а) Операције I. армије
На основи директиве Врховне команде ОБр. 23521 од 31. октобра, командант I. армије 1. новембра у 1.30 часова издао је команданту Дринске дивизије II. позива, Дунавске дивизије II. позива и Ужичког одреда, директиву ОБр. 8897 ове садржине: „Начелник штаба Врховне команде са ОБр. 23521 од 31. октобра наредио је, да, после упорних борби на главном одбранбеном положају леве обале Мораве, све трупе I. армије у даљим својим одбранбеним операцијама базирају на правац: Краљево – Рашка. Трупе Београдске Одбране у даљим својим операцијама базираће на правац: Рековац – Крушевац – Јанкова клисура – Куршумлија – Преполац, а трупе III. армије на правац: Ћуприја – Параћин – Ражањ – Ђунис – Рибари – Гребац. Овакво базирање ове армије у будућим операцијама захтева и доста умешности и довољно обазривости; велике солидарности команданата и командира при извођењу операција на главним одбранбеним положајима леве обале Мораве. Од поменуте умешности, обазривости и солидарности зависиће и жељено и правилно пребацивање трупа на десну обалу Мораве са затварањем северног улаза у Ибарску клисуру. Обзиром на садање главне одбранбене положаје трупа ове армије, главна акција непријатељских снага може у главноме бити овако управљена:
1) Главном снагом право са севера на фронт наших положаја, а мањим снагама у правцу Вујна и с. Коњевића.
2) Главном снагом од Вујна и с. Коњевића против западног фронта Котленичких положаја, а слабијим деловима право са севера, и напослетку може бити и овај случај:
3) Подједнаким снагама са севера и са правца Вујна и с. Коњевића.
Ако би наступио случај под 1), онда обзиром на јачину наших положаја, као и обзиром на осведочено упорство и хладнокрвност наших трупа, поткрепљено све то окретношћу и солидарношћу команданата и командира, уверен сам, да ћемо лако одолети непријатељу, нанети му велике губитке и натерати га на повлачење. У томе случају зависиће од општих прилика на војишту, хоћемо ли продужити гоњење побеђеног непријатеља или остати и на даље за неко време на тим положајима, или ћемо отпочети покрет ради пребацивања на десну обалу Мораве. За овај случај команданту Дринске дивизије II. позива стоји на расположењу мост код Камиџора и понтони или скела на Морави према селу Врби; а команданту Дунавске дивизије II. позива стални мост код с. Милочаја и понтони или скела код села Сирче.
Ако би наступио случај под 2), онда упорно а по потреби и активно дејство Дунавске дивизије и подесан маневар јаче резерве Дринске дивизије преко села Церовца, или иначе у леви бок непријатеља са могућим дејством артилерије Ужичког одреда са десне обале Мораве у десни бок непријатељских делова, уверен сам да би се осујетио намеравани план непријатеља, бар за извесно, нам и потребно време ради пребацивања трупа на десну обалу Мораве.
Напослетку ако би наступио случај под 3), онда сам такође убеђен, да би наше трупе својом упорношћу и солидарношћу у дејствима и у томе случају одбиле непријатеља, или би нам створиле толико времена да неузнемиравано отпочнемо постепено пребацивање трупа.
Ма који од ових случајева наступио, командант Ужичког одреда редовно ће пратити ток догађаја на левој обали Мораве, својом артилеријом са десне обале Мораве потпомагаће одржање западних положаја Котленика, наравно ако он не буде у исто време нападнут од Марковице и Чачка. Буде ли он нападнут у исто време, онда за њега предстоји најупорнија одбрана на свима могућим положајима у југоисточном правцу ка левој обали Врдинске реке и линији Краљево -Богутовац на улазу у Ибарску клисуру. Да бих пак, могао пратити догађаје на главним одбранбеним положајима и да бих према општој ситуацији испред целога фронта армије могао наређивати евентуално пребацивање трупа на десну обалу Мораве и Ибра, командантима наређујем најпотпунију обавештеност испред својих трупа, како би ме редовно о томе благовремено извештавали. Овом приликом напомињем, да ће у евентуалном поседању и одбрани улаза у Ибарску клисуру у главноме бити ове улоге дивизија:
а) Дринска дивизија I. позива, поседа и брани фронт: с. Берановац на реци Рибници – с. Матаруге, именујући још сад један од својих батаљона са једним митраљезом, који ће у доцнијем евентуалном покрету на југ, маршовати уз реку Рибницу са задатком одбране непријатељевог надирања тим правцем.
