г) Операције II. армије
Ситуација код суседне III. армије била је оваква: Коњичка дивизија отишла је у 5 часова у Мерошину; непријатељ се у јутру 10. новембра почео пребацивати код Алексинца на леву обалу Јужне Мораве. На овом правцу био је само слаби Браничевски одред. Код Породина пролазио је још велики број кола Тимочке војске, а код Кулина њена муниција. На захтев команданта III. армије, командант II. армије наредио је одреду Тимочке војске, који је стајао код Нишинца и Дашнице, да одмах изађе на линију: Тешица – Ветрен и да одатле кооперише са Браничевским одредом у току повлачења, које ће се у току 10. и 11. новембра, а у случају каквог успоравања и 12. новембра вршити ка Јастрепцу. Командант II. армије наредио је Коњичкој дивизији, чим дође у Мерошину, да продужи марш за село Јасеницу, где да се заустави и чека даље наређење, а начелник штаба ове дивизије, да се јави армији телефоном из Мерошине. У 9.45 часова добивен је извештај од команданта левог одсека Шумадиске дивизије II. позива ове садржине: „1 непријатељски коњички пук пребацује се преко Мораве код села Топонице и прикупља се код села Брестовца“.
1. – Дејство на левом крилу II. армије
Тимочка војска. Борбена снага Тимочке војске била је 10. новембра оваква:
Комбинована дивизија I. позива. Пешадија: 1., 2. и 6. прекобројни пук I. позива; 1 батаљон 5. прекобројног пука са допунском четом; 1. и 2. батаљон 8. пешад. пука I. позива. Артилерија: 3. Моравски пољски дивизион (7. и 8. батерија – 8 топова); 3. заплењени пољски брзометни дивизион (1. батерија – 3 топа); 1 пољска брзометна батерија; 2. група Нишког артилериског одреда; 2., 3. и 4. хаубичка батерија Мод. 97. (10 цеви); 3. опсадна Шнајдерова батерија Мод. 97. калибра 12 см. (3 цеви); 3. и 4. енглеска 12 см. батерија (8 оруђа); 2. пољска хаубичка аустриска батерија 10 см. (2 топа); 20 Дебанжових пољских топова; 2. брдска Дебанжова батерија (4 топа); 1 руски топ 47 мм. Коњица: 1 ескадрон.
Крајински одред. Пешадија: 13. пук III. позива (1 батаљон III. позива и 2 батаљона последње одбране); 3. пук III. позива (2 батаљона 3. пука III. позива и 1 батаљон 14. пука III. позива). Артилерија: 1 пољска брзометна батерија (3 бугарска и 1 Крупов топ); 1 хаубичка батерија Мод. 97., калибар 12 см. (3 цеви); 1 Дебанжова позициска батерија од 6 топова и 1 вод руских топова 47 мм. (2 топа). Коњица: 1 вод.
Дејство Комбиноване дивизије I. позива. У току 10. новембра непријатељ је дејствовао са 12 топова разног калибра са положаја Малошински Крст на десни одсек избацивши преко 600 зрна, али великих губитака није било. Велике ватре примећене су код Бубња, код Бучака и Малошишта. Код Чечине непријатељ је превлачио грађу колима, вероватно у циљу да прави мост. Наређено је артилерији, да ово спречи. Примећени су ровови код села Лалинаца, Мрамора и Међурова. Ровови су за по један вод, а највише за 1 чету. Једна енглеска батерија успела је да растури два непријатељска логора код Ниша и Д. Комрена, чији су се војници разбегли. Према левом одсеку, непријатељ се утврђивао, стављајући испред себе наше мештане. У 12 часова непријатељске 2 чете ушле су у село Пуковац и крећу се за Кочане. Непријатељска артилерија не дејствује.
