Операције II. армије
Стање II. армије у току 17. новембра:
1) На фронту Тимочке дивизије I. позива. Дан је прошао без значајних догађаја. Пре подне примећене су непријатељске коњичке и пешад. патроле на линији: Црни врх – Лапаштица -Бувци – Гргуровац. Око подне спустила су се 2 непријатељска батаљона у правцу с. Лапаштица – с. Дрводеља. Између 15 и 16 часова спуштао се од Црног врха 1 батаљон, но за видела није прешао леву обалу Копита потока. Од батаљона који су се кретали од Буковачког виса ка Дрводељи, један се развио под Џамијом (к. 560) али се није кретао. Наше и његове патроле пушкарале су се. Са командантом одреда (14. пуком) који је био код Гагинаца ухваћена је веза. Одред је 16. новембра водио борбу на положају код Гагинца до 14 часова, кад се због јачег надирања повукао на Липовицу, где је заноћио и у јутру 17. новембра нађен. Наређено је, да одред дође у дивизиску резерву иза Тупалског виса, и ту се прикупи и одмара. Дивизија је десно ухватила везу са левим крилом Јужно Моравских трупа код Липовца, а лево са Шумадиском дивиз. II. поз. и 1. коњичким пуком код Медвеђе и спрам Дукатске чуке.
2) На фронту Шумадиске дивизије II. позива. Заштитница, која је 16. новембра у 17 часова одступила са линије Бучумет – Захаћ, стигла је до подне 17. новембра на Сикирачу. Командант 5. кадровског пука као командант дивиз. заштитнице на положају Куртуз – Бучумет – Захаћ одступио је без стварне потребе и ако је имао изрично наређење, да на одређеном положају има остати све дотле, док дејством јаких непријатељских снага не буде принуђен на повлачење. Сем тога, као командант заштитнице у место да одступа поступно бранећи врло погодне положаје на одређеном правцу, он је одмах, неочекивано брзо, одступио чак на главни положај дивизије. Наређено му је, да се врати на Брајшор и Маден планину и да затвори правац од Косаонице. По телефонском извештају, добивеном у 19 часова, непријатељ се са једним пуком пешадије налази у Негосављу; са једном четом у Медвеђи.
3) Дејство коњичке бригаде. У току дана 17. новембра 1. коњички пук вршио је обезбеђење правца Лебане – Медвеђа – Тулари. Главни положај за одбрану био је западно од Медвеђе. Унапред су били истурени делови за спречавање наступања непријатељу, који је прошле ноћи заноћио са једним пуком на Куртузу, са 3 чете северно од утока Грабовничке реке и са једним батаљоном између Црног врха и Руњковца. Код Лапаштице и Рафуне примећене су велике ватре, из чега се могло закључити да је тамо било непријатељских јачих делова. У току дана непријатељ је наступао косама леве и десне обале Медвеђе користећи се маглом, која је у току дана била веома јака. У своме наступању непријатељ је био задржаван, и око 12 часова избио је са 2 чете на леву обалу Медвеђе, према Балтићу. Од 12 до 15 часова трајала је борба, али слаба. Непријатељ се задржао између села Медвеђа и Балтића, а предњим деловима ушао је у Медвеђу. У 16 часова примећена је 1 непријатељска колона, јачине једног пука пешадије, која је ишла од Вучитрна у Негосавље и груписала се код к. 509. У колони је примећено доста товарних коња. У 17 часова 1 чета 17. пука, која је држала Маћедонци, заузела је коту 600. На к. 500 на десној обали р. Медвеђе било је крајње лево крило Тимочке дивизије I. позива и тако су Тимочка и Шумадиска дивизија дошле у непосредни додир између себе, а Шумадиска је и у додиру са непријатељем. Због тога, командант 1. коњичког пука повукао се у с. Маћедонце, пошто му није било могуће повући се ка с. Врапци, јер је река Медвеђа потопила пут, те је прекинут саобраћај на путу: Медвеђа – Тулари. Сви делови који су упућени на десну обалу реке Медвеђе (1 ½ ескадрон) нису могли да се пребаце на леву обалу због велике воде. Наређено је, да се привуку ка 20. пешад. пуку. Људи и коњи су били изнурени, због прекомерног напрезања и нехрањења. Пети дан већ како људи не добивају хлеб, а коњи зоб.