б) Дунавска дивизија II. позива, поседа и брани фронт: Лакат 369 – с. Лопатница (455 – 496) са упорном борбом предњих делова на положају код с. Беглука и Конарева, именујући одмах један пук и једну батерију, који би угодним правцем могао одмаршовати да послужи као резерва Ужичком одреду у одбрани његовог фронта, ако буде потреба.
в) Ужички одред, поседа и најупорније брани фронт положаја: Јастребар – Чучањ – Чукер – Ђава – кота 360 северозападно од села Врдила. Батаљон из Ужичког одреда, који маршује од Пожеге преко Ариља ка Ивањици треба да поседне положај код саме Ивањице, са кога ће најупорније бранити надирање непријатељево преко Кушића ка Јавору било преко с. Будожеља и В. Ливаде 1332 ка манастиру Студеници. Овај одред појачати са наоружаним обвезницима последње одбране стараца. Детаљнији налози по свему горњем следоваће у своје време на основи тока догађаја. Кад се исцрпу потребе и храна у Краљеву, магацини су хране на Ушћу.
Ради опште обавештености и поступка команданата по свима предњим питањима шаљем им своје погледе и наређења“.
1. новембра по подне добио је командант I. армије непоуздану вест, да непријатељ покушава прелазак преко Мораве код Чачка. На основи тога наредио је у 15.55 часова, да се коњица Дунавске дивизије II. позива одмах упути у правцу с. Љубића и Коњевића ради извиђања непријатеља, с тим, да пошаљу извештај: је ли и где је примећен непријатељ од правца Вујна?
1. новембра у 16 часова код села Слатине била је 1. и 2. Дринска позициска батерија, а у близини и комора Ужичког одреда. Све је ово било у покрету, а у то доба на привременом застанку ради одмора. Добивена је вест, да су Аустријанци ушли у Трнаву и да даље иду. Код коморе завлада паника. Командири позициских батерија доводе у ред комору и упућују је друмом ка Краљеву, а своје батерије пласирају за дејство на 500 метара. Од коморе скупили су око 30 војника наоружаних пушком и 70 војника Црногораца, који су пратили 1. позициску батерију и упутили под командом једног водног официра ка селу Заблаћу у сусрет непријатељу са задатком, да обе батерије осигура за ту ноћ. Од вода коњаника, који је био у долини Мораве, упутили су једно коњичко одељење од 7 коњаника са једним наредником да оде до Трнавске механе, да види где је непријатељ, да са њим одржава везу и извештава о току догађаја. После овога командир 2. позициске батерије капетан Џимић, како није имао телефонску везу са Ужичким одредом због покрета, везао се на друму за главну линију и о свему извршеном у 17 часова послао извештај команданту I. армије. Од команданта армије, који је одобрио цео овај рад, добио је наређење да се ноћас држе пошто пото на положају, а форсираним маршом шаље се 7. пешадиски пук I. позива, који ће у јутру 2. новембра бити у Слатини. Капетан Џимић послао је о свему овоме извештај команданту Ужичког одреда, саопштавајући му и наређење команданта I. армије, да непријатеља пошто пото протера на леву обалу Мораве те да, у овом циљу трупе рокира на линију: Бело брдо – Кулиновци – Лозница.
Око 18 часова наредио је командант I. армије команданту Дунавске дивизије II. позива, да се један од најближих пукова упути преко Лађевца и моста код Милочаја и да са два брзометна топа остане код Мрсаћа како би се могао кренути даље ка Чачку. Командант Дринске дивизије II. позива добио је наређење да упути један пешадиски пук од Грабовца ка Краљеву.
1. – Дринска дивизија II. позива. На фронту ове дивизије водила се овог дана само заштитничка борба. Ситуација дивизије 1. новембра у вече била је ова: 6. пук II. позива главнином држи положај Клик – Грошничка градина – Липничка глава – 102, а предњим деловима к. 230 – Винограде – Драгобраћску косу; 4. пук II. позива главнином од коте 402 искључно (Липничка глава) 374 – кота 285 – Липов врх (јужно од Кнића), а предњим деловима Мајдан (389) – Стањачко поље (265). Артилерија је делом извучена, а делом се још извлачи на главну одбранбену линију. 5. пешадиски пук II. позива из заштитнице прикупља се код механе Грабовачке. Непријатељ је до вечери избио предњим деловима на линију: Брњица – Змајевац – Грошнички млин и испред Винограда. По извештају коњичких патрола непријатељ је дошао до Кнића.
2. – Дунавска дивизија II. позива. Пред фронтом ове дивизије вођене су слабије борбе. Заштитни делови држе: Мрчајевце – Бресницу – Гунцати, а главнина, линију положаја: Травкуша – Осоје -Ракљаста коса – Каменита – Тамничка планина – коса левом обалом Вољачке реке – Мутапов мост до Мораве.
