а) Операције III. аустро – немачке армије
1. – Дејство 62. дивизије. Понтонски мост код Вишеграда довршен је 11. новембра у 10 часова. Бригада Зубера маршовала је ка левом крилу 62. дивизије на простор око Добруња и успела је овог дана по подне да потисне противничка слабија одељења, која су се налазила у долини Добруњ – Вардиште. Остале трупе 62. дивизије вршиле су груписање за напад. На фронту је било само пушкарање патрола. У састав дивизије дошло је 5 нових брдских топова. Овог дана (11. новембра) почео је снег да пада на висовима источно од Вишеграда. Ђенералмајор Рајнел вршио је 11. новембра припреме за офанзиву. Обућа и зимско одело могло је стићи тек 12. новембра, те је армиска команда одобрила да се наступање одложи за 13. новембар, с тим, да то буде „крајњи рок“. На линији: Чајетина – Градина – Бојиште били су, као и раније, око 3 црногорска и српска батаљона на утврђеном положају.
2. – Дејство 19. корпуса. На фронту 19. корпуса наступање бригаде Шварца, 17. и 21. бригаде, извршено је у духу диспозиције од 10. новембра. Стање код одреда Сорсића остало је непромењено; у циљу заштите десног бока, ђенерал Штрајт истурио је 2 чете на Мучањ. Бригада Шварца достигла је у 18 часова простор око Зарића са јако замореним трупама; 17. бригада дошла је између 17 и 18 часова у Ивањицу; 21. бригада око 16.30 часова на простор Борова страна – Рудине – Јавор. Ова бригада је маршовала у две колоне: друмом и преко Врљана и Дубоког брда; трупе су биле изнурене. 20. брдска бригада била је међутим заузела и утврдила положај на линији: Елдовиште – Јајинац. Пред фронтом 10. брдске бригаде, Срби су у току ноћи напустили вис Наочари и отишли у јужном правцу. Бивачне ватре на линији: Орља глава – Тошовац – Велика ливада – Бозовац, одавале су српске положаје у тим правцима. Пут ка истоку био је и 11. новембра затворен утврђеним положајима на Великом Кому 1628, Смрчку 1649 и на гребену, који се према југу спушта ка селу Понорима. Под заштитом 1 чете на Наочарима и 3 чете на Гвоздацу, главнина 10. бригаде (4 батаљона), после добре артилериске припреме, вршила је напад са Кадине воде у источном правцу на главни гребен. Под заштитом магле и снега пешадија је успела у 15 часова да подиђе близу противничких утврђења и да их око 16.30 часова заузме. И поред бројне надмоћности (брдска бригада против 2 српска батаљона 4. пука II. позива) 10. брдска бригада имала је 7 официра и 182 војника рањених а 51 погинулих. Но и код Срба било је много губитака; остатак се повукао на Кошутицу где је понова организовао отпор. Одлука Срба, да истрају може се лако објаснити тиме, што су они најмање са 2 пука и нешто артилерије на масиву Троглава још држали линију: Ком 1212 – Видаков превој; ту су се чак у току 11. новембра нешто били и појачали са југа.
Док је на Кому 1212, Великом Кому 1623 и Кошутици још било јачих противничких снага, командант 19. корпуса био је мишљења, да 21. брдска бригада не сме да напусти простор Рудине – Борова страна и да се крене ка Јавору, пошто би на тај начин између 20. и 10. брдске бригаде настала празнина. Поред овога морало се узети у обзир још и то, да суседна 44. резервна дивизија својим десним крилом у току 11. новембра још није била прешла линију: 555 – 508 – јужно од Петровца, а ни 12. новембра та дивизија није намеравала да продужи напад, пошто је требала претходно да за артилерију поправи друм, који је био на више места искварен. Сем тога, било је у питању још и то, да ли би у циљу наступања ка Јавору остале на расположењу 2 бригаде (Шварца и 17. брдска бригада), пошто је на линији: Жупановица – Копричница (12 км. југозападно од Ивањице) требало заузети више линија јаких положаја; пошто простор око Велике Ливаде није био још довољно расветљен и пошто се морало рачунати, да ће се за напад на тај вис морати евентуално употребити и 17. брдска бригада. Пошто 19. корпусна команда није имала довољан преглед опште ситуације, питала је око 18.30 часова армиску команду: Да ли обзиром на отпор Срба на масиву Троглава и на Смрчку (у ово време није још било познато да је тај положај заузет), не би било целисходније, да се главнина корпуса упути у циљу напада у источном правцу? Према томе предложила је ово двоје:
а) Да се пре офанзиве ка Јавору противник првенствено потисне са простора: Просјанско брдо – Ком 1212 – Смрчак, и да у том циљу главнина 21. брдске бригаде појача 10. брдску бригаду, а 17. брдска бригада да се у циљу заштите десног бока употреби правцем преко Велике Ливаде ка Тошовцу; у исто време да бригада Шварца задобије нешто простора у правцу Јавора.
