а) Операције III. аустро – немачке армије
1. – Дејство 19. корпуса. Српске слабије заштитнице задржавале су кратко време 20. брдску бригаду на Стражевици 557 – Илијаку – 485; на Зрнцу заплењена су 2 српска топа. Линија: 327 -Механа 239 – 366, на коју су се Срби повукли, напуштена је већ при подилажењу претходнице, која је до 13 часова избила до Механе 239. Истурени одред пуковника Холиа из 17. брдске бригаде, међутим, већ око подне стигао је до Механе 237 (северно од Чачка). Друмски и железнички мост код Чачка био је по 12 метара дигнут у ваздух. Противник у јачини око 2 батаљона, повукао се преко Чачка ка југу. На вису 427 западно од Чачка осмотрена је пешадија. 10. брдска бригада стигла је око 14 часова пред Чачак. Друмски мост до 16 часова био је већ толико поправљен, да је пешадија могла да отпочне прелаз. Варош је била потпуно напуштена. Један бугарски лекар, који је био интерниран у Чачку саопштио је, да се српске трупе у главном повлаче ка Новом Пазару. Командант 10. брдске бригаде истурио је обезбеђујуће делове на висове западно и јужно од Чачка, као и у Моравску долину. Главнина бригаде заноћила је у вароши, за њом је ушла у варош и пешадија 20. бригаде. Обезбеђујући делови дошли су још у току ноћи у додир са противником. Поред до сад констатованих српских снага, утврђено је, да се пред фронтом налази и више црногорских батаљона.
Да би се при предстојећој пресудној борби могле употребити што јаче снаге, командант 19. корпуса био је већ раније предложио, да се 2 бригаде (205. и ђенерала Шварца) зауставе, како би се њихове коморе могле употребити за снабдевање предњих бригада. Наређено је да се за те бригаде комбинује 8 ешелона коморе за дотурање хране. Армиска команда одобрила је тај предлог, те је командант 19. корпуса, да би за одбрану очекиваних српских контра напада имао код Чачка бар 4 бригаде на расположењу, у 19.15 часова наредио да 21. бригада маршује ка Љубић брду, а 17. брдска бригада да дође као корпусна резерва код Трбушана; 10. и 20. брдској бригади наредио је, да на линији: 427 – Придворничко брдо 538 – Лозница 466 – 451 – Орничина 264 обезбеде Чачак у виду мостобрана. 205. ландштурмској бригади и бригади Шварца наређено је, да остану на свом досадањем месту.
2. – Дејство 22. резервног корпуса. Главна снага корпуса (43. и 44. дивизија) прешла је око 11 часова линију: Брестовац – Гривац – Дрповац, а у вече истог дана (1. новембра) стигла је на линију: Борачки крш – Кусовац – Брњица. Одвојена 26. дивизија избила је до линије: Зелена Бара – Орловац – Оштрица 811.