Дејство Крајинског одреда. Трупе овог одреда 10. новембра ни до 16 часова нису поселе додељени одсек, зато што 1 батаљон 5. прекобројног пука I. позива и 1 батаљон допунског Шумадиског пука из Шумадиске дивизије II. позива нису још били смењени.
2. – Дејство на десном крилу II. армије
Моравска дивизија II. позива; Тимочка дивизија I. позива и Шумадиска дивизија II. позива. На фронту Тимочке дивизије I. позива није било борбе; 14. пук стигао је у 9 часова у Г. Коњувце; коњичке патроле известиле су, да у Бојнику нема непријатеља. На фронту Моравске дивизије II. позива било је само слабог пушкарања код села Косанчића. На фронту Шумадиске дивизије II. позива у току 10. новембра пре подне било је затишје. У 11 часова примећен је 1 непријатељски батаљон у покрету од села Стубље ка Лапаштици; 2 чете спуштале су се са Пландишта и Сеченог браника у село Г. и Д. Бријање, а 1 чета примећена је у покрету преко Кулишта ка Брестовцу. У 13 часова примећена је 1 непријатељска колона од 2 батаљона и 1 брдске батерије, да се креће од Белог камена ка југу. У току 10. новембра по подне, непријатељ је показивао извесну активност после затишја, које је владало пре подне. Тако је примећено његово рокирање са севера ка југу и пребацивање преко Пусте реке на многим тачкама. Постепено је заузимао села: Лопатницу, Придворницу (1 батаљон), Бојник (1 чета и 2 митраљеза) и коту 321. Северно је заузео Кацабаћски рид са 1 – 2 батаљона и упутио предње делове ближе фронту Моравске дивизије II. позива, где је пред вече било пешадиске и митраљеске борбе. Још северније напао је на центар Шумадиске дивизије II. позива на Лозиште и Питоме Крушке са снагом од 3 батаљона и 3 батерије и подишао је до на 300 м. од наших ровова, где је задржан нашом ватром. На фронту ове дивизије борба је трајала до у ноћ и било је јаке пешадиске и артилериске борбе. Није било заробљеника, те се није знало које су непријатељске јединице данас биле према фронту ове дивизије. Непријатељски коњички пук, који је био прешао Мораву код Топонице, натеран је око подне нашом артилериском ватром, да се врати на десну обалу Мораве. Командант Моравске дивизије II. позива имао је намеру да са трупама које су ступиле под његову команду предузме 11. новембра рано општи напад на непријатеља и то:
Са Тимочком дивизијом I. позива у правцу: Каменита чука – Брестић.
Са Моравском дивизијом II. позива у правцу: Карахасанова ливада – Бели камен и,
Са Шумадиском дивизијом II. позива у правцу: Калемица – Голи рид (471).
Напомена. Коњичка дивизија (без 4. пука, који је био код Јужно Моравских трупа) била је са једном бригадом код села Јасенице (на Гопенци), а са осталим деловима пристиже преко Мерошине.
