а) Операције III. аустро – немачке армије
1. – Дејство 8. корпуса. Дивизије 8. корпуса у току 10. новембра пребацивале су тек извиђачке делове преко Мораве, и то са тешком муком. На фронту 57. дивизије у 8 часова отпочела је пешадија прелаз код Трстеника преко брвна, које је било довршено у вече 9. новембра. До мрака 10. новембра пребачено је на десну обалу Мораве свега 4 ½ батаљона. Прелаз једног батаљона трајао је истина само 45 – 60 минута, али није било целисходно пребацивати на десну обалу реке већи број трупа, јер би њихова исхрана без коморе била немогућа. Од намераваног постављања једне скеле код Лозне одустало се, пошто се сазнало, да је десна обала реке због кише постала непролазна. За 11. новембар било је наређено да се код Трстеника постави један летећи мост и да у вече истог дана после доласка мостовних тренова одмах отпочне подизање понтонског моста. Према томе 8. корпус имао је 12. новембра да отпочне опште наступање преко Мораве. 10. новембра у 9 часова, командант 57. дивизије добио је наређење од корпусне команде за наступање простором: источно од линије: Арнаутовац – Стрменица – Грчак до друма Поцоковачки млин – Ђула – Витково – Лепенац закључно. Због ове измене простора за наступање, било је потребно да се гонећи одреди, који су дан пре били упућени ка Арнаутовцу и Погледу, помере ка истоку. У овом циљу, наређено је да се гонећи одред 2. брдске бригаде крене ка Ђули, а одред 6. брдске бригаде упућен је ка Погледу. Поменути циљеви достигнути су у току 10. новембра по подне; патроле су избиле до Александровца.
У току овог дана 57. дивизија није добила никаквих података о противнику. Код 59. дивизије отпочело је превожење код Скеле 10. новембра у подне и ишло је врло споро. Намеравано подизање брвна није се могло извршити, јер се на путу било сломило 6 кола, на којима је био натоварен мостовни материјал, а грађевински материјал из Краљева није могао да се пренесе пре 11. новембра. Превожење је продужено и у току ноћи 10./11. новембра. До 11. новембра у јутру, од 9. брдске бригаде пребачено је на десну обалу поред штаба, још само 3 батаљона са једном брдском батеријом, Остатак бригаде имао је да се пребаци 11. новембра. Дивизиска артилерија упућена је са 1 батаљоном преко Краљева с тим, да маршује у рејон дивизије, ка Градцу и Подунавцима. У току 10. новембра пут преко Краљева није био уређен, пошто мост преко Ибра није још био употребљив за пољску артилерију. 18. брдска бригада, батерије 10 см. дугачких топова и ескадрон, имала је 11. новембра да остане на досадањем месту. Само делови, који су били деташовани источно од Лучице имали су бити померени ка простору око Старога села. Према томе било је пројектовано, да се прелаз 18. бригаде изврши код Скеле.
2. – Дејство 22. резервног корпуса. Командант овог корпуса добио је 10. новембра од команде армиске групе нарочито наређење, да енергично наступа ка Новом Пазару. Ђенералфелдмаршал фон Макензен упутио је ђенералу Фалкенхајну поводом дејства овог корпуса ову депешу: „Вашој екселенцији скрећем лично и најизричније пажњу на то, да од брзог наступања вашег корпуса преко Рашке ка Новом Пазару зависи цео крајњи успех војне. Алпински корпус намењен је зато, да наступање III. армије у случају потребе још више појача. Намеравана повремена смена 22. резервног корпуса не долази више у обзир“. И поред оваквог наваљивања од стране Макензена, у току 10. новембра није било могуће задобити знатнијег простора. Десно крило 44. резервне дивизије потиснуло је противника са Космајице и избило је до Лопатничке долине, лево крило пак није било у стању да сломије жилави отпор Срба код Богутовца. На фронту 43. резервне дивизије, један одред, који је истурен у долину Рибнице, успео је да дође до Черовака. Одред је имао према себи само слабог противника. Алпински корпус, који је био ступио у састав 22. резервног корпуса, стигао је претходницом до Краљева, а главнином на простор: Камиџора – Печеноге. Он је имао да се 11. новембра прикупи код Краљева. 26. дивизија, која је била на маршу ка северу, стигла је 10. новембра до Кнића и Бечања.
