Операције II. армије
У 9 часова 19. новембра примљена је од команданта трупа Нове Области депеша, послата из Грачанице у 6 часова: „Моравска дивизија II. позива ангажована је борбом фронтом на југозапад; на обема обалама Криве реке примећен је 1 пук са артилеријом. Молим наредите, да се за обезбеђење левог бока и позадине Моравске дивиз. II. поз. затворе правци, који са истока преко десне обале Десивојке реке воде у позадину Моравске дивизије II. позива“. Командант II. армије одговорио је: „Јужно Моравске трупе држе фронт: Китка – Веља глава, фронтом ка северу и истоку, те тиме обезбеђују фронт II. армије, која је на старом граничном фронту. Упућен је добровољачки одред 18. новембра у 8.30 часова на крајње десно крило ових трупа, да се развије између овога и Моравске дивизије II. позива, али да ли је стигао нема извештаја. Других трупа нема, да би се поступило по вашем наређењу“. У 10.52 часова командант II. армије добио је од начелника штаба Врховне команде наређење ОБр. 24485 (послато из Призрена у 10 часова) ове садржине: „Од Сикираче дејствујте са потребним делом снаге у правцу Мачије стене у бок и позадину непријатеља, који ту јако притискује. Ступите у везу и споразум са командантом III. армије у Подујеву“. Поводом овога позват је одмах на телефон помоћник начелника штаба III. армије и питан је за ситуацију код Мачије стене. Одговорио је да су трупе III. армије у овом нападу подишле до на 50 метара под врх Мачије стене, и молио је да се упути део трупа Шумадиске дивизије II. поз. преко Вулиног брда у позадину непријатеља на Мачијој стени. Одговорено му је, да за сад нема телефонске везе са Шумадиском дивизијом II. позива, да би јој се издало потребно наређење, али да ће то учинити чим се добије телефонска веза. У 12.15 часова послато је команданту Шумадиске дивизије II. позива наређење:
„Трупе III. армије нападају Мачију стену. Са потребним делом снаге са Сикирачког крша дејствујте преко Вулиног брда у бок и позадину непријатеља на Мачијој стени“. У исто време примљена је од команданта Тимочке војске депеша (послата из Феризовића у 9.55 час.): „Према наређењу Врховне команде ОБр. 24446 од 18. новембра Коњичка дивизија стављена је под моју команду. Молим наредите команданту Коњичке дивизије, да у току данашњег дана дође са дивизијом у село Липљан, одакле да се јави ради пријема наређења“. Поводом овога позват је у армиски штаб лично командант Коњичке дивизије, који се налазио у Приштини, те му је саопштено предње наређење. У 19.45 часова послато је команданту Шумадиске дивизије II. позива, Тимочке дивиз. I. поз. и Јужно Моравским трупама наређење Врховне команде да предузете операције ка Гиљану и Качанику теку повољно и да се настане свима силама, те да се трупе одрже на својим положајима што дуже, како би се добило потребно време за предузете операције, које су од пресудне важности за нашу акцију. Непријатељ је 19. новембра у подне овладао Тупалским висом и котом 953, а у 13 часова заузео је Сикирачки крш. Од 14 часова непријатељ је предузео напад на фронту Прпоре – к. 1105 – Сикирача и подишао непосредно нашој одбранбеној линији, а нарочито је чинио јак притисак на (коту 1072) караула Сикирача, коју је нападом обухватио.
У току 19. новембра трупе II. армије под притиском непријатеља поселе су ове положаје: Јужно Моравске трупе повукле су се на линију: Бели камен – Китка – десна обала Хогошке реке – Јелача. Тимочка дивиз. I. поз. на линију: Шајић – Свирце – Новакова чука – Гољак – Хајкобила. Непријатељ је по подне подишао положајима код Свирачке карауле и заузео предње тачке исте. Командант II. армије наредио је команданту Тимочке дивизије I. позива, да против нападом поврати изгубљене тачке и да по сваку цену држи правац преко Сикирачке карауле. Шумадиска дивиз. II. поз. на линији: Мркоњ – к. 972 (јужно од Браина) – Брајински вис (750) – Прпоре – к. 1105 – караула Сикирача (1072) – Сикирачки крш. 19. новембра по подне била је јака борба на левом крилу ове дивизије код Сикирачког крша. Према фронту Шумадиске дивизије II. поз. утврђено је присуство 9. бугарске дивизије.
