Операције II. армије
Дејство Шумадиске дивизије II. позива. Радански одред водио је 19. новембра од 15 – 17 часова врло упорну борбу. Због непријатељског покушаја да га обиђе и одсече од ове дивизије, био је принуђен да се под борбом повуче са Марковог виса и да под заклоном мрака и шуме одступи ка Медерговцу, на чијој се ивици задржао. Наређено је, да овај одред уђе у састав левог крила код Мерћеза. Коњица је у току 19. новембра избила до Речичког пресла. За разчишћавање терена око с. Орхана упућена је ноћу 19./20. новембра 1 чета допунског пука правцем преко Мерћеза северно од с. Каљатице ка Орљану. У току ноћи 19./20. новембра вођена је јака пешадиска борба на фронту: Прпоре – к. 1106 – караула Сикирача (к. 1072), где је непријатељ подишао на одстојање 300 – 400 м. Нарочито је јака борба вођена на Сикирачи (к.1072), где су покушаји непријатељских напада одбивени митраљеском и пешадиском ватром и бомбама. Око 5 часова 20. новембра непријатељ је обновио своје нападе и 5. кадровски пук, који је држао Сикирачу, повукао се у нереду ка караули Брвенику, одголивши леви бок 10. пука на положају: Прпоре – к. 1106. Због оваквог стања командант дивизије наредио је, да се за одбрану заузме линија: Мркоњ – к. 972 – Брајински вис – вис северно од с. Каљатнице (Турски Мерћез) са циљем да на овој линији понови отпор. Од 6 часова отпочела је на целом фронту ове дивизије пешад. и митраљеска борба. Непријатељске снаге, које су учествовале у овој борби, дошле су и то један пешадиски пук са правца Реткоцера, а други са правца од Зуба и Мискића преко Сикирачког крша у бок и позадину нашег крајњег левог крила. По исказу мештана око 2 непријатељска пука пребацивала су се у току 19. новембра од Реткоцера за Туларе у правцу ка Мркоњу. У 9.15 часова командант II. армије послао је Шумадиској дивизији II. поз. наређење ОБр. 10263 ове садржине: „Ако Тимочка дивизија I. поз. буде принуђена да се повуче са граничног фронта или та дивизија са садањих положаја, онда са дивизијом заузмите за одбрану линију: изворни део Криве реке западно од с. Глоговице – Столов даг – до реке Брвенице, у висину села Колића. Десно ухватити везу са трупама Тимочке дивизије I. поз. у околини Глоговице а лево са трупама III. армије на левој обали Брвенице у висини с. Колића“.
Дејство Тимочке дивизије I. позива. Трупе ове дивизије наступале су у јутру 20. новембра на непријатеља пред Свирачком караулом и пришле до пред прве коте, северно, североисточно и северозападно од карауле Свирачке, но ту су наишле на јак отпор непријатељски где су задржане. Командант II. армије издао је у 8.30 часова наређење ОБр. 10253 у овоме:
а) Јужно Моравске трупе, због удаљености и немања непосредне везе, стављају се под команду Тимочке дивизије I. позива.