3. – Дејство 8. корпуса. За 1. новембар, командант 8. корпуса наредио је, да се наступање продужи и то: 59. дивизија да наступа на простору између линије: Парлог – Брњички поток – раскрсница путова 288, и линије: Копиловац 458 – 395 – Циганско поље; 57. дивизија да наступа источно у вези са 59. дивизијом до линије: Велико брдо 317 – Сумаре 277 – Ердеч; придати делови бригаде Хауштајна остају у саставу дивизије. Остатак бригаде Хауштајна долази као корпусна резерва око Дебељака. Армиска резерва, бригада Мразека, упућена је ка селу Чумиће. У току ноћи између 31. октобра и 1. новембра, Срби су напустили Крагујевац. Једно извиђачко одељење левог крила 57. дивизије ушло је између 7 и 8 часова пре подне у варош. Пре тога одељења, пак, немачке трупе већ су прошле кроз Крагујевац ка јужној ивици вароши. 57. пешадиска дивизија отпочела је наступање са својих досадањих положаја у 8 часова, тако да је 2. брдска бригада стигла пре подне на линију друм Дивостин – Крагујевац и чекала је на 6. брдску бригаду, која је због тешког земљишта избила до поменутог друма тек око подне. Командант 57. дивизије, сусрео се пре подне код школе кота 325 са командантом 3. немачког корпуса; споразумно је утврђено, да се десно крило 3. корпуса протегне до парног млина источно од слагалишта хране у Крагујевцу, а 57. дивизија да поседне вис Сумаре. Даље наступање преко ове линије у току 1. новембра није било пројектовано. Према томе, командант 57. дивизије наредио је, да дивизија овог дана заузме линију: Соковац – 283 – Сумаре. Ова линија достигнута је после кратке жестоке борбе између 15 и 16 часова. Дивизиска артилерија налазила се у вече још код Десимировачке школе, а тешка артилерија на Дебељаку. Са немачким суседним корпусом одржавала се тесна веза. Српске трупе повукле су се на линију: јужно од села Цигани – Орнице – 232; њихова артилерија била је на Пландишту. 59. дивизија наступала је са 18. брдском бригадом и једним батаљоном из 9. брдске бригаде, после 9 часова, ка гребену: Кутлово – Лак, док је главнина 9. брдске бригаде стајала у маршовској колони у долини Клисурског потока. У 10 часова, чим је констатовано да су Срби напустили горе поменути гребен, добила је 9. брдска бригада наређење, да се у циљу продужења наступања групише поред 18. брдске бригаде дуж друма код Кутлова. Бригада још није била кренула из друге линије, кад је осмотрено да немачке трупе наступају ка Метаљици. Због тога командант 59. дивизије наредио је у 11 часова да 18. брдска бригада одмах наступа главнином од Грубиног гроба 475 – Рујевице 486, а предњим деловима до линије: Косице – 395. Пошто 43. немачка пешадиска дивизија на свом одсеку није имала одговарајућег друма, то су 2 немачка батаљона са артилеријом упућена у рејон, који је био одређен за наступање 59. дивизије, о чему командант те дивизије није био обавештен. Због тога, 9. брдска бригада није имала простор да се развије, те је преноћила у Рогојевцу. 18. брдска бригада наступала је главнином до линије: Косица – 395, која је била одређена за њене предње делове, а једну чету истурила је до Змијевца 464. Бригадна резерва са бригадном артилеријом заноћила је на Грубином гробу и код Драче; дивизиска артилерија у Кутлову. Противник јачине 2 чете са митраљезом био је око подне одступио са Метаљице; иначе су биле осмотрене само патроле III. позива. Армиска команда није рачунала, да ће код Чачка доћи до озбиљније борбе и имала је о распореду српских трупа ову слику: Црногорци су увели у борбу јаче снаге код Вишеграда. Српски 4. пук, који се тамо налазио, отишао је ка Ужицу а по другој верзији ка Чачку. Пред фронтом ђенерала Сорсића налази се: 4. пук III. позива и 1 – 2 комбинована батаљона III. позива. Снаге, које су биле пред 19. корпусом (5. пук III. позива; 6. пук III. позива, делови 11. пука III. позива) изгледа да су се преко Чачка повукли на јужну обалу Мораве; док се Дунавска дивизија II. позива у повлачењу ка Краљеву сад налази, вероватно, на простору: Бечањ – Тавник.