У 14.30 часова командант II. армије отишао је аутомобилом из Прокупља преко Житорађе у село Јасеницу, и код моста на Топлици у 15.45 часова наредио је команданту 2. коњичке бригаде (који је у то време био тамо) ово: „Наше трупе држе леву обалу Пусте реке од Дољевца преко Црвеног брега на Сами дуб – Ћелије – Лозиште, па даље до положаја код села Злате и везују се лево са трупама код Орљана. На положајима: Дољевац – Црвени брег налазе се трупе Тимочке војске (3. пук III. позива из Крајинског одреда), а на положајима: Сами дуб – Ћелије и даље трупе Шумадиске дивизије II. позива. Код Пуковца налази се коњица Шумадиске дивизије II. позива, а код Кочана нешто коњице из Тимочке војске. Непријатељ је пребацио код Топонице и прикупио код Брестовца око 1 пук коњице и око 2 чете пешадије и отпочео подизање моста код Чечине, који спречава Тимочка војска својом артилеријом. Ваша коњичка бригада има да одржи везу између десног крила Тимочке војске код Дољевца и Црвеног брега и левог крила Шумадиске дивизије II. позива код Сами дуба и да дејствује против непријатеља на просторији: Кочане – Пуковац – Драшковац, да спречава његово надирање од Брестовца, и да отежа подизање моста код Чечине, одржавајући везу, како је горе речено“. У исто време издато је наређење да се 1 коњички пук упути што пре у село Злату, да се стави под команду команданта Тимочке дивизије I. позива. Командант Коњичке дивизије наредио је, да дивизион коњичке артилерије одмаршује у село Црнатово и стави се под команду команданта коњичке бригаде. Овај пук добио је задатак, да затвори правац од Бојника за Кавгалију и да постигне тешњу везу са Јужно Моравским трупама. Командант II. армије наредио је команданту тешке артилерије, да градску артилерију одмах крене за Мердаре и по доласку на Мердаре распореди на Мердарским положајима за успешну одбрану старог граничног фронта и правца од Раче и Иванове куле. Командант II. армије послао је команданту Јужно Моравских трупа ову директиву: „Ако будете принуђени да се повлачите са положаја: Куртуз – Бувци, тада приликом повлачења имате да штитите правце који воде:
а) Преко Петрове горе на Маден планину – Брајшор планину и ка Раканичкој џамији.
б) Преко Медвеђе – Реткоцера на Сикирачу.
в) Преко Прапаштице, колико то буде могуће обзиром на противника, који је сишао у Туларе.
Нарочито скрећем пажњу да се осигурају добро прва два правца, јер они воде у позадину, где су груписани сви артилериски возови. Тако исто командант да се побрине, да се затвори правац, који води старом границом ка Мердарима и Преполцу. На сваки начин да се ухвати веза десно са трупама у Новој Области, а лево са коњицом на правцу: Бојник – Кавгалија“.
Напомена. Пошто није било никакве везе са командантом Јужно Моравских трупа, то је ова директива послата по једном официру из штаба армије, који је имао задатак, да нађе команданта Јужно Моравских трупа, да га обавести о ситуацији код армије а у исто време да се обавести о ситуацији код Јужно Моравских трупа.
Стање код Јужно Моравских трупа било је овакво:
Ветернички одред био је већ 2 дана (9. и 10. новембра) у непрекидној борби на линији: Горња Оруглица – Веља глава – Бели камен. По саслушању заробљеника, против одреда налазе се 45. и 46. пук и делови 32. бугарског пука. Ветернички одред успео је 9. новембра да узме Вељу главу, али је 10. новембра понова изгубио ову тачку, притиснут јаким непријатељским снагама. У овој борби 10. пук је претрпео врло осетне губитке. Због непрестаних борби, великог замора и немања хлеба, стање трупа било је неповољно. На основи представке команданта одреда, да положаје не може одржати, командант Јужно Моравских трупа наредио је да се одред 11. новембра постепено повуче са линије: Горња Оруглица – Веља глава, на линију: Тупалски вис – караула Свирци. Одред је био у врло напорном раду, јер је непријатељ држао цео фронт од карауле Црне чуке па преко Веље главе до Прапаштице. На делу фронта: Гољак планина – Мутивода -Прапаштица, бугарске трупе биле су у вези са руљама Арнаута. Комуникација: Богуновац – Прапаштица била је прекинута; ту су водили борбу: 4. коњички пук и 1 батаљон 10. пука I. позива са непријатељем. Јака снага на фронту, по боковима и у позадини Ветерничког одреда, натерала је команданта Јужно Моравских трупа да у неколико смањи фронт на линији: Тупалски вис -караула Свирци. Веза са командантом II. армије добивена је преко коњичких патрола.