Операције трупа Нове области
Врховна команда послала је команданту трупа Нове Области у Липљан наређење ОБр. 24341 депешом од 17. новембра пре подне ове садржине: „Наређено је команданту Тимочке војске, да што пре стигне до Урошевца и да прими под своју команду Брегалничку дивизију са задатком, да што пре овлада Качаничким теснацом и загрози Скопљу. Под вашу команду долазе Моравска дивизија I. и II. позива, Вардарска дивизија и Комбиновани одред. Ваш је задатак, да што пре заузмете Гиљане, овладате Кончулским теснацом и прилазима на Карадагу. Ступите у везу и споразум са командантом Тимочке војске, како у смислу подробније оријентације овога о ситуацији тако и у смислу заједничке кооперације. Лево одржавати везу са II. армијом, чији је штаб у Туларима. Комуникациска линија: Лабљан – Приштина. Магацин хране: Приштина. О пријему овога наређења известите“.
Дејство Комбинованог одреда. Командант Комбинованог одреда са ОБр. 5478 од 17. новембра у 10 часова послао је команданту трупа Нове Области овај извештај: „На фронту одреда ноћ је протекла са омањим местимичним пушкарањем. Јутрос око 5 часова непријатељ је покушао напад у правцу центра леве нападне колоне, али је био одбивен. У исто време непријатељ је извршио напад на крајње лево крило Вардарске дивизије код градића, који држи један батаљон 1. пука I. позива, и позади кога је због важности ове тачке била постављена резерва десне нападне колоне одреда. Непријатељ је успео да изненади батаљон 1. пука и да заузме косу лево испред града, на којој је овај батаљон био, пре но што је резерва, која је била сасвим близу, могла да га помогне. Успело се ипак да се одржи у нашој власти чука на којој је град, при чему је рањен командант 3. батаљона 19. кадровског пука. Наредио сам што треба за помагање ватром батаљона 1. пука I. позива код града, који је од свога команданта одсека добио један батаљон III. позива као појачање, а у истом циљу помоћићу га и артилериском ватром, кад будем добио брдски вод из Вардарске дивизије, који ми је авизиран. Напад ћу продужити у вези са 10. пуком I. позива, пошто се са тога правца може једино и под релативно најповољнијим условима напасти непријатељски положај“. Командант Комбинованог одреда са ОБр. 5482 од 17. новембра у 12 часова послао је команданту трупа Нове Области овај извештај: Одред држи своје досадање положаје. Због повлачења батаљона 1. пука I. позива са косе испред градића ка самом градићу, куда је одвучен и 3. батаљон 19. кадровског пука са мога деснога крила, међупростор 10. кадровског пука из десне колоне и трупа код градића увећао се толико, да га не могу попунити, због чега је и десно крило 10. кадровског пука у незгодном положају.
Према оваквим околностима, а због кршног терена и немања артилерије, одреду је немогуће да избије на главни гребен Велике планине источно од градића, ако 10. пук својим дејством од села Царевца ка Новом Брду, где је нападни правац много повољнији, не натера непријатеља на повлачење. У овом смислу молим да се изда потребно наређење команданту Моравске дивизије II. позива. У исто време молим да командант Вардарске дивизије изда наређење својим трупама код градића, да настану да дођу у везу са десним крилом одреда. У правцу градића непријатељ напада са главног гребена снагом од једног пука пешадије. Понова молим да ми се упути брдска артилерија, пошто до сад нисам добио ни један топ. Телефонска веза, коју сам ноћас био успоставио преко градића са Вардарском дивизијом I. позива, а преко ње са штабом те команде, због наведених догађаја прекинута је. Командант Комбинованог одреда са ОБр. 5482 од 17. новембра у 12.30 часова доставља команданту 4. коњичког пука у Ваганеш ово: Молим доставите команданту Моравске дивизије II. позива ово саопштење: „Да би одред могао да избије на главни гребен Велике планине, молим да 10. пук I. позива надире од села Царевца ка Новом Брду, пошто је терен на фронту одреда тако кршан и са стрмим литицама, да је готово несавладљив, а одред нема артилерије“. Заповест ОБр. 2801 од 17. тек. м-ца. примио сам. Телефонске везе са Вардарском дивизијом немам.
