Ситуација
У току 19. новембра Врховна команда примила је ове важније извештаје:
Од команданта I. армије
ОБр. 9440 у 14.50 часова. „У току 18. новембра трупе ове армије биле су у току прикупљања на положајима десне обале Трнавске реке и леве обале Радишевићске реке. Због добивеног извештаја у току ноћи 17./18. ов. м-ца. да је непријатељ предњим деловима избио до Бистрице реке, учињена је измена у распореду са јачим груписањем снага на десној обали Ибра. Први извештаји о појави непријатеља у долини Бистрице јављали су само за појаву слабијих непријатељских делова, који су избили на висове источно од села Муре, али већ око 10 часова почели су се појављивати на том правцу према крајњем десном крилу и јаче непријатељске колоне. Око 10 часова, непријатељ по извештају команданта 4. пука III. позива, јачине 2 до 3 пука са артилеријом и 8 митраљеза, напао је предстраже. Батаљон овога пука на Пресеченици потиснуо га је и продужио напад на пук, који је држао Кани луг. Борба се продужила и у току дана по подне. Непријатељ пред 4. пуком III. позива кретао се јачим колонама ка Бистрици и ка Кани лугу, и на осталом делу фронта јачине око 1 пука напао је око 13 часова Бањски одред на Козјој Глави и потиснуо га, и даље продужио јужно од Козје Главе. Наше трупе одступиле су ка Реснику, најзад на правцу од Треске ка Суводолу, Стремачи и Спасојевића брду појавила се такође једна јача непријатељска колона. О резултату борбе на крајњем десном крилу немам још извештаја. Због овако створене ситуације даље држање на досадашњим положајима постало је немогуће. По предлогу команданта Дунавске дивизије II. позива, под чију су команду стављене данас све трупе на десној обали Ибра обзиром на оваку ситуацију, трупе Дринске дивизије II. позива, и Дунавске дивизије II. позива предузеле су од 9 часова вечером постепени покрет у циљу, да избију главнином на линију Сочаница – Дубрава – Граничани – Сланци и заштитничким деловима на линију Тробрчани – кота 900 – Забрђе. Ужички одред и Доњо Васојевићска бригада продужиће даље ка положајима источно од Новог Пазара, а трупе Студеничког одреда ка положајима десне обале Рашке. Армиски штаб 18. ов. м-ца. на преноћишту је у селу Лепосавићу, а 19. у Митровици“.
ОБр. 8453 у 15.15 часова. „Армиски штаб данас у подне стигао је у Митровицу“.
Од команданта трупа Одбране Београда
ОБр. 5170 у 4.20 часова. „Командант III. армије известио ме је, да му је немогуће поступити по наређењу ОБр. 24452, јер је непријатељ данас успео, да заузме Мачију стену, па зато је приморан, да све своје заштитнице повуче, да би могао ојачати своје десно крило, које је овако јако угрожено. Тиме сам принуђен, да продужим и повучем своје десно крило преко Орлујског виса и Орлишта до Преветице, чиме ће се знатно ослабити одбрана садањих мојих положаја на фронту. Сем тога маневар непријатељев у правцу десног бока III. армије иде на то, да изманеврује све ове положаје на којима се налазе трупе Одбране Београда и III. армије. И ако III. армија не буде успела, да задржи даље напредовање непријатеља, онда се и Преполачки положај неће моћи одржати, јер ће ми бок и позадина бити јако угрожени. Кад је према оваквој ситуацији у питању одржање Преполачког положаја у толико би више било немогућно одржати Мадљику, даље истакнутију тачку а да и не говорим о опасностима, у коју би се моје трупе на тој тачци као изоловане налазиле. Али осећајући тежњу непријатељеву за угрожењем деснога бока III. армије и Одбране Београда, ја сам већ био повукао моје трупе са Мадљике и оне се сад налазе у висини села Метохије и требало би им да врше један дуг марш те да дођу до Мадљике и поседну је с претпоставком да на њу није избио непријатељ. Молим да се ситуација у којој се налази III. армија и Одбрана Београда узме у озбиљну процену, као и да се процене разлози, које сам изнео у мојој депеши ОБр. 5166 па да се после тога донесе дефинитивна одлука, хоћу ли упућивати трупе на Мадљику или не“.
