г) Операције II. армије
1. – Дејство трупа Тимочке војске. Командант Тимочке војске наредио је за 11. новембар: Да Комбинована дивизија I. позива са својим ескадроном извиђа леву обалу Мораве на просторији од ушћа Топлице до Чечине, одржавајући везу са Крајинским одредом. Крајински одред има да служи као ослонац левог крила и бока трупа одређених за општи напад и да по сваку цену држи поуздано Црвени брег. На фронту Комбиноване дивизије I. позива непријатељ је 11. новембра око 3.40 часова покушао прелаз преко Мораве са више чамаца код села Чапљинца. Један чамац са 10 бугарских војника заробљен је, а остали су са губитцима протерани са леве обале. У 5.30 часова отпочела је јака пешадиска и артилериска борба и код Мрамора. Непријатељ покушава да пређе Мораву са мањим одредима. На фронту Крајинског одреда: на десном крилу Црвеног брега, постигнута је тесна веза са 2. коњичком бригадом, која је својим 3. коњичким пуком заузела положаје за пешадиску борбу према левом крилу Шумадиске дивизије II. позива, југоисточно од Црвеног брега. На фронту Комбиноване дивизије, непријатељ је до 7.40 часова према десном одсеку почео да туче Комнегу јаком артилериском, митраљеском и пешадиском ватром, па је артилериску ватру пренео у 9.20 часова на центар и лево крило десног одсека. До 12 часова непријатељ је избацио на десни одсек преко 1.000 хаубичких зрна 15 см. и око 3.000 зрна из две пољске и једне брдске батерије.
Од 14 часова вођена је пешадиска и митраљеска борба са непријатељским деловима на десној обали Мораве код десног одсека. Непријатељ је још 10. новембра спустио у Малошиште око један пешадиски пук, а 11. новембра пре подне примећена је у покрету од Ниша за село Чапљинац 1 колона око 2 батаљона. У току 11. новембра пре подне непријатељ је довео око 1 пука пешадије у Чечину и Врбак, где је довукао и мостовни трен. У 10.50 часова спустио је из Малошишта у Чапљинац 1 батаљон и мостовни трен. Са левог одсека Комбиноване дивизије са положаја код Суповца осмотрено је кретање великих комора у правцу Ниша и Алексинца. Наше патроле, које су прелазиле преко порушеног Суповског моста у село Мезграје, сазнале су од мештана, да је бугарска војска, која је била према Суповцу, отишла ноћу 10./11. и 11. новембра пре подне у правцу Ниша и да су у селима остале само патроле, које штите повлачење коморе. По изјави заробљеника, према Комбинованој дивизији I. позива била је 9. дивизија а десно од ње 6. дивизија. На фронту Крајинског одреда, трупе левог одсека заузеле су линију: Орљане – Шарлинци, трупе десног одсека држе Црвени брег као ослонац са деловима код Кочана, Пуковца и Брестовца. 1 ескадрон са 2 вода пешадије гонили су непријатеља у правцу Чечине. Непријатељ је у борби овог дана оставио велики број лешева, рањеника и заробљеника. Код села Стубље заробљена је батерија од 3 пољска брзометна топа и неколико кара. Непријатељ је имао 41., 42. и 6. пук, а 1 пук био је у резерви или на крајњем левом крилу. На центру и десном крилу имао је 3 пољске батерије, 2 брдска топа и 3 пољске хаубице.
