Операције III. аустро – немачке армије
Дејство самосталне 62. аустроугарске дивизије. На представку III. армиске команде ОБр. 7175 од 21. новембра, аустроугарска Врховна команда 22. новембра издала је ову заповест: „ОБр. 18243 веза са ОБр. 7173 и 7175, III. армиске команде. „Гледиште Врховне команде по питању извођења Санџачке акције саопштено је са ОБр. 18187 од 20. новембра и ОБр. 18220 од 21. новембра. Ако се та акција, што је могуће снажније предузме преко Лимског одсека: Рудо – Пријепоље, тада ће се потребна нам железннчка пруга ка Увцу, као и друм Горажда – Плевље сами по себи отворити. Командант трупа Босне и Херцеговине јавља, да се на противничкој страни већ појављују знаци о евакуацији Дринског фронта. Садејство од стране Босанских трупа, због оскудице у комори и због до крајње границе редуцираних снага, имало би само локалну важност. Међутим III. армиској команди стоје на расположењу далеко више неискоришћене снаге. Поред тога са ОБр. 18126 и ОБр. 104309/Е.О.К. попуњена је њена комора до максималне могућности. Ако би армиска команда ипак држала, да би било потребно урадити даље и снажније преко горње Дрине, тада би могло долазити у обзир једино то, да се, непотребне снаге III. армије са одговарајућим деловима коморе, упуте на Дрину од прилике преко Вишеграда. III. армиска команда има да јави како намерава употребити бригаде Штрајта и Шиса. Команданту трупа у Босни и Херцеговини издато је наређење, да извести Врховну команду: у коме би обиму он могао да учествује у поменутој операцији, али да му Врховна команда не даје трупе за смену снага, које би он за горњи циљ употребио и без уштрба по његов досадањи задатак. Чекати пак време кад би поменути командант трупа могао да суделује у тој операцији, због опште ситуације не би било умесно. Ово се наређење доставља III. армиској команди и команданту трупа у Босни и Херцеговини“.
Пошто је командант трупа у Босни и Херцеговини 20. новембра јавио, да би Босански одред могао прикупити за 5 дана, то је из наваљивања аустроугарске Врховне команде излазило, да 62. пешадиска дивизија треба одмах да отпочне операцију. Али и поред добивених извештаја изгледа, да Врховна команда није имала тачну слику о рђавом материјалном стању те дивизије. Међутим, III. армиска команда, у духу раније директиве аустроугарске Врховне команде, била је већ 21. новембра издала заповест за наступање од линије: Рудо – Пријепоље ка Плевљу, како би се на тај начин индиректно отворио друм Горажда – Плевље, те је сад (22. новембра у вече) о овоме известила аустроугарску Врховну команду. Поред тога јавила је, да би се са фронта повучене бригаде Шиса, Штрајта и Хауштајна, могле употребити за операције тек тада, кад би се околности за дотурање потреба побољшале, јер су те бригаде своје ешелоне за дотурање средстава биле уступиле 19. и 8. корпусу. Иначе, те јединице не би, уопште биле у стању да продуже наступање. Аустроугарска Врховна команда пак није хтела да те снаге остану дуже времена неупотребљене, те је створила идеју, да бар делове тих снага употреби за препад на Ловћен. Пошто је дотурање потреба у Боку Которску било обезбеђено, изгледало је, да би се та акција могла извести и без велике коморске опреме. 22. новембра на одсеку Рудо – Прибој и код Бање трајало је пушкарање до 16 часова. После овог времена, Турци код Прибоја звали су преко реке и јавили да су Црногорци одступили, те је ђенерал Калзер (који се 21. новембра у 11 часова пре подне налазио код војне станице Бјело брдо) одмах наредио, да се 9. ландштурмска бригада у току ноћи 22./23. новембра пребаци преко Лима. Због оскудице у превозним средствима, прелаз преко Лима, у већем обиму, било је још немогуће извршити, ма да после одступања Црногораца са Дринског фронта све до Устиколине закључно, није више требало рачунати са отпором противника. Ђенералмајор Блехингер продужио је 22. новембра наступање ка југу и није наишао на противника, а један одред Босанских обезбеђујућих трупа пуковника Вучетића на Дрини, био је већ успео да заузме Смари брдо јужно од Горажде.
