Операције I. армије
Трупе I. армије у току 18. новембра вршиле су прикупљање на положајима десне обале Трнавске реке и леве обале Радошићске реке. Због добивеног извештаја у току ноћи 17./18. новембра, да је непријатељ предњим деловима избио до Бистрице реке, учињена је измена у распореду са јачим груписањем снага на десној обали Ибра. Командант армије 18. новембра у 2.30 часова наредио је, да се још у току ноћи један пук Дунавске дивизије II. позива пребаци код Рашке на десну обалу и да 9. пук уђе у састав дивизије на десној обали Ибра. Да командант свих трупа на десној обали Ибра буде командант Дунавске дивизије и да 8. пук II. позива, који остаје на левој обали Ибра буде до даље наредбе под командом Студеничког одреда. Да командант Студеничког одреда до 5 часова отпочне покрет гребеном Дебелице и делом десном обалом реке Тумишле, како би се код Борја пребацио на десну обалу реке Рашке, примајући под своју команду 8. пук, који се креће уз реку Рашку, да код Борја такође пређе на десну обалу Рашке упућујући га по прелазу реке у правцу положаја Супањ, са задатком да штити правац између Ибра и Рашке. На Супњу је један вод артилерије. Са остатком одреда заузети положај источно од Борја. Патроле слати уз десну обалу Рашке ка Новом Пазару. Ужички одред уједињен, предузима одмах покрет ради пребацивања на десну обалу Рашке код Новог Пазара. Источно од Новог Пазара да заузме најугоднији положај за одбрану правца ка Митровици, чинећи јаку везу са Студеничким одредом. Сва артилерија ових команди, која се не може употребити на овим положајима, одмах да продужи покрет за Митровицу. Све колонске возове упутити што даље ка Митровици. Понтонски мост на Ибру постављен је код села Постеља, а тако исто поставиће се и понтонски мост код Дрена или Лепосавића.
У погледу исхране све трупе базирају на Митровицу. Командант Дунавске дивизије II. позива 18. новембра у 4 часа, наредио је команданту коњичког дивизиона да одмаршује за село Муре, одашиљајући патроле преко с. Бељака, Шипачине и Чајетине ради извиђања у правцу Бруса, а командант 7. пука I. позива да се по доласку у Рашку са пуком пребаци на каменом мосту на Ибру и преко с. Казановића одмаршује за село Муре. У 8 часова командант 7. пука I. позива добио је од команданта армије наређење, да се одмах крене са 2 батаљона друмом до Мура и да заузме положај на линији: Јарињак – Косовац – Бељак фронтом ка Копаонику са задатком, да штити повлачење дивизије друмом за Митровицу, а да остатак пука буде на левој обали Ибра код моста. О предњем наређењу извештен је командант Дринске дивизије II. позива с тим, да је потребно, да се од 9. пука издвоји што више снаге, да би се обезбедио пролаз трупама уз Ибар до Митровице. Први извештаји о појави непријатеља у долини Бистрице наговештавали су само појаву слабијих непријатељских делова, који су избили на висове источно од с. Муре. Али, већ око 10 часова почеле су се појављивати на томе правцу, према крајњем десном крилу, и јаче непријатељске колоне. Око 10 часова непријатељ, по извештају команданта 4. пука III. позива, јачине 2 – 3 пука са артилеријом и 8 митраљеза, напао је предстражни батаљон овога пука на Просечници, потиснуо га и продужио напад на пук који је држао Канилуг. У 12 часова наређено је команданту 4. пука III. позива, да са пуком без обзира на губитке, има да брани положаје Црнатовска караула – Канилуг – Јарињак, где ће доћи 1 чета 7. пука I. позива. Непријатељ пред 4. пуком III. позива кретао се јачим колонама ка Бистрици и караули Канилуг и Витановић, а на осталом делу фронта са снагом око 1 пука напао је на Бањски одред на Козјој глави и потиснуо га око 13.30 часова. Наше трупе одступиле су ка Реснику. Најзад, на правцу од Треске, Суви до појавила се такође једна јача колона.