Дејство Шумадиске дивиз. II. поз. 19. новембра. Трупе ове дивизије биле су у јутру 19. новембра на положају: Мркоњ – к. 972 – к. 750 – Прпоре – к. 1105 – к. 1072 – Сикирачки крш, а предњи делови: Туларски вис (к. 983) и к. 953 (источно од Сикираче). У 9 час. непријатељ је отпочео наступање од џамије у правцу преко к. 905, упућујући слабија одељења преко к. 876 – к. 826 у јужном правцу. У 10.35 час. отпочело је пушкарање на целом фронту, коме је непријатељ подилазио. Од подне непријатељ је протерао наше делове са предњих тачака и овладао Туларским висом и к. 953. У 13 часова непријатељ је продужио напад од к. 953 обухватно са севера и заузео је Сикирачки крш. Батаљон 5. кадров. пука који је бранио ову тачку повукао се на Сикирачу (1072). Од 14 часова непријатељ је почео подилазити делу нашег положаја: Прпоре – к. 1105 – караула Сикирача (1072), а слабија одељења почела су се спуштати са Туларског виса (983) у правцу Тулара. На фронту Прпоре – караула Сикирача водила се цело по подне слабија артилериска и јака пешад. борба. Нарочито је јак био притисак на коту 1072 (караула Сикирача), коју је непријатељ обухватио. Командант дивизије добио је пре подне извештај, да је 1 непријатељска патрола од 30 људи ноћу упала у село Орљане, пресекла пут за Приштину и поробила неке наше коморе. Командант дивизије моли да се за прочишћавање овог терена од непријатељских патрола упути 1 коњички пук, пошто је коњица ове дивизије била упућена правцем: Марков вис – Мокре гаће – Вулино брдо и Мачија стена. Штаб дивизије био је између села Губавца и Нишевца, на старом граничном фронту, на путу Брвеник – Лисица. Велики део коморе био је још на путу: Туларе – Брвеник – Лисица. Пут је био рђав, а стока је била малаксала, те се највећи део коморе није могао лако ни извући. Командант II. армије обавештава дивизију у 17.35 час., да је од стране III. армије упућена 1 чета и нешто коњице ка Орљану, а наређено је да и команда Косовске дивиз. области упути неко јаче одељење из последње одбране у том правцу. У исто време наређује да и Шумадиска дивиз. II. поз. пошаље за сад 1 чету у томе правцу, да рашчисти ту просторију од непријатеља. У 22 часа саопштено је команданту Шумад. дивиз. II. позива, да ће 2 батаљона III. армије 20. новембра у зору напасти непријатељска одељења у с. Орљану, и наређено му је да чета његове дивизије отпочне напад једновремено са ова два батаљона III. армије.
Дејство Тимочке дивиз. I. позива 19. новембра. Дивизија је у току ноћи између 18. и 19. новембра одступила на гранични фронт на положаје одређене наређењем II. армије ОБр. 10204 од 18. новембра. Пре подне непријатељ је наступао ка центру ове дивизије у главном правцем: Тупалски вис – Свирци – караула Свирачка. По подне предузео је напад на предње тачке положаја карауле Свирачке и Новакове чуке, и око 14 часова потиснуо је наше делове на тим тачкама. Затим је борба продужена на главној линији одбране, а на фронту: караула Свирачка – Новакова чука и трајала је до 17.15 часова, кад је због мрака прекинута. Наше трупе остале су на главном положају. Јачина непријатеља према Свирачкој караули и Новаковој чуци је: 3 батаљона пешадије, 2 брдска топа, 1 митраљез. Вероватно иза овога има још резерве. Број пушака у сва 4 пука био је овога дана 4.016. Од артилерије је било свега: 1 брдски брзометни топ, јер су 3 топа 1. брдске батерије били сасвим онеспособљени за дејство, а 2 брдске хаубице утрошиле су сву муницију и упућене су у колонску комору. У најбољем случају за 20. новембар пре подне могла би се извући 2 пољска топа само до Хајкобиле. Поред овако малог бројног стања, морал је био слаб. Никакве мере у оваквим приликама, у којима су се трупе налазиле, нису биле у стању да спрече распадање јединица.
Јужно Моравске трупе у току 19. новембра држале су положаје: Бели камен – Китка – положај десне обале Хогошке реке – Мочар – Беривојце. Борба је била на положајима Веља глава коју је одред држао као предњу тачку.