б) За сваки случај, ако поред свију напора за одржање старих положаја трупе буду потиснуте са њих, онда ће се Тимочка дивизија I. поз. и трупе Јужно Моравске повући на линију: Јелача – Грађеник – Глоговица, повијајући десно крило према трупама Нове Области и хватајући лево везу са трупама Шумадиске дивизије II. поз. на изворном делу Криве реке западно од Глоговице, а штитећи правце ка Приштини и позадину трупа Нове Области које оперишу ка Гиљану. Око 9 часова непријатељ је отпочео вршити напад на трупе, које су у јутру биле подишле Свирачкој караули. Командант дивизије груписао је овде све што се могло из ове дивизије прикупити. У 9.15 часова примећено је спуштање нових непријатељских колона са Туларског виса у правцу коте 972 и у правцу Мркоња. У 10 часова избијају јаки стрељачки стројеви од карауле Свирачке ка Брвенику и спуштају се преко коте 1106 и Прпоре ка коти 750 и 972, од карауле Брвеника у правцу Г. Брајинског виса. Обе колоне (од Тупалског виса и од карауле Свирачке) јаке најмање по један пешад. пук. У 12.15 часова непријатељ је извршио јуриш са 2 – 3 батаљона на к. 972 и заузео исту. Командант дивизије наредио је да 10. пук II. поз. из опште резерве, заузимањем положаја к. 750 (десна обала Губавачког потока) – М. Брајински вис, затвори правац ка Лисици и непријатељу спречи даље надирање, и да се под заштитом овога пука прикупи 1 батаљон 11. пука II. позива, који је био напустио к. 972 не сачекав јуриш. Командант дивизије намерава да продужи отпор до првог мрака и да се под заклоном ноћи трупе повуку у циљу организовања одсудне одбране на линију: Дабишева чука – Дабишевац – Лисица – с. Балабан. Због тога што је Мркоњ јако истакнут и топографски потпуно одвојен од ове линије, било је немогућно да се на истом задржи десно крило дивизије.
Дејство Јужно Моравских трупа. Команданта Јужно Моравских трупа известио је командант добровољачког одреда мајор Војин Поповић, да непријатељ у јачини 1 пука избија на Јелачу. Саопштавајући ово у 4.35 часова телефоном команданту Тимочке дивизије I. позива, командант Јужно Моравских трупа тражио је, да му се одреди други положај за поседање, пошто је положај Јелача, који му је био одређен према наређењу команданта II. армије ОБр. 10253 већ био у непријатељским рукама. На ово саопштење команданта Јужно Моравских трупа, командант Тимочке дивизије I. позива наредио је: да својим трупама заузме и брани положај између реке Сите и Кременате с тим да десно ухвати и одржава тесну везу са Моравском дивизијом II. поз. а лево са трупама Тимочке дивизије I. поз. у висини Грађеника на р. Кременати. У исто време, кад је командант Тимочке дивизије I. позива добио предње саопштење од команданта Јужно Моравских трупа, известио је командант 4. пука I. поз. који је био на десном крилу Тимочке дивизије I. поз. и одржавао везу са Јужно Моравским трупама код Белог камена, да Јужно Моравске трупе одступају и да ће и он морати да повуче своје десно крило. Према овоме, командант Тимочке дивизије наредио је команданту 4. пука I. позива, да постепено повија своје десно крило према одступању Јужно Моравских трупа а левим крилом, које је било у тесној вези са трупама на Сикирачкој караули, да се безусловно држи до ноћи. На фронту 4. кадровског пука нападала су 2 непријатељска пука, а на фронт добровољачког одреда 1 пук пешадије. Обзиром на овакво стање код Јужно Моравских трупа и јак притисак од стране непријатеља на трупе Тимочке дивизије код Сикирачке карауле, које су се са највећом муком још држале на положају, на јуришном одстојању против надмоћнијег непријатеља, командант Тимочке дивизије I. позива наредио је да се у 22 часа предузме одступање на положаје одређене наређењем команданта II. армије ОБр. 10253 с тим, да се заштитнице крену у 23 часа. Командант II. армије питао је у 9.50 часова команданта трупа Нове Области, где је његово лево крило, а специјално Моравска дивизија II. поз. у каквом се стању сад налази. Одговорено је: „Моравска дивизија II. поз. налази се код Доморовца“.