Власински одред држао је линију: Куртуз – Црни врх – Ђулекаре – Тупалски вис са предњим положајем Бувачки вис. Непријатељ је у току 10. новембра подилазио фронту положаја. Правцем преко Поповца ка Бувцима наступао је 29. пук. Код Лебана је 9. новембра заноћио 1 пук пешадије, 1 ескадрон и 1 пољска батерија непријатељске војске. Као што се види Јужно Моравске трупе биле су много развучене на положајима и готово опкољене непријатељском снагом са нашег старог граничног фронта. Сем тога, двопек је био на крају; станица у Медвеђи није ничега имала. Све ово, поред осталих узрока, јако је утицало на трупе, које су се колебале. Да би ово неповољно стање бар донекле поправио, командант Јужно Моравских трупа доноси одлуку да 11. новембра предузме напад на фронт: Хајкобила – Мутивода – Прапаштица са једним делом трупа Ветерничког одреда.
Заповест команданта Моравске дивизије II. позива од 10. новембра за напад 11. новембра: „Непријатељ је данас у току по подне показао мало више активности, нападајући на центар Шумадиске дивизије II. позива и на лево крило Моравске дивизије II. позива. Он је прешао на леву обалу Пусте реке и заузео је Кацабаћски рид и села: Лопатнице, Придворницу и Бојник са котом 321. Коњичке непријатељске патроле долазиле су у село Плавце; у Придворници изгледа, да се налази 1 батаљон, а у Бојнику 1 чета и 2 митраљеза. Сутра 11. ов. м-ца. дивизије под мојом командом вршиће општи напад на непријатеља. Наређујем:
1. – Тимочка дивизија I. позива нападаће на фронт: к. 321 – Бојник – Лопатнице, са даљим надирањем ка фронту: Каменита чука – Брестић. Поред напада на овај фронт, ова дивизија има задатак да штити десни бок Моравске дивизије II. позива.
2. Моравска дивизија II. позива нападаће на фронт: село Плавце – Кацабаћски рид са даљим напредовањем на фронт: Кула – село Стубље и Карахасанове ливаде – Бели камен.
3. – Шумадиска дивизија II. позива нападаће на фронт: Сечен камен – Пландиште, са даљим надирањем ка фронту: Каленица – Голи рид (471). На левом крилу ове дивизије налази се, сем Крајинског одреда, још и 1 коњичка бригада, која ће узети удела у нападу и штитити леви бок те дивизије.
4. – Дивизије ће извршити до сванућа груписање своје снаге на нападне правце и пласираће сву артилерију, којом располажу. Почетак напада у 6.30 часова. Јака артилерија, којом располажемо, и у којој смо много јачи но непријатељ, нека добро припреми пешадији напад и нека јој тиме олакша њене задатке. Спрема напада треба да буде кратка, али веома интензивна.
5. – Препоручујем командантима да овај напад изведу највећом енергијом и чврстином. Непријатељ је слабији од нас, како у пешадији, тако и у артилерији, те су сви изгледи на успех на нашој страни.
6. – Ја ћу се налазити на правцу: Дубоко – Граница, где ћу бити стално везан телефоном. Командант дивизије одржаваће такође сталну везу са мном и обавештавати ме о току напада“.
Командант II. армије одобрио је намеру команданта Моравске дивизије II. позива за напад, препоручујући што енергичније дејство, да се брзо и силно потисну противнички делови пребачени на леву обалу Пусте реке, те да се на њиховим леђима изађе на положаје противничке на десној обали Пусте реке. Са своје стране командант II. армије наредио је:
а) Коњичкој дивизији, да са 2. коњичком бригадом суделује овом нападу, дејствујући у десни противнички бок и развијајући своје дејство у противничку позадину ка Лесковцу (Према овоме, командант 2. коњичке бригаде упутио је 3. пук у напад правцем: Пуковац – Брестовац – Липовица и даље за Лесковац, а 2. ескадрон 2. пука задржао је у резерви).
б) Команданту Тимочке војске, да се овај напад помогне артилериском ватром са десног крила те војске и да обрати нарочиту пажњу на одржање Црвеног брега у својој власти.