Операције трупа Нове области
Дејство Моравске дивизије II. позива. Командант ове дивизије са ОБр. 2824 од 19. новембра шаље команданту трупа Нове Области, команданту Комбинованог одреда и команданту Вардарске дивизије I. поз. овај извештај: „Дивизија је данас нападала на непријатеља између Макрешке и Криве реке и левом обалом последње. Резултат напада није дао онакве резултате, какви су се очекивали поглавито стога, што Комбиновани одред и Вардарска дивизија I. поз. нису дошли на исту висину са овом дивизијом као што сам рачунао, те је десни бок дивизије био изложен. Сем тога непријатељ се ојачао на фронту ове дивизије и надмоћнији је у артилерији. 3. пук нападао је са Божевачких положаја и коте 940 на Рајановачки вис и доспео је до 300 – 400 метара од непријатељских ровова, где је заустављен јаком ватром, како од Рајановца тако и бочно од Маркова. Лево крило пука напредовало је за 5 – 600 метара у правцу Дреновца. Око 14.15 часова непријатељ је покушао нападе на Божевачке положаје и коту 940, али је одбивен. 1. пук је доцкан стигао да се развије лево од 3. пука у правцу Одановца и његово дејство није било осетно. 2. пук вршио је напад међу Кривом реком и Хогошом, и заустављен је на 500 метара испред непријатељских ровова, који се налазе у висини села Топонице. 4. коњички пук је код 2. пешад. пука, извиђајући у правцу и преко Десивојке реке; у правцу Шипаштице није било непријатеља а код Ранковца је наишао на непријатељске пешадиске патроле. 10. пук је у дивизиској резерви на гребену јужно од Босбита, како би могао штитити десни бок дивизије од Макрешке реке; његов батаљон који је био остављен на овој реци вратио се пред вече у пук, пошто је био дошао Комбиновани одред до њега. Један батаљон је приближен 3. пуку као резерва. Непријатељ је дејствовао преко целог дана: једном колоном од Маркова, једном од Ропотова а једном од Доморовца. Власински одред стигао је на вис источно од села Мочара и даље преко Хогоша на Китку. Ако не добијем никакву заповест продужићу 20. ов. м-ца. напад на целом фронту. Снабдевање дивизије храном и муницијом и евакуација рањеника наилази на несавладљиве тешкоће“.
Дејство Комбинованог одреда. Командант овог одреда са ОБр. 5531 од 19. новембра у 21.30 часова шаље хитан извештај команданту трупа Нове Области: „У духу заповести ОБр. 10802 од 18. тек. м-ца, одред је јутрос у 6.30 часова отпочео покрет са главног комплекса Велике планине ка фронту: Прејаковица – Клобукар, да по учињеном споразуму са Моравском дивизијом II. позива свом снагом помогне напад Вардарске дивизије I. позива за освајање безимене коте западно од Макреша. Десна колона (10. кадровски пук и 3. батаљон 19. кадровског пука и 1 брдски топ) нападала је ка фронту с. Бостине – кота 867 и до 9 часова протерала слабе непријатељске делове из с. Бостина и подишла коти 867. Даљи покрет ове колоне био је укочен бочном ватром непријатељском са безимене коте западно од села Бостина, која није била заузета од стране трупа левог крила Вардарске дивизије. Лева колона (19. кадровски пук и 3. батаљон 7. пука II. позива) наступајући косом источно од коте 867 прешла је Макрешку реку на простору између села Клобукара и коте 867, подишла непријатељском положају на одстојање од 1200 -900 метара и заноћила у борбеном распореду, држећи слабу везу са десном колоном, а са десним крилом Моравске дивизије II. позива везе нема, пошто су делови ове дивизије, који су јутрос били на простору између Бушница и Клобукара, отишли, у правцу југоистока гребеном Велике планине. Због тога ћу сутра рано упутити у овај међупростор коњички дивизион, да ову везу колико толико успоставим. Резерва је заноћила за левом колоном. Кад сам се вечерас обратио ради споразума о даљем раду са Вардарском дивизијом, начелник њеног штаба тражио је као неизоставно потребно, да десна колона одреда напада гребеном од града на безимену коту западно од села Бостина. Овакав би поступак међутим био врло тежак, јер би ову колону требало ноћас повлачити натраг на гребен Новог Брда, груписати је на нов нападни правац и сутра је упутити од града гребеном на безимену коту западно од села Бостина. Овим би се ипак сасвим прекинула и иначе слаба веза њена са левом колоном, која већ и тако нема везе са десним крилом Моравске дивизије II. позива. Стога молим да командант трупа Нове Области регулише кооперацију одреда са Вардарском и Моравском дивизијом II. позива за сутрашњи дан. По извештају команданта десне колоне снага непријатеља данас по подне износила