3. – Дејство 19. корпуса. Пред левим крилом 19. корпуса, противник се у јутру 10. новембра, остављајући заштитнице, повукао са Врановице планине ка масиву Троглава, где је на линији: Просјанско брдо – Видаков превој заузео нове положаје. Око 8.45 часова српске заштитнице, које су још увек давале жилав отпор, потиснуте су трупама 53. дивизије. Извештаји, који су до мрака 10. новембра били стигли корпусној команди, давали су утисак, да противник на Троглаву намерава давати јак и дужи отпор. Противник је овде имао најмање два пука пешадије са артилеријом. Поред тога јављено је да колоне са југа и југозапада маршују ка томе масиву. Извештај, који је корпусна команда примила у 10.15 часова о ситуацији одреда мајора Хабахера, изнет је раније. Овај извештај, износио је намеру, да ће тај одред 10. новембра наступати преко Старог пута ка југу, како би дошао у везу са ђенералом Дрофом. Ђенерал Дрофа, који је из Ивањице био упутио остатак 10. бригаде ка Боровој страни, одјашио је напред на Рудине, од куда је упутио једног официра на Борову страну. Али, кад је тај официр стигао на Борову страну, одред мајора Хабахера већ је био прешао раскрсницу путова. У току 10. новембра по подне извиђањем је установљено, да се мајор Хабахер решио да заноћи на простору Кадина вода -Бојновица – Црна бара. На томе простору ђенерал Дрофа прикупља целу 10. брдску бригаду; пред фронтом бригаде на Смрчку 1628 и Наочарима 1356 налазио се противник. Општи утисак био је, да се противник решио да даје отпор, пошто је било осмотрено да се позади Кома 1221 и северозападног гребена налазе још 6 бивака са много коња, а по подне стигао је од прилике један батаљон из јужног правца на Краљску.
17. брдска бригада маршовала је на простор: Борова страна – Чукара; бригада Шварца налазила се у вече на простору: Вијенац – Мињов гроб – Црни врх – мост 500, северно од Вијенца. Њени обезбеђујући делови на Пеића брду имали су везу са одредом Сорсића, од кога се један батаљон бригаде Шиса и коњица, у циљу обезбеђивања ка југу, налазио на линији: Палибрков гроб -Перишић. Пред главнином бригаде ђенералмајора Шиса (4 батаљона), противник је био преноћио на Околишту; а, кад се 10. новембра повукао на Жупановицу, делови бригаде наступали су до коте 1105, а главнина бригаде остала је на Околишту. Изгледало је, да се противнички нови главни положај налази на линији: Механа 1108 – Карађорђев шанац. Изолован напад на тај положај није се смео рескирати, тим пре, што су извиђачка одељења бригаде Штрајта, на простору око врела Савине воде, добила ватру из јужног правца, а сем тога, западно од поменутог простора на масиву Мучња, та су одељења била наишла на противника. Главнина ове бригаде, у циљу заштите западног бока корпуса, била је развучено распоређена на простору: Кисела вода – Теклино брдо – Биљега – Мачак, са једним батаљоном у резерви код Ивањице. Обзиром на немогућност дотурања потреба, од 6 бригада 19. корпуса биле су само 4 способне за операције и то: 10. брдска бригада у циљу надирања ка истоку и 3 бригаде у циљу наступања ка Јавору. Диспозицијом команданта корпуса за 11. новембар наређено је: Да бригада Шварца стигне на простор: Црвена гора – Зарићи; 17. бригада у Ивањицу; 21. брдска бригада на Рудине. Одред Сорсића и 20. брдска бригада имале су да остану на досадањем положају; 10. брдска бригада требала је да оперише преко Коуштице ка Ушћу.