в) Команданту Јужно Моравских трупа путом команданта Тимочке војске (која је била добила везу са Власинским одредом), да и она са своје стране суделује у нападу са тежњом да ухвати што тешњу везу са десним крилом Тимочке дивизије I. позива. У исто време обавештава га, да је Вардарска дивизија I. позива упутила на Лисицу 1 батаљон са задатком, да расчисти са бугарским коњаницима и побуњеним Арнаутима, на простору између Приштине и Лисице, а да је Моравска дивизија I. позива упутила на пут Гиљане – Приштина 1 чету у истом циљу. Ако може нека гледа да заузме караулу Китку и да осигура правац од Медвеђе ка Приштини.
На предлог команданта Тимочке војске командант II. армије одобрио је, да 5. прекобројни пук, који је 10. новембра у 11 часова стигао у село Кординце, уђе у састав Комбиноване дивизије, а да 2 батаљона 8. пука оду позади Црвеног брега као резерва, те да се могу употребити, ако потреба захтева, на том правцу. 10. новембра у 12 часова стигао је у Прокупље и 4. мухамедански батаљон из Комбинованог одреда. Командант Моравске дивизије II. позива наредио је, да се овај батаљон упути на преноћиште у Житорађу, а 11. новембра зором, да се крене на село Дубово и јави штабу Моравске дивизије II. позива. На крају овог дана стигло је из Врховне команде из Рашке команданту II. армије овако наређење: „Настаните свим силама, да се ваше трупе што пре прикупе и уреде, дух и дисциплина поврати. Одмах после овога пређите у напад против непријатеља и потисните га ка Лесковцу. Ово је потребно учинити што пре, јер се Моравска дивизија II. позива мора одмах упутити правцем: Лебане – Тупалски вис – Китка и ставити на расположење команданту трупа Нове Области“.
д) Операције трупа Нове области
На фронту Моравског дивизиског коњичког пука I. позива. Ноћ 9./10. новембра прошла је на миру. Официрске патроле биле су у додиру са непријатељем, који држи линију: кота 1270 -Вирина глава – Корбулик – Тенишевце – Дебели дел – Лешница – Жегру – Липовица. У току 9. новембра по подне примећено је 300 – 400 непријатељских војника са 34 товарна коња у кретању од Лешнице ка Врнизову. На фронту Моравске дивизије I. позива. Непријатељ је ноћу 9./10. новембра у 12.30 часова напао на леви и средњи одсек. Напад је одбивен са великим губитцима по непријатеља. На путу између Приштине и Лабљана код Новог Хана, 9. новембра Арнаути су напали један наш мањи транспорт и пошто су бацили две бомбе разбегли се. Наређено је појачање стража на свима комуникацијама и јаче контроле стража, које осигуравају комуникацију.
На фронту Вардарске дивизије. Непријатељ је ноћу 9./10. новембра покушао напад на положај Чука кота 940, употребљавајући артилерију и бомбе. Напад је одбивен. У току исте ноћи, један непријатељски коњички пук са побуњеним Арнаутима, продро је између старе границе и левог бока Вардарске дивизије на правцу: Лисица – Приштина, прекинуо телефонску везу између Приштине и Лисице и изненадио резервну мунициску колону II. армије на путу Тулари – Приштина, људство побио и запрегу одвео.
У циљу протеривања непријатеља, који је продро долином Криве реке и старом границом правцем ка Лисици, са тежњом да пресече везу Приштина – Медвеђа, командант трупа Нове Области, 10. новембра у 11 часова издао је наређење ОБр. 10415:
а) Да командант Вардарске дивизије одмах упути 1. батаљон 1. пука I. позива правцем ка Лисици, путом којим је дошао, и да расчисти од непријатељских коњаника и побуњених Арнаута простор између Приштине и Лисице и тамо остане до даљег наређења.