Дејство главне снаге III. аустро – немачке армије. Становништво Новог Пазара било је врло огорчено због пљачкања од стране Црногораца и упутило је команданту у Сјеници писмену молбу да ту варош поседне. Поводом овога 22. новембра наређено је да се одред, који је у циљу везе са Алпинским корпусом био послат ка Новом Пазару, појача још једном четом и са малим одељењем коњице, које је стајало на расположењу. Кад је ово појачање стигло у Нови Пазар, делови Алпинског корпуса и 10 аустроугарске брдске бригаде били су већ заузели ту варош. Тек у зору 22. новембра противник се повукао са својих положаја. На питање зашто нису Срби користили ноћ за повлачење, дао је одговор аероплански извештај, који је ноћу достављен 59. дивизији, у коме се јављало, да се код Митровице налазе огромна нагомилавања трупа, много шатора и бивачних ватри; на станици су примећена три железничка воза спремна за полазак; на падинама северозападно од Митровице редовни стрељачки строј. 18. брдска бригада, после борбе у току ноћи 21./22. новембра стигла је у јутру 22. новембра, већ на бок положаја (Хан Рогозна), против којих је Алпински корпус, како је то раније изложено намеравао 22. новембра у јутру да отпочне напад са линије: Нови Пазар – Дебељак у општем правцу ка Митровици. Командант 59. пешадиске дивизије није имао никакве везе са Алпинским корпусом. Покушај 18. брдске бригаде, да код Дрена помоћу сплавова пребаци једну чету на леву обалу Ибра, није успео због велике брзине воде. На левој обали Ибра примећене су у току 21. новембра до душе само патроле. Али, бок дивизије није обезбеђен тако, да је противничка артилерија, која би се евентуално појавила на западним висовима, могла врло ефикасно да спречи свако наступање трупа Ибарском долином. Поред тога и десни бок 59. дивизије, која је била распоређена по дубини, није још био потпуно расветљен, а створ терена према карти, ма да је на њој било и много празних простора, ипак је указивао на могућност, да би и слабије противничке снаге тим правцем могле да изврше врло опасна изненађења. Но 59. дивизиска команда, која је била стигла у село Дрен и поред отворених бокова, решила се да не губи време, већ да груписаном снагом по дубини продужи гоњење противника Ибарском долином.
Према диспозицији за 22. новембар наређено је: Да 18. брдска бригада продужи наступање ка Митровици с тим, да поуздано обезбеди леви бок; да се 9. брдска бригада, првенствено прикупи на простору око Лепосављевића; њен зачелни ешелон (батаљон 84. пука са артилеријом) да стигне на простор око Црнатова; да на левом боку извиђачки одреди обеју бригада наступају као побочнице. 22. новембра, 18. брдска бригада, пре но што је отпочела наступање, морала је да уреди своје, због ноћне борбе, помешане делове; 4 митраљеза, које је била запљенила са товарним коњима и са великом количином муниције, употребила је за појачање своје снаге. На левом боку, један извиђачки одред упућен је у 6 часова правцем: села Овчар – Зјача ка Митровици, један други одред истурен је у 10 часова правцем друма у Ибарској долини. Позади тога одреда бригада је отпочела покрет у једној колони. Њена главнина достигла је Кошутово без борбе; одред који је наступао пред бригадом и 2 батаљона (60. и 15. јегерски батаљон) избио је под борбом до села Бугарић. 9. брдска бригада стигла је у 14 часова на преноћиште у Лепосављевиће. На случај да противник реши да брани Митровицу, командант 59. дивизије намеравао је да наступа широким распоредом. Ако би пак противник напустио Митровицу, 18. брдска бригада имала је да упути само један батаљон правцем: Жажа – Мајдан ка вису 3 км, источно од Митровице, док је главнина требала да маршује до Митровице, у циљу упорне одбране да заузме положаје у виду мостобрана. На случај пак, ако би противник још северно од Митровице давао отпор, требало је упутити 2 батаљона и 1 батерију на вис 3 км. источно од Митровице. 9. брдска бригада имала је да отпочне покрет у 7 часова до Сочанице друмом позади 18. брдске бригаде. Одред мајора Хилтла (батаљон 84. пука са артилеријом) добио је наређење, да маршује до Дрена. Извештај Алпинског корпуса од подне 22. новембра није садржавао ништа о догађајима. У 17.25 часова упућена му је депеша:
„Према мишљењу III. армиске команде простор око Митровице сад је најважнији. Упућивање јачих снага ка Руднику препоручује се само на случај, ако се има поузданих извештаја, да се јаче противничке снаге повлаче од Митровице ка југозападу. За продужење гоњења, у колико би то дозвољавало стање материјалног снабдевања, стоји на расположењу 10. брдска бригада, сем једне посаде, коју треба оставити у Новом Пазару. Бригаду би тада требало употребити у правцу ка Митровици“.