Због овако створене ситуације, даље држање трупа на досадањем положају постало је немогуће. Трупе Одбране Београда овог дана (18. новембра) биле су у повлачењу на положаје: Преполачки шанац – Лауша – Јашареви конаци – Буњачко поље – Ревуће; код Подујева велика нагомиланост возова, којима треба неколико дана да се евакуишу за Приштину, јер је преко Подујева и Тенеж дола упућена целокупна комора Тимочке војске, II. и III. армије и Одбране Београда. У 19.30 часова, командант Дунавске дивизије II. позива јавља команданту I. армије, да се трупе обеју дивизија прикупљају са главнином на просторији око Мура, Новог села и Шарпеља, и обезбеђују се према западу, северозападу, северу и истоку. Овом приликом износи своје мишљење, да би 19. новембра рано требало обе дивизије повући са главнином на положаје: Сочаница – Дубрава – Граничани, са наслоном десног крила на Сланце; са заштитницом Тробрђан – кота 900 – Забрђе, а из разлога да не би обе дивизије 19. новембра биле нападнуте: с фронта, с десног бока, па можда и позадине. Командант I. армије одобрава овај предлог команданта трупа на десној обали Ибра у начелу с тим, да је потребно предузети најенергичније мере за заштиту бокова са источне стране у односу просторије на којој се трупе сад налазе и да се користи и ова ноћ за извлачење трупа, а сви возови да одмаршују ноћас ка Митровици.
Дејство Ужичког одреда 18. новембра. Према наређењу команданта I. армије командант Ужичког одреда наредио је ово: Да Јаворске трупе по прелазу реке Рашке у Новом Пазару, заузму положај Брђани хан, са једним батаљоном на Инотошу – веза са трупама 2. пука северно од Избичке реке на Дебељак, који ће посести делови 2. пука. 2. прекобројни пук креће се старим Краљевим путом од Видника преко Јерка, прелазећи реку Рашку у Новом Пазару, поседа положај Дебељак између Избичке и Бањске реке. Лево веза са Јаворским трупама, а десно преко Соколовића, Дубља, села Козарева и даље према северу са Студеничким одредом. Једна чета на Соколовићу, а једна јача објавница код Дубља. Доњо Васојевићска бригада старим Краљевим путом преко Јерка, Новог Пазара ка коти 1177 код чесме Брђани хана, где долази у одредску резерву. За заштиту повлачења преко реке Рашке и задржавање непријатеља оставља Доњо Васојевићска бригада један батаљон на линији: Ђурђеви Стубови – Пожега, а Јаворске трупе једну чету у висини села Рајчиновића, да спречава прелаз из теснаца Људске реке. Испред пешачких заштитничких делова остају коњичке патроле. Јаворске трупе и 2. прекобројни пук за непосредну одбрану реке Рашке остављају потребне делове на десној обали реке Рашке. Штаб одреда је у Рогозном хану. Одмах по пријему наређења трупе Ужичког одреда предузеле су 18. новембра пре подне покрете за заузимање нових положаја источно од Новог Пазара, а трупе Студеничког одреда ка положајима десне обале реке Рашке. Армиски штаб 18. новембра је на преноћишту у селу Лепосавићу. У циљу обједињења дејства и лакшег командовања трупама на левом крилу, командант I. армије одредио је у 21.45 часова, да се Студенички одред стави у тактичком погледу под команду команданта Ужичког одреда. У исто време командант Ужичког одреда обавештен је, да ће трупе Дунавске и Дринске дивизије II. позива још у току ноћи 18./19. новембра због јаког надирања непријатеља у правцу десног крила армије, предузети постепено померање главне снаге са леве на десну обалу реке Ибра, на линију: Слатина – Забрега – Сланце, а заштитницом на линији Тробрђан – Забрђе.
