а) Операције I. армије
Овог дана (10. новембра) вођена је борба само код Дунавске дивизије II. позива: 7. пук I. позива на положају Космајице тучен је унакрсном артилериском ватром и нападнут је јако с фронта и левог крила, после 3 одбивена напада, напустио је овај положај и повукао се на десну обалу Лопатнице. Губитком Космајице и преласком 7. пука I. позива на десну обалу Лопатнице, држање положаја код села Богутовца и Лакта постало је немогуће. Непријатељ је био већ пласирао артилерију на Космајици, а према левом крилу 8. пука на коти 552, прикупио је око 5 батаљона. Било је вероватно, да ће 8. пук, овако усамљен, бити тучен артилериском ватром са свију страна и изложен нападу с фронта и левог бока. Поводом напуштања положаја Космајице известио је командант Дунавске дивизије II. позива команданта армије, да даље задржавање његових трупа на Богутовачким положајима нема оправдања. У допуну свог извештаја јавио је у вече 10. новембра, да би трупе остављене на досадањим положајима биле изложене унакрсној ватри напријатеља и удару с фронта и левог бока, те је тражио одобрење да се са дивизијом повуче на положаје Водице код Маглича. Командант армије одобрио је овај предлог, напомињући команданту дивизије потребу држања гребена, који од Кома (кота 1221) иде преко Клика и Равне ливаде ка Краљској, како у циљу давања отпора надирању непријатеља гребеном са севера, тако и у циљу обезбеђења левог бока трупа код Маглича и јаче везе са деловима Студеничког одреда на Смрчаку кота 1640. На овој истој основи наредио је командант армије команданту Дунавске дивизије II. позива, да предузме потребан покрет својих делова на главни положај Клек – Равни сто, кота 1381, преко коте 1266 и преко Орловца (кота 1209) са одбраном правца уз реку Рибницу, и да због важности задржи у својој власти за што дуже време Чикер кота 1381. Покрет својих трупа да подешава и према кретању непријатеља испред свога фронта и према кретању трупа Дринске дивизије II. позива. У колико год се трупе Дринске дивизије II. позива дуже задрже на досадањим својим положајима без сопственог ризика у толико ће то бити корисније за упорнији покрет трупа Дунавске дивизије II. позива. Целокупна ситуација на војишту налагала је, да се на свима положајима даде непријатељу што јачи и дуготрајнији отпор. Бочним одредима Бањском и Студеничком препоручио је командант армије најактивнију одбрану својих праваца на својим положајима.
Дринска дивизија II. позива била је 10. новембра у вече у овом распореду: 6. пук II. позива држи линију: Оштра чука – Витош – западне падине Црног врха са мањом резервом на Чикеру; 1 Дебанжов топ на Равном столу, а други на Орловцу. 1 батаљон 5. пука II. позива у селу Брезни. 5. пук II. позива (3 батаљона са митраљеским одељењем) заноћио је на десној обали Ибра код села Церје. Пољска артилерија (3 ½ батерије) на Ушћу. Пионирски батаљон је на оправци пута Церје – Брезна – Равни сто. Завојиште је у Полумиру. Трупне коморе су код Ушћа. Лево крило Дунавске дивизије II. позива, Ужички одред, вршио је у току 10. новембра искупљање на линији: Просјанско брдо – Троглав, а десно крило остало је на Богутовачким положајима и Лакту. Пред фронтом Дунавске дивизије II. позива запажен је у току дана покрет једне непријатељске колоне јачине до 3 батаљона, која се кретала од Врљана преко Дубоког брда и Борове стране. По извештају пак команданта Студеничког одреда, чија се 2 батаљона 4. пука II. позива налазила на Смрчаку, непријатељ у јачини око 2 батаљона и 1 ескадрона избио је у вече на Кадине воде (западно од Смрчака). Трупе Дунавске дивизије II. позива предузеле су ноћу 10./11. новембра покрет у циљу заузимања нових положаја. На предлог команданта Дринске дивизије II. позива стављен је коњички ескадрон ове дивизије под команду Бањског одреда. Ескадрон се налази у долини Јошанице и добио је задатак, да ојача извиђање у свима потребним правцима. На фронту Студеничког одреда на правцу Ивањице, и код Бањског одреда на правцу ка Александровцу, није било промене. Ради везе са Тимочким коњичким ескадроном (Београдске Одбране), који је био у Рибарима упућено је од Козника једно коњичко одељење.
б) Операције трупа Одбране Београда
На фронту трупа Одбране Београда у току 10. новембра биле су само чарке између наших извиђачких делова и непријатељских стражарећих одељења. На крајњем десном крилу, непријатељ је са 1 четом и одељењем коњаника око 13 часова предузео напад правцем: Ракље -Топлица, на коме је био наш 4. батаљон 1. пука III. позива. Дочекан ватром наших стражарећих одељења, непријатељ се повукао и пешадијом задржао у Ракљи. Са Мрзенским одредом веза је била изгубљена.