б) У случају да армиска команда реши, да се главни правац ка југозападу не мења, требало би одмах продужити наступање ка Јавору бригадом ђенерала Шварца и главнином 17. брдске бригаде, док би десни бок 10. брдске бригаде имао да обезбеђује један јак одред, који би наступао ка Великој Ливади. Армиска команда у 10.50 часова усвојила је други предлог, с тим, да 21. брдска бригада, која има да потпомаже 10. брдску бригаду, у даљем току продужи наступање ка Великој Ливади; 20. брдска бригада, ако би било потребно да потпомаже напад десног крила 22. резервног корпуса. Командант 19. корпуса издао је за 12. новембар диспозицију у горњем смислу.
3. – Дејство 22. резервног корпуса. У 13.15 часова III. армиска команда добила је из Смедерева наређење команде армиске групе, да се Алпински корпус, који ступа у састав 22. резервног корпуса, употреби на фронту 44. резервне дивизије. Чим обе уједињене јединице избију напред и задобију земљишта, да се 43. резервна дивизија, пошто остави одреде за одржавање додира са противником, повуче из прве линије и да се прикупи код Краљева као резерва. Доцније, кад поменути одреди 43. дивизије оду у састав своје дивизије, да остану у саставу 22. резервног корпуса само 2 дивизије тј. 44. резервна дивизија и Алпински корпус. 44. резервна дивизија заузела је 11. новембра пре подне Богутовац, а у даљем току левим крилом освојила је Дебело брдо и висове 430 и 260. Изгледало је да је противник одступио Ибарском долином. Одред 43. дивизије, који је био истурен у долину Рибнице, у току 11. новембра водио је борбу са слабијим српским деловима код Черовака. Алпински корпус у току овог дана довршио је прикупљање својих трупа код Краљева. Армиском диспозицијом за 12. новембар, 22. резервном корпусу наређено је, да деловима 44. резервне дивизије потисне противника, који је још држао Ком 1212, а главнином што могуће брже да наступа Ибарском долином. Командант 22. резервног корпуса наредио је, да се напред истурени делови 43. резервне дивизије упуте преко Каменице ка клисури у Ибарској долини; дакле, у југозападном правцу. На тај начин морала се прекинути и онако слаба веза са 8. корпусом, чији су јачи предњи делови њених двеју дивизија избили 11. новембра до гребена јужно од Мораве. 59. пешадиска дивизија продужила је превожење 9. брдске бригаде, чија је главнина стигла 11. новембра до Гоча; 2 батаљона и дивизиска артилерија, маршујући преко Краљева, били су стигли тек до Новог села – Грачаца.
18. брдска бригада, обзиром на повољније околности за прелаз код Трстеника, добила је наређење да се по подне опет крене ка Клењу – Угљареву. Према наређењу корпусне команде, требало је 12. новембра, кад буде довршен понтонски мост код Трстеника, упутити ову бригаду преко Мораве испред трупа 57. дивизије. Поред тога, требало је 12. новембра и код Скеле прекинути превожење и отпочети градњу брвна за коње. 57. дивизија, узводно од порушеног моста, направила је летећи мост, помоћу кога је од 10 часова до вечери успела пребацити комору за артилерију и 4 ½ батаљона, који су већ били на десној обали. У 16.30 часова, стигао је код Трстеника тако дуго и жељно очекивани мостовни трен; подизање моста отпочело је одмах, и ако је већ пао мрак. Понтонирска получета са једном пионирском четом, успела је, и поред тешких околности, да доврши мост до 23 часа. Да се трупама не би одузео потребан ноћни одмор, а пошто су следећег дана имале да изврше марш око 25 километара по рђавом путу, командант 57. дивизије наредио је да прелаз преко моста отпочне 12. новембра тек у 5 часова. Корпуском диспозицијом за 12. новембар наређено је, да дивизије наступају у јужном правцу: 59. пешадиска дивизија имала је да предњим деловима избије до линије: Жељин – Плоча, 57. дивизија предњим деловима да стигне јужно од Александровца. Од две ландштурмске бригаде, које су позади фронта оправљале путове, наређено је да бригада Хауштајна главнином маршује од Маснопоља до Чукојевца; 4. ландштурмски пук, који је био привремено у саставу 57. дивизије и који се налазио код Раванице, упућен је у састав бригаде; бригада Мразека остала је на истом месту, на простору: Љубић – Вучковица.