Од команданта Одбране Београда добивен је овај извештај: „Сматрам за потребно да скренем пажњу Врховној команди и команданту I. армије на једну важну околност, која треба да има пресудни утицај на комбинацију односно употребе поменуте армије. Ствар је у овоме: III. армија чији је десни бок угрожен од стране Новог Власа, распоређује се на положају Мачија стена -Васиљевац – Мердари, због чега моје трупе на положају Преполачки шанац – Лауша – Јашареви конаци – Буњачко брдо – село Ревућ, остају веома истакнуте и непријатељ врло лако може да им загрози боку и позадини. То је узрок, те сумњам, да ћу се моћи дуго одржати на садањим положајима у толико пре, што ми трупе због веома редуцираног стања и велике физичке и душевне заморености више нису способне за давање дугог отпора, а још мање онда, кад осећају, да су им бок и позадина откривени и изложени нападима непријатељским. Према томе, садањи положај мојих трупа може се сматрати привременим и неминовно ће морати ускоро наступити то, да буду приморане на повлачење ка положајима у висини Подујева или ка Тенеж долу, што ће зависити од ситуације код III. армије. Повлачењем пак мојих трупа ка Тенеж долу, кад то буде наступило, остаће откривен правац из долине Лаба за Вучитрн и Митровицу, који изводи у бок и позадину I. армије, што би Врховна команда и командант I. армије, по мом мишљењу, требали да имају у виду“. Командант I. армије известио је команданта Одбране Београда, да је команданту Дунавске дивизије II. позива наређено да коњицу Дринске и Дунавске дивизије II. позива упути још данас преко Митровице у Вучитрн са задатком, да са фронта Вучитрн – Караш село – Сливица – с. Гумниште извиђа на исток ка долини реке Лаба и да ухвати везу са трупама Београдске Одбране. Један одред од 1 батаљона, 2 митраљеза и 20 коњаника упућен је и биће данас око села Бајгоре ради осигурања правца, који из долине Лаба изводи на Копаоник и даље ка Митровици. О овоме је извештена и Врховна команда.
Операције трупа Одбране Београда
18. новембра у 8.45 часова, командант трупа Одбране Београда из Подујева (Мерђеза) издаје наређење ОБр. 5149 ове садржине: „Следећи положај, који ће трупе Одбране Београда посести, кад се буду повукле са садањих положаја, ако то ситуација код II. и III. армије буде допустила јесте: с. Баловце – Подујево – Лешнички вис. Шумадиској дивизији I. позива пашће у део, да брани одсек од Дубничке реке до везе са Дринском дивизијом I. позива. Тимочкој дивизији II. позива од Дубничке реке до Лаба. Левој побочници од Лаба у лево. Сем тога Шумадиска дивизија I. позива браниће и Низамски логор као предњи положај. Ово се доставља командантима Шумадиске дивизије I. позива и Тимочке дивизије II. позива, да би благовремено извршили потребно рекогносцирање и припреме. Али, сматрам за потребно да напоменем, да се садањи положаји имају упорно бранити, док не наредим повлачење са њих, а то се још не зна кад ће бити; па зато се на њима има пласирати снага, која је потпуно довољна за њихову одбрану“. Командант Одбране Београда у 7.50 часова шаље Врховној команди овај извештај: „Због ситуације код III. армије, трупе Одбране Београда повућиће се у току данашњег дана на положај: Преполачки шанац – Лауша – Јашареви конаци – Буњачко брдо – с. Ревуће. Код Подујева велико нагомилање возова, којима треба неколико дана да се евакуишу за Приштину, јер је преко Подујева и Тенеж дола упућена целокупна комора Тимочке војске, II. и III. армије и Одбране Београда“. Врховна команда примивши овај извештај у 10.30 часова, шаље у 11.15 часова наређење ОБр. 24408 у овоме: „Ако је лево крило III. армије на Орлујском вису, онда ви требате да заузмете линију од Орлујског виса па до Мадљике. На Мадљику обратите нарочиту пажњу, јер се преко ње може лако да избије у долину Лаба“. Још пре пријема предње заповести Врховне команде командант