: 2. прекобројни пук III. поз. и 4. пук III. поз. са припадајућом артилеријом одмах прикупе и крену преко села Брвеника и Беоца у с. Читлук, где ће се прикупити и очекивати даље наређење. Дринска дивизија II. позива вршила је целе ноћи 15./16. новембра пребацивање 5. и 6. пука на леву обалу Јошаничке реке и прикупљала их на одређеним положајима. Команданту 9. пука II. поз. наређено је, да по прелазу на леву страну р. Јошанице дође у дивизиску резерву у с. Корлаћи. Пук је по сазнању команданта дивизије прешао преко моста на Ибру код с. Биљановца на леву обалу Ибра. Мост на Ибру код с. Биљановца дигнут је у ваздух 16. новембра у 1 час. Командант Бањског одреда известио је у 2 часа, да је командир чете на Копаонику 15. новембра у 17.30 часова јавио, да је непријатељ јачине 1 чете ударио преко Бећировца на одељење ове чете код Вучијег Крша и Јарша. Исти командир у 22.15 часова 15. новембра извештава, да је непријатељ у мрак избио на Вучји Крш и Гобељу у двема колонама, свега јачине од по две чете, и да су обе колоне у току ноћи продужиле покрет и то: једна правцем преко Гобеља косом, а друга од Вучијег крша падином и гребеном у правцу Марине воде и Велике Чуке. Бањски одред био је 16. новембра у 9.50 часова на левој обали р. Јошанице у прикупљању око Тиквице и Чукарка. Због ужасно испресецаног терена војници су били толико уморни, да се нису могли да прикупе. Према оваквој ситуацији а обзиром на растуреност војника, командант овог одреда донео је одлуку да се пребаци на положаје код с. Кремића и да заштити правац према с. Павлици. Командант Дринске дивизије II. поз. послао је наређење команданту Бањског одреда, да се повлачи ка Вучаку и Гобељи, ступајући у везу са 2. батаљоном 14. пука II. поз. на Гобељи. Командант I. армије 16. новембра издаје диспозицију ОБр. 9353 за покрет трупа са прихватних положаја на нову одбранбену линију северно од Рашке ове садржине: „Главна одбранбена линија за трупе у саставу ове армије протеже се са истока на запад овако:
1) За трупе у саставу Дринске дивизије II. поз. од Алине Чуке северно од с. Драгодањ, па иде на Шанац, 1149, караулу 1147, на Плужевцу (883) и Косовачку (709), са наслоном на Ибар, са предположајима на левој обали реке Павлице.
2) За трупе у саставу Дунавске дивизије II. позива, са наслоном деснога крила на Ибар положај иде: на Вељи врх 847 код с. Брвеника, Црни врх 864, Ступник 1103, Џамија 1023, са наслоном левог крила на Брезје 999.
3) За трупе у саставу Санџачког одреда: Виље коло 1150, Валашица 1362 северно од с. Бркуше, Марионица 1374, Кути 1396, са наслоном левога крила на Погледала, 1431.
4) Армиска резерва делом на Малом пољу, а делом на Власовачком брду.
Поседање положаја по групама, држећи групе прикупљене, са истакнутим јачим патролама испред група. Сва пољска артилерија, која се не би могла употребити на овим положајима, пребациће се код Рашке на десну обалу Ибра и одмаршовати друмом ка с. Казновићу, изузимајући оне делове који ће бити из раније пласирани на положајима десне обале Трнавске реке и на положајима између реке Рашке и Ибра јужно од Рашке. Из раније изрекогносцирати могуће путове кретања са прихватних положаја на главне положаје. Покрет на главне положаје постепено отпочети при нападу на прихватне, о чему ме претходно известити“. По пријему заповести ОБр. 9353, по којој ваља предузети покрет на главне положаје постепено, кад непријатељ на прихватне нападне, командант Дунавске дивизије II. поз. чини ову представку: „Ако се овако уради, ми ћемо се са већ слабим трупама борити на два положаја, на којима трупе неће имати довољно времена да се уреде. Мислим да би било много боље, трупе, чим се прикупе на прихватним положајима, одмах повући на главне, а заштитнице постепено повлачити, стварајући време за утврђивање трупа на главном положају“. На основу те представке командант I. армије, 16. новембра у 11.50 часова издао је наређење ОБр. 9358 ове садржине: „У вези мога наређења ОБр. 9353, наређујем, да се трупе са прихватних положаја отпочну кретати на одређене главне положаје чим се прикупе. Кретање отпочети под заштитницама на прихватним положајима, које ће се такође постепено повлачити саобразно кретању главнине. О почетку кретања известити. Одржавати међусобну везу“. Команданту Ужичког одреда, командант I. армије шаље наређење ОБр. 9360 у овоме: „Пошто ће, по мојем наређењу ОБр. 9358 од данашњег, трупе ове армије отпочети покрет ка главним положајима десне обале Брвенице и леве обале Павлице реке, то наредите команданту 4. пука III. позива да се, по искупљању код Читлука, крене ка Рашкој и уђе у армиску резерву. Командант пука по доласку у Рашку да ми се јави“. Око 14 часова командант Ужичког одреда са штабом стигао је у Рашку и јавио се команданту I. армије, од кога је добио писмено наређење за даљи рад. Командант армије објаснио је усмено команданту одреда, да са одредом одмаршује ка Новом Пазару, потом друмом ка Сјеници. Задатак одреда је: да што пре избије на положај између с. Рајковића и Глошева, те да са тамошњих положаја и још више северно затвори правце, који са севера преко села полази и Плешинском реком води ка Новом Пазару; да одржава везу са деловима Студеничког одреда на правцу Себимља. Кад од Сјенице стигну црногорске трупе, под командом командира Петра Мартиновића, онда и њих да прими под своју команду.