Планинско земљиште, на које је главнина III. армије била стигла, није више дозвољавало да се целокупна тешка артилерија, која је била додељена: 8., 22. и 19. корпусу, са собом поведе. Армиска команда известила је команду армиске групе ђенералфелдмаршала фон Макензена и аустроугарску Врховну команду, да су слободне ове батерије: 2 батерије дугачких топова 12 см; 2 батерије дугачких топова 15 см; 1 мерзерска батерија 24 см; 2 мерзерске батерије 30,5 см. Код армије требале су да остану: 4 хаубичке батерије старог модела 15 см; 4 хаубичке батерије нове 15 см; и 3 батерије дугачких топова 10 см. Према томе остало је код III. армије: 11 тешких аустроугарских батерија. Од немачке тешке артилерије, одмаршовао је хаубички батаљон 13. тврђавског пука са 26. пешадиском дивизијом. Код осталих хаубичких батерија 22. резервног корпуса број оруђа редуциран је тако, да су батерије биле само са 2 оруђа. За употребу на другом војишту стављене су расположење само 2 мерзерске батерије, калибра 21 см.
4. – Дејство 62. пешадиске дивизије. У току 10. новембра било је у изгледу, да ће операције ове дивизије моћи отпочети 12. новембра. Дрина је нагло опадала; за 11. новембар наређено је да се подигне понтонски мост. Командант 62. дивизије известио је команданта армије, да ће 12. новембра отпочети напад. Истог дана и одред ђенералмајора Рајнела, у чији је састав стигао у Ужице 10. новембра и коњички пук пуковника Бола, имао је да отпочне наступање. Овај одред, и поред наваљивања армиске команде, до овог часа није био у стању да отпочне операције, пошто се морало претходно уредити питање односно, дотурање потреба у планинском земљишту.
б) Операције XI. немачке армије
Главнина 10. корпуса (107. и 103. дивизија) добила је задатак да гони преко села Златара ка Куршумлији. У овом циљу 107. дивизија наступа преко села Златари, а 103. дивизија десно преко села Новаци ка Лепенцу, са 1 батаљоном и 2 топа од Александровца ка Брусу у циљу заштите десног бока. У току овог гоњења 10. новембра, трупе 10. корпуса наишле су на противника, који је имао јаку артилерију и успеле су овог дана да избију: 103. дивизија до Парчина и висова код села Вржогрнци; 107. дивизија до Судилске клисуре, села Стрељари и Суваје. 101. дивизија стигла је главнином до Крушевца а са по једним пуком и нешто артилерије до села Пољаци и преко Каоника до висова око села Црквине.
в) Операције I. бугарске армије
На основу директиве Макензена, I. бугарска армија имала је да продужи гоњење са линије: Алексинац – Ниш – Лесковац у општем правцу ка Приштини. У току 10. новембра дивизије ове армије постигле су ово: 6. дивизија пребацила је на леву обалу Јужне Мораве код села Житковца свега 5 чета. 8. дивизија, припремала се за марш ка II. бугарској армији. 9. дивизија, пребацила је на леву обалу Јужне Мораве на броду код Чечине свега 1 чету и 2 ½ ескадрона. 1. дивизија: 3. бригада успела је да под борбом заузме Брестовац и да пређе на десну обалу Пусте реке. 2. бригада заузела је село Бошњак. 1. бригада, налази се на линији: Прекопчелички забран – кота 428 – кота 550 – кота 818 западно од Лебана.
г) Операције II. бугарске армије
1. – Дејство на јужном фронту армије. Комбинована дивизија пуковника Богданова предузима контра напад против Француза. Делови трупа пуковника Писимова стижу на линију: село Мрзен – село Камендол. Коњичкој дивизији упућена су 2 батаљона 5. пука 1. бригаде 5. дивизије у циљу извршења обиласка Свињичке главе са северозападне стране. Код 11. дивизије нема промене.
2. – Дејство на северном фронту армије. Ђенерал Рибаров добио је наређење: да 46. пешад. пук задржи према вису Копиљаку; 32. пешад. пук да гони противника ка Лебанима, а 1. бригада 7. дивизије да дејствује у бок и позадину Гиљана.
При крају овог дана (10. новембра) распоред трупа II. армије на северном фронту био је овакав: 46. пешад. пук према Копиљаку. 1. бригада 7. дивизије у покрету је ка Копиљаку. 2. бригада 3. дивизије и то: 29. пешад. пук је код села Брезнице, а 32. пешад. пук према Лебанима. 1. коњичка бригада је на Прапаштици. Код 2. бригаде 5. дивизије према Гиљану и 1. бригаде 3. дивизије према Урошевцу нема никакве промене. Код Тетова се налазе: 2 батаљона 1. бригаде 3. дивизије и 1 батаљон 4. пука 2. бригаде 11. дивизије са 2 топа.