Одбране Београда учинио је у 13.55 часова представку ОБр. 5160 ове садржине: Врховној команди – Призрен. „Сматрам за потребу да скренем пажњу Врховној команди и команданту I. армије на једну важну околност, која треба да има пресудног утицаја на комбинације односно употребе поменуте армије. Ствар је у овоме: III. армија, чији је десни бок угрожен од стране Новог Власа, распоређује се на положају Мачија стена – Васиљевац – Мердаре, због тога моје трупе на положају: Преполац – Лауша – Јашареви конаци – Буњачко брдо – село Ревуће, остају веома истакнуте и врло лако им је загрозити боку и позадини. То је узрок, те сумњам, да ћу се моћи данас одржати на тим положајима у толико пре, што трупе због великог редуцираног бројног стања и велике физичке и душевне заморености више нису способне давати отпор дуготрајнији, а још мање кад осећају да су им бок и позадине откривени и изложени нападима непријатељским. Према томе, садањи положаји мојих трупа могу се сматрати као привремени, јер ће ускоро морати наступити то, да буду приморане под борбом одступити кроз Подујево на Тенеж дол, што ће зависити од ситуације код III. армије. Кад буде наступило одступање трупа на Тенеж дол, остаће откривен правац долином реке Лаба за Вучитрн и Митровицу, који изводи у бок и позадину I. армије; то би Врховна команда и командант I. армије требали да имају у виду“. Примивши предњи извештај, Врховна команда послала је команданту Одбране Београда наређење ОБр. 24434: „Одмах поступите по наређењу ОБр. 24408 ове команде“. На ово је командант Одбране Београда послао Врховној команди извештај ОБр. 5162: „Лево крило III. армије је на Мердарима, а не на Орлујском вису. На овом вису налази се само једна слаба заштитница Дринске дивизије I. позива, која у неколико само осигурава десни бок мојих трупа, па због тога своју леву побочницу нисам смео више држати на Мадљики да не би била одсечена. Важност правца са Мадљике у долину Лаба сам раније увидео, па зато сам тим правцем упутио побочницу од три пешадиска пука, но без артилерије пошто се није могла тамо извући“.
Врховна команда поводом овога шаље команданту III. армије у Подујево наређење ОБр. 24452: „По извештају команданта Одбране Београда на Орлујском вису налази се само ваша слаба заштитница, која недовољно обезбеђује његов десни бок. Да би он могао држати Мадљику по наређењу ове команде, потребно је да ви држите са довољном снагом ваших трупа Орлујски вис“. Врховна команда под истим бројем (ОБр. 24452) доставља команданту Одбране Београда ово: „Наређено је команданту III. армије да Орлујски вис поседне и држи довољном снагом његових трупа, како бисте могли држати Мадљику са вашим трупама“. На ово, командант Одбране Београда са ОБр. 5166 (у вези са 24434 Врховне команде) у 23.15 часова извештава: „Као што сам под ОБр. 5162 известио Врховну команду, лево крило III. армије налази се сад на Мердарима, а њено десно крило је на Мачијој стени. Моје су пак трупе на садањим Преполачким положајима иначе веома истакнуте према III. армији, те им се врло лако може загрозити са десног бока. Трупе пак, које би под оваквим околностима остале на Мадљици, биле би потпуно изгубљене у случају пада Преполачких положаја, јер би им правац повлачења долином Лаба био пресечен. Због тога их нисам смео тамо оставити, већ сам их морао повући на висину осталих трупа, али сам им ипак дао задатак да затварају правац који води од Мадљике на Лаб. Увиђајући значај овога правца, ја сам на тај правац упутио три пешадиска пука, дакле максимум снаге, коју сам могао за тај циљ одвојити и мислим да сам за осигурање поменутог правца учинио довољно. Трупе са Мадљике извршиле су тежак марш, док су дошле на одређену им линију Буњачки вис – Ревуће. Сад је незгода вратити их натраг, јер су преморене, а даљина је велика, и по свој прилици да би тамо затекле непријатеља.