је: на безименој коти западно од Бостина: 1 батаљон, 2 топа и 1 митраљез; на коти 867: 1 чета, а на безименој коти источно: 2 чете и 1 митраљез. По извештају команданта леве колоне, непријатељ има на десној обали изворног дела Прилепнице, а на коси између села Прејаковца и Трнићевице: 2 батаљона у првом борбеном реду, а позади су запажена 2 брдска топа и пешачки делови из резерве. Одредски штаб је у селу Бољевцу и има солидну телефонску везу са Моравском дивизијом II. позива која је ову подигла од Ајневце до Божевца. Поред тога и коњички релеј долином Криве реке. Са Вардарском дивизијом I. поз. има телефонску везу од Бољевца до градића, где се наставља на линију Вардарске дивизије I. позива, а преко ове има везу са армиском командом. Молим за што скорије наређење за сутрашњи рад“.
Командант трупа Нове Области наредио је команданту Вардарске дивизије ово: „Наређено је команданту Моравске дивизије I. позива, да својим левим крилом форсира на безимену коту западно од Макреша. Пошто је ова тачка по заповести објекат вашег дејства, за освајање којега Моравска дивизија ће садејствовати, то наређујем: Да форсирате вашим десним крилом и да поменуту коту што пре заузмете, јер је непријатељ на тој тачци врло слаб и без артилерије“. Поводом овога под ОБр. 670 од 19. новембра командант Вардарске дивизије издао је у 11.20 часова ово наређење: „Командант трупа Нове Области наредио је команданту Моравске дивизије I. позива, да својим левим крилом форсира на безимену коту западно од Макреша, овој дивизији такође је наређено да својим десним крилом форсира ка безименој коти западно од Макреша. Наређујем:
1) Да 12. пук III. позива, из састава десног одсека, најенергичније форсира ка безименој коти западно од Макреша, а 3. пук I. поз. одмах заузме безимену коту источно од села Зебница.
2) Да трупе левог одсека својом снагом најенергичније наступају преко порушене карауле ка безименој коти источно од села Зебница.
3) Да командант артилерије отпочне овај напад.
Дејство Вардарске дивизије. Командант ове дивизије са ОБр. 673 од 19. новембра у 20 часова послао је команданту трупа Нове Области, Моравској дивизији I. позива и Комбинованом одреду овај извештај: „Трупе десног одсека ове дивизије у току данашњег напада, потпомогнуте јаком ватром, подишле су у само подножју коте 867, а према коти западно од села Макреша напредовало се за 700 метара. Непријатељ је јаком ватром спречавао фронтално наступање трупа десног одсека, наносећи нам осетне губитке. Нарочито се јако осећало дејство непријатељске артилерије, која је бочно дејствовала са безимене коте западно од села Макреша. Десно крило ове дивизије је нешто истурено унапред од суседних трупа, и анфилирано је са Голе чуке, која је према 11. кадровском пешадиском пуку, те му се наносе осетни губитци. Напад десног одсека потпомогнут је двема четама из дивизиске резерве и сад се у дивизиској резерви налазе свега две чете 1. пука III. позива (140 пушака). Трупе овог одсека су задржале освојен терен у својим рукама и ту се утврђују. Трупе левог одсека ове дивизије, у свом наступању ка безименој коти западно од села Бостине, дошле су испред непријатељских стрељачких ровова за 300 метара, али даље нису могле напредовати због јаке непријатељске ватре и помоћи, коју је непријатељ добио и у артилерији (3 топа) и у пешадији. Лево крило ове дивизије дошло је из села Бостине. Ако трупе Комбинованог одреда не буду помогле напад ове дивизије десном обалом Макрешке реке, дејствујући преко безимене коте западно од Бостине на безимену коту источно од села Зебница, онда трупе ове дивизије, не само што неће моћи заузети горње тачке, већ је у питању да ли ће се моћи одржати и кота 997, која је врло важна за одржавање везе са Комбинованим одредом непосредно и Моравском дивизијом II. позива посредно. У данашњој борби рањен је командант 4. батаљона 3. пука I. позива и командир 25. чете граничне трупе, а командир 1. чете 2. пука III. позива је контузован. Остали губитци јавиће се накнадно. Артилерија је утрошила 833 зрна. Један топ је онеспособљен, а пошто нема глицерина и остали топови кроз дан – два биће онеспособљени. Због сталног предавања војника непријатељу, и великих губитака, бројно стање је толико смањено да фронт дивизије није заштићен и при најмањем нападу непријатељском фронт ове дивизије биће пробијен. Морално стање трупа врло је ниско. Старешине и војници су изгубили сваку веру у наш успех. Свежа појачања су неизоставна. 4. брдска батерија има свега 10 метака“.