Главнине 22. резервног корпуса и 8. корпуса потиснуле су преко Крагујевца и простора југозападно од те вароши Дринску дивизију II. позива; Тимочку дивизију II. позива; Комбиновану дивизију; 7. пук III. позива и 15. пук III. позива, које су се трупе повукле у главном до линије: Грабовац – Стражара. Изгледа, да су се јединице нарочито око Крагујевца јако помешале. Овде је више пута јављено и о деловима Шумадиске дивизије I. позива и Дринске дивизије I. позива, који су до сад били у борби пред десним крилом XI. армије; изгледа, да су овде у питању само одвојене мање јединице. Према извештајима авијатичара, на просторима око Пожеге и Чачка, није било противника. Одступање комора од Чачка осмотрено је ка југу и ка Краљеву. Пред Краљевом је констатовано нагомилавање велике масе комора. Оваква ситуација указивала је већ само по себи на важност брзог наступања од Чачка ка Краљеву, у циљу пресецања српских одступница ка југозападу. III. армиска команда наредила је у 21.30 часова ово:
а) Команданту 19. корпуса, да 2. новембра упути 10. и 20. брдску бригаду јужно од Мораве ка Краљеву, а остале бригаде да привуче што могуће више напред.
б) Команданту 22. и 8. корпуса, да својим трупама избију до линије: Бечањ – Мајдан – Баљковац.
Ова заповест одговарала је и жељи команде армиске групе, која је у 22.30 часова наредила наступање ка Краљеву и то: предњим бригадама 19. корпуса јужно од Мораве, а 26. пешадиској дивизији северно од те реке. Заповест је закључена напоменом: „Што скорије избијање код Краљева и потискивање противника од његове тамошње одступнице ка југу од пресудног је значаја“. III. армиска команда доставила је то наређење команданту 19. корпуса и додала ово: „Средства земље искористити, како би се постигла независност од дотурања из позадине“.
4. – Дејство одреда ђенерала Сорсића. У току дана (1. новембра) трупе овог одреда стигле су до одређених маршовских циљева не наишавши на противника и заноћиле су у овом распореду: Главна колона: Пуковник Хаузер у Карану, ђенерал Шис у Градини; ђенерал Штрајт и штаб одреда у селу Косјерићу. Споредна колона: Пуковник Франц са главнином у Мађеру, а са једним батаљоном на Годуну. Слаби обезбеђујући одреди, који су били истурени западно од главне колоне, заноћили су на Кадињачи и Ђаковом камену. Извиђачко одељење, које је било упућено ка Ужицу, нашло је још у вече 31. октобра варош напуштену. Сви добивени извештаји указивали су на то, да је противник напустио простор: Рогачица – Бајина Башта – Вишеград и да је одмаршовао ка Чачку. Кад ће 62. пешадиска дивизија од Вишеграда стићи код Ужица, ђенералу Сорсићу било је непознато. На овој основи наредио је за 2. новембар:
а) Да одред пуковника Хаузера истури један батаљон од прилике 1 км. западно и источно преко Ужица на висове Забучје и Орловац, у циљу поузданог затварања путова који воде од Бајине Баште, Вишеграда и са југа ка Ужицу. Бочни обезбеђујући делови маршују преко села Дубци ка Ужицу. Остатак одреда пуковника Хаузера долази ка механи Татинац (северно од Ужица).
б) Ђенералмајор Шис, главном снагом има да стигне на простор код раскрснице путова 370 западно од села Добри до, а заштитним трупама на јужни гребен између Шереља и коте 420 (јужно од Пожеге).
в) Главнина одреда пуковника Франца маршује ка вису Смишаљ и упућује 1 чету ка Пожези, а слаба обезбеђујућа одељења у Моравску долину до Врнчанског потока. Одвојени батаљон који од Годуна треба упутити на Велико поље извиђа до Моравског теснаца, Овчарске клисуре, источна граница Каменица поток.
г) Ђенералмајор Штрајт наступа у другој линији ка Белој цркви.
Материјално стање код овог одреда није било повољно, нарочито је било рђаво стање обуће и одеће; многи су били потпуно боси, а већи део имао је само летње одело. Све ово морало се још неугодније осећати у планинском пределу јужно од линије Ужице – Пожега. Због тога, ђенерал Сорсић намеравао је да после заузимања Ужица и Пожеге привремено обустави даље наступање, како би се постојеће рђаво стање могло бар донекле поправити.