Сем тога, треба имати у виду да је снага мојих трупа готово исцрпљена, да су дивизије сведене на јачину пукова и да је дух код војника веома поколебан, па зато им се не могу и не смеју више давати велики задатци, тј. да бране овако велики фронт од Преполца до Мадљике и да могу без ризика остати на положају овако незгодно постављеноме према правцу повлачења. Молим, да се све ово има у виду те да се не тражи од мојих трупа да понова заузимају Мадљику; а ако је стало до осигуравања правца, који изводи од Мадљике и Лаба ја сам га осигурао онако, како сам према снази мојих трупа и ситуацији код њих и суседних трупа могао. Молим за накнадно решење“. Предња представка примљена је у Врховној команди 19. новембра у 3.10 часова. Врховна команда истога дана (19. новембра) шаље команданту Одбране Београда наређење ОБр. 24470: „Поступите по наређењу ОБр. 24408 од 18. новембра“. Командант Одбране Београда 18. новембра у 1.20 часова издао је наређење ОБр. 5167 у овоме: „Због ситуације на десном крилу III. армије, заштитница Дринске дивизије I. позива са Орлујског виса мораће се повући у састав своје дивизије тј. на главни положај код Мердара, кад буде смењена трупама ове команде. Према томе и трупе Одбране Београда имају да се припреме да могу у случају потребе у реду посести следећи положај означен заповешћу ОБр. 5149. Наређујем:
1) Да Шумадиска дивизија I. позива сутра 19. новембра у зору са потребним делом снаге поседне Орлујски вис и обе косе Преветице (југоисточно од с. Орлишка) ради осигурања десног бока трупа на Преполачком шанцу, а са једним пуком и једним делом артилерије да поседне Низамски логор као прихватни положај, ради везе са левим крилом Дринске дивизије I. позива.
2) Да Тимочка дивизија II. позива на положају Лауша – Јашареви конаци задржи половину снаге, а од друге половине да упути један пешадиски пук Шумадиској дивизији I. позива као појачање и један пук на положаје код Подујева.
3) Да командант леве побочнице упути 5. пук I. позива, а са остатком своје снаге да остане на свом садањем положају дотле, док наше трупе буду држале положај Преполачки шанац -караула – Јашареви конаци. Други Дунавски брзометни пољски дивизион упућен је код Подујева на десну обалу реке Лаба, одакле ће га командант леве побочнице дириговати на Лешнички вис.
4) Командант ће се старати да се положај: Преполачки шанац – Лауша – Јашареви конаци -Буњачко брдо – Ревуће одрже сутра до мрака, али ако који одсек буде раније принуђен на повлачење, онда да се повлачење врши поступно и тако да се не компромитује бок трупама суседних одсека. Због тога, нека командант Шумадиске дивизије I. позива, Тимочке дивизије II. позива и леве побочнице буду у непрекидној вези ради узајамног обавештавања о ситуацији. Кад се буде морало вршити повлачење, онда се прикупити на положају означеном у заповести ОБр. 5149 само с том разликом, што ће Тимочка дивизија II. позива проширити свој одсек до потока који тече кроз Ображу тако, да левој побочници остане за поседање Лешнички вис и Кодра.
5) Пошто немам могућности, да ову заповест доставим команданту леве побочнице (7. пук III. позива), то ће му је командант Шумадиске дивизије I. позива доставити по једном ордонанс официру са сигурном пратњом. Командант леве побочнице је на правцу караула Буњачки вис – караула Тачевац“.
У 13 часова на коси од Самокова за Преполачки шанац појавила се једна непријатељска колона јачине 1 пешадиског пука са 1 – 2 брдске батерије, али је ватром наше артилерије приморана да се склони у долину реке Косаонице. Сем тога у исто време примећена је једна непријатељска коњичка патрола од 10 људи, а за њоме једна чета пешадије, у покрету од Мирничке косе ка Растелици. Других података о непријатељу није било, сем што је командант III. армије известио да су непријатељске патроле ушле у село Рачу. Десно крило трупа Одбране Београда повија се под заклоном мрака од Преполачког шанца преко Орлујског виса, Орлишта до Превитице где има да стигну заштитнице Дринске дивизије I. позива, да би се трупе III. армије могле јаче груписати на свом крајњем десном крилу које је угрожено.