Дејство Моравске дивизије I. позива. Командант ове дивизије под ОБр. 4450 од 19. новембра у 17 часова шаље овај извештај команданту трупа Нове Области: „Данас у 7 часова дивизија је понова покушала напад на непријатеља, но око 11 часова напад десног крила, које је било доспело под село Понеш, био је одбивен, а трупе тога крила повукле су се на свој ранији положај. Лево крило у томе нападу доспело је у 11.30 часова до шумовитог ћувика но у моменту, кад је на њега изишло, противнападом одбивено је и вратило се на свој ранији положај. Наредио сам, да трупе ове дивизије заузму свој главни положај, што боље га утврде и ни у ком случају не смеју га напустити, жртвујући се до последњег човека. Трупе ове дивизије нису способне ни за најмању офанзиву. Губитци су ми непознати“.
Операције Тимочке војске
Дејство Коњичке дивизије. Командант Коњичке дивизије добио је наређење, да Коњичку дивизију (без 4. пука) прикупи у Липљану, где да очекује даље наређење. Командант Коњичке дивизије наредио је, да дивизија одмаршује у 12 часова од Приштине. Ред маршовања: Одељење коњичке телеграфије, 1. бригада (3. коњички пук); 2. бригада (2. коњички пук), трупна комора, мунициска колона. 1. коњички пук, који је остао у долини Медвеђе, добио је наређење, да се што пре прикупи у Липљану. 4. коњички пук био је у саставу трупа Нове Области. Дивизион коњичке артилерије стигао је у току 19. новембра у Приштину. По доласку 2. и 3. коњичког пука у Липљан, око 15.13 часова, сазнало се од мештана, да се 1 ескадрон бугарске коњице појавио у с. Гуштерици западно од Липљана. Одмах је упућен 1 ескадрон у том правцу са задатком да расветли ситуацију. Према извештајима тога ескадрона непријатеља нема у Добротину. Непријатељски ескадрон са наоружаним мештанима прошао је кроз с. Жеговац. Командант Тимочке војске у 21 час, са ОБр. 988 наредио је, да се Коњичка дивизија 20. новембра из јутра крене из Липљана у Урошевац, где ће добити даље наређење и да се батерије из Приштине упуте железницом у Урошевац.
Дејство Комбиноване дивизије I. позива. Трупе ове дивизије у покрету су 19. новембра од 2 часа у циљу груписања за напад. У 6 часова лева колона наступала је правцем Прелаз – Жеговац. Непријатељски 32. пук био је на планини Жеговцу, и то слабијим деловима на ћувицима југоисточно од села Раховице, а јачим деловима код села Кишно поље. Лева колона успела је до 18 часова да заузме горње ћувике и седло источно од њих на Жеговцу. Део леве колоне, који је наступао од Појатишта, заузео је село Миросаље. Десној колони био је ослонац рада лева колона и поред пешад. и артилер. борбе код ње није било ничега значајнијег. Непријатељ је показао према овој колони 2 пољска и 4 брдска топа. У току ноћи 19./20. новембра намерава се извршити препад на непријатеља, а 20. новембра продужити наступање ка Гиљану. Било је заробљеника из 32. и 24. пука бугарског.
Дејство Брегалничке дивизије. На фронту ове дивизије дан (19. новембар) прошао је у артилериском дејству, са непомичним пушкарањем и повременим одбијањем мањих непријатељских делова, који су вршили нападе. Напомена. Крајински одред прикупљао се 19. новембра у вече у Приштини.