Дејство Моравске дивизије II. позива. 10. пук пребацио се 16. новембра на десну обалу Криве реке код с. Ајиноваца, где није било непријатеља и наступао је ка Бушницима. 3. пук ноћу 16./17. новембра заноћио је са 2 батаљона и 1 топом на десној обали Криве реке између ње и села Робовца, остала 2 батаљона и 3 топа на левој обали код Каменице. 1. пук заноћио је у близини Каменице. 2. пук био је код села Капурнице. За 17. новембар наређено је заузимање Велике планине; за заштиту левог бока командант дивизије оставио је 2. пук са ескадроном коњице на коси источно од Хогоша. Командант Моравске дивизије II. позива 17. новембра пре подне издао је заповест ОБр. 2801 ове садржине: Непријатељ је синоћ држао највишу тачку Новог Брда и нападао на Вардарску и Моравску дивизију I. позива. Вардарска дивизија држала је јуче фронт кота 997 (јужно од Новог Брда) – кота 867 – село Извор – село Зебнице, а даље јужно ка Жеговцу је Моравска дивизија I. позива. Комбиновани одред, чија је јачина 3 пука пешадије, напада Ново Брдо од Лештара. 10. пук ове дивизије заузео је још јуче косу између села Царевца и Бушинца. 3. пук прешао је Криву реку код Каменице јуче око 15 часова. По извештају команданта 10. пука, једна непријатељска колона од најмање једног пука пешадије одступа преко села Бусовата и Божевца ка Ропотову. И ако још нисам добио никакав извештај од 1., 3. и 2. пешадиског пука, те нисам у стању да издам дефинитивну заповест за даљи рад, ипак дајем командантима пукова ову идеју за данашњи дан:
1) Ако се обистини да непријатељ чисти Велику планину, и чим Ново Брдо падне у руке Комбинованог одреда, онда ова дивизија треба да окрене фронт у правцу југоистока и да обема обалама Криве реке дејствује у правцу Драгомировца у бок и позадину непријатеља, чувајући при том свој сопствени леви бок од непријатељског покушаја, од југоисточне стране. Гребен Велике планине оставити Комбинованом одреду (тј. правац Ново Брдо – Самоков – Божевце) потпомажући са сталним дејством у десни бок непријатеља од стране Криве реке.
2) Ако непријатељ још држи Велику планину, онда прво дејствовати у досадањем правцу, па кад се она очисти поступити по идеји датој у тачци 1. Ради извршења те идеје наређујем:
а) 2. пешадиски пук са ескадроном зауставиће се на коси између реке Хогоша и Десивојке у висини села Хогоша ради заштите левог бока дивизије, и одржава везу са деловима Јужно Моравских трупа на Китки, осматрајући све правце почев од села Десивојца преко Св. Илије и Карпине ка Доморовцу.
б) 3. пешадиски пук дејствоваће десном обалом Криве реке од села Робовци – Одановце и Кормиљане, хватајући везу са Комбинованим одредом, који ће се вероватно кретати гребеном Велике планине.
в) 1. пук дејствоваће левом обалом Криве реке између ње и Хогоша ка Рогачици, Маруновцу и Доморовцу.
г) 10. пук нека се прикупи у Кривој реци као дивизиска резерва, и нека се креће постепено за 1. и 3. пуком низ реку. Своју брдску артилерију послати команданту 3. пука.
д) 4. коњички пук, чим десно крило ове дивизије ухвати чврсту везу са Комбинованим одредом, отићиће низ Криву реку испред фронта 3. и 1. пука ради извиђања и евентуалног гоњења непријатеља у правцу Домороваца, као и штитења левог бока дивизије од непријатељског покушаја са истока. Да буде у вези са 2. пешадиским пуком и ескадроном ове дивизије.
ђ) Трупне коморе треба да буду код Лисице или Прапаштице. Тамо слати за попуну преко села Туђевца и Хајкобиле.
е) За попуну муницијом слати тако исто ка Лисици и Прапаштици и примати је од које било колоне, која се тамо нађе.
ж) Телефонска линија постоји од Новакове чуке на Туђевце и даље ка Јелачи и Кривој реци. На ту линију, која припада 10. пуку, нека се вежу и остали пукови.
з) Штаб дивизије остаје за сад у селу Туђевцу.