б) Да командант Моравске дивизије I. позива одмах упути једну чету путом Гиљане – Приштина, да обезбеди и васпостави телефонску везу, док за то не стигну старци последње одбране, јер је наређено команданту Косовске дивизиске области да их упути из Приштине.
в) Да начелник штаба пуковник Кушаковић одмах оде у Приштину и да са командантом Косовске дивизиске области и командантом Комбинованог одреда, који је 10. новембра у подне стигао у Куршумлију, ступи у споразум и предузме хитне и нужне мере да се непријатељски коњички делови, који су се појавили око Лисице и на нашој старој граници разбију и униште.
Према телефонском извештају начелника штаба о нађеном стању у Приштини, командант трупа Нове Области са ОБр. 10460 од 10. новембра наредио је даље, да сви делови трупа до сад употребљених за заштиту Приштине и комуникација ка њој формирају Приштински одред, под привременом командом пешадиског пуковника Светолика Димитријевића, а у циљу:
1. – Да се потпуно огарантује комуникација Туларе – Лисица – Приштина, и да се растерају или похватају непријатељски коњаници, који у садејству са Арнаутима теже да ову комуникацију пресеку и који побуњују Арнауте против нас.
2. – Да се потпуно огарантује комуникација: Приштина – Мрамор – Лабљане од напада непријатељске коњице и Арнаута.
3. – Да се огарантује комуникација: Приштина – Подујево ка Преполцу од евентуалне побуне Арнаута.
4. – Да се са резервом Приштинског одреда, на подесним положајима око Приштине, огарантује варош од евентуалне побуне муслиманског живља у самој вароши и ближој околини.
5. – У састав овог одреда да уђу и пољске Дебанжове батерије, које је командант Комбинованог одреда упутио из Куршумлије команданту дивизиске области у Приштину.
6. – Командант Приштинског одреда да стоји у сваком погледу под командом команданта Косовске дивизиске области до даљег наређења.
Једна чета из овог одреда стигла је на Лисицу истог дана у 16.40 часова и протерала са Лисице непријатељски ескадрон, који се повукао у правцу Дабишевца. Ово је изазвало повлачење још једног непријатељског ескадрона из околине Прапаштице у правцу Мрамора.
Комбиновани одред, који је наређењем Врховне команде ОБр. 23787 од 6. новембра стављен на расположење команданту трупа Нове Области, изашао је 9. новембра из састава трупа Одбране Београда и 10. новембра стигао на преноћиште код Куршумлије. У саставу одреда биле су ове трупе: Коњички дивизион Одбране Београда (2 ескадрона): 7. пешад. пук II. позива, 10. и 19. кадров. пук; 3. Тимочки брзометни дивизион; Крупов вод; 2. хаубичка батерија Мод. 97.; Дебанжов дивизион (свега 30 оруђа).