ОБр. 5171 у 4.20 часова. „Данас 18. ов. м-ца. појавила се на коси од Самокова за Преполачки Шанац око 13 часова једна непријатељска колона јачине 1 пешад. пук са 1 до 2 брдске батерије, али је ватром наше артилерије била приморана да се склони у долину реке Косанице, сем тога у 13 часова примећена је једна непријатељска коњичка патрола од 10 људи а за њоме једна чета пешадије у покрету од Мирничке косе ка Растелици. Других података за сад о непријатељу нема сем што ме је командант III. армије известио, да су непријатељске патроле ушле у село Рачу; десно крило трупа Одбране Београда повућиће се од Преполачког Шанца преко Орлујског виса, Орлишта до Преветице, где ће стићи заштитнице Дринске дивизије I. позива, да би се трупе III. армије могле јаче груписати на своме крајњем десном крилу које је угрожено“.
Од команданта III. армије
ОБр. 8387 у 6.50 часова. „Тенешдолски теснац браниће Одбрана Београда, а ова армија биће више десно (источно) те због тога енглеске батерије треба придати Одбрани Београда. Мишљења сам, да се та артилерија неће моћи употребити ни на северном изласку ни у самом теснацу. Тешко да ће се и моћи употребити на том правцу. По сазнању од Одбране Београда, ове батерије имају само панцерна зрна која се у глибовитом терену неће распрскавати. Ова армија има довољно тешке артилерије, ако буде места за њену употребу“.
ОБр. 8479 у 13.30 часова. „Тешкоће, које се имају око евакуисања коморе, све се више ближе немогућности. Покрети су брзи, дуги и непрекидни. За масу стоке нема хране ни смештаја. Она се брзо изнурава и у све већем проценту гине. Према садањем сасвим смањеном саставу трупних јединица, возова имам сувише много и њихова заштита гута несразмерно велики део борбеног људства. Крајње је време да се нареди смањивање броја возова. Мишљења сам, да се у главноме одреди што је неизоставно за живот и дејство наше војске у њеном садањем бројном саставу, да се одвоји главно од споредног, потребно од непотребног, како би команданти сами одредили шта да се задржи а шта да се уништи, слаба стока да зе коље за војничку храну а не да се пушта да гине. Шта да се ради са тешком артилеријом која се вуче са страховитим напорима, а ретко се може употребити на овом терену? Исто тако има и других возова, теретних аутомобила и понтонских тренова, који захтевају велику вучну снагу и често пута сасвим спречавају кретање осталих возова. Молим за решење по овоме као и то, где ће се даље евакуисати колонски возови, који су сви прикупљени у близини Приштине“.
Од команданта Тимочке војске
ОБр. 909 у 8 часова. „Ноћ 18./19. новембра на фронту ове војске прошла је на миру. Трупе од јутрос отпочеле су наређени покрет“.
