а) Операције I. армије
Од команданта коњичког дивизиона добивен је 11. новембра у јутру извештај, писан 10. новембра у 20 часова са Вуковог брда (југоисточно од Гоча), да су непријатељске коњичке патроле, које су примећене код Гоча и Демир Капије, одступиле испред наших патрола ка Врњцима. Јача непријатељска одељења на правцу ка Гочу и Демир Капијн нису примећена.
Трупе Дринске дивизије II. позива заузимале су постепено главни положај: Клек – Равни сто -Глибаћ, десна обала Мељанице реке, лева обала Дрежице реке, са предњим положајима: Чикер – десна обала Камиџоре – лева страна Зелене стене. Заштитнички делови остављени су на линији Оштра чука, односно на линији: Липар – Витош – западна падина Црног врха. Овим деловима је наређено да тамо остану све дотле, док надмоћнијом непријатељском снагом не буду принуђени на одступање. Команданту 5. пука II. позива, који се налазио у селу Бресни, као резерва за одреде на Столу и у долини Рибнице, наређено је да из своје главнине код Церја упути једну своју чету на положај Велика Кобасица, осматрајући правац преко Велике Ливаде, и да држи везу са батаљоном истог пука у Бресни. У току дана (11. новембра), командант 5. пука II. позива предузео је извиђање од села Гвоздаца према истоку јачим извиђачким пешадиским деловима. На тај начин правац преко Крње Јеле ка Гочу и Савиној трпези био је довољно осмотрен. По подне, непријатељ је долином Рибнице, снагом од 3 – 4 батаљона, напао нашу заштитницу, која се после упорне борбе повукла на линију: Орловац – Дрежница река (лева обала). Непријатељ је продужио напад и на Орловац. Да би се правац долине Рибнице јаче обезбедио упућена су појачања.
Трупе Дунавске дивизије II. позива заузеле су 11. новембра положаје северно од Маглича (кота 424 – 553 – 706 – 756, Мартиње, Чолов брег), са Ужичким одредом на Кому – Клику – Равним Ливадама. Предстраже су на линији: Трпак – Липар – кота 1188. Два су батаљона, као побочница, на положају Ћића – Кралека. Резерва је позади коте 808. Дунавска дивизија II. позива била је 11. новембра око подне у овом распореду: На положају 424 – 553, па до источне коте 838 била су: 2 батаљона 9. пука II. позива са 4 митраљеза. Коту 756 – Мартиње – Чолов брег држала су: 2 батаљона 8. пука; остала 2 батаљона овог пука, који су били у заштитници, повлаче се од Дебелог брда у резерву јужно од Чоловог брда. Ужички одред посео је положај: Ком – Клик – Равне Ливаде, са претположајима: Трпак – Липар – кота 1188. Један батаљон 2. пука III. позива упућен је у 14 часова на Велики Смрчак. 2 батаљона 9. пука II. позива на положајима Ћића – Краљска. 7. пук као општа резерва прикупља се иза коте 838. Од дивизиске артилерије, сем брдске артилерије Ужичког одреда, пласиран је на положају само један топ. Остала артилерија није се могла пласирати и упућена је ка селу Ушћу. Коњички дивизион ради лакше исхране упућен је у Полумир. Патроле су избачене на Равне Ливаде – Краљску и Чемерно. Непријатељ је пред фронтом Дунавске дивизије II. позива заузео Лопатницу – Дебело брдо, а патролама избио пред фронт: Караула – Трпак – Липар. Пред фронтом Студеничког одреда, непријатељ (5 – 6 батаљона), који је 10. новембра у вече избио на Кадине воде, предузео је 11. новембра у 7 часова напад на Смрчак. Борба је вођена готово целог дана; 4. пук II. позива напустио је Смрчак пред вече и у току ноћи искупио се на линији: Понори – Орнице (јужно од Смрчка). Непријатељски бочни делови држе: Црну бару – Бајиновац – Наочари.