и) Командант 4. коњичког пука нека остави релејну везу са Комбинованим одредом и Туђевцем, а командант 2. пука нека постави релејну линију од Хогоша до Туђевца. Овим релејима нека се служе и остали пукови.
Моравска дивизија II. позива на свом фронту није 17. новембра наишла на непријатеља. 10. пук стигавши код села Бушинца управио је 6 чета ка Новом Брду, које су нападале у садејству са Комбинованим одредом. 3. пук заузео је у 13.30 часова гребен више села Робовца. 1. пук ушао је у међупростор 10. и 3. пука. 2. пук и батерија код села Каменице, са 1 батаљоном на вису источно од села Мочара, а коњички ескадрон још источније. 4. коњички пук у Стрезовцу. Преко команданта II. армије командант трупа Нове Области добио је од команданта Моравске дивизије II. позива 17. новембра око пола ноћи извештај послат истог дана у 10 часова ове садржине: „10. пук са 6 чета нападао је Ново Брдо са југоисточне стране од с. Бушинца, да би олакшао напад Комбинованом одреду. Сем тога са 1 батаљоном нападао је од истог села (које изгледа на карти није добро нацртано) у правцу југоистока. Није још познат резултат од ових напада. У 13.30 часова, 3. пук био је заузео линију Робовце – Божевце, прешавши ту линију за 1 ½ км. у правцу запада. У то доба је 3. пук уз садејство 1. пука заузео и гребен више с. Робовца. 1. пук је ушао у средину између 10. и 3. пука, као што му је наређено; 2. пук је код с. Каменице на левој обали Криве реке, а са 1 батаљоном на вису источно од с. Мочара и коњичким ескадроном још источније. Пољска батерија је са 3. пуком, има 3 топа на левој обали Криве реке код с. Каменице, а 1 топ је пребачен на десну обалу код Робоваца. 4. коњички пук је у с. Стрезовцу. Командант 1. пука јавља да је борба код Новог Брда престала данас око 11 часова. Молим за наређење за даљи рад, обзиром на ситуацију код Вардарске дивизије, која ми је непозната. Молим да се одреди комуникациски правац за ову дивизију“.
Дејство Вардарске дивизије. На фронту ове дивизије сем непријатељских напада на њено лево крило и преотимања од непријатеља коте источно од градића Новог Брда, уз садејство Комбинованог одреда, није било ничега значајнијег у току дана 17. новембра и ноћи 17./18. новембра. Морално стање трупа ове дивизије је врло слабо.
Дејство Моравске дивизије I. позива. На фронту ове дивизије у току ноћи 16./17. новембра и у току дана 17. новембра, било је само пушкарање патрола. Морално стање трупа ове дивизије је врло слабо.
Дејство Брегалничке дивизије. На фронту ове дивизије 17. новембра у 6 часова, непријатељ је предузео напад на лево крило ове дивизије на фронту Слатина – Миросаље и у 10 часова почео се спуштати гредом Жеговца, захватајући предњим деловима косе североисточно и јужно око Раховице, спуштајући се ка Ситници према селу Папазу. За одбацивање непријатељских делова на Жеговцу и преотимање његово упућена су из Урошевца преко коте 653 ка Ранковици 2 батаљона 6. прекобројног пука, који су возом из Приштине стигли у Урошевац у 7 часова и 1 батаљон истог пука, који је у 9 часова искрцан код коте 550 (Бабуша), и упућен ка селу Раховици. Непријатељ је био већ успео да заузме коту 587 на којој је била полубатерија, од које је 1 топ заузео. Но у 13.30 часова, 3. батаљон 6. прекобројног пука преотео је ову коту и повратио топ неоштећен; 2 батаљона 6. пука држе положај: 587 – Славија – Папаз; 1 батаљон је на правцу Мираше. На фронту од реке Неродимке до Слатинске косе отпочео је непријатељ напад у 10 часова, који је завршен у 15.30 часова. Напад је одбивен, сем на делу испред Алијаса, где је непријатељ успео да се приближи и учврсти испред наших ровова. На делу према Врбенским висовима напад је отпочео у 6.30 часова; непријатељ се нешто мало приближио нашим рововима. Ноћ 17. и 18. новембра прошла је на миру.