3. – Соколска бригада стављена је по наређењу команданта армије под команду команданта Дунавске дивизије II. позива. Командант бригаде јавља, да је дошао у Мрчајевце, а сутра 2. новембра има се повући на положаје око Катрга. Према извештају командира 2. Дринске позициске Дебанжове батерије, из састава Ужичког одреда, непријатељ је заузео Чачак. Око 3.15 часова ушле су његове патроле у варош и до вечери допрли су непријатељски предњи делови до Трнавске механе, где је додир са њиме ухваћен. На правцу Чачак – Краљево налазе се код Слатине само наши слаби делови са 2 Дебанжове батерије. Ноћу је упућен од с. Лађевца 7. пук I. позива на правац Мрсаћ – Слатина, а један пук Дринске дивизије II. позива од Грабовца ка Краљеву.
4. – Ужички одред. У смислу директиве Врховне команде упућен је 1. батаљон 2. прекобројног пука III. позива друмом за Ивањицу преко Горачића са наређењем, да поседне једном четом положај Градину код села Радољева; да брани улазак у Моравичку клисуру и спречава надирање непријатеља ка Ивањици. Остале три чете са командантом батаљона продужују пут ка Ивањици, где имају посести и најупорније бранити положаје села Буковице (на левој обали) и Лису (на десној обали) те да заштите правце ка Јавору и правац преко Будожеља и Великих ливада ка Студеници. Наређено је команданту тога батаљона, да по доласку у Ивањицу захтева да му се стави на расположење последња одбрана стараца, са којима ће ојачати батаљон. Овај је батаљон пошао у 22 часа. Још из Марковице 31. октобра упућено је телефонско сигнално одељење Ужичког одреда, да од Трнавске механе успостави телефонску везу са Горачићем, куда је дошао штаб Ужичког одреда, али и поред највећег труда ово није успело. Због овога командант одреда није имао благовремене извештаје из долине Мораве од коњичких патрола, које су упућене ради извиђања ка Заблаћу, нити је имао телефонске везе са штабом армије. Извештаји слати за штаб Ужичког одреда стизали су по ордонансима у току 4 – 5 часова. У току дана вршен је распоред на положају и утврђивање заузетих положаја.
Распоред одреда 1. новембра био је овај: На заштитничким положајима код Марковице Доњо Васојевићска бригада са 2 брдска топа. На положају Бјело брдо (809) 4. пук III. позива са једном Дебанжовом брдском батеријом; 3. прекобројни пук III. позива, са положаја на левој обали Мораве пребацио се 31. октобра у 15 часова на десну обалу и прикупио се на Буђевачкој Зелици 1. новембра око 13 часова; 1 батаљон 2. пука на правцу ка Ивањици. Пољска артилерија у близини друма западно од Слатине. Један део коњичког ескадрона извиђа од Чачка низ Мораву, други преко Паковраће уз Мораву, а један део на правцу Ариље – Ивањица. Командант одреда није имао везе са делом ескадрона одаслатим у долину Мораве за извиђање ка Чачку и одржавање везе са 4. пуком лево и са Соколском бригадом десно преко Мораве. О непријатељу није имао никаквих података.
Како поред свију предузетих мера није успео да добије телефонску везу са долином Мораве упутио је ради боље безбедности пута Чачак – Краљево једну чету (2. прекобројног пука) код Трнавске механе. Ова чета није успела да дође на одређено место. У 21.20 часова нападнута је на коти 466 једна чета (1. батаљона 4. пука) и разбивена повукла се. Командант пука вратио је чету на своје место. Да би се обезбедио правац: Чачак – Краљево, јер још увек није било вести од коњичког ескадрона, командант Ужичког одреда послао је у 21.45 часова један батаљон 2. прекобројног пука гребеном преко Црне Стене – Јежевице ка Заблаћи, где да заузме положај на десној обали Јежевачке реке на Каменитом путу ради спречавања надирања непријатеља преко Заблаћа на Слатину и даље. А једна чета из једног другог батаљона да се упути преко Црквине на Зобљак и да поседне и штити правац од Трнаве. Непријатељски делови, који су се били приближили нашим предстражним деловима на Чукару и коти 466, задржали су се у току ноћи, отварајући повремено ватру.
На правцу Чачак – Краљево непријатељ је у вече под заклоном ноћи упутио око један батаљон, који је успео да дође до Слатине и да зароби нашу телефонску станицу у Трнави и део чете 2. прекобројног пука III. позива, која је била упућена за јаче осигурање у том правцу. По извештају командира коњичког ескадрона непријатељ је почео да прелази Мораву код Чачка, преко моста који није био довољно порушен. 1. новембра око 17 часова, и у току дана пребацио је до 3 батаљона.
