III. Ситуација
У току 1. новембра Врховна команда примила је ове важније извештаје:
а) Од команданта I. армије:
ОБр. 8895 у 4.05 часова. „У току дана 31. октобра продужен је покрет трупа ове армије ка главним положајима. Дринска дивизија II. позива заноћила је на положајима: Торлак – Драгобраћа – Вучковица а са заштитничким деловима на линији: Араповац – Грубин гроб -Рујевица. Главнина заштитнице на Забојници . Дунавска дивизија II. позива: главнина код Кнића и Бумбаревог брда, а заштитница на линији: Драгушица – Радмиловић – Претоке. 9. пук II. позива на Буковику а заштитницом на Вујну. Соколска бригада на положајима код Пријељине и Љубића. У току дана у колико има извештаја непријатељ је са фронта Рамаћа – Рајац – Пајазитово – М. Шењ, нападао заштитнице Дринске дивизије II. позива и у вече допро до линије Магареће брдо – Видровача глава – Градине, а предњим деловима до Кутлова и Шуто поља. Јачина његова око једне бригаде са две пољске и једном брдском 12 см. хаубичком батеријом. У току јучерашње борбе Соколска бригада заробила је једног непријатељског официра, 3 наредника и 120 подофицира и војника. Сутра трупе продужују прикупљање на својим главним положајима“.
ОБр. 8905 у 9.40 часова. „Данас по подне армиски штаб полази за Витановац“.
б) Од команданта III. армије:
ОБр. 8087 у 1.30 часова. „31. октобра непријатељ је продужио напад започет 30. октобра. Нападао је на целом фронту, но нарочита жестина осетила се на фронту Моравске дивизије II. позива у правцу В. Поповића и на левом крилу Дунавске дивизије I. позива на Облогару и Игришту, где је ова дивизија одржавала везу са Дринском дивизијом I. позива. Непријатељ је продужио напад и на јучерашње положаје Дринске дивизије I. позива Вршиће – Чукарка – Средње брдо и скоро пола часа јутрос засипао их врло јаком артилериском ватром, ма да смо се ми благовремено прошле ноћи са ових положаја повукли и затим је тукао поглавито десно крило Пешино брдо. После јаке артилериске припреме од 16 до 16.40 час. на фронту Моравске дивизије II. позива, коју су ватру пукови ове дивизије добро издржали, непријатељ је пустио своју пешадију у напад, али је ова на свима тачкама одбивена. Ватра је била врло јака и пешадиска и митраљеска, ну није било потребно да се употреби дивизиска резерва. Код Дунавске дивизије I. позива, непријатељ је заузео Облогар а затим Игриште. Код Коњичке дивизије и Браничевског одреда и ако је било слабије борбе на Козјем Гробу, ипак је дан прошао без других значајнијих догађаја. И ако је непријатељ имао делимичиог успеха и његов напад на главном правцу код В. Поповића одбивен, ипак ради даље акције ове армије, а у духу директиве, армија ће заузети нов положај нешто јужније и поставити се на краћу линију те положај Дринске дивизије I. позива, који је данас био неповољан, сасвим поправити. Армија ће бити сутра на линији: с. М. Поповић – Дубрава – Битлиште – Пландиште – Пасуљиште. Већи део Дринске дивизије I. позива и Коњичке дивизије у резерви. На Дреновцу и код Вичине Шумадиска дивизија I. позива излази из састава ове армије, пошто је заузела положај на главној одбранбеној линији. Опажено је, да је данашњи напад непријатељски нешто мање интензиван, а и артилериска ватра нешто слабија но ранијих дана. Заробљен је један командир батерије резервни поручник инжињер Крупове фабрике из 205. артилериског пука 103. дивизије“.
в) Од команданта Тимочке војске:
ОБр. 731 у 16 час. „Стање на фронту ове војске у току ноћи 31. октобра и 1. новембра:
1. – Код Књажевачког одреда ноћ је прошла на миру.
2. – Код Комбиноване дивизије и Крајинског одреда борбе није било, трупе заузимају одређене им положаје“.
ОБр. 746 у 11.05 час. „Стање на фронту ове војске у току дана 1. новембра овакво је:
1. – Код Књажевачког одреда је једна непријатељска колона јачине до два пешадиска пука развијала се са Планинице ка Средњем рту и око 16.15 час. дошла у додир са деловима десног одсека овог одреда на Лесковику. Због овога се развила борба, артилериска и пешадиска ватра слабија. Према центру сем омањих патролних чаркања није било значајнијих догађаја. Према левом одсеку једна непријатељска колона осмотрена је у јачини једног пешадиског пука, која се кретала од 15.45 час. из Планинице преко Церовице правцем севера. По исказима мештана, извесни непријатељски делови кретали су се 31. октобра са Скокара тражећи путовође за село Бели Поток.