Напомена. 3. батаљон 6. прекобројног пука Комбиноване дивизије, дошао је као појачање 1. кадровском пуку, кад је ситуација била оваква: Непријатељ у јачинн 5 чета, наступајући са коте 533 успео је да препадом заузме коту 587, коју је овај батаљон имао да поседне и заробио делове који су штитили артилерију и заузео два српска брзометна топа. Контра нападом успело се да се овај положај заузме као и да се поврате наша 2 топа. Овај се батаљон задржао на коти 587. Од непријатељских трупа учествовале су 5 чета из 32. пешад. пука. Непријатељ је одступао гоњен пешадиском и артилериском ватром ка коти 533, где се у рововима и задржао. Ноћу 17./18. новембра противник је био неактиван, те је допустио да се положај могао детаљно посести.
Операције Тимочке војске
Штаб Тимочке војске стигао је 16. новембра у Приштину. Врховна команда 17. новембра у 1.35 часова издала је команданту Тимочке војске наређење ОБр. 24341 у овоме: „Непријатељ сад још непознате јачине почео је јаче да притискује Брегалничку дивизију пред Качаником и у правцу планином Жеговца. Наређујем, да са вашим трупама одмаршујете што пре из Приштине до Урошевца, комбинујући покрет железницом и сувим. Чим стигнете у Урошевац примите под своју команду Брегалничку дивизију, која брани непријатељу излаз из Качаничког теснаца на линију: Слатина – Врбани. Ваш је задатак, да што пре овладате Качаничким теснацом и загрозити Скопљу, обраћајући пажњу на правац од Тетова које је у непријатељским рукама. Наш Тетовски одред који је бранио Тетово, потиснут је у правцу ка Гостивару. Ухватите везу и ступите одмах у споразум с командантом трупа Нове Области, чији је штаб сад у Липљану, како у смислу подробније оријентације о ситуацији, тако и у смислу заједничке кооперације. Трупе Нове Области држе сад линију: Жеговац 1190 – Хрома – Лабљане – Ново Брдо са задатком, да што пре заузму Гиљане и овладају Кончулским теснацом и прелазима преко Карадага. Комуникациска линија: Урошевац – Приштина. Магацин хране: Приштина“. На основу наређења Врховне команде, командант Тимочке војске издаје наређење ОБр. 945 ове садржине:
„1) Команданту Комбиноване дивизије I. поз. да најхитније одмаршује из Приштине у Урошевац, комбинујући покрет железницом и сувим. Команданту Брегалничке дивизије I. поз. да одмах упути железницом у Урошевац један пешад. пук са 1 брзометном батеријом.
2) Команданту Крајинског одреда да се одмах крене из Приштине у Урошевац комбинујући марш сувим и возом.
3) Сва тешка артилерија из Комбиноване дивизије ставља се под команду команданта артилерије Тимочке војске“.
Командант Комбиноване дивизије I. позива 17. новембра у 7 часова издао је у Приштини заповест ОБр. 4562 у овоме: „Непријатељ за сад још непознате јачине почео је да притискује Брегалничку дивизију у правцу Жеговца. Наш Тетовски одред, који је бранио Тетово потиснут је у правцу Гостивара. Трупе Нове Области, које сад држе линију: Жеговац – Хорма – Лабљане -Ново Брдо предузеће офанзиву у циљу заузимања планине Карадага (Црна Гора). Дивизија ће хитно одмаршовати у Урошевац са задатком, да овлада Качаничким теснацом и загрози Скопљу. Наређујем:
а) 6. прекобројни пешад. пук са 8. брзометном батеријом транспортоваће се у три воза данас од 4 часа од Приштинске железничке станице до Урошевачке железничке станице. По искрцавању командант пука јавиће се команданту Брегалничке дивизије у Урошевцу за даљи рад.
б) 5., 2. и 1. прекобројни пешад. пук и пионирски полубатаљон транспортоваће се возовима са Приштинске железничке станице за Урошевачку железничку станицу, где ће бити искрцавање и добивање даљег задатка. Ступити у везу са шефом Приштинске железничке станице односно времена укрцавања.
в) Ескадрон, пољска брзометна батерија и брдска Дебанжова батерија полазе одмах из садањег бивака правцем. Приштина – Штимље – Урошевац, где ће добити даља наређења.
г) Опсадне, хаубичке, енглеске и пољске Дебанжове батерије, остају у бивацима западно од Приштине до даљег наређења.