11. новембра око подне примећена је једна јача непријатељска колона у покрету од Ивањице ка Боровој страни и Чемеру. Као појачање 4. пуку II. позива, а у циљу напада на непријатеља ако би заузео Смрчак, упућена су рано у јутру још за време борбе: 2 батаљона 6. пука III. позива преко Понора; 2 чете од Велике Ливаде преко Жабара; 1 батаљон Црногораца од Студенице ка Змајевцу, а у току дана упућен је и 2. прекобројни пук III. позива преко Равних Ливада ка Змајевцу. На правцу: Велике Ливаде – Ивањица није било промене. Непријатељ се утврђивао на Лучкој реци. Западно од Ивањице, примећени су биваци на путу за Јавор. Према фронту Бањског одреда још 10. новембра примећене су патроле у правцу Станишинаца и правцем: Александровац – Осредац – Мачковац – Крива река – Беле воде – Бојничке колибе ка Гобељу. Са наше стране упућена је једна чета на Копаоник да осматра и обезбеди правце, који изводе од Бруса преко села Брзећа на Јарам, између Гобеља и Вучјег крша, и од Брзећа и Бећировца на Пајино Пресло северно од Милановог врха. Бањски одред (14. пук II. позива) држи Козничку клисуру; са једним батаљоном положај: Велико Осоје – Мала Рудина (јужно од Пакленика) а једна чета упућена је на Луктен за затварање правца од Гоча. 11. новембра у 9 часова стигао је 5. пук III. позива (2 батаљона) у састав одреда. Наређено му је, да са једним батаљоном поседне правац од Гоча ка Бурмазу и Пакленику. Други батаљон упућен је на Велико брдо. Командант Бањског одреда послао је овог дана 3 пешадиске патроле у правцу Бруса за осматрање, а један вод за затварање долине Грашевачке реке. Непријатељ је 11. новембра заузео Гоч и ушао у Брус. Са Градца јужно од Станишинаца примећена је овог дана у подне непријатељска колона, око 1 пука, у покрету преко Папрадне ка Александровцу. Батаљон 5. пука III. позива, који је упућен за затварање правца од села Гоча, избио је још у току 11. новембра са једном четом на Габраштицу, а са једном четом на Луктен. Резерва батаљона дошла је на Делове. Једна чета послата је на Савину Трпезу. Чета на Габраштици дошла је у додир са непријатељем.
б) Операције трупа Одбране Београда
У току 11. новембра непријатељ је јако нападао на положај: Главна караула – Суво брдо -Липовачка Чука – Берда – Обла глава и успео је да заузме Главну караулу, на којој се налазио 11. пешад. пук I. позива. Како је тиме била компромитована одбрана осталих делова поменутог положаја; пренешена је борба на другу одбранбену линију: кота 694 – Пребреза – Јаворац. Од коњичког пука Шумадиске дивизије I. позива са Црне чуке (888) и Велике Равни и од коњичког дивизиона Тимочке дивизије II. позива са правца Липовац – Магово – Куршумлија, није било вести. Непријатељ је према трупама Одбране Београда био јак и веома активан и тежио је, да кроз Јанкову клисуру загрози позадини III. армије. Трупе Одбране Београда биле су јако проређене и уморне због непрекидних борби и маршова. Дух код војника Шумадиске дивизије I. позива и Тимочке дивизије II. позива јако је клонуо. Сем тога команданту Одбране Београда биле су одузете трупе, које су се најбоље бориле: Комбиновани одред; 14. пук II. позива и 2 батаљона Моравске дивизије II. позива. У свом извештају Врховној команди, командант Одбране Београда вели: „Кад би трупе Одбране Београда имале задатак да борбом око Јанкове клисуре осигурају бок III. армије за време њеног повлачења ка Прокупљу, како је то било наређењем Врховне команде ОБр. 24089 наглашено, онда би се то могло постићи, пошто још имају да се бране положаји у теснацу и позадини теснаца. Али, како III. армија има да се повлачи и ка Куршумлији, како је то накнадно преко телефона из Врховне команде 11. новембра у вече саопштено, онда ће она доћи у врло тежак положај, ако не форсира своје повлачење, и ако и она сама не предузме потребне мере за осигурање свога бока, јер је стање на овоме правцу веома озбиљно па чак и критично“.