Операције III. армије
У току 18. новембра трупе III. армије, после извршеног одступања са положаја јужно од Куршумлије – Трновог лаза и Товрљана, заузеле су своје положаје на линији: Мердаре – караула Васиљевац – Трпеза, са заштитничким положајима на Орлујским висовима и код села Раковице. Због јаког и изненадног доласка река било је великих задоцњавања и даљних обилазака. Тежак терен, велика киша и дуга кретања до крајности су исцрпљавали трупе; људство се на путу јако растурало и требало је много времена да се скупи; знатан проценат недостаје. Непријатељска снага (око 2 пука) за коју је јављено, да је 15. новембра заузела Нове Власе и Радан и потисла одред III. армије на том правцу, користила је планински гребен и кратким правцем сишла 17. новембра у изворни део В. Косаонице, одакле је 18. новембра до 10 часова избила на Вулино брдо, а потом потисла и 12. кадровски пук са Мачије стене, који тек што је на њега избио. И по свима извештајима у току дана, непријатељска снага на томе правцу била је око 2 пука а изгледа да је била и једна цела батерија. Ови се извештаји слажу са извештајима од 16. овог месеца. Са одредом II. армије, који је имао да се креће преко Радана, Врата и Роканичке Џамије на Марков вис, нема везе, а по извештају бегунаца тога одреда, који су 18. новембра чак у Подујево долазили, тај је одред разбивен и растурен.
Према оваквој ситуацији, а обзиром на бројну слабост пукова и несигурност трупа, командант III. армије наредио је свијање заштитница и јаче груписање према десном крилу ка линији: Алиново брдо, Пикет, Горња Хртица и предузео све мере да се непријатељ овде задржи а по могућности и одбаци.
О свему је обавештен и командант II. армије. Са командантом Београдске Одбране, командант III. армије био је у сталном споразуму, који је претходио сваком важнијем предузећу. Према оваквој ситуацији, наређење Врховне команде ОБр. 24452 од 18. новембра није се могло извршити. Командант III. армије известио је Врховну команду, да би потребно и корисно било да се од делова II. армије са Сикираче упути одговарајући одред у бок и позадину непријатељских делова, који су сад на Вулином брду и Мачијој стени. Поводом овога Врховна команда са ОБр. 8476 наредила је команданту II. армије да од Сикираче дејствује са потребним делом снаге у правцу Мачије стене у бок и позадину непријатеља, који јако притискује и да ступи у везу и споразум са командантом III. армије.
Командант III. армије издао је 18. новембра у 23.30 часова у Подујеву заповест ОБр. 8475 у овоме: „Непријатељ је у току данашњег дана успео да заузме Вулино брдо и Мачију стену, благодарећи краћим и угоднијим путовима, који су њему стајали на расположењу. Према осталом делу армиског фронта и према Београдској Одбрани није било јачег потиска. Да би се парирало непријатељско дејство према десном крилу армије наређујем:
1) Дунавска дивизија I. позива да концентрише што већу снагу на своме десном крилу, продужујући га ка коси између Хртичке реке и безименог потока, што силази од Пикета и с. Туручице. По цену крајњих напора извести на положај што више артилерије, која ће помагати рад трупа на десном крилу дивизије. Положај одсудно бранити, а по могућству одбацити непријатеља са заузетих положаја. Коњичка бригада на десном крилу, да држи везу са II. армијом и да штити правац: Речица – Дражња и Речица – Орљане. Један од заштитничких батаљона оставити на коси између Краварске реке и Дегрменског потока, те да штити правац друмом и штити бок заштитнице Дринске дивизије I. позива, док се она не повуче. Остатак заштитнице Дринске дивизије I. позива да се свије у главнину.
2) Дринска дивизија I. позива са главнином остаје на садањем положају, а заштитницу повлачи ка главнини дуж граничног фронта, пошто трупе Београдске Одбране заузму део фронта од Орлујског виса до Низамског логора. Положај посести пешадијом најекономичније и образовати резерву позади деснога крила, са којом би се, по потреби, могао опет појачати фронт те дивизије или указати помоћ Дунавској дивизији.
3) Положај да се брани до пожртвовања, како пешадијом тако и артилеријом.
4) Комбинована хаубичка батерија и оне градске цеви, које су северно од Мердара, да се пошаљу у позадину.
5) Колонски и сви остали непотребни возови најенергичније да одлазе у позадину, како је то већ наређено.
6) Штаб армије у Подујеву“.