Операције I. армије
Штаб армије долази 19. новембра у подне у Митровицу. У току ноћи 18./19. новембра трупе Дринске и Дунавске дивизије II. позива вршиле су покрет за заузимање нових положаја. Командант Дунавске дивизије II. позива наредио је у 11.30 часова, да 4. пук III. поз. по прикупљању а и нужном одмору код с. Лепосавића домаршује у општу резерву код штаба ове армије у с. Слатину. Командант заштитнице у 12.30 часова са косе која се од с. Крушебнице спушта у Ибар јавља, да се непријатељ јачине 1 батаљона и 1 митраљеза налази на левој обали Дренског потока. Заштитница спречава даље надирање његових слабих делова. Командант дивизије у 14.30 часова наредио је да се заштитница у вече постепено повуче на положај: коса на левој обали потока, који протиче северно од Лепосавића – Трикосе – Забрђе, остављајући што ближе према непријатељу одељења потребне јачине ради одржавања додира с непријатељем, његовог задржавања и извиђања, с тим да у току 20. новембра на горњем положају а затим код с. Сочанице и Дубраве створи потребно време за евакуацију возова преко Слатине за Митровицу. У исто време извештава га, да се батерија код Лепосавића ставља под његову команду. Командант I. армије у 15.50 часова наредио је, да се при подилажењу трупа новим главним положајима на десну обалу Ибра држи јак део на крајњем десном крилу, као највероватнијем правцу за уобичајено непријатељско обилажење и ту непријатељ енергично сузбија, препоручујући трупама хладнокрвније и смелије држање у борби. У 19 часова, командант трупа на десној обали Ибра јавља потчињеним командантима, да ће обе дивизије остати 20. новембра у приправном одбранбеном распореду на положајима леве обале Дубравске и Слатинске реке, са заштитницом на положају код Лепосавића.
Трупе под командом команданта Ужичког одреда (2. прекобројни пук III. позива, Доњо Васојевићска бригада и Јаворски одред) заузимале су одређене им положаје. Мештани из села у околини реке Тумишље достављају, да су непријатељски делови примећени код реке Тумишље; упућене су коњичке патроле у том правцу. Пошто су трупе одреда пребачене преко реке Рашке, наређено је у 8 часова истакнутим деловима код Ђурђевих стубова и с. Рајчиновића, да се повуку и уђу у састав јединица. Командант Студеничког одреда у 10.45 часова налазио се код с. Кањина на левој обали Ибра на Рвацкој реци. О трупама овог одреда, које су се налазиле на положајима јужно од вароши Рашке, командант Ужичког одреда није имао тачног извештаја све до 14 часова на којим су положајима. Због тога наредио је у 10 часова команданту Доњо Васојевићске бригаде, да за осигурање правца од с. Горњи и Доњи Кањин пошаље 1 чету на Винорог (1550) код с. Одојевића и да ухвати везу са трупама Студеничког одреда. У саставу Студеничког одреда, који је по наређењу команданта I. армије ушао у састав Ужичког одреда, биле су ове јединице: 4. пук II. позива (2.146 пушака, 6 митраљеза); 8. пук II. позива (2.154 пушака, 4 митраљеза); 5. пук III. позива (2 батаљона – 671 пушака); 6. пук III. позива (1.116 пушака); 1 ескадрон Дринске дивиз. коњице III. позива (21 коњаник); вод 1. Данглисове батерије (2 топа) и 1. батаљон 2. прекобројног пука III. позива. 4. пук II. позива прешао је 18. новембра у 18 часова на десну обалу реке Рашке и са 3 батаљона заноћио у с. Батњику (са једним батаљоном у заштитници на положају Мрчевци к. 841).
19. новембра у 7.45 часова, 4. пук II. позива изашао је са 3 батаљона и митраљеским одељењем на положај Козја стена; једна чета која је упућена на Бисину планину ухватила је десно везу са четом 8. пука II. позива. У 18.30 часова, 4. пук II. позива ухватио је лево везу са 6. пуком III. позива код Панојевића. Пук 19. новембра заноћио је на Козјој глави. Пред фронтом није имао података о непријатељу; лево од 6. пука III. поз. са повијеним крилом према Борју, био је 5. пешад. пук III. позива. Због наступања јачих непријатељских колона од Власова у правцу друма за Нови Пазар и Митровачким путом у правцу Лепосавића, командант Ужичког одреда 19. новембра у 7 часова наредио је команданту 8. пука II. позива, да пук групише на Буковику и ту да се да отпор колико је потребно за уредно одступање наших трупа од Рашке и Новог Пазара ка Митровици. Стање пред 8. пуком било је овакво: у 8 часова јаки непријатељски делови спуштају се од Г. Власова ка Рашкој, а на десној обали Ибра од с. Горњег Јариња спуштају се на Митровачки друм такође знатни непријатељски делови. По заузећу вароши Рашке, непријатељ је у 10 часова са знатним деловима прешао р. Рашку. Главнина 8. пука повукла се ка Буковику. Заштитнице остављене на Супњу биле су принуђене да се повлаче ка Буковику, но ипак су успеле да непријатеља до ноћи задрже на Супњу. Обзиром на то што је Студенички одред био истакнут и није имао везе ни са Ужичким одредом ни са Дунавском дивизијом II. позива, командант Ужичког одреда наредио је да се Студенички одред 20. новембра у 1 час повуче на нову линију одбране: Кошутница – Буковик – Цињилице, заломљеним крилом према Батнику. На левом крилу је 5. пук III. позива, коме је наређено да ухвати везу са Ужичким одредом на Соколовићу.