Од команданта III. армије добивен је 11. новембра увече овакав извештај: „III. армија избила је својом главнином на линију: Поглед – Гребац – Новоселска чука – Црни врх. Заштитнице су на линији: Бабин гроб – Обла глава – Равњак. Било је још возова који се извлаче уз Гребац и који ће бити пребачени најдаље 12. новембра. Други степени колонских возова упућени су на простор: Плочник – Крчмар, а први степени чекају код Тулара. Људство и стока јако су заморени. Штаб армије 11. новембра у вече је у Прокупљу“. По пријему ових извештаја, командант Одбране Београда наредио је команданту Тимочке дивизије II. позива, која је држала положај: кота 694 – село Прибреза – Чучаље – Јаворац, ово: „Сутра ће свакако непријатељ напасти ту дивизију. Надам се да се она неће осрамотити онако, као 11. пук I. позива на Главној Караули. Напомињем команданту, да III. армија има тек да изврши покрет са Јастребца ка Куршумлији и да би она била одсечена, кад би се положаји, који бране Јанкову клисуру, брзо напустили. Стога захтевам што више упорства у одбрани, како се III. армија не би довела у критичан и безизлазан положај“. Међутим, командант III. армије решио се да свом снагом потпомогне Одбрану Београда, те је за 12. новембар наредио команданту Дунавске дивизије I. позива да маршује у Суводол и да се стави на расположење команданту Одбране Београда као појачање. Дринска дивизија I. позива маршује до Концеља, а Браничевски одред до Белиновца. На линији: Поглед – Гребац – Новоселска чука – Јасенова вода, остављене су јаке заштитнице. Командант Одбране Београда, 11. новембра у вече добио је наређење Врховне команде ОБр. 24089, послато 11. новембра у 13 часова, ове садржине:
„Код Одбране Београда пада у очи слаб отпор. Главна линија одбране треба да је на линији: Црна чука (900) – Главна Караула – Липовачка чука (618) – Берда – Обла глава – Барска чука (971). Ова линија затвара све правце источно од Јанкове клисуре ка Блацу, правац кроз њу и правац од Бруса преко Мечкара и Барске чуке ка Барбатовцу. Отпор на овој линији образовати тако, да се ту истраје све дотле, док се III. армија не повуче ка Прокупљу. Иначе би се ова довела у безизлазан положај, пошто њена комуникација иде Косаоницом на Мердаре. Подела иначе слабе снаге Одбране Београда одмах у почетку на три линије сасвим је погрешна и опасна, јер ће свака од ових линија бити слаба и неће дати никакав отпор непријатељу. Друга и трећа линија сасвим су слабе, јер затварају сам пут Јанковом клисуром, а обилазне правце не, те ће их непријатељ одмах изманевровати. Према томе о каквом отпору на њима у корист целине не може бити ни речи. Најбоље је упутити сву снагу на главну отпорну линију и ту рационалном употребом снаге добити у времену толико, колико је потребно III. армији за њено повлачење ка Прокупљу. При повлачењу са главне отпорне линије постепено се повлачити, дајући отпор на свима угодним положајима“. Ово је наређење примљено, кад је непријатељ већ био заузео Главну Караулу и кад је одбрана била већ пренешена на другу одбранбену линију – у теснацу. По пријему овог наређења, командант Одбране Београда издао је наређење командантима да предузму све потребие мере за спас III. армије, која би напуштањем садањих положаја од стране трупа Одбране Београда, била доведена у потпуно безизлазну ситуацију.
в) Операције III. армије
У току дана 11. новембра армија је избила својом главнином на линију: Поглед – Гребац – Новоселска чука – Црни врх. Заштитнице на линији: Бабин гроб – Обла глава – Равњак. Било је још возова, који су се повлачили уз Гребац и који ће бити пребачени у току 12. новембра. Друго степени колонски возови упућени су на простор: Плочник – Крчмари. Прво степени на простор код Тулара. Људство и стока били су јако изнурени. Штаб армије стиже 11. новембра у вече у Прокупље.