У штабу III. армиске команде радило се очевидно на томе, да се оно мало снаге, што је још било преостало, у циљу гоњења, прикупи и упути ка Митровици, јер се рачунало, да ће се око Митровице развити озбиљнија борба. Али на случај српског повлачења ка југозападу III. армиска команда, радије би извршила удар у правцу ка Руднику. Међутим, командант Алпинског корпуса, још 21. новембра решио је да 10. брдску бригаду крене правцем ка Руднику. Та је бригада имала наређење да наступа од Новог Пазара правцем: Рогиње – Ороши – Рибарић, тако да 22. новембра достигне Висигаће (1360) северно од Мркоње. Један батаљон бригаде који је упућен тим правцем, стигао је од прилике 3 км. јужно од Турјака и констатовао је да је вис (1360) поседнут јаком снагом. Главнина бригаде према наређењу Алпинског корпуса остала је још у Новом Пазару. Команда армиске групе, која је имала преглед целокупне ситуације, рачунала је, да борба код Митровице вероватно неће трајати дуже времена. То показује ова заповест, коју је доставила III. армиској команди: „Команда армиске групе слаже се потпуно са наређењем, да се Алпински корпус крене ка Митровици. Обилазна операција ка линији Рудник – Митровица због тешког терена, могла би обећати успех само у том случају, ако би се код Митровице нагомиланим трупама на време могла пресећи одступница, за које једва има изгледа“. 22. новембра по подне III. армиска команда није још имала никаквих извештаја, према којима би могла да закључи да ли противник намерава да напусти Митровицу или да је брани. Авијатичари су јављали: да код с. Синаје и Великог Истока (северно од Пећи) бивакују 3 батаљона; да североисточно од тога бивака на гребену Черефтуља маршује један батаљон у северном правцу; да се једна колона коморе дугачка око 3 км. креће од Митровице ка Руднику; у Митровици, на коју су авијатичари бацали бомбе, осмотрено је живахно кретање трупа и мањих комора. У осталом, облачно време сметало је тачније аеропланско извиђање.
Штаб 22. резервног корпуса и 44. резервна дивизија изишли су 22. новембра из састава III. армије. Према наређењу команде армиске групе, ове су јединице имале да следују за 43. дивизијом преко Крагујевца за Београд. Армиски корпус требало је сместити у кантонмане дуж железничке пруге Земун – Инђија, и од туда даље транспортовати железницом. III. армиска команда ставила је томе корпусу на расположење друм у долини Груже, и то сваки дан до 13 час. У осталом времену друм је требао да буде слободан у циљу дотурања потреба за трупе III. армије.
Операције XI. немачке армије
У току 22. новембра трупе 103. и 101. дивизије продужиле су гоњење преко Тенешдола и Брвеничке реке ка Приштини.