Овако уједињен са црногорским трупама има задатак да избором најзгоднијег положаја, брани приступ ка Новом Пазару, од Сјенице и Јанковог камена, јако мотрећи долине река Плештинске и Дежеве. Командант Бањског одреда својим извештајем од 11.30 часова јавља команданту Дринске дивизије II. позива, да је командант 2. батаљона 4. пука, који је са батаљоном држао положај Гобељу, напустио тај положај у току ноћи 15./16. новембра и дошао у састав одреда на Чукарак, и на тај начин потпуно одголитио правац од Брзећа. Командант Дринске дивизије II. поз. известио је о овоме команданта I. армије, од кога је добио овакво наређење: „Подилазећи својим трупама ка главном положају, осигурајте свој десни бок изашиљањем потребне снаге у правцу Бабинога гроба 1673 и с. Семетеша. Да би се обезбедио правац кретања трупа даље уз десну обалу Ибра од вероватних даљих обухвата непријатељских од Милановог врха гребеном ка Вампировом гробу, сутра 17. новембра у 6 часова одмаршоваће од Мистопоља 4. пук III. позива, преко Казновића и Шарпеља уз р. Бистрицу ка с. Исеву са предстражом у висини с. Белога брда, заштићавајући поменути правац гребеном од Милановог врха све дотле, док и потребни делови ваших трупа не би промакли поред Шарпеља и Исева. Прикупите једанпут Бањски одред и сазнајте право стање код њега, о чему известите. Тај одред могао би вам послужити као бочно закриље на много већој даљини с погледом на следећи покрет ваших трупа уз Ибар“. Дринска и Дунавска дивизија II. позива и Студенички одред, заклоњени заштитницама на прихватним положајима, отпочеле су 16. новембра по подне покрет ка линији главног положаја: Алина чука – Шанац – Караула – Плужевица – Орашке стране – Коштур – Вељи врх -Црни врх – Ступник – Џамија – Виље коло – Трнавски рид – Брушке – Марионица. Трупе су у току ноћи пристизале одређеним положајима. Армиска резерва (4. пук III. поз.) стигла је у Рашку где је заноћила. Трупе Ужичког одреда (2. прекобројни пук и Доњо Васојевићска бригада) маршовале су 17. новембра од Читлука преко Рашке за Нови Пазар и заноћиле су у Рашкој; 17. новембра крећу се у 3 часа за Нови Пазар.
Операције трупа Одбране Београда
Командант трупа Одбране Београда 17. новембра око поноћи издао је наређење ОБр. 5145 у овоме: „Због ситуације на свом десном крилу, III. армија ће се повући на линију: Механе – Рударска планина – Караула јужно од Преполачке бање. Због тога се и трупе Одбране Београда морају повући са садањих својих положаја. Наређујем:
1) Да се Тимочка дивизија II. поз. повуче на положај Дабиновачка чука – к. 881 – коса испред Јашаревих конака, ступајући десно у везу са Дринском дивизијом I. поз.
2) Да се Шумадиска дивизија I. поз. повуче на Преполачки положај и поседне га фронтом од Рапске реке до Преполачке планине.
3) Да се лева побочница повуче на линију с. Дуги дел – с. Бресце, хватајући десно везу са Тимочком дивиз. II. позива.
4) Повлачење да отпочне код Тимочке дивизије II. поз. и Шумадиске дивизије I. поз. рано у јутру, а код леве побочнице чим њен командант буде примио ову заповест. Шумадиска дивизија I. поз. оставиће на своме садањем положају јаке заштитнице, које ће тамо остати докле год се буде налазила на Самокову заштитница Дринске дивизије I. позива.