ОБр. 990 у 22.14 часова. „Стање на фронту ове војске у току дана 19. новембра овакво је: Код Комбиноване дивизије, трупе ове дивизије у покрету су данас од 2 часа у циљу груписања за напад. У 6 часова лева колона наступала је правцем Прелаз – Жеговац. Непријатељски 32. пук био је на Жеговцу и то слабијим деловима на ћувицима југоисточно од Раховице а јачим деловима од села Кишно поље. Лева колона успела је до 18 часова, да заузме горње ћувике и седло источно од њих на Жеговцу. Нема података о току борбе. Део леве колоне, који је наступао од Појатишта, заузео је село Миросаље. Деснокрилној колони била је ослонац рада, лева колона и поред пешадиске и артилериске борбе код ње није било ничега значајнијег. Непријатељ је показао према овој колони 2 пољска и 4 брдска топа. У току ноћи 19./20. извршиће се препад на непријатеља, а 20. продужиће се наступање ка Гњилану. Има 3 заробљеника из 32. и 24. пука. Код Брегалничке дивизије I. позива дан је прошао у артилериском дејству, местимичном пушкарању и повременом одбијању омањих непријатељских делова. Крајински одред стигао је вечерас у Приштину а коњички дивизион са 2. и 3. пешад. пуком у Липљан, а њена артилерија у Приштину. Једна непријатељска коњичка патрола од 6 – 8 коњаника пушкарала се са нашим мештанима од 13.30 до 15.40 часова код села Горње и Доње Гуштерице. Овом приликом је одвела скоро једну десетину ненаоружаних мештана и одступила“.
ОБр. 996 у 1.30 часова. „Стање на фронту ове војске у току ноћи 19./20. ов. м-ца: Код Комбиноване дивизије у 24 часа извршен је пројектован препад, но осим пешадиске и артилериске ватре ништа важније није било предузимано. Јутрос је продужена борба. Код Брегалничке дивизије ноћ је прошла на миру“.
Од команданта II. армије
ОБр. 10213 у 7.40 часова. „Непријатељ је 18. новембра нападао на десно крило и центар Шумадиске дивизије II. позива и потиснуо је са досадањнх положаја: Маћедонци – Реткоцер – к. 905. Трупе су се повукле на линију: Сикирачки крш – к. 893 – к. 862 – к.859 – к. 983 – Мркоњ. Командант дивизије због великих губитака и блиског додира, не нада се, да се може дати понован јачи отпор. Непријатељ се задржао на освојеним положајима и у јачини је 3 пешад. пука. У селу Стубли Мискићу 1 пук и на Зубу 1 пук са артилеријом. Овде су у Приштини и околини њеној нагомилани многи возови и опасност је, да могу сасвим закрчити саобраћај. Молим одредите правце, на којима би се ови возови могли да ешелонирају ван Приштине. Иначе је велика опасност у случају повлачења трупа и за возове и за трупе. Од команданта Тимочке дивизије I. позива и Јужно Моравских трупа немам извештаја“.
ОБр. 10232 у 11.30 часова. „У вези извештаја 10213 јављам, да су Тимочка дивизија I. позива и Јужно Моравске трупе одступили на стари гранични фронт од Гољака до Копиљака“.
ОБр. 10250 у 21.30 часова. „У току дана 19. новембра трупе под притиском непријатеља извршиле су покрет и поселе ове положаје: Јужно Моравске трупе по телефонском извештају повукле су се на линију: Бели камен – Китка – десна обала Хогошке реке – Јелача. Тимочка дивизија I. позива на линију: Шајић – Свирце – Новакова чука – Гољак – Хајкобила, по телефонском извештају непријатељ је данас по подне подишао положајима код Свирачке карауле и заузео предње тачке исте. Наређено је команданту Тимочке дивизије I. позива, да против нападом поврати изгубљене тачке и да по сваку цену држи правац преко Свирачке карауле. Шумадиска дивизија II. позива на линију: Мркоњ – к. 972 (јужно од Браине) – Г. Браиновски вис (к. 750) – Прпоре – к. 1106 – караула Сикирача (1072) – Сикирачки крш. По телефонском извештају од 19. ов. м-ца. по подне води се јака борба на левом крилу ове дивизије код Сикирачког крша“.