2. – Дејство трупа под командом команданта Моравске дивизије II. позива. Дивизије под командом команданта Моравске дивизије II. позива, 11. новембра у 6.30 часова прешле су у напад. У току пре подне, непријатељ је разбивен на левој обали Пусте реке и почео је одступање на десну обалу. Наши предњи делови стигли су до Пусте реке око 10 часова. Непријатељ се није могао задржати ни на висовима десне обале Пусте реке. Пред десним крилом Црвеног брега у 9.55 часова, непријатељ је почео нагло на одступа. Чете Крајинског одреда (3. пука III. позива) спуштају се са положаја и гоне ватром. Артилерија са Црвеног брега потпомаже пешадију Шумадиске дивизије II. позива. Око 11 часова отпочели су да се повлаче непријатељски делови пред Шумадиском дивизијом II. позива. Командант ове дивизије моли да коњичка бригада јаче притискује ка Брестовцу и по потреби заузме Дрењак. Командант Коњичке дивизије наредио је да 2. коњичка бригада што пре избије на Дрењак, како би пресекла одступницу непријатељу. У 11.25 часова стрељачки стројеви 3. пука III. позива наступају ка Кочанима. Наша артилерија туче уздужном ватром терен пред Кочанима. У 12 часова непријатељ се повлачи од Кочана; 2. батаљон 3. пука III. позива наступа ка Кочанима; један батаљон овог пука и артилерија остали су на Црвеном брегу. У 12.25 часова 3. коњички пук избија на линију: Драшковац – Пуковац и припрема нападну линију: Дрењак – Брестовац. Око подне Шумадиска дивизија II. позива заузела је Пландиште и Сечен Браник, а Моравска дивизија II. позива подишла је Белом Камену и Карахасановој ливади. У 13.30 часова Шумадиска дивизија II. позива била је већ на линији: Каменица – Голи рид (471) – Одровје; Моравска дивизија II. позива заузела је линију: Бели Камен – Карахасанова ливада, а Тимочка дивизија I. позива задржала је Бојник и наступала даље.
Командант Шумадиске дивизије II. позива наредио је да главнина заузме линију: Црна земља -Орашје (410) – Главичице, а предњи делови да сиђу у село Белановце. Моравска дивизија II. позива добила је од свог команданта наређење, да главнину задржи на линији: Карахасанова ливада – Бели Камен, а 1 пук да упути у гоњење ка селу Белановцу и Лесковцу. Тимочка дивизија I. позива избила је овог дана по подне на линију: Брестић – Каменита чука. Командант Моравске дивизије II. позива наредио је, да Тимочка дивизија I. позива рокира у десно (јужно) и да са главнином заузме фронт: Равна Дубрава – Каменита чука. Гонећи одред да се са тог фронта упути на друм: Лесковац – Лебане. Око 18 часова, Крајински одред са своја два батаљона прешао је на десну обалу Пусте реке код Пуковца; 3. коњички пук избио је у ово време на линију: Брестовац – Пуковац. Непријатељ је претрпео велике губитке. Шумадиска дивизија II. позива имала је на свом фронту око 500 непријатељских лешева; заробила је око 100 војника и запљенила 1 топ и 2 митраљеза. Пред фронтом Шумадиске дивизије II. позива био је 41. пук на Лозишту, а 42. северно од њега. Према Моравској дивизији II. позива били су такође делови 41. пука, а по исказима заробљеника, 1. и 6. пук јужно од њега. Штаб Тимочке дивизије I. позива дошао је у Бојник, Моравске дивизије II. позива остао је у Дубовици, а Шумадиске дивизије II. позива у Стубљи. Борба коњичке бригаде завршена је успешно; 3. коњички пук са 2 ескадрона заноћио је у Кутлешу, избацив по 1 ескадрон у село Брестовац и Липовицу. Остатак бригаде је у Дреновцу.