2. – Код Комбиноване дивизије I. позива од 8 час. непријатељ је отпочео развијање за напад које је текло брзо. Ово развијање непријатељ је помагао јаком артилериском ватром са четири групе. Ангажовање пешадије и пешачка ватра били су слабији. Наша артилерија дејствовала јс против непријатељске пешадије и артилерије. Пред вече непријатељ је успео да се подвуче под наше положаје. Код Бучјанског одреда вођена је борба, али још није добивен извештај.
3. – Код Крајинског одреда, код слабијег дела остављеног на левој обали Тимока за заштиту левог бока Комбиноване дивизије, није се ништа десило. Већи део снаге овога одреда ушао је у састав Комбиноване дивизије, по телефонском наређењу Врховне команде, ради што упорније одбране положаја источно од Бољевца. Штаб ове војске остао је и даље у Бољевцу према телефонском саопштењу Врховне команде“.
г) Од команданта II. армије:
ОБр. 9623 у 9.48 час. „У вези извештаја ове команде ОБр. 9611 доставља се и овај извештај о стању у току дана 31. октобра:
1. – Код Власинског одреда на левом одсеку непријатељ је потиснуо нашу чету са Гаџине пољане, чета се повукла делом ка Малом мосту, делом ка Чаковици. Код средњег одсека непријатељ је наступао на фронт Кушлатин гроб – Голема глава у три колоне: једна колона јачине три батаљона кренула се од Шајиног рида преко Соколовог дела на Братоностицу и потисла чету овог одсека са Братоностице; друга колона јачине један батаљон кренула се од дела Стража пољане али још није јављено докле је ова колона дошла; трећа колона чија јачина није могла да се оцени због магле подилазила је фронту Голема глава – Гувниште. Код Моравског одреда непријатељ је предузимао покрет слабијим снагама ка Црном врху и селима Јагњилу и Кунову. Противннчка артилерија са Градишта и косе села Брестова дејствовала је на Црни врх – Камениту чуку и у правцу Бачевишта на десно крило одреда, противник је на линији Китица – Липова Глава. Наши предњи делови држе Мосијаковце (кота 946) на Пресвети – Китицу. Јачи делови служе за везу са Ветерничким одредом. Код Ветерничког одреда по причању мештана непријатељ је са Копиљака и Прокопија одступио ка караули Црни Камен а дошао је од карауле Св. Илија (к. 1136), кретао је се све нашом старом границом до Копиљака, предвођен Турцима и Арнаутима из околине с намером, да избије код Лебана у Ветерницу. Наше трупе држе Копиљак – Прокопије – Драгобушки рид.
2. – Код Свођског одреда, а код десног одсека, непријатељ је с времена на време тукао наше положаје артилериском ватром, али није ништа предузимао. Делови, који су 30. октобра нападали на Големо Гариње, повукли су се у току ноћи 30./31. октобра у долину Власине оставивши око 40 мртвих и рањених. По телефонском извештају команданта левог одсека непријатељски напад је одбивен, али је командант утрошио сву резерву“.
ОБр. 9625 у 23.50 час. „Стање код армије у току ноћи између 31. октобра и 1. новембра овакво је:
1. – Код Шумадиске дивизије II. позива, сем омањег пушкарања, ноћ је прошла на миру.
2. – Код Тимочке дивизије I. позива ноћ је прошла на миру. Јутрос је отпочео напад ове дивизије са Шпајског положаја против непријатеља, који је јуче нападао Шпајски положај.
3. – Код Власинског одреда и Јужно Моравских трупа ноћ је прошла на миру.
Од Ветерничког одреда још нема извештаја, али по свему изгледа да нема никаквих промена. У донуну извештаја ове команде ОБр. 9623 доставља се ово о стању код Власинског одреда у току 31. октобра: на левом одсеку а на фронту Мали мост – караула Власина – Гаџина пољана – Мали врх – Грамада, непријатељ је у 8 сати предузео напад са два батаљона и у 9 сати наши су се предњи делови повукли са карауле Гаџина пољана и Власина. У 10.30 час. наше су трупе предузеле контра напад и уз садејство артилерије заузеле обе карауле. Напад на Мали врх и Грамаду је одбивен. На средњем одсеку непријатељска колона, која је наступала на фронт Голема Глава – Гувниште а чија јачина због магле није могла да се оцени, потпомагана артилеријом са положаја око Љуте Крушке, око 17 час. заузела је Голему главу, али је контра нападом отеран са те тачке. Том приликом заробљен је један бугарски војник, из исказа његова види се да је наш 4. кадров. пук на положају на десној обали Јелашничке реке 27. и 28. октобра имао против себе 13. и 32. бугарски пук; даље изјављује, да је према десном одсеку Власинског одреда сад 13. пешад. пук, да је јуче вршено код њих неко померање и изгледа, да је 26. пешад. пук рокиран северно од Власинског блата.