Командант трупа Нове Области 10. новембра у 19 часова послао је команданту Комбинованог одреда у Куршумлију наређење ОБр. 10433 ове садржине: „Са подручним ми трупама држим северни излаз из Качаничког теснаца и положаје на левој обали Мораве јужно и југоисточно од Гиљана, па десном обалом Криве реке, као и село Мочар и Јелачу (к. 700) на њеној левој обали. Ветернички одред држи караулу Трстену и Копиљак, а Бугари држе Китку и са слабим деловима Вељу главу. 2 до 3 бугарска ескадрона, предвођени одметнутим Арнаутима продрли су, по добивеним извештајима, левом страном Криве реке и старом границом правцем ка Лисици, с тежњом, да пресеку везу између Приштине и Медвеђе и да подстрекну Арнауте на побуну. За спречавање ове непријатељске намере из раније се налазе на Лисици 2 вода 1. батаљона 1. пука I. позива, а данас је упућено око 2 чете стараца последње одбране из Приштине ка Лисици. Сем тога наређено је команданту Вардарске дивизије да са свог левог крила (село Беривојце) упути правцем ка Лисици непун један батаљон. С погледом на овакву ситуацију, наређујем:
Да ви упутите ваш коњички дивизион из Преполца старом границом или другим којим најкраћим путом на Лисицу, одакле ће, у вези са осталим деловима, протерати непријатељску коњицу, доћи на лево крило Вардарске дивизије и ставити се под команду њеног команданта за обезбеђење њеног левог бока и одржавање тесне везе са Ветерничким одредом. Сем овога, за моје даље оперативне намере према садашњој ситуацији, мени је потребно, да се ви са целим одредом кренете из Преполца старом границом преко Лисице, Туђевца и Јелаче на лево крило Вардарске дивизије за успостављање даље везе са Ветерничким одредом и за удар у непријатељски десни бок на западном улазу у Кончулски теснац, па зато наређујем, да се туда са одредом и кренете. Ако артилерија не може да се креће тим правцем, упутити је преко Приштине ка Гиљану, одакле ће вам се ставити на расположење кад стигнете у висину Вардарске дивизије, или ћу вам место ње ставити неку брдску батерију из састава Моравске и Вардарске дивизије. О пријему одговорите и јавите маршруту како коњице тако и осталих делова“.
По пријему овога наређења, командант Комбинованог одреда 10. новембра у 23.30 часова послао је команданту коњичког дивизиона Одбране Београда у Рачу наређење ОБр. 5397 у овоме: „Наше трупе држе северни излаз из Качаничког теснаца и положаје на левој обали Мораве, јужно и југоисточно од Гиљана па десном обалом Криве реке, као и село Мочар и Јелачу (кота 700) на њеној левој обали. Ветернички одред држи Копиљак и Трстену, а Бугари Китку и са слабим деловима Вељу главу. 2 до 3 бугарска ескадрона предвођени одметнутим Арнаутима, продрли су, по добивеним извештајима, левом страном Криве реке и старом границом правцем ка Лисици, с тежњом, да пресеку везу између Приштине и Медвеђе, а да подстрекну Арнауте на побуну. За спречавање ове непријатељске намере из раније се налазе на Лисици 2 вода 1. батаљона 1. пука I. позива, а данас је упућено око 2 чете стараца последње одбране из Приштине на Лисицу. Сем тога, наређено је команданту Вардарске дивизије да са свога левог крила (село Беривојце), упути правцем ка Лисици непун један батаљон. С погледом на овакву ситуацију, а на основу наређења команданта трупа Нове Области ОБр. 10413 од данас, крените се са вашим дивизионом 11. новембра у 8 часова од села Раче преко „Састанци“ и долином Велике Косаонице поред села Доброг дола и Раканичке Џамије на Сикирачу, где ћете преноћити, а 12. новембра продужите марш дуж старог граничног фронта, преко карауле Брвеника на Лисицу. Одатле ћете, у вези са осталим нашим деловима, протерати непријатељску коњицу а потом доћи на лево крило Вардарске дивизије и ставити се под команду њеног команданта за обезбеђење њеног левог бока и одржавање тесне везе са Ветерничким одредом. Комбиновани одред кренуће се сутра 11. новембра у 7 часова из Куршумлије истим правцем, којим и ваш дивизион, па преко Лисице, Туђевца и Јелаче на лево крило Вардарске дивизије, за успостављање јаче везе са Ветерничким одредом и за даље операције на овоме правцу. Снабдевање из Приштине, куда ће бити упућене трупне коморе и возови. Комуникација путом: Приштина – Драгодањ – Прапаштица и даље дуж старог граничног фронта, којим тешко могу ићи возови. Стога за исхрану стоке користити што више месна средства“.