3. – Дејство Јужно Моравских трупа. У току 11. новембра Ветернички одред повукао се са линије: Оруглица – Веља глава на линију: караула Свирци – Тупалски вис. Пред овим одредом били су 45. и 46. бугарски пешад. пук. Положаји Хајкобила, Мутивода, Прапаштица очишћени су од непријатеља у току 11. новембра. После заузећа ових тачака, командант 4. коњичког пука известио је, да је нашао на путу код карауле Мутивода, Прапаштица и Лисица око 100 кола са муницијом пушчаном и артилериском, која су била испревртана и растурена. Око 100 коморџија Бугари су исекли сабљама. Комора која је настрадала припадала је резервној мунициској колони II. армије. Јачина непријатеља је била 2 – 3 ескадрона са нешто пешадије. Ове бугарске коњанике, који су страшна зверства починили, предводили су Арнаути, који су учествовали такође у борби против наших војника. Ветернички одред држи положаје: Тупалски вис – Црни врх – Куртуз. У току 11. новембра било је слабе борбе на предњим тачкама: Богојевац – Рафунски вис – Бувци. Према фронту Бувачког положаја била су 2 бугарска батаљона. Ка фронту Црни врх наступао је 1 пешадиски пук од Шилова. Ка фронту: Лебане – Куртуз такође наступа 1 пешадиски пук. Командант II. армије у Прокупљу добио је од Врховне команде наређење ОБр. 24066 од 11. новембра, да што пре заузме Китку и Вељу главу са потребним делом снаге, у циљу парирања обиласка свог десног крила, као и левог крила трупа Нове Области од стране непријатеља, који дејствује старом граничном линијом ка Лисици и Прапаштици.
д) Операције трупа Нове области
На фронту Брегалничке дивизије. У току 11. новембра је затишје. На фронту Моравског дивизиског коњичког пука I. позива. Официрска патрола у 9.30 часова јавља, да се једна десетина непријатељских војника са 30 товарних коња креће од манастира Св. Богородице и Лешнице ка Варнезову. Официрска патрола у 6 часова јавља, да је непријатељ одступио у јутру ка Мучибаби и да је на косама, које се спуштају од Мучибабе, оставио слаба одељења пешадије и Арнаута. Од рањеног Арнаута сазнало се, да се Бугари повлаче ка косама Мучибабе и да на Мучибаби имају: 4 топа, 3 батаљона и наоружане Арнауте. На фронту Моравске дивизије I. позива. Ноћу 10./11. новембра непријатељ је покушао напад на леви и средњи одсек; напад је одбивен. На десном одсеку ноћ је прошла на миру. У току 11. новембра, према левом и средњем одсеку било је повремено пушкарање између наших извиђачких делова и непријатељских предстража. Делови десног одсека заузели су највиши врх косе јужно од села Носаља, Ђурђевичку и Липовачку косу. При заузимању ових положаја непријатељ је дејствовао местимично јачом, местимично слабијом пешадиском и артилериском ватром. Наређено је да се заузети положаји утврде и одсудно бране, а извиђачким одељењима да наступају ка Мучибаби. На фронту Вардарске дивизије. Командант батаљона са левог крила дивизије 11. новембра у 10 часова лично је осмотрио три непријатељске колоне, јачине свака од по једног батаљона, да маршују правцем преко села Туђевца ка Лисици. Командант десног одсека ове дивизије јавља, да је 10. новембра у 13.30 часова примећена једна непријатељска колона у долини реке Огоша, која је јака до једног батаљона. Командант десног одсека доставио је извештај командира 4. чете 4. батаљона 3. пука I. позива, да је 10. новембра у 17.15 часова понова заузео Јелачу и да је непријатељ отишао у правцу Свираца.
Командант Моравске дивизије I. позива са ОБр. 4320 извештава команданта Вардарске дивизије, да се батаљон 16. пука не може ставити на расположење, пошто нема ни једног другог батаљона у резерви, већ су сви у првом борбеном реду. Командант трупа Нове Области са ОБр. 10446 од 11. новембра, доставио је команданту Вардарске дивизије ово: „Пошто је ситуација те дивизије, како се по извештају ОБр. 554 излаже, таква, да би било врло ризично, ако не и немогуће, извући са положаја батаљон 1. пука I. позива, то одобравам да тај батаљон остане на своме месту где је“. Командант Вардарске дивизије под ОБр. 563 од 11. новембра послао је команданту трупа Нове Области, Брегалничкој и Моравској дивизији овај извештај: „После борбе 8. новембра а у току 9. и 10. новембра, нађено је на левом одсеку ове дивизије, према фронту 3. батаљона 1. пука, 100 убивених бугарских војника и 2 официра, а према фронту 3. батаљона 12. пука II. позива нађено је 58 убивених бугарских војника. Од пљена је до сад покупљено 60 пушака и 6 сандука муниције. Према десноме одсеку ове дивизије, губитци непријатељски нису могли бити оцењени, јер смо још у тесном контакту, али судећи по дејству наше артилериске ватре, наших митраљеза и неколико одбивених непријатељских напада, може се тврдити да је и овде непријатељ имао огромних губитака. У току 9. и 10. новембра запажено је да се непријатељ много више (јаче) утврђује и да је показао врло слабу активност“.