д) Телефонско одељење пренеће најнужнији део телеграфског материјала 1. возом за Урошевац, а остатак одељења маршоваће сувим од Приштине преко Штимља за Урошевац. Рефлекторско одељење остаје у биваку западно од Приштине до даљег наређења.
ђ) 1. пољска болница одмаршоваће одмах преко Липљана за Штимље, где ће добити даље наређење. 2. пољска болница и болничарска чета по доласку у Приштину продужавају марш за Штимље, где ће добити даље наређење.
е) Мунициска колона одмаршоваће преко Липљана за Штимље, а остатак 1. степена у току ноћи 17./18. ов. месеца довући до Липљана. Профијантска колона, месарска чета и војна пошта одмаршоваће данас у 10 часова за Липљане где ће се збиваковати.
ж) Трупне коморе полазе данас у подне за Липљане, где ће се збиваковати.
з) Ја полазим из Приштине данас у 10 часова и у Урошевцу бићу довече“.
Командант Тимочке војске споразумео се на железничкој станици у Приштини са командантом трупа Нове Области, да се не употреби Комбинована дивизија све док се не прикупи (сем првог раније послатог пука). Штаб Тимочке војске стигао је у Липљане 17. новембра у 15.30 часова и команду над Брегалничком дивизијом примио у току ноћи између 17. и 18. новембра. Састав Брегалничке дивизије I. позива био је овај: Моравски дивизиски коњички пук I. позива (2 ескадрона и 2 митраљеза); 3. кадровски пешадиски пук; 14. кадровски пешадиски пук; 20. кадровски пешадиски пук; 1. пешадиски пук I. позива; 2 батаљона 2. пука I. позива (са 2 митраљеза); 12. и 24. чета граничне трупе; Брегалнички жандармериски одред; 2. чета 21. обвезничког батаљона; 2 чете Ибарског комбинованог батаљона; 1 комитска чета; 2. дивизион Моравског пољског артилериског пука од 3 брдске Дебанжове батерије, са хаубичком заплењеном батеријом и једном Круповом пољском брзометном батеријом. Морал је код војника опао. Штаб дивизије долази 18. новембра у Урошевац.
Трупе Комбиноване дивизије I. позива 17. новембра од 3 часа у покрету су сувим и возовима и прикупљају се око Урошевца. У току ноћи 17./18. новембра већи део дивизије био је око Урошевца. 6. пук из ове дивизије са једном брзометном батеријом већ у 20 часова узео је учешће у борби на левом крилу Брегалничке дивизије. Улазак у борбу овога пука пао је у тренутку, кад је код Брегалничке дивизије критичност ситуације била на врхунцу; 3. батаљон 6. пука успео је да нападне непријатеља на коти 587 и да поврати 2 изгубљена пољска брзометна топа.
Крајински одред, који је добио наређење да из састава III. армије, где је био привремено остављен, маршује преко Мердара за Приштину у састав Тимочке војске, прикупља се 17. новембра у околини с. Механе и маршује 18. новембра за Приштину.
Операције трупа Битољске дивизиске области
Врховна команда са ОБр. 24376 од 17. новембра у 12 часова наредила је команданту трупа Нове Области, да ради лакшег командовања све трупе налазиће се на територији Битољске дивизиске области стави под непосредну команду команданту ове области.