6. пук III. позива заноћио је на јужном делу Козје стене, а 1. батаљон 2. прекобројног пука III. позива код с. Орахова, одакле је у 11.23 часа упутио своју чету код с. Постења на Ибру, у циљу да непријатељу спречи прелаз на леву обалу Ибра. 5. пук III. поз. прикупио се лево и јужно од 6. пука III. позива са повијеним крилом према Борју. Командант I. армије наредио је команданту Ужичког одреда, да се распоред Студеничког одреда наслања на Винорог (1550), са положајима северозападно, северно и североисточно од Винограда. Један његов јачи одред да осматра и спречава кретање непријатеља уз леву обалу Ибра. Уопште да командант одреда саображава рад својих трупа са главним задатком, одбрана правца Нови Пазар – Митровица. Ћерино брдо и доцније Кијевачко брдо не би требало оставити без јачих одреда. Командант Ужичког одреда у 15.40 часова наредио је команданту Студеничког одреда, да у даљем току рада, базирајући на Винорог, заузме положај: Јабланицу – Трстеник – Ком; везујући се левим крилом са 2. пуком III. позива, који је био на десном крилу трупа Ужичког одреда, које су држале линију: Иношт -Брђани хан – Дебељак – Соковић са јачом објавницом на Дубљу. Сем тога скренута је команданту Студеничког одреда пажња на долину Ибра код Борове главе. Командант Ужичког одреда није у ово доба имао никаквог сазнања, да ли на правцу јужно од Сјенице преко Црног врха, Сухе горе и Мелаја има каквих трупа црногорске санџачке војске. Сматрајући да је овај правац одголићен и разговарајући на телефону са начелником штаба I. армије, обратио је пажњу на земљиште у продужењу левог бока Ужичког одреда.
Стање I. армије 19. новембра у вече. Армиски штаб у Митровици. У току дана 19. новембра трупе ове армије избиле су на нове положаје. Трупе Дринске и Дунавске дивизије II. позива, на десној обали Ибра, на линију: Сочаница и даље ка Овчару; резерва око Слатине. Борба на десној обали Ибра ангажовала се око 8 часова и код заштитних делова око села Дрена. Заштитни делови повукли су се на одређене положаје на линији: Тробрђан – Забрђе. На осталом делу фронта борбе није било. Ужички одред искупљен је са главнином на линији: Брђани хан – Дебељак са наслоном на Соковић, а резервом код чесме Брђани хан. Заштитни делови до 10 часова били су на левој обали Рашке, а потом неузнемиравани од стране непријатеља, повукли су се на десну обалу, осматрајући и даље коњичким патролама простор Ђурђеви Стубови – Тушимља река. Студенички одред у покрету је ка положајима између р. Ибра и Рашке; од њега није било извештаја. Према накнадном извештају непријатељ је направио мост на Рашкој; до 18 часова пребацио је око 2 батаљона код карауле Орловац и код Никољаче. По оцени команданта 8. пука III. позива непријатељ је јак око 3 пука пешадије. Трупе одреда повукле су се на линију положаја Кошутица – Буковик – Цињиле и продужују под заклоном мрака покрет ка линији: Ком – Одојевићи – Винорог – Трстеник – Јабланица. Командант Ужичког одреда у 19 часова наредио је команданту 2. прекобројног пука III. позива, да одмах упути из резерве по једну чету на Винорог и Дебело брдо са задатком, да остану тамо до доласка Студеничког одреда и да извиђају ка Ибру у правцу Борове главе, Дрена и Лепосавића. Сем тога, одаслато је једно одељење коњаника ка ушћу Пљаковице у Ибар.