Командант Комбинованог одреда са ОБр. 5397 од 11. новембра у 2.40 часова издао је ову заповест: „Наше трупе држе северни излаз из Качаничког теснаца и положај на левој обали Мораве, јужно и југоисточно од Гиљана, па десном обалом Криве реке и село Мочар и Јелачу (900) на њеној левој обали. Ветернички одред држи Копиљак и Трстену, а Бугари Китку и са слабим деловима Вељу главу. 2 – 3 бугарска ескадрона, предвођени одметнутим Арнаутима, продрли су, по добивеним извештајима, левом страном Криве реке и старом границом правцем ка Лисици, с тежњом, да пресеку везу између Приштине и Медвеђе и да подстрекну Арнауте на побуну. За спречавање ове непријатељске намере, из раније се налазе на Лисици: 2 вода 1. батаљона 1. пука I. позива, а упућено је и око 2 чете стараца последње одбране из Приштине ка Лисици. Сем тога наређено је команданту Вардарске дивизије, да са свога левог крила (село Беривојце), упути правцем ка Лисици непун један батаљон. Најзад, коњички дивизион овога одреда упућен је долином реке Косаонице поред села Раче и преко Састанка кроз долину Велике Косаонице поред села Доброг Дола на Сикирачу и даље старим граничним фронтом преко Брвеника на Лисицу, са задатком, да са осталим нашим деловима протера непријатељску коњицу, а потом дође на лево крило Вардарске дивизије у циљу одржавања везе између ње и Ветерничког одреда. У циљу успостављања јаче везе између левог крила Вардарске дивизије и Ветерничког одреда и за даље операције на том правцу, одред је добио задатак да одмаршује преко карауле Лисица, села Туђевца и Јелаче (900) на лево крило Вардарске дивизије, стога наређујем:
1. – Претходница: Командант пуковник Мил. Момчиловић, 10. кадров. пук и пионирска чета. Полази у 7 часова, на 1.500 метара испред главнине, из бивака северно од Куршумлије, друмом долином Косаонице поред села Рудара и Раче до Састанка, где ће се зауставити и обезбедити главнину на преноћишту, истурајући потребно обезбеђење на линију: кота 274 – село Раковица -кота 754.
2. – Главнина: Командант пуковник Лешјанин, 7. пешад. пук II. позива, одредско митраљеско одељење и 19. кадров. пук. Полази из бивака северно од Куршумлије у 7.30 часова правцем за претходницом и зауставља се код села Састанка на преноћишту.
3. – Артилерија: Командант потпуковник Богићевић, 3. Тимочки брзометни дивизион, Крупов вод, 2. хаубичка батерија Мод. 97. и Дебанжов дивизион (свега 30 оруђа). Полази из бивака северно од Куршумлије у 8.30 часова друмом за главнином пешадије и задржаће се на преноћишту у висини села Раче; 12. новембра маршује за Подујево, 13. новембра за село Лепиње јужно од Тенеш дола, а 14. новембра стиже у Приштину, где ће се командант артилерије јавити телефоном начелнику штаба команде трупа Нове Области пуковнику Кушаковићу и од њега добити наређење за даље покрете.
4. – Заштитница: 1 чета из 19. кадров. пука маршује за зачељем артилерије на 100 метара.
5. – Одмор дати трупама кад чело главнине дође у висину ушћа Љубничке реке. Полазак са места одмора у 13 часова.