После овога саопштено је команданту трупа Нове Области, да трупе десног крила II. армије држе линију: Китка – десна обала Хогоша – Јелача и да је синоћ непријатељ потиснуо јаке трупе Тимочке дивизије I. поз. на Свирачкој караули. Обраћена му је пажња на опасност, да Моравска дивизија II. поз. може доћи у безизлазан положај, ако непријатељ провали код Свираца. У 10.20 часова командант трупа Нове Области саопштава команданту II. армије, да је Моравска дивизија II. поз. нападнута јачом снагом на Божевачком положају и да је потиснута. Командант Моравске дивизије II. поз. наредио је, да се трупе повуку на прве прихватне положаје. Комуникациски правац Моравске дивизије II. поз. иде уз Криву реку на Бутовац – Мрамор – Грачаницу, а комуникациски правац Комбинованог одреда иде преко Бутовца такође на Мрамор и Грачаницу. Од команданта трупа Нове Области у 10.20 часова добивен је извештај: „Командант Моравске дивизије II. позива од 19. новембра извештава да је Власински одред стигао на линију вис источно од с. Мочара – с. Хогоште – Китка“. Од команданта III. армије добивен је извештај: „По изјави заробљеника према Дунавској дивизији I. поз. налази се 9. дивизија (са пуковима 4., 17., 33., 34. и 57.). Десно од ње (западно) је 6. бугарска дивизија, па онда долазе Немци. Источно од 9. дивизије налази се 1. па 8. дивизија. 9. дивизија дошла је правцем: Ниш – Прокупље – Добри до – Житни поток – Статовци – Власе. Пре 4 дана у Прокупљу је била 103. немачка дивизија. До сад су пред фронтом Дунавске дивизије откривени 43. и 57. пук. За остале се не зна где су“. У 17.25 часова командант II. армије питао је команданта трупа Нове Области: где је лево крило Моравске дивизије II. позива? Одговорио је да се налази на линији: Клобукар – Бусоват -Глоговце – Робовце – Каменица са малим пешадиским деловима на левој обали Криве реке. Даље на питање: „Има ли везу са Јужно Моравским трупама одговорено је: да нема, али да су и оне биле данас 20. новембра нападнуте и потиснуте. Због овога повлачења лево крило трупа Нове Области није осигурано. Око подне командант II. армије наредио је ово:
а) Команданту Тимочке дивизије I. поз. да пошаље јаку заштитницу на Хајкобилу, која ће омогућити заузимање нових положаја у реду, с тим, да та заштитница ступи у тесну везу за заштитницом Шумадиске дивиз. II. позива на Лисицу.
б) Команданту Шумадиске дивизије II. позива. Кад буде принуђен да се повуче на положај Глоговица – Столов даг – Брвеница, онда да остави на Лисици једну заштитницу, која ће да одржава тесну везу са заштитницом Тимочке дивиз. I. поз. на Хајкобили. А да би обезбедио уредно поседање положаја по наређењу, треба благовремено да пошаље део трупа на Столов даг за прихват. Препоручено му је, да се левим крилом задржи на Балабанској коси због извлачења трупа III. армије и Одбране Београда.
У 18.40 часова саопштена је начелнику штаба III. армије ситуација II. армије у овоме: „Борба се води на Мркоњу и Свирцима; Бугари су заузели Јелачу. Моравска дивизија II. поз. (у саставу трупа Нове Области) повлачи се на линију: Клобукар – Бусоват – Глоговица – Робовица – Каменица. Због овога мора да се повуче и Тимочка дивиз. I. поз. са Свирачког положаја и повућиће се на линију: Глоговица – Грађеник, а са јаком заштитницом биће на Хајкобили. Јужно Моравске трупе има да се повуку између реке Сите и реке Кременате. Шумадиска дивизија II. позива повућиће се левим крилом на Балабанску косу, а десним крилом остаће на Лисици, ако се буде морала повући, онда ће се повући на Столов даг, наслањајући лево крило на реку Брвеницу у висини села Колића“. Начелник штаба III. армије саопштио је, да се и III. армија повлачи од 14 часова ради одбране Тенешдолског теснаца и десно крило биће на Балабану. У току после подне 20. новембра вођена је борба на целом фронту Шумадиске и Тимочке дивизије I. поз. Трупе Шумадиске дивизије одржале су линију: Мркоњ – к. 750 – М. Брајински вис – к. 965 – Г. Брајински вис – кота западно од њега Мерћез (северно од Калатице). Повлачење дивизије на линију: Дабишева чука – караула Дабишевце – Лисица – Извор (1150) – коса јужно од Нишевца – Балабан отпочело је око 19 часова. Код Тимочке дивизије I. поз. око 20 часова непријатељ је извршио надмоћнијом снагом јуриш на трупе ове дивизије код Свирачке карауле и Новакове чуке и потиснуо те делове, због чега је одступање почело раније него што је предвиђено. Колика је тачна снага непријатељска била према фронту Тимочке дивизије није се могло тачно оценити због пошумљеног терена, али по извештају команданта било је 2 – 3 пука са нешто брдске и пољске артилерије. Штаб дивизије био је у Глоговици.
