Ситуација
У току 16. новембра Врховна команда примила је ове важније извештаје:
Од команданта I. армије
ОБр. 9334 у 2.15 часова. „У току 15. новембра водила се борба на целом фронту Дринске дивизије II. позива и Бањског одреда. Непријатељ је јако напао Дринску дивизију II. позива на њеним положајима Рудине – Девље – Стрижица, а тако исто и са правца од Кавња и Чекера на фронт Бањског одреда. У даљем току борба се пренела на линију Лазов шанац – Дедак. Непријатељ је нарочито напао на десно крило Дринске дивизије II. позива. Делови Бањског одреда повукли су се на леву обалу Јошаничке реке у правцу села Шутоновина и Кокороваца. Један његов батаљон који је из раније био на левој обали Јошанице повукао се преко Вучака на Гобељ. Борба код Дринске дивизије II. позива трајала је доцкан у ноћ. Непријатељ је више пута јуришао на Лазов шанац, док најзад није успео да потисне наше трупе ка долини Јошанице. Због повлачења Дринске дивизије II. позива са фронта Рудине – Стрижица и јачег потиска непријатељског на томе правцу, наређен је покрет свију трупа на прихватне положаје на линију Рудине – Курићско брдо – Метаљица – Гњивац – Јаковљев Лаз – Гладничко брдо – Колибиште, под заштитом делова који су водили борбу на Лазовом шанцу и Делце. Дринска дивизија II. позива још по подне отпочела је постепено пребацивање на положаје на левој обали реке Јошанице. До вечери и трупе на левој обали р. Јошанице и Ибра заузеле су своје положаје. На фронту Дунавске дивизије II. позива борбе није било, а код Студеничког одреда било је само слабо пушкарање на левој обали Студенице код манастира Пештере. Армиска резерва, у чији састав улази Ужички одред са Доњо Васојевићском бригадом, у искупљању је код села Беоци и Читлука. Предузете су мере, да се мост на Ибру код Биљановца поруши, што ће бити још у току ове ноћи“.
Од команданта II. армије
ОБр. 8429 у 8 часова. „У своме извештају о јучерашњој борби на Точанском вису, командант Браничевског одреда о својим трупама вели ово: „Трупе овог одреда апсолутно се не могу употребити ни за какву борбу. Молим, да се упуте какве друге трупе на овај правац, јер га ове трупе неће одржати“. Предлажем да се здравије и снажније људство одреди у борачке јединице I. позива, а остали да се распореде по комори, одакле би се нешто такође могло извући у борбене јединице. Молим за решење“.
ОБр. 8422 у 11.25 часова. „Молим за најхитније наређење, да се 5. пук I. позива одмах врати у састав своје дивизије, која је највише ослабљена и броји само нешто преко 1.600 пушака“.
Од команданта трупа Нове Области
ОБр. 10697 у 1 час. „На фронту Брегалничке дивизије I. позива непријатељ је у 1.10 часова отворио артилериску ватру и слабијим деловима покушао напад, који није успео. По ватри коју је непријатељ отварао цени се да се знатно појачао у артилерији. На фронту Моравске дивизије официрске патроле осмотриле су, да је у 9.45 часова једна чета ушла у с. Носаље и наступа стрељачким стројем Радивојцу а да се истом селу упутила још једна чета и отишла путом ка с. Баланце. Непријатељ је запалио село Радивојце и надире косом североисточно од села Трпезе ка к. 1190, а један непријатељски батаљон налази се између Будриге и Клокота са једним водом пешадије. Путом од Жегра ка Владову и Морави примећена је једна колона јачине два батаљона. У 9.40 часова вођа патроле цени, да се између Годенске косе и Пасјана налази најмање 1 пешад. пук и велики број Арнаута. Друга једна официрска патрола у 11 часова извештава, да су два густа стрељачка строја избила на косу западно од Цернице и да је осмотрила, да од Пасјана иду 4 чете и да прелазе Мораву. Вођа патроле цени јачину непријатеља на том правцу два пешад. пука; 7 непријатељских ескадрона помера се унапред само толико у колико пешадија наступа. Од официрске коњичке патроле, која је била на правцу Пасјане – Мучибаба добивен је телефонски извештај, да између 1. и 16. пешад. пука нема везе, да је непријатељ у току 15. ов. м-ца. снажно надирао и да су патроле у кланцу код с. Гадише виделе 12 кола из 16. пешад. пука, које су Бугари заробили. Моравска дивизија I. позива 15. ов. м-ца. у 7 часова јутра отпочела је повлачење и са великим губитцима успела је, да се око 11 часова извуче из борбе и поседне положај Безимена кота западно од Макрешина, па преко Понежа на коту 1190 на пл. Жеговцу. Вардарска дивизија I. позива у току данашњег дана повукла се на линију Ново Брдо (1124) – Прејаковци – безимена кота. Са Комбинованим одредом још није добивена веза. Призренски одред на правцу Призрен – Караташ – Тетово и Враниште – Вешала – Тетово (укупне јачине 3 батаљона последње одбране стараца са 2 брдска топа Бродвелова) стигао је 14. ов. м-ца. на положај пред Тетовом и дошао у везу са једном четом 13. пука из састава Тетовског одреда и сазнао, да непријатељ има у Тетову 1 пук“.