6. – Командант ће предузети увек, како на маршу тако и на преноћишту, све потребне мере опрезе и извиђања, те да трупе евентуално не би биле узнемираване од одметничких одељења или непријатељских коњичких делова. Избегавати слање слабих патрола, а војницима препоручити да на маршу не изостају. У свима приликама, како дању тако и ноћу, имати сигурног путовођу.
7. – Трупне коморе и сви колонски возови упућени су у Приштину. Начин дотурања хране и муниције регулисаће се накнадно.
8. – Штаб одреда преноћиће у селу Рачи“.
Командант трупа Нове Области 11. новембра у 21 час, издао је ово наређење: „Данас у 18 часова командант Моравске дивизије I. позива извештава ме телефоном, да је својим десним крилом и центром учинио јак притисак на непријатеља и да успева да га потискује у правцу Мучибабе и Дуплице. Наређујем:
1. – Да Моравска дивизија I. позива сутра 12. новембра продужи и даље потискивање непријатеља својим десним крилом и центром и по могућству и левим крилом.
2. – Да Вардарска дивизија I. позива, са обзиром на ситуацију трупа према себи, садејствује Моравској дивизији I. позива, вршећи што јачи притисак на непријатеља према својим одсецима, и у сваком случају тежити да се дејство Моравске дивизије I. позива помогне ватреним дејством својих трупа и батерија. Са коњичким водом тежити да се нађе веза са Ветерничким одредом у правцу карауле Китке и Веље главе, које је успео да поврати од непријатеља Ветернички одред, и да се у томе правцу извиђа. Са четама на Мочару тежити да се заузме Јелача и извиђа у правцу Китке.
3. – Брегалничка дивизија I. позива, са јачим извиђањем одржава јачи додир са непријатељем, ако јој за сад не би била могућност за какво активније дејство.
4. – Моравски дивизиски коњички пук I. позива, са својим патролама а по увиђавности и са целим водовима на подесним правцима да врши притисак на непријатеља према себи, тежећи да овлада подесним тачкама у правцу Мучибабе и Сефери.
Напомена.
1. Комбиновани одред на путу је за Лисицу старом граничном линијом; његова дивизиска коњица (2 ескадрона) у овом моменту је вероватно избила на Лисицу.
2. Са 3 батаљона последње одбране, предузете су мере за осигурање комуникације: Тулари – Лисица – Приштина, као и комуникације: Приштина – Мрамор – Лабљан од непријатељских одељења и Арнаута.
Командант Вардарске дивизије I. позива треба да тежи да се непријатељска коњичка одељења не повлаче у његову позадину, а она која се провуку да се више не врате“.
Командант трупа Нове Области са ОБр. 10495 од 11. новембра наредио је, да чета 3. пука I. позива са Јелаче загрози непријатељској коњици, која је преко села Туђевца одмаршовала ка Лисици, а ради бољег извиђања непријатеља, да се коњички вод Моравског дивизиског коњичког пука наслони на ову чету код Јелаче и да предузме што енергичније извиђање непријатеља у правцу Китке и Свираца.
ђ) Операције трупа Битољске дивизиске области
Вардарски одред. Источно од села Извора примећен је бивак непријатељске пешадије, јачине једног пука. Према десном одсеку североисточно од села Ракље примећена су непријатељска извиђачка одељења. Наша извиђачка одељења заустављена су јаком непријатељском ватром од села Никодима, и повукла се ка Козјаку. Према левом одсеку вршено је извиђање у правцу Хоморана, где је дошло до чарке са непријатељским патролама.
Тетовски одред. Овога дана (11. новембра) отпочет је напад левом колоном. Овај напад потпомогла је средња колона дејством у бок и позадину непријатеља. Око 13 часова, непријатељска артилерија успела је да задржи средњу колону. Око 19 часова развила се јака пешадиска борба, која је трајала до 23 часа. Сви покушаји да се ове колоне приближе Тетову остали су безуспешни, јер је непријатељ утврдио ивицу вароши, коју је упорно бранио. Предузете су припреме за продужење напада у току 12. новембра и да се Тетово заузме.