Операције трупа Нове области
Ноћ 19./20. новембра прошла је код свих дивизија на миру. На фронту Вардарске дивизије I. позива, због неуспешног напада у току 19. новембра и осталих тешких околности у току 19./20. новембра, удаљио се велики број војника ове дивизије тако да команданти изјављују да при мало јачем непријатељском нападу, положај се неће моћи одржати. Командант трупа Нове Области 20. новембра у 23.50 часова издао је наређење ОБр. 10911 у овоме: „Непријатељ је у току 20. овог месеца са 2 чете, потпомогнут брдском и хаубичком артилеријом, нападао на предњи положај десног крила Моравске дивизије I. позива, али је тај напад нашом пешадиском ватром заустављен на 500 метара испред наших ровова. Примећено је, да непријатељ групише снагу према десном одсеку, а према средњем и левом да је била борба извиђачких делова. Према Вардарској дивизији I. позива непријатељ је с времена на време пуштао извиђачка одељења, и отварао артилериску ватру нарочито према левом крилу. Према Комбинованом одреду, чије је десно крило код села Босовата под северним падинама коте 867, коју држи непријатељ, а лево крило на десној обали Прилепнице на простору између Клобукара и Прејаковаца, непријатељ је нападао јаче на лево крило, али се оно одржало на свом положају. Код Моравске дивизије II. позива, непријатељ је нападао на Божевачке положаје и потиснуо Моравску дивизију II. позива, на линију села Бушинце – Каменица. Код трупа II. армије, непријатељ је 20. овог месеца од 5 часова јутра заузео караулу Сикирачу – Брвеник а у 12 часова: коту 972 (западно од Тулара) – па Брајински вис, због чега је наређено да се лево крило повуче на косу: караула Лисица – село Балабан а посада са Мркоња да се повуче на караулу Лисицу. Тимочка дивизија I. позива, којој је било наређено да контра нападом поврати Сикирачку караулу, повућиће се у току ноћи 20./21. новембра на линију: Глоговица – Грађеник до Кременате реке, а Јужно Моравске трупе на положаје између реке Сите и Кременате, повијајући десно крило, и хватајући везу са Моравском дивизијом II. позива. Код трупа Тимочке војске, Брегалничка дивизија I. позива, држи своје пређашње положаје. Комбинована дивизија у току 20. овог месеца била је заузела коту 1190 на Жеговцу, али је морала после подне напустити због јаче непријатељске навале. Крајинском одреду је наређено, да 21. овог месеца у 4 часа крене преко Липљана и Добротина и испуни простор између десног крила Моравске дивизије I. позива и левог крила Комбиноване дивизије. Официрска коњичка патрола упућена правцем: манастир Грачаница – Јањево – Врбица извештава, да је у Јањеву 19. овог месеца била једна коњичка непријатељска патрола од 8 коњаника, и да до Врбице нема непријатеља. Према оваквој ситуацији код II. армије и Тимочке војске наређујем:
1) Да се Комбиновани одред још ноћас повуче и, обилазећи око левог крила и позади Вардарске дивизије I. позива, дође у армиску резерву код Лабљана, спреман да притекне у помоћ Моравској дивизији I. позива или Вардарској дивизији I. позива.