4. – Од Свођског одреда није добивен извештај“.
д) Од команданта трупа Нове Области:
ОБр. 9958 у 22.40 час. „На фронту Брегалничке дивизије I. позива ноћ 30./31. октобра прошла је на миру. У току 31. октобра непријатељ је на фронту ове дивизије око 7 час. отпочео дејствовати артилеријом против левог крила, а затим дуж целог фронта десног одсека. Око 23.30 час. нарочито је била јака артилериска ватра против делова овога одсека код Алијаса и према Горњем Качанику и на центру после чега је покушао напад са 2 до 2 ½ чете на Стари Качаник, који је напад нашом страшном ватром одбивен. Наша артилерија дејствовала је само са десног одсека према десном крилу ове дивизије. Непријатељ је овога дана прикупљао извесне делове око села Слатине чија се јачина није могла оценити. Према левом крилу Брегалничке дивизије непријатељ је своје десно крило продужио ка Бинчи Морави, поставио предстраже и отпочео утврђивање и око подне привукао један топ, из кога је дејствовао против Врбанских висова – крајњег левог крила Брегалничке дивизије I. позива.
На фронту Вардарске дивизије I. позива ноћ 30./31. октобра прошла је на миру. У току 30. октобра 11. пешад. пук због надмоћности непријатељских снага, које су га нападале, повукао се ближе западном изласку из Кончулског теснаца на свој раније утврђени положај. 18. пешад. пуку, који је такође водио борбу, командант дивизије наредио је, да буде у висини 11. пешад. пука (Биљач – кота 720) и да потпомаже 11. пук. За појачање 11. пука послате су 30. октобра у 18 час. две чете 12. пука II. позива са два пољска Дебанжова топа, са наређењем да се положај 11. пука (Кончулски теснац) пошто пото одржи у нашим рукама до доласка појачања, како би га имали у нашим рукама за наше офанзивне операције. Извиђачки делови 2. пука III. позива наишли су на непријатеља код села Врбазне, одакле их је непријатељ тукао артилериском ватром. Ови делови остали су у контакту са непријатељем, а два батаљона овог пука остали су на положају Буковичка планина. Две чете 12. пука II. позива протерале су непријатеља из села Орашице и Жегле и косе на десној обали Мораве задржале у својој власти; остале чете од два батаљона 12. пука II. позива налазе се на положају јужно од Гњилана. Једна чета 11. пука II. позива са два пољска топа упућена је на коту 525 северозападно од села Владеве, где се утврђују. По исказу једног заробљеника 32. пешад. пука, налазе се три пешадиска пука 3. Балканске дивизије. Командант Вардарске дивизије одлази 31. октобра код 11. пука, штаб остаје у Гњилану. Због снажног напада на 11. пук и појаве непријатеља на Копиљаку ставио сам 12. пук II. позива са три пољска Дебанжова топа, који су били у саставу армиске резерве на расположење команданту Вардарске дивизије I. позива, који му је наредио, да код Ропотова уђе у састав дивизиске резерве. Команданту Брегалничке дивизије I. позива ставио сам на расположење вод прве брзометне Крупове батерије, који је био у саставу резерве. Команданту Моравског коњичког дивизиског пука I. позива, који је ноћас у Решевцу, наредио сам, да 31. октобра заузме положај између села Пожарне и Деваја са кога може најбоље потпомагати нападе наших делова, који протерују непријатељске делове из села у Бинчи Морави и на тај начин задржава непријатељско дебушовање правцима од Сефери и Мучибабе и да одржава везу између Вардарске и Брегалничке дивизије; извиди правце село Бинач, караула Студена, село Бинач -Врнизево; Гњилане – Сефери; Гњилане – Мучибаба, као и савезне правце између ових праваца за пролаз свих родова војске, да сузбија непријатеља на правцу извиђања и одржавање везе са непријатељем.