Операције трупа Битољске дивизиске области
На фронту Вардарског одреда у току 19. новембра биле су омање чарке. Упућене трупе ка Крушеву под командом мајора Влајића прикупљене су на линији: безимена кота западно од с. Трстеника – безимена кота југозападно од к. 1424 – безимена кота на Крачуници западно од с. Жашике. Због густе магле одустало се од напада; трупе су заноћиле на поменутој линији. Командант Вардарског одреда наредио је команданту Мрзенског одреда, да поседне вис Калабак са задатком, да брани правац: Прилеп – Канатларци; да предузме извиђање правца Штавица -Прилепац – Прилеп; правац Слива чесма – кота 1674 – Дренска планина и правац Слива чесма -Дуње ка Црној реци. Мајору Благојевићу наређено је, да поседне десни одсек од пута Прилеп – Лагово – Канатларци до друма Прилеп – Битољ, а леви одсек мајор Гојковић да брани положаје од друма до Чепигова. Од једног нашег коморџије, кога су Бугари пустили из Прилепске болнице добивен је извештај, да је из Прилепа упућена једна непријатељска колона јачине: 2 батаљона, 2 ескадрона и 4 брдска топа од Плетвара преко Дренске планине на Дуње, Крушевицу, Маково ка мосту код села Новака на Црној реци. Водник са положаја Калабака јавља, да се бугарска коњица пребацује преко Дренске планине у долину Црне реке и да се виде велике ватре у том правцу. Слабија непријатељска, коњичка и пешачка одељења кретала су се из Прилепа ка Крушеву. Командант Битољске дивиз. области наредио је команданту Вардарског одреда у 20.30 часова:
1) Да се одмах упуте 2 чете и 2 топа у с. Новаци ради упорне одбране моста на Црној реци код с. Новака, ако до тога дође. Ова мера сигурности има да се изведе до зоре 20. новембра. Поред одбране, ова посада извиђаће деловима путове за Будаково, Арматуш и Маково и што даље унапред. У Маково да упути један вод; сваку појаву коњице да сузбије.
2) Још ноћу да ступи у везу са мајором Влајићем и известити о резултату његовог рада до зоре 20. новембра.
3) Највећу пажњу да обрати на појаву непријатеља са Дренске планине, према десном боку овога одреда.
4) Јача одељења од трупа на левој обали Црне реке да упути одмах на Високо Марково Гувно (1506), Бојиште (1304) за задатком, да извиђају и одбију непријатеља тим правцем.
Командант Вардарског одреда упутио је из састава одсека мајора Благојевића: 1 чету на вис Високо (к. 1506), Марково гувно с тим да поседне са 1 водом Бојиште (к. 1304). По 1 чета десног и левог одсека са 2 топа 3. позиц. батерије упућене су преко Битоља у с. Новаци за одбрану моста на Црној реци.
Тетовски одред са делом својих трупа заузео је коту 887 југоисточно од Брода, коју је непријатељ после мање чарке напустио. Одред је доспео на линију к. 887 – с. Маргари на путу Брод – Прилеп.
Дејство Албанског одреда. Наређењем Врховне команде ОБр. 24488 од 19. новембра Албански одред је изашао из састава трупа команданта Нове Области и стављен непосредно под Врховну команду. Састав одреда био је овај: 1. кадровски пешадиски пук; 8. гранична чета; 1 батаљон 12. пука III. позива, 2. позициска батерија; 1 брдска батерија. Ради заштите правца Гостивар -Маврови ханови – Дебар, избачен је један одред од 5 чета, 2 брдска топа и 4 пољска Дебанжова топа на Влаиницу (к. 1559) источно од Маврових ханова на линију: с. Дубци – Влаиница – с. Ломница да преко Новог села држи везу са трупама Тетовског одреда које су на Ђоновачким положајима. Непријатељ држи Гостивар, а са три чете држи Вруток на правцу Гостивар – Маврови ханови. За заштиту прелаза из Тетова за Призрен преко Шар планине код Вешала избачена је 1 чета у селу Драгану, са по 1 водом у с. Кукљану и Растелици. За заштиту правца Маврови ханови – Жировница – Пишкопеја затворени су прелази Танушајски, Цигански и Пишкопејски, слабијим одељењима (свега 60 људи). Затворен је и прелаз Радомирски, преко Кара Мурата са једним водом. Командант одреда ценио је, да су Бугари оставили код Гостивара 1 пук пешадије, а са осталим деловима се вратили ка Тетову.