2) Да се Моравска дивизија II. позива повуче још ноћас на место Комбинованог одреда тако, да наслони своје десно крило на лево крило Вардарске дивизије I. позива, а лево крило на десно крило Јужно Моравских трупа.
3) Да Моравска дивизија I. позива и Вардарска дивизија I. поз. остану на досадањим својим положајима и да их најупорније бране.
4) Базирање свију дивизија и Комбинованог одреда правцем: Липљан – Штимље – Сува река -Ораховац ка Ђаковици; тим правцем ешелонирати коморе тако, да пут нигде не буде закрчен.
5) Мој штаб остаће до даљег наређења у Грачаници са ким одржавати трајну и непрекидну везу“.
Операције Тимочке војске
Дејство Коњичке дивизије. Командант Коњичке дивизије стигао је у Урошевац 20. новембра у јутру и јавио се команданту Тимочке војске. 2. и 3. коњички пук под командом команданта 1. коњичке бригаде стигао је у Урошевац око 14.30 часова. 1. коњички пук, који је ноћу 19./20. новембра стигао у Приштину и кренуо се 20. новембра у јутру преко Липљана за Урошевац, стигао је око подне у Липљан. У ово време командант Коњичке дивизије добио је од команданта Тимочке војске ово наређење: На основу извештаја добивеног 20. новембра пре подне од команданта коњичког дивизиона Комбиноване дивизије, да се непријатељ непознате јачине налази у с. Јањеву и да је покушао да уђе у с. Добротин, али је одбивен, командант Тимочке војске издао је команданту Коњичке дивизије ово наређење: „За обезбеђење правца Добротин – Липљан упутите одмах у Добротин један пук са задатком да протера коњичке делове, који су се појавили на том правцу. У исто време пук ће одржавати везу између Комбиноване дивизије I. поз. и Моравске дивизије I. поз. Комбинована дивизија у свом нападу 19. новембра на Жеговац избила је на линију Кишно поље – село Миросаље и у току 20. новембра продужиће напад на коту 1190 својим левим крилом. Моравска дивизија I. поз. избила је 19. новембра на линију: Паралово – Зебнице и држи коту 1250 јужно од села Драговца“. На основу овог наређења, командант Коњичке дивизије послао је команданту 1. коњичког пука у Липљан ово наређење: „Са вашим пуком осигурајте правце који са линије: Жеговац (1190) – Хорма планина (1250) изводе ка Липљану и хватајте везу десно са Комбинованом дивизијом на Жеговцу, а лево са Моравском дивизијом I. позива, која држи коту 1250 јужно од с. Драговца“. У току 20. новембра по подне 1. коњички пук протерао је непријатељске делове са правца Липљан – Добротин. Са 2 ескадрона и митраљеским одељењем избио је на одсек источно од с. Добротина између Јањевске реке и потока Смољуша. Патроле су истурене унапред, а 1 вод је деташован у с. Гуштерицу. Веза са Моравском дивизијом I. позива није ухваћена. Непријатељ је био јак 1 ескадрон гардиског коњичког пука са 70 – 80 наоружаних Арнаута.
Дејство Комбиноване дивизије. После јучерашњег успешног напада дивизија је избила 20. новембра у подне на линију: Садовина – Златари – Миросаље – Жеговац са котом 1190 закључно. Код села Гадише и Кишног поља, као и на неким косама Жеговца непријатељски делови држе се упорно. Непријатељ је предузео 20. новембра у јутру напад на коту 1190. Борба је трајала целог дана. Пред вече је ова кота изгубљена.
Дејство Брегалничке дивизије. Дивизија је држала линију: Слатинска коса, на десној обали р. Лепенца – Елез – кота 523 – Врбански вис источно од с. Врбани – кота 505 – Врбански поток. У току 20. новембра на целом фронту ове дивизије владало је затишје.