Од команданта Тетовског одреда добивен је непосредан извештај, да на правцу Тетово – Скопље према Грумшину и Локви непријатељ није примећен до 30. октобра до 18 час. а да је на правцу Качаник – Тетово одбивен напад непријатељских делова, који су наше трупе потисли до села Шемшово.
Од команданта Битољске дивизиске области нисам добио извештај“.
ОБр. 9999 у 14.30 час. „На фронту Брегалничке дивизије I. позива према десном одсеку од села Слатине до Неродимке, непријатељ није у току 31. октобра показао никакву активност, сем што је с времена на време без резултата гађао артилериском ватром нашу пешадију, а према крајњем десном крилу а наспрам Слатине на десној обали Лепенца радио утврђења за 1 чету. Према левом одсеку Брегалничке дивизије I. позива непријатељ је 31. октобра у 6.30 час. почео напад, који је између 10 и 11 сати био најинтензивнији, и непријатељ је дошао на 150 до 200 метара, а на појединим деловима положаја и на 50 метара, али је свуда одбивен са великим губитцима. Борба је трајала са малим прекидом до 14.25 час. кад је сасвим престала. Непријатељ је био одбивен на целом фронту, са кога се пред вече повукао на коту 1270. Наше су трупе задржале своје положаје. У данашњој борби 11. кадров. пешад. пук јачине око 600 пушака имао је око 80 рањених и погинулих, али се још тачно не зна број. Непријатељ је имао више губитака. Од рањених бугарских војника дознало се, да је у борби против те дивизије учествовао 11. и 24. пешад. пук, а да је 29. пук био у резерви. Од артилерије учествовало је 6 топова. Од материјала онеспособљен је један митраљез 16. пука.
На фронту Вардарске дивизије I. позива 18. кадров. пук држи коту 720 северно од Мечије Главе, а 11. пешад. пук Дуплицу. Према овим пуковима непријатељ није показивао нарочиту активност. У току 31. октобра сем пушкарања није се ништа десило. Око 18 час. непријатељ је почео да туче артилеријом десно крило 11. пука. Од извиђачких делова 2. пука III. позива још нема извештаја. Извиђачке чете 12. пука II. позива дошле су близу Сеферског прелаза, где су биле тучене артилериском ватром. У циљу тачног констатовања, шта се налази на Мучибаби упућена је 31. октобра једна чета са једним брдским топом преко села Угљара и Липовичке косе да извиди десно крило Мучибабе и оцени непријатељску снагу и једну чету која је била источно од Пасјана. Од ових чета још није добивен извештај. Од официрских коњичких патрола упућених ка караули Студени, Врнизеву, Естери и Мучибаби још нису добивени извештаји. Моравски дивизиски коњички пук I. позива дошао је 31. октобра пре подне у везу са Брегалничком дивизијом I. позива, који са деловима те дивизије и два митраљеза на положајима јужно од села Вљенче и са нашом комитском четом спречава наступање непријатеља тим правцем и осигурава лево крило Брегалничке дивизије, а други са два митраљеза налази се између села Клокота и Радивојца.
Од команданта Битољске дивизије и Тетовског одреда нема извештаја. Арнаути и качаци у току 31. октобра понова су се појавили код Манастирице пред предстражом Призрена. Одобрио сам поступак команданта места, да се одбрана појача рекрутима, који се могу за ту службу употребити“.
Наређења Врховне команде
ОБр. 23549 у 9.20 час. – Команданту I., II. и III. армије, трупа Нове Области, Одбране Београда, Тимочке војске, Г. Министру Војном и ђенералу Сарају
„Штаб Врховне команде полази у уторак 2. ов. м-ца. у 9 час. железницом из Крушевца у Краљево, где ће бити истог дана на преноћишту. У среду 3. ов. м-ца. продужава покрет сувим за Рашку, где стиже истог дана на преноћиште. У Рашкој штаб остаје до даљег наређења“.
ОБр. 23554
Команданту II. армије
„По вашим питањима ОБр. 9599 извештавате се:
1. – III. армија повлачиће се постепено на Преполац, а Тимочка војска на Мердаре.
2. – Градску и тешку артилерију упутите преко Преполца за Приштину.
3. – Убојну и профијантску спрему евакуишите из Прокупља за Приштину.
4. – Прокупље се намерава бранити III. армијом и Тимочком војском“.
ОБр. 23580
у 10.35 час.
Команданту I. армије
„За затварање правца од Грошнице за Краљево, који је на граници одбранбене линије ваших трупа и Одбране Београда, одредите потребан део снаге споразумно са командантом Одбране Београда, који је за тај циљ одредио један батаљон“.