Обзиром на ситуацију код Одбране Београда, командант I. армије добио је 19. новембра у вече од Врховне команде наређење ОБр. 24496 ове садржине: „Лево крило трупа Одбране Београда повукло се на линију: Метохија – Ревуће – Копаоник (западно од Буњачког виса), због чега је отворен правац ка Митровици и Вучитрну. Наређено је команданту Одбране Београда да са потребним делом снаге одмах обезбеди овај правац, али ради јаче безбедности комуникације те армије, обезбедите и ви са потребним делом снаге правце, који из изворног дела Лаба воде ка Митровици и Вучитрну, у позадину ваше армије“. Са ОБр. 24500 од 19. новембра наредила је Врховна команда команданту I. армије ово: „По повлачењу ка Митровици од Новог Пазара обезбедите потребним делом снаге правац: Нови Пазар – хан Рибарска река односно Рибарић, који даље води било ка Митровици, или ка Беранима. Ово је обезбеђивање у толико потребније, пошто може наступити и та евентуалност, да се та армија може повући на Пећ с обзиром на општу ситуацију“. Према овоме командант I. армије наредио је команданту Ужичког одреда, да потребном снагом од најмање 2 – 3 батаљона са 1 брдским топом осигура правац од Новог Пазара ка Рибарићу, како би се на тај начин обезбедио доцније правац од Рибарића било ка Беранима, било Ибром ка Митровици и да лево крило наших трупа на правцу Нови Пазар – Митровица одржава са тим одредом непрекидну везу.
Операције трупа Одбране Београда
Командант трупа Одбране Београда шаље Врховној команди извештај ОБр. 5170 у 4.20 часова ове садржине: „Командант III. армије известио ме је, да му је немогуће поступити по наређењу ОБр. 24452, јер је непријатељ данас успео да заузме Мачију стену па је зато приморан, да све своје заштитнице повуче, да би могао ојачати своје десно крило, које је овако јако угрожено. Тиме сам принуђен да продужим и повијем своје десно крило преко Орлујског виса и Орлишта до Превитице, чим ће се знатно ослабити одбрана садањих мојих положаја на фронту. Сем тога маневар непријатељев у правцу деснога бока III. армије иде на то, да изманеврује све ове положаје на којима се налазе трупе Одбране Београда и III. армије. И ако III. армија не буде успела, да задржи даље напредовање непријатеља, онда се и Преполачки положај неће моћи одржати, јер ће им бок и позадина јако бити угрожени. Кад је према оваквој ситуацији у питању одржавање Преполачког положаја, у толико би више било немогућно одржати Мадљику, као даље истакнутију тачку а да не говорим о опасностима, у које би се моје трупе на тој тачци као изоловане налазиле. Али осећајући тежњу непријатељеву за угрожавање десног бока III. армије и Одбране Београда, ја сам већ био повукао моје трупе са Мадљике и оне се сад налазе у висини села Метохије и требало би им да врше један марш, те да дођу до Мадљике и поседну је, с претпоставком да на њу није избио непријатељ. Молим да се ситуација у којој се налази III. армија и Одбрана Београда узме у озбиљну процену, као и да се процене разлози, које сам изнео у мојој депеши ОБр. 5166, па да се после тога донесе дефинитивна одлука: хоћу ли упућивати трупе на Мадљику или не?“ Командант Одбране Београда приликом повлачења од Куршумлије на стари гранични фронт, пропустио је да заузме Мадљику чим је знатно умањио отпорност свога фронта и открио комуникације I. армије. Врховна команда 19. новембра у 13.35 часова шаље из Призрена команданту Одбране Београда наређење ОБр. 24496 ове садржине: „Кад је већ напуштена Мадљика, веома важна тачка како у вашем сопственом интересу тако и у интересу безбедности комуникације I. армије на Митровицу, а вероватно је до сад на њу избио непријатељ, то се задржите где сте, наслањајући своје лево крило на Копаоник. Са потребним делом снаге обезбедите правце за Митровицу и Вучитрн, који изводе у позадину I. армије. Ступите што пре у везу са I. армијом“.