Командант Вардарске дивизије послао је команданту трупа Нове Области и Моравској дивизији под ОБр. 547 од 10. новембра овај извештај: „Вођа официрске патроле са виса Рђавца јавља: „Са патролом се налазим на вису Рђавца, извидео сам село Капурнице, а одавде сам видео висове Вељу главу и Китку, на којима се не види кретање непријатељских војника. Од мештана села Костадинце, који су побегли од непријатеља у село Капурнице, дознао сам, да се сад налази код коте 900 (северно од села Костадинце), један непријатељски ескадрон и да је исти посео коту 900. Остала 3 ескадрона су отишли једним делом ка караули Свирци, а другим делом ка селу Жуји. Ка караули Свирци је отишао један батаљон пешадије. У селу Ђуришевцу бугарски војници су говорили да им је дат правац за Приштину. Са коњицом је отишло и коњичко митраљеско одељење. Командант Вардарске дивизије под ОБр. 548 од 10. новембра известио је команданта Моравске дивизије I. позива у овоме: „По многим знацима може се сигурно очекивати, у току ноћи 10./11. новембра непријатељски напад на лево крило ове дивизије, према коме се приметило данас јаче груписање непријатељских снага. Молим наредите, да се 1. батаљон 16. пука са Прилепничког моста одмах упути у село Божевац, где се ја налазим, те да бих имао резерве за одбијање овог напада. Ако напада не буде, или ако буде нападнута та дивизија, ова ће се резерва брзо низ поток вратити“.
Командант Вардарске дивизије под ОБр. 550 од 10. новембра послао је команданту трупа Нове Области, Моравској и Брегалничкој дивизији овај извештај: „10. новембра у 20.35 часова, непријатељ је слабим деловима покушавао приближавање предстражама десног одсека ове дивизије, али је после краће борбе одбивен. Губитци су код нас два рањена, а код непријатеља непознати“. Вођа коњичке официрске патроле јавља, да је непријатељ заноћио на положају западно од села Кололеча и да му се јачина није могла да оцени. Одржач везе са Ветерничким одредом послао је извештај, по два ордонанса преко Љештара, Глоговице, Хајкобиле ка Свирцима, али су се ордонанси вратили и изјавили да се тим путом не може ићи од непријатеља. Према исказу ових ордонанаса а и мештана, непријатељски коњички делови са 4 топа заузели су карауле Мутивода и Прапаштице, а једна непријатељска коњичка патрола била је вечерас у селу Методика (Моравце). Командант Вардарске дивизије, примивши наређење команданта трупа Нове Области ОБр. 10413 од 10. новембра учинио је истог дана представку ОБр. 544 ове садржине: „Батаљон 1. пука 8. новембра водио је борбу са надмоћнијим непријатељем и у непосредном је додиру са њиме и сад. Наређење ОБр. 10413 немогуће је извршити, ако се жели, да се задрже у нашим рукама положаји ове дивизије, јер немам јединицу којом бих овај батаљон заменио и извукао из додира са непријатељем. Молим да се упути батаљон из састава Моравске дивизије I. позива, који би имао да изврши наређење ОБр. 10413 као и за извештај о одобрењу овога предлога“.
ђ) Операције трупа Битољске дивизиске области
На фронту Вардарског одреда. На крајњем десном крилу непријатељ је око 13 часова са 1 четом и одељењем коњаника напао 4. батаљон 1. пука III. позива правцем од села Ракље ка селу Топоници, али је, дочекан нашом јаком ватром, задржат код села Ракље. На осталом делу фронта овог одреда биле су само чарке између наших извиђачких делова и непријатељских стражарећих одељења. Са Мрзенским одредом везе није било. На фронту Тетовског одреда. Трупе овог одреда продужиле су напад у току 10. новембра. Десна колона избила је око подне на линију: Локва – Г. Лешница, а пред вече је успела да продре ка Грумшину и да поседне Грумшински положај. Средња колона застала је код Жерављана. Лева колона била је још код Топонице и ту је заноћила. На овом правцу непријатељ је имао једну чету појачану са много побуњених Арнаута.