5. – Дејство 62. дивизије. У току 1. новембра, Црногорци су постепено потискивали заштитничке делове ка заузетој новој линији положаја: Дринско – Суха гора – јужно од Добруна – Орљина 872, и нападали су те положаје. Нарочиту активност развијали су на одсеку Дринско и Суха гора, али су сви предузети напади одбивени. Црногорска артилерија била је парализована артилеријом 62. дивизије. На левом крилу, једно слабије противничко одељење преко Липа врха обухватало је чету, која се налазила код села Станисавца.
б) Операције XI. немачке армије
На фронту западно од Мораве. Према 25. и 6. дивизији, противник је ноћу између 31. октобра и 1. новембра напустио простор јужно од Петровачког потока и повукао се на висове јужно од Крагујевца. Последњи делови српских трупа напустили су Крагујевац 1. новембра око 2 часа. У вароши су остали само четници. Предњи делови 25. дивизије достигли су 1. новембра око 5 часова линију: Велико брдо – кота 210 северно од Крагујевца, затим су патроле прошле кроз варош и избиле на њену јужну ивицу где су са суседних висова дочекане српском пешадиском ватром. Око 10 часова 25. дивизија са деловима 6. дивизије заузела је линију висова: кота 249 – кота 307 код Белошевца. Према 11. (баварској) и 105. дивизији српски предњи делови потиснути су ка главном положају на десној обали реке Осанице. На фронту источно од Мораве. Трупе 10. резервног корпуса (103. и 101. дивизија) подилазиле су главним српским положајима: М. Поповић – Дубрава – Витлиште – Пландиште – Пасуљиште.
в) Операције I. бугарске армије
На фронту 6. дивизије. 1. и 2. бригада нападале су на положаје западно од с. Планиница на правцу Зајечар – Бољевац (коте 506 – 620 – 420 – 760 – 564). У Књажевцу налазила се 3. бригада. На фронту 8. дивизије. Ова дивизија дејствује на правцу: Књажевац – Соко Бања и бори се против надмоћније српске снаге на линији положаја: кота 765 – 890 – с. Скробница – 919 – до Сврљишког потока. На фронту 9. дивизије, која дејствује на правцу Кална – Сврљиг, деснокрилна бригада под борбом прелази на леву обалу Сврљишког Тимока, а левокрилна бригада је достигла планину Плеш (1327) и висове северно од Плеша. На фронту 1. дивизије, која дејствује на правцу: Пирот – Ниш, деснокрилна бригада потискује Србе у Нишавској долини са положаја код Новог села. Бригаде које дејствују на правцу ка Свођу налазе се на јучерашњим положајима.
г) Операције II. бугарске армије
Наступање бугарских трупа долином Јужне Мораве и Ветернице ка северу заустављено је, а од Бујановца ка Кончулу продужава се. Код Качаника стање је без промене. Из Скопља су упућене 2 чете ка Тетову и напале на делове српског 13. пука, које су их потисле ка селима Матка и Грумшин. На јужном фронту делови II. армије утврђују се. Бригада пуковника Писимова напада на Свињичку главу на правцу Велес – Прилеп, али без успеха. Коњичка је дивизија готово без дејства, те је добила наређење да извиђа ка Прилепу и Битољском пољу, а тако исто и у правцу Ђевђелије. Македонска (11.) дивизија налази се: 1. и 3. бригада у Штипу, а 2. бригада у Куманову. Бугарска Врховна команда наредила је 1. новембра ово: II. армија да организује за одбрану линију: Свињичка глава – Преслап планина – Градско – с. Мужјанци – Чифлик Вардар -Серла планина – Пљачкавица планина. Овој армији придаје се 5. и 11. дивизија. Истог дана бугарска Врховна команда наредила је команданту II. армије да заузме Приштину. У овом циљу да пуковник Попов наступа од Качаника преко Феризовића (Урошевца), а бригада пуковника Радојкова (18. и 20. пук) преко Гиљана. Ка Приштини да на ступа такође коњичка бригада пуковника Стојкова.