Дејство Крајинског одреда. Трупе овог одреда прикупљале су се 20. новембра пре подне у Приштини. Командант Тимочке војске наредио је команданту Крајинског одреда истог дана пре подне, да се одмах стави на расположење команданту 1. коњичког пука, који је из Приштине стигао у Липљане са задатком да са пуком обезбеди правце, који са планине Жеговца воде ка Липљану. У 17.20 часова, командант Крајинског одреда, чије се трупе прикупљају у Приштини, добија од команданта Тимочке војске ово наређење: „Непријатељ је омањим деловима избио ка селу Добротину и Гуштерици. Комбинована дивизија I. позива заузела је коту 1190 на Жеговцу. Наређујем: Са одредом крените се сутра 21. новембра у 4 часа у Липљан. По доласку у Липљан крените се одмах ка селу Жеговцу, са задатком да затворите правце ка Липљану. На томе је правцу 1. коњички пук са 1 брзометном батеријом вашег одреда, која му је стављена на расположење. О свему извештен је командант трупа Нове Области“.
Операције трупа Битољске дивизиске области
Дејство Вардарског одреда. Према Алиначким положајима непријатељ је вршио извиђање коњичким и пешад. патролама. На Калабак непријатељ је нападао са 2 чете косом од коте 1674; напад је одбивен. Командант Битољске дивиз. области наредио је у 17 часова, да командант посаде на Марковом гувну одмах пошаље 2 извиђачка одељења и то једно у с. Дуње а једно у с. Канем са задатком, да извиђају непријатеља на Дренској планини. Командант десног одсека мајор Благојевић јавља, да је осматрач његове Дебанжове батерије приметио у 19 часова, да се једна непријатељска колона јачине 1 – 2 ескадрона коњице и 1 батаљон пешадије кренула од Марковог града изнад Прилепа ка с. Машучишту и даље путом Прилеп – Брод, и да се једна чета кренула ка манастиру Прилепцу. Одред мајора Благојевића заузео је после кратке борбе Крушево. Непријатељ је одступио једним делом ка Кривогаштанима а другим ка Нерову. Одред је заноћио на положају безимена кота Бабе планине северозападно од карауле Стари дол и источно од с. Трстеника. Француска дивизија у Кавадару нападала је 19. новембра на линији: Дебриште – кота 208 – Дреново јаким снагама. Слаби непријатељски делови примећени су од Гладишта ка манастиру Полошков.
Дејство Тетовског одреда. Група код Брода продужила је са линије к. 887 – с. Маргарит наступање ка Прилепу, у циљу да избије на десну обалу реке Винике и Блата а једним делом преко с. Белушина на Селце ка Крушеву. На фронту према Гостивару стање је непромењено; наше трупе држе Ђоновачки положај. Телефонска веза Призрен – Дебар – Битољ и Драч – Скадар успостављена је.
Албански одред. Комуникација Призрен – Дебар, коју је штитио Албански одред, била је 20. новембра слободна, али због слабе снаге Албанског одреда, ова је комуникација нарочито на Дебру била јако угрожена. У току 20. новембра прошао је Шумадиски пук резервних трупа кроз Дебар, и отишао је у Битољ. Командант Албанског одреда задржао је по одобрењу команданта резервних трупа 1 батаљон и упутио га у Маврове ханове да појача батаљон 1. кадровског пука, чији су војници (родом из Прилепа) бегали. У овом батаљону резервних трупа били су рекрути, о чијој употребљивости није било ни помена, те је наређено да се позади положаја вежбају. У Дебру је било само 35.000 метака, због тога је од овог батаљона рекрута део муниције одузет. Обзиром на важност комуникације Призрен – Дебар – Струга а на слабост Албанског одреда, командант трупа одреда, молио је Врховну команду да се хитно упути појачање од једног целог пука са старе територије.