в) Операције III. армије
Од Врховне команде добивено је наређење ОБр. 24010 од 10. новембра ове садржине: „Обзиром на општу ситуацију, пребацивање возова извршити што пре, а тако исто заузети главни положај на Јастрепцу“. Командант III. армије на основу овога 10. новембра издао је у 11.30 часова заповест ОБр. 8324 у овоме: „Обзиром на општу ситуацију, армија ће извршити повлачење на главну одбранбену линију Јастребац планину.
У том циљу да се 10. новембра заузме ова линија:
1. – Дунавска дивизија I. позива: Ракичар (кота 481) – Караула, са осигурањем левог бока на Јечмару (кота 700).
2. – Дринска дивизија I. позива: Пурич (кота 441) – Острошине (кота 372) – Церови (кота 412) -Сарманска коса (кота 426).
3. – Браничевски одред. Заузима Ветрен (414), коте 412, 396, 379, везујући се лево са Дринском дивизијом I. позива, а десно са одредом Тимочке војске, који се налази код Мишинца и Лоћике. Тражено је да тај одред заузме линију Тешице – Ветрен (искључно), а ако то не буде могуће, онда ће Браничевски одред учинити што треба, да заштити свој десни бок и да се веже са одредом Тимочке војске на његовом садањем положају.
4. – Комбинована коњичка бригада, да се одмах упути најкраћим путом на Велику Раван (Добра вода – караула Турска), одатле да ухвати везу са десним крилом Београдске Одбране, које се налази на Жареву (к. 470), да осматра у правцу села Ломница, Наупара и Јабланице и да одбија непријатељске покушаје са тих праваца. Што чешће извештај да шаље. Стајаће и даље под командом Дунавске дивизије I. позива.
5. – Распоред удесити тако, да се могу дивизије узајамно помагати, а нарочито је потребно, да се са десног крила Дринске дивизије I. позива помаже одбрана Ветрена, ако би он био нападнут.
6. – Правац за даљи покрет биће: За Браничевски одред: преко села Честе и Врћеновице ка Новоселској чуци и Црном врху. За Дринску дивизију I. позива: друм преко Рибара за Гребац. За Дунавску дивизију I. позива: пут Рибари – Бабин гроб – Поглед. У колико буде немогућно да се возови крећу ван друма упућивати их друмом.
7. – Дринска дивизија I. позива ставиће два брдска топа на расположење Браничевском одреду, а брдска батерија која се сад налази у селу Рибарима, ставља се на расположење команданту Дунавске дивизије I. позива.
8. – Све колонске возове брижљиво уредити и спремити за даљи покрет. Њихови биваци не смеју прелазити јужно од пута Прокупље – Конџељ.
9. – Штаб армије је за сад у Рибарској бањи“.
Трупе III. армије отпочеле су 10. новембра повлачење на главни одбранбени положај планине Јастребац. По извештају команданта Одбране Београда, командант III. армије добио је утисак, да правац од Ломнице и Наупара на Велику Раван није затворен, те је послао Комбиновани коњички одред на Велику Раван за одржавање везе са Одбраном Београда и затварање тога правца, и захтевао је да Одбрана Београда тамо пошаље макар и мањи одред. Командант Браничевског одреда известио је команданта III. армије, да је непријатељ до подне успео да пребаци преко Мораве до 2 чете, и да се тамо води борба. У 22.30 часова из Рибарске бање, командант III. армије послао је трупама заповест ОБр. 8334 ове садржине: „Сутра 11. овог месеца армија ће одмаршовати на главни одбранбени положај и заузеће ове одсеке:
1. – Дунавска дивизија I. позива заузеће групу Поглед (Равна Гора), са Комбинованом коњичком бригадом према заповести ОБр. 8324.
2. – Дринска дивизија I. позива заузима одсек: Три Кладенца – Гребац – кота 682, а по потреби и Широко поље.
3. – Браничевски одред заузима одсек: Новоселска чука – Црни врх, с тим, да се јаче поседне Новоселска чука. Десно одржавати везу са одредом Тимочке војске, који ће свакојако бити на источном делу Малог Јастрепца.
4. – Дивизије ће држати и подесне предње тачке, а Дринска дивизија I. позива водиће рачуна о стању коморе на делу Росуља – Гребац, па ће према томе довољно дуго и са јачом заштитницом држати положаје у околини Обле главе, којима увек да буду заштићени правци и од Рибара и од Алексинца, а затим и друге заштитничке положаје у правцу ка Гребцу. Браничевски одред да има у виду као заштитнички положај линију: кота 350 – Пољана. Ту да се свакојако изведе и једна позициска батерија, са задатком да држи под ватром долину Турије и њену леву обалу, где да остане до крајњих граница могућности.
5. – На раскрсници код Росуље пропуштати прво возове Дунавске дивизије I. позива, Дринске дивизије I. позива па Браничевског одреда.
6. – Други степени колонских возова одлазе на простор Блаце – Д. Крчмар, по овом реду: Дунавске дивизије I. позива, Дринске дивизије I. позива па Браничевског одреда. Први степени колонских возова одлазе челом до Тулара. Паркови да буду увек северно, односно западно од пута.
7. – Штаб армије стиже 11. новембра у вече у Горњу Трнаву.