5) Сву комору ешелонирати што даље уназад.
6) Штаб команде Одбране Београда полази у 7 часова из јутра за Подујево.
Операције III. армије
Трупе III. армије повукле су се у току 16. новембра са својим главнинама без узнемиравања на своје нове положаје. Дунавска дивизија I. поз. са комбинованом коњичком бригадом на Дединској планини са задатком, да затвори правац између Браничевског одреда, који је на Трновом Лазу и 9. пешад. пуком, који је био лево од средине планине, да одржава најтешњу везу између Браничевског (Крајинског одреда) и да извиђа правце ка Бресничкој главици и Точанским висовима. 9. пук I. поз. на положају коти 682 источно од села Маричића, па у лево до Грабовничке реке; њему су придата 2 топа 10. брдске батерије. 4. прекобројни пук на одсеку од Грабовничке реке до потока који се код Лозне улива у Топлицу; придата су 2 топа 10. брдске батерије. 12. пук између Лозне и потока 1 км. узводно од Лозне. 18. пук I. поз. је као заштитница на Барловским висовима са 1 батеријом; кад буде принуђен на повлачење, повлачиће се преко Пепељевца и поседа одсек од левог крила 12. кадровског пука. Дринска дивизија I. поз. је на положају Самокову са заштитницом на Мачковцу. Заштитнице су биле нападнуте, али су се задржале пред мрак и такође у реду повукле на главне положаје. Према Трновом Лазу примећена је јача колона са батеријом, коју су волови вукли. Непријатељ је избацио неколико метака на Трнов Лаз и даље није дејствовао. Из Големе реке приметило се активније кретање непријатељско у правцу Власова – Г. Слатовца ка Новој власи. Једна његова јача колона (од 2 пука са брдском батеријом) потисла је одред II. армије и заузела Ново власе и Соколовац. Због овакве ситуације и због јаке истакнутости III. армије, решава командант армије да заузме нове положаје: Рударска планина – Механе – Кутинска коса – Зебичка чука до Трновске реке. Због заморености трупа, врлетног терена, великих планина и близине непријатеља на фронту и боку, предстајали су трупама велики напори под тешким околностима. 17. новембра у 2.30 часова у Рачи командант III. армије издаје заповест ОБр. 8482 ове садржине:
„Трупе ове армије заузеле су у току данашњег дана (16. новембра) положаје према последњој заповести без узнемиравања. Код заштитница било је борбе, али су се и оне пред мрак у реду повукле на главне положаје. Јачи непријатељски покрети примећени су од Злате и Житнога потока у правцу Г. Слатовца и Нове Власе и неки његови делови успели су да потисну одред II. армије и да избију у околину Нове Власе и Соколовца. Због овакве ситуације армија ће заузети нов положај. Наређујем:
1) Крајински одред са свима деловима свога одреда још ноћас маршује на Механе (к. 817), где да се заустави фронтом према северу и истоку, осигуравајући правце који од Ново Власе и Радања воде у Косаоницу; на овоме положају остаје до даљег наређења. Браничевски одред са 2 батаљона 8. пешад. пука I. поз. да маршује преко Дединца, Космаче и Тупавице, једновремено са деловима Дунавске дивизије I. поз. а потом друмом уз Косаоницу, за трупама Дунавске дивизије до Састанака (састав Мале и Велике Косаонице) где ће чекати даље наређење.
2) Дунавска дивизија I. поз. одмах шаље 12. кадровски пук са 2 топа на Механе најкраћим путом, са истим задатком који има и Крајински одред на положају да се постави лево (западно) од њега фронтом према северу, и у току борбе да буде под командом команданта Крајинског одреда. Комбиновану коњичку бригаду такође одмах упутити Косаоницом и најкраћим путом ка с. Зебинци, одакле извиђати ка планини Боровници, Ђаку и Кули. Главнина дивизије одлази и заузима положај на линији Купинска коса – Трпеска река, фронтом према Зебинци и планини Ђаку. Правцем преко Ђака ка Раканичкој Џамији, повлачи се један омањи одред II. армије.
3) Дринска дивизија I. поз. заузима одсек између Бањске и реке Косаонице, а јужно од с. Водице. Лево (западно) се везати са трупама Београдске Одбране, чије ће десно крило бити на Дабиновачкој чуки.
4) Свако непријатељско надирање свим силама зауставити а нарочито са стране Арбанашке планине од Радана и Ђака.
5) Колонске возове упутити на простор између Приштине и Лаба и убиваковати се с обе стране друма.
6) Са штабом непрекидно држати везу. Штаб ће бити у Рачи и на телефонској линији Рача – Преполац – Подујево.