Дејство Вардарског одреда. Пошто се одред ноћним маршом између 15. и 16. новембра и у току 16. новембра повукао са Бабунских положаја на положај југозападно од Прилепа, командант Вардарског одреда издаје наређење за заштиту и одбрану правца Прилеп – Битољ у овоме: „Командант мајор Александар Благојевић (3 батаљона 14. кадровског пука, 1 чета граничара; 9. брдска батерија од 3 топа и 3 митраљеза) поседа положај на левој обали Црне реке од Чепигова преко Топличанског брда па закључно са Алиначким положајима. Задатак најупорнија одбрана. Мрзенски одред: Поседа положај, који запречава пут из Прилепа преко Лагова и Канталарца и даље води ка Битољу. У исто време штити десни бок и позадину положаја, који брани мајор Благојевић. Командант 3. батаљона 2. пука са водом митраљеза поседа Дрвеник, са наслоном левог крила на реку Мраморницу, а десног на пут Бучина – Подине, односно на трупе које су на Бакарном Гувну. Бакарно Гувно од Чепигова (односно Црне реке) до коте 630 код с. Трновце поседају 2 чете, које ће командант 14. пука одредити. Мајор Петровић (4. батаљон 1. пука III. позива) остаје код с. Бучина ради осматрања правца Бучин – Кривогаштани, Бучин – Св. Митран – Крушево, одржавајући везу са четом из 2. пука I. позива, која је пред Крушевом на коти 907. 6. позициска батерија поседа положај северозападно од села Лозанци са задатком, да туче све приступне правце ка Дрвенику а са источне стране ка Бакарном Гувну и Чепигову; 3. позициска батерија остаје у привременом положају јужно од Лозанског брда. У одредској резерви јужно од Лозанског брда полубатаљон од 2 чете 4. батаљона 14. пука; 1. батаљон 2. пука и 2. батаљон 14. пука. 4. батаљон 1. пука III. позива по извршењу свог задатка ућиће у састав трупа, које бране положаје Чепигово – Алинци под командом мајора Благојевића. Профијантска колона и један део мунициске колоне код састава пута Бучин – Ивањевци са главним друмом. Остатак мунициске колоне на друму, на десној обали Шемнице. Штаб одреда јужно од Лозанског брда“. Командант Битољске дивизиске области 17. новембра у 10.30 часова наредио је команданту Вардарског одреда ово: „Са 1 батаљоном, 1 топом и 1 митраљезом да заузмете положај код с. Кривогаштани на десној обали реке Блата са задатком, да се затвори и упорно брани правац Прилеп – Крушево. С једним делом да се поседне с. Паша Рувце за везу са трупама на Топличанском положају и да брани упорно правац од Прилепа ка Бакарном Гумну и с. Бучину. С једним делом да поседне с. Турско за везу са нашим трупама, које код села Дебрешта затварају правац Прилеп – Брод и да брани правац ка Крушеву. Да се за команданта тог одреда одреди мајор Петровић, који одмах да прими тај батаљон. Обзиром на долазак енглеских трупа тражити да се Топличански положаји по сваку цену одрже. Саопштава се, да је наређено да Мрзенски одред (300 пушака), пошто остави јаку посаду у селу Новаци, крене главним делом преко с. Будакова и Добришева, а једним делом преко Арматуша и Марула, који да избију на положаје код с. Шелеверци и на Клабак, ступајући у чврсту везу с нашим трупама на Топличанском положају. Дрвене мостове преко Црне реке код села Трна и Чаирла посести са мањим одељењима. Одступни правац Бугара на Бабуни угрожен је дејством француских трупа на Клепу. У исто време командант Битољске дивиз. области скреће пажњу свима командантима, да је особито важно активнијим радом извиђати непријатеља, те да се открије његов распоред снага, које су према нама и да се што чвршћа веза одржи између наших делова, те да чим наступи моменат нападнемо и разбијемо непријатеља“. Напомена. За заштиту правца Прилеп – Крушево у духу наређења команданта Битољске дивизиске области одређен је 3. батаљон 14. кадровског пука под командом мајора Петровића. Од команданта трупа Нове Области добивено је наређење да се 18. новембра у 1 час трупе Битољске дивиз. области стављају непосредно под Врховну команду (наређење Врховне команде ОБр. 24376 од 17. новембра).
Дејство Тетовског одреда. Одред на Ђоновачком положају јужно од Гостивара дошао је у додир са непријатељем, који је заноћио на линији Митрови – Крсти – Лукавица. Лево са деловима Албанског одреда на Влајиници одржавана је веза преко Новог села; са Бродом, који је евакуисан, прекинута је веза. Командант одбране Брода повукао се на положај западно од Брода. Наређено му је, да се западно на положају код Русјаци прикупи и утврди и што упорније штити правац Брод – Кичево. У јутру 17. новембра половина Тетовске чете послата је у помоћ Броду, која је заноћила на путу за Брод, а у 11 часова послата је и друга половина чете са 1 топом која је заноћила у Кичеву. Сем тога са Ђоновачког положаја послата су 2 батаљона са 2 топа, те да на правцу Брод – Кичево одбију непријатеља и заузму Брод. Један батаљон и 2 брдска Дебанжова топа и 2 митраљеза штите правац Гостивар – Кичево. Поречки одред и Кичевска посада (300 пушака) стављени су под команду команданта Тетовског одреда.