Напомена. Команданту I. армије наредила је Врховна команда са истим бројем и истог датума ово: „Лево крила трупа Одбране Београда повукло се на линију с. Метохија – Ревућ – Копаоник (западно од Буњачког виса), због чега је отворен правац ка Митровици и Вучитрну. Наређено је команданту Одбране Београда, да са потребним делом снаге одмах обезбеди овај правац. Али ради јаче безбедности комуникације те армије, обезбедите и ви са потребним делом снаге правце, који из изворног дела Лаба воде ка Митровици и Вучитрну у позадину ваше армије“. Командант Одбране Београда издао је 19. новембра у 20.20 часова ово наређење: Врховна команда под ОБр. 24503 од данас доставила ми је ово наређење: „Предузете наше операције ка Гиљану и Качанику за пробијање Качаничког теснаца и доласка у везу са савезничким трупама у долини Вардара теку повољно. За ову операцију потребно је извесно време, а ове могу обезбедити само трупе II. и III. армије и Одбране Београда. Стога наређујем да командант настане свим силама, да се трупе на својим положајима задрже што дуже те да се добије потребно време за предузету операцију, која је од пресудне важности за нашу даљу акцију. Предње достављам командантима ради знања и саопштења трупама, и старешинама и војницима препоручити да понова развију ону своју стару енергију и упорност, јер је наступио најозбиљнији моменат овог рата, а то је акција за излазак из садање тешке ситуације у којој смо запали нападом са два фронта“. У исто време командант Одбране Београда издао је наређење ОБр. 5188: „Ситуација код III. армије за сад је повољна, јер је Дунавска дивизија I. позива успела да поврати Мачију стену. С тога трупе Одбране Београда имају и даље остати на својим садањим положајима и упорно их бранити“.
Операције III. армије
У току 19. новембра непријатељ није нападао фронтове армије. Трупе Дунавске дивизије I. позива нападале су овог дана Мачију стену, коју су заузеле и запљениле 1 митраљез, али су пред мрак опет биле потиснуте и враћене на положај Пикет. Непријатељ је користио непоседнути простор између Вулиног брда и Сикираче и спустио до Мазета, па чак и до Орљана, јача одељења још неопредељене јачине: По једном извештају јака патрола, по другом 2 батаљона, а по трећем 1 батаљон. Предузете су мере, да се долина Брвенице затвори, и да се сви непријатељски делови по могућности растерају; II. армија известила је, да је и она предузела исте мере са Сикирачког одсека. Командант III. армије издао је 19. новембра у 23.40 часова наређење ОБр. 8502 ове садржине: „У току данашњег дана трупе III. армије остале су на својим положајима. Непријатељ није био активан ни према III. армији ни према Београдској Одбрани. Трупе Дунавске дивизије I. позива напале су непријатеља на Мачијој стени, заузеле ову тачку и запљениле 1 митраљез, али су пред мрак опет биле потиснуте на свој положај. У околини с. Мазета и Орљана појавила су се непријатељска одељења још неопредељене јачине. Врховна команда јавља, да предузете операције ка Гиљану и Качанику, за пробијање теснаца и доласка у везу са савезничким трупама у долини Вардара, теку повољно. За ову операцију потребно је извесно време и ово могу обезбедити само трупе II. и III. армије и Београдске Одбране. Стога се наређује, да команданти настану свим силама да се подручне им трупе на својим положајима задрже што дуже, те да се добије потребно време за предузету операцију, која је, од пресудне важности за нашу даљу акцију. Све трупе III. армије остаће на својим положајима према заповести ОБр. 8475. За сузбијање непријатељских одељења, око Мазета и Орљана и заштиту бока и позадине, команданти Дунавске и Дринске дивизије I. позива упутиће по један батаљон западно од с. Турчице.
Команду да прими старији командант батаљона са задатком, да извиђа у правцу Каљатице, Мазета и Речице, да затвори долину Брвенице и ако је икако могућно да непријатеља нападне и растера. Са коњичком бригадом, да ухвати везу и да се узајамно помажу. Батерије које су пласиране у околини Сурдула такође да указују што озбиљнију помоћ овим трупама. Шумадиска дивизија II. позива послала је свој коњички пук у изворни део Брвенице а послаће и један одред ка Орљанима. Са овим деловима потражити везу. Дринска дивизија I. позива да држи у приправности што јачу резерву. За случај принудног повлачења, Дунавска дивизија I. позива заузима косу на десној обали Хртичке реке са задатком, да затвори прилаз у долину Бистрице и на путу Преполац – Приштина. Овај би се положај морао одржати по сваку цену, док Дринска дивизија I. позива и Београдска Одбрана не пређу реку Брвеницу. На левој обали Брвенице армија ће се овако развити: Дунавска дивизија I. позива да заузме одсек од речице, која долази са југа и утиче код с. Бурање, па до Безименог потока, који од с. Дуза силази у Брвеницу. Десно (источно) биће трупе II. армије. Дринска дивизија I. позива заузима одсек лево (западно) од Дунавске дивизије I. позива па до села Белог потока и потока који протиче кроз с. Халабак. Лево (западно) од ње трупе Одбране Београда. По напуштању ове линије Дунавска дивизија I. поз. повлачи се постепено на Салову гору с тим, да потпуно затвори и пут Качакол – Приштина. Дринска дивизија I. позива лево (западно) од ње, са наслоном на Београдску Одбрану. Наредити одмах да се рекогносцирају везе са Приштином и могућност кретања артилерије и осталих возова. Кад трупе пређу на леву обалу Брвенице, штаб армије биће у Приштини“.