Од команданта трупа Нове Области
ОБр. 10825 у 3.15 часова. „Пошто су 17. ов. м-ца. сви напади непријатеља одбивени наредио сам, да све подручне ми трупе 18. ов. м-ца. нападну непријатеља на целом фронту. О резултату напада на непријатеља до сад су добивени ови извештаји: Моравска дивизија I. позива после припреме артилериском ватром напала је непријатеља и до 19 часова дошла је до линије: Парлово – ћувик јужно од села Зебинце. Ова дивизија нема много губитака. Вардарска дивизија I. позива својим левим крилом нападала је од градића на Новом Брду и од коте 997 на највишу коту на Великој Планини и безимену коту западно од Бостина са тежњом, да даље дејствује безименој коти западно од села Макреша. Напад Вардарске дивизије I. позива и Комбинованог одреда на највишу коту на Великој Планини био је успешан и непријатељ је у нереду одступио ка изворном делу Макрешке реке. Напад Вардарске дивизије I. позива на безимену коту западно од села Бостина дочекан је јаком пешадиском, митраљеском и артилериском ватром и контра нападом, због чега напад на безимену коту западно од Бостина није успео и наше трупе налазе се на северозападној падини безимене коте у непосредној близини са непријатељем. Десно крило ове дивизије у нападу 18. ов. м-ца. подишло је коти 867 и безименим котама, западно од села Трничевци и Макреша, и наишло на јаке непријатељске делове на утврђеном положају. Комбиновани одред нападао је највишу безимену коту на Великој Планини северозападно и по заузећу највише коте на Вел. Планини продужио је наступање. Још није добивен извештај, докле је у нападу доспео. Моравска дивизија II. позива: десно крило (10. пук I. позива) у наступању ка Прејаковцу прешло је село Бушинци и око 12 часова реку Макрешку и докле је допрло још немам извештаја. 1. пук II. позива доспео је предњим деловима до Клобукара; око 14 часова непријатељ јачине један батаљон са нешто коњице повлачио се десном обалом р. Прилепнице. О левој колони, која је упућена у правцу Башевца још нема извештаја. 4. коњички пук у наступању од села Беривојца ка Доморовцу наишао је код Куретина на слабија пешадиска одељења, која избијају на коту источно од Куретине према Мочару. Наша артилерија са леве обале Криве реке дејствује на Божевачки вис, а непријатељска артилерија туче околину Мочара. Непријатељ држи косу западно од Куретине, обема обалама Криве реке предвојен је 1 непријатељски пук са артилеријом. Моравска дивизија II. позива има јаку леву колону и 2. пук у дивизиској резерви. О догађајима на овом делу фронта нема још извештаја“.
ОБр. 10835 у 13.15 часова. „Наше трупе отпочеле су напад на непријатеља 19. ов. м-ца. у 7 часова из јутра. На фронту Моравске дивизије I. поз. ноћ 19./20. ов. м-ца. прошла је без значајнијих догађаја. У правцу села Понежа, према десном крилу ове дивизије, појавила се јутрос једна већа непријатељска колона и због тога што је ово крило јаче истакнуто наређено је, да се унапред шаљу јача извиђачка одељења а доцније, да се предузме напад кад буде могуће; левој колони наређено је, да што пре заузме ћувик испред Безимене коте и да продужи наступање даље. На фронту Вардарске дивизије I. позива: дивизија напада на коту 867, безимену коту источно од села Зебинце, безимену коту западно од села Макреша. Непријатељ даје јак отпор и не може му се противстати, али изгледа да нема артилерије. Од осталих нема још извештаја, пошто је телефонска веза у моментаном прекиду а командант трупа Нове Области отишао је на положај у 5 часова у јутру“.
Од команданта Битољске дивизиске области
ОБр. 4442 у 8.55 часова. „Код Вардарског одреда један наш батаљон заузео је јуче у 17.30 часова коту 1291, Другишевац јужно од Крушева. Од Тетовског одреда заузет је положај Барбареш источно од Брода. Друго нема ништа ново“.
Наређења Врховне команде
ОБр. 24488
у 11.20 часова
Команданту Албанског одреда – Дебар
„Данашњим наређењем начелника штаба стављате се са свима вашим трупама непосредно под Врховну команду. О овоме извештен је командант трупа Нове Области. Распоред и јачину трупа јавите одмах“.