Командант 59. дивизије наредио је за 12. новембар, да 18. брдска бригада маршује на простор око Арнаутовца 950, а 9. брдска бригада да прикупи своју главнину код Гоча, ту да очекује долазак 18. бригаде на исту висину, с тим да један батаљон истури ка Пакленику. Обзиром на намеравано скидање делова 43. резервне дивизије, који су у долини Рибнице код Черовака били у додиру са противником, у југозападном правцу, и због празнине, која овим скидањем трупа настаје, командант дивизије држао је да би било ризично истурити 9. брдску бригаду даље напред пре него што се потпуно расветли шумска зона, која лежи на половини пута између Ибра и Расине (гребен Крња Јела 1251 – Жељин 1856). Супротно томе, командант 57. дивизије, обзиром на источну суседну 103. немачку дивизију, тражио је јачу акцију, како би се са том дивизијом могла опет успоставити веза, која је била већ од дуже времена прекинута. Претпостављало се, да се немачко десно крило налази на простору: Шљивово – Јелењак; патроле су биле наишле на немачке трупе, које су још биле у Александровцу. 2. брдска бригада добила је наређење, да својим предњим трупама избије до коте 394 (Врање брдо) југоисточно од Александровца, а главнином до линије: Ратаји – Тулеж; 6. брдска бригада имала је главнином да дође до линије: Пуховац – Веља Глава, с тим да предње делове истури на висове јужно и југозападно од Александровца, а једно одељење да упути ка превоју Бановац (западно од Александровца) у циљу везе са 57. дивизијом.
б) Операције XI. немачке армије
Трупе 103. и 107. дивизије, водећи мање борбе, прешле су линију: Шљивово – Јелењак и избиле су до линије: Мечкари – Равни. Гонећи одреди 101. дивизије ујединили су се на простору код села Рибари. Главнина дивизије маршује ка истом селу. Ова дивизија има да наступа ка Прокупљу. 105. дивизија, која се налази на левој обали Западне Мораве северно од Крушевца, добила је наређење да упути један пук за 101. дивизијом ка Прокупљу; 25. дивизија остала је на простору: Опарић – Полња. 6. дивизија, која је на маршу ка северу, стигла је код Раче, а 11. баварска дивизија јужно од Пожаревца.
в) Операције I. бугарске армије
Командант армиске групе Макензен, понова је настојавао да се похита са гоњењем, те да се што боље искористе дотле задобивени успеси. 6. дивизија: 1. бригада, успела је да пребаци 1 чету на леву обалу Јужне Мораве код Алексинца. 3. бригада, пребацила је преко Мораве 51. пешад. пук, који је заузео висове јужно од села Житковца и источно од села Стублине. 2. бригада, пребацила је 1 батаљон, који је стигао јужно од села Трнаве.
8. дивизија, маршовала је ка Лесковцу и стигла на простор: Ристин сад – Комрен. 9. дивизија, пребацила је преко Мораве код села Разбојне 6 батаљона 1. бригаде, који се упућују на десно крило 1. дивизије.
1. дивизија: 3. бригада, нападнута је надмоћнијом непријатељском снагом и одступила на положај: кота 359 – кота 312 (југоисточно од гребена Добра Глава). 2. бригада је привучена на положај: кота 339 – Каменита чука (370) – кота 410. 1. бригада креће се од Лебана ка селу Бошњаку.
г) Операције II. бугарске армије
1. – Дејство на јужном фронту армије. Французи су нападали на село Д. Чичево, али су одбивени. Код трупа западно од Црне реке стање 11. новембра било је овако: Пуковник Писимов, са 1 батаљоном 26. пешад. пука и са 22. пешад. пуком заузео је фронт: Свињичка глава – Попадија – западно од села Мрзена. Пуковник Богданов, са 3. пешад. пуком 11. дивизије и 49. пешад. пуком заузео је положај од Вардара до Г. Чичева, а 53. пешад. пук држи фронт: Г. Чичево – Смрково. 11. дивизија утврђује се.
2. – Дејство на северном фронту армије. 29. и 32. пешад. пук 2. бригаде 3. дивизије стигли су 11. новембра у Бујановац. 46. пешад. пук заузима Копиљак. 1. бригада 7. дивизије креће се старом српском границом ка Бујановцу. 1. коњичка бригада (пуковник Стојков) одступа ка селу Доморовци. 2. бригада 5. дивизије брани се код Гиљана. 1. бригада 3. дивизије брани се код Качаника.
У циљу обједињења командовања над трупама у рејону Скопља и Тетова, упућен је командант 3. бригаде 5. дивизије пуковник Панајатов са 50. пешад. пуком и 2 брдска топа. Задатак пуковника Панајатова био је да брани Скопље и Тетово од могућих српских напада правцима од Гостивара и Призрена с тим, да држи везу са 1. бригадом 3. дивизије, која брани Качаник. Код Тетова су била 2 батаљона 1. бригаде 3. дивизије; 1 батаљон 4. пука 2. бригаде 11. дивизије и 2 топа. Врховна команда наредила је да трупе код Тетова обезбеђују правце преко Шаре од Призрена и Љум Куле. У вече 11. новембра, 2 српска батаљона са 2 топа напали су бугарске трупе код Тетова, које су одступиле у источном и североисточном правцу.