Операције I. бугарске армије
Бугарска Врховна команда наређује да 5. дивизија дође у Г. Џумају а не у Куманово. У току 22. новембра: 9. дивизија: 3. бригада борбом је овладала гребеном и к. 1150; 1. бригада налази се на североисточној падини планине Лисице и с. Хајкобиле. 1. дивизија: 2. бригада на линији: Лештар – Стрезовци; 1. бригада на линији: к. 900 (Јелача) и гребен између реке Кременате и Сите; 3. бригада код с. Ајневце (Харновце). 6. дивизија стигла је на преноћиште: 1. бригада с. Бошњак и Цековац; 2. бригада Лесковац; 3. бригада (52. пешад. пук) на путу за Ниш и тамо остаје као посада тако да је 6. дивизија остала само са две бригаде. 6. дивизија за одлазак у Г. Џумају користи 3 пута: долином Мораве – Мусул – Босиљград – Ћустендил – Г. Џумаја; долином Мораве – Сурдулица – Божници – Ћустендил – Г. Џумаја и Власотинци – Калнска Тумба – Трн – Брезник – Радомир – Дубница – Г. Џумаја.
Операције II. бугарске армије
Западни фронт. Гоњење се наставља. Испред 1. бригаде 8. дивизије и 2. бригаде 5. дивизије противник се повлачи.
Врховна команда наређује: „Пошто ка Приштини наступа 9. бугарска дивизија и 4. немачки корпус, то појачање трупа у овом правцу није потребно. Важније је, да се пресече пут: Приштина – Призрен. Зато 1. бригада 7. дивизије да се упути право на запад у правцу: Суходол – Добрања, а 3. бригада 1. дивизије, ако буде потребно да заузме место 1. бригаде 7. дивизије, а ако нема ове потребе да се сасреди код Гиљана“. У току 22. новембра: 1. бригада 8. дивизије је на линији: с. Клокоч – Ново Брдо; 2. бригада 5. дивизије и 1. бригада 7. дивизије су на линији: Ново Брдо -Извор – Г. Ливаде – Лабљане – Драговац; 1. бригада 3. дивизије, после неуспелог покушаја да наступа, понова се брани; 2. бригада 3. дивизије држи се на положајима код с. Миросаља и Трстеника; 3. бригада 8. дивизије и 46. пук пребацује се са десног крила фронта ђенерала Рибарова на лево крило (Жеговац пл.) и достигли су до села Церница – Партеш (југозападно од Гиљана). Врховна команда наређује: „Пошто ће 3. бригада 8. дивизије наступати преко Призрена – Дебру, то да се упути по могућности Призрену“.
Срби су ослабили своје лево крило према Гиљану и појачавају се на Жеговцу планини. Командант II. армије наређује: „Ђенерал Рибаров да ојача своје лево крило на рачун деснога; позади деснога крила већ је 1. дивизија, готово у другој линији зато, да се она сасреди код Гиљана; 1. бригада 7. дивизије да се упути у западном правцу: Суводол – Добрања и пресече одступницу Србима на путу: Приштина – Призрен. У циљу обједињења командовања над три левокрилне бригаде ђенерала Рибарова, наређено је команданту 8. дивизије да оде из Скопља у Качаник и прими команду над тамошњим трима бригадама (1. и 2. бригада 3. дивизије и 3. бригада 8. дивизије). 2. бригади 8. дивизије наређено је, да од Скопља маршује преко Тетова за Гостивар са задатком, да остављајући заштитне делове код с. Шипковице, Бродеца и Горјана, затвори правце који воде из Призрена и Љуме и да извиђа правац: Гостивар – Дебар у циљу евентуалног покрета у том правцу“. Команданту Тетовског одреда (50. пешад. пуку) наређено је, да заузме прелаз на планини Буковику (јужно од Гостивара) и да се заштити на томе правцу, а главнином да наступа ка Дебру преко Жировнице и Галичника. Напомена. I. армија наступа и то: са 1. дивизијом је већ у долини реке Лесковице и ближи се десном крилу и позадини ђенерала Рибарова; 9. дивизија је на линији: Хајкобила – Брајина – Сурдул на 20 км. од Приштине.
Јужни фронт. Наређено је команданту 7. дивизије да протера непријатеља са леве обале Вардара код села Бистрице и Курешнице, а команданту 5. дивизије да покварене мостове на Црној реци од Вардара до с. Возарци поправи. 5. пук 11. дивизије упућен је од Криволака левом обалом Вардара и заузео је висове југоисточно од с. Кошарка. На осталим одсецима јужног фронта нема промене.