б) Операције трупа Одбране Београда
У току 1. новембра непријатељ је надмоћнијом снагом напао и потиснуо предње делове Шумадиске дивизије I. позива и Комбинованог одреда ка главном положају, али је за то време био тучен јаком ватром наше артилерије. Према Тимочкој дивизији II. позива непријатељ је, наступајући од Песковите пољане ушао у Крагујевац, са својим јачим предњим деловима прешао Лепеницу и избио код Кошутњака и на коте 249 и 367 код с. Белошевца, одакле је потиснуо наше предње делове. Артилерија Тимочке дивизије II. позива гађала је непријатеља за време приближавања ка Крагујевцу и за време избијања на напред означене тачке. У правцу ка Крагујевцу кретала се према Песковитим пољанама једна дивизија, а на правцу Јовановац – Крагујевац 2 колоне од по једног пука. На случај, да поред упорне одбране садањих положаја од наше стране непријатељ буде успео, наредио је командант трупа Одбране Београда са ОБр. 4901 у 18 часова, да се пренесе одбрана на тачке, које се налазе непосредно позади изгубљених тачака. Тако:
Шумадиска дивизија I. позива, да се задржи по паду садашњих њених положаја на другом одбранбеном положају: Ђула – Церајк – Крушар – Мајдан – Грабовачки врх.
Комбиновани одред, по паду садашњих положаја, да се задржи на другом одбранбеном положају: Бабин гроб – Каменити врх – Велики врх (605) – Лисин Лаз – Средњак.
Тимочка дивизија II. позива, по паду садашњих њених положаја, да се задржи на другом одбранбеном положају: кота 501 – 463 – 444 – 483 – Стражара – Бојов тор (или Гувниште).
Ако буде потпуно неуспешна одбрана у духу овог наређења на случај даљег повлачења издао је командант Београдске Одбране око 20 часова директиву ОБр. 4908, да се трупе прикупе на линији: Мајур – Шуљковац – В. и М. Лаз – Орловак – Слатинска Механа – Угљари – Церовита чука – Голо брдо и то: Шумадиска дивизија I. позива од Мораве до с. Шуљковца закључно; Комбиновани одред од Шуљковца до Слатинске механе закључно; Тимочка дивизија II. позива одатле до Голог брда. Ово повлачење има се извршити под заштитом заштитница остављених на садањим положајима. Одатле ће се пак трупе повлачити такође под заштитом јаких заштитница на положај: Обреж – В. Богданче – Буковица – Превоје – Главичорак – Усовина – Глибаја – Стража и то: Шумадиска дивизија I. позива правцима са обе стране Јухора на одсек Обреж – Буковица; Комбиновани одред преко Урсуле на одсек Превоје – Главичорак; Тимочка дивизија II. позива на одсек: Усовина – Стража. Леву побочницу Тимочке дивизије II. позива на Клику по потреби ојачати и упутити је, да за време повлачења ка напред означеном положају штити леви бок поменутој дивизији преко Црног врха (Дуленског) и Тикве. Комуникациска линија: Шумадиске дивизије I. позива преко понтонског моста, који ће подићи Врховна команда код Шанца, па преко Крушевца за Јанкову клисуру. Комбинованог одреда преко понтонског моста који ће Врховна команда подићи код Кукљана, па преко Требетина за Јанкову клисуру. Тимочка дивизија II. позива преко Трстеника, Александровца и Бруса такође за Јанкову клисуру. Ово је у општим цртама план рада за прво време у духу директиве Врховне команде ОБр. 23521, али ће се команданти саображавати према ситуацији код трупа Одбране Београда и суседних трупа у даном моменту, што ће свакако наређивати команда Одбране Београда.
в) Операције III. армије
У току 1. новембра непријатељ је нападао на целом фронту армије. Поједине делове фронта обасипао је нарочито јаком артилериском ватром. Његова пешадија после претрпелих јачих губитака успела је, да заузме само неке наше предње тачке. Цео главни положај био је у нашим рукама. Према оваквој ситуацији командант армије преко ноћи 1./2. новембра наредио је, да армија остане и 2. новембра на својим положајима и да се упорно брани. Коњичка дивизија и Дринска дивизија I. позива са деловима, који су у армиској резерви, да буду увек у приправности, како би могли брзо указати помоћ где се потреба укаже. Сви први степени колонских возова, да се пребаце са јужне стране реке Раванице.