III. Ситуација
У току 11. новембра Врховна команда примила је ове важније извештаје:
а) Од команданта I. армије:
ОБр. 9170 у 1 час. „Поводом напуштања положаја Космајице на левом крилу Дунавске дивизије II. позива и повлачења 7. пука I. поз. са овога положаја на десну обалу Лопатнице, командант Дунавске дивизије II. поз. депешом ОБр. 4810 данас по подне јавио је, да даље задржавање његових трупа на Богутовачким положајима нема оправдања, а у допуну овога извештаја другом депешом ОБр. 4816 вечерас јавио је, да би трупе остављене на садањим положајима биле изложене непријатељској унакрсној ватри и удару његову с фронта и левог бока па је тражио одобрење, да се са дивизијом повуче на положаје Водица (Маглича). Поводом овога издао сам трупама ове армије овакву заповест:
„По извештају команданта Дунавске дивизије II. поз. од. вечерас ОБр. 4810 и 4816, 7. пешад. пук I. поз. по одбијању три непријатељска напада у току данашњег дана на положају Космајица био је приморан, да се пребаци на десну обалу Лопатнице, где се вечерас прикупља. Према оваквој ситуацији по мишљењу команданта Дунавске дивизије II. позива, даље држање наших трупа на положајима било би изложено артилериској ватри са свију страна и нападу са фронта и левог бока, што се поглавито тиче левог крила Богутовачких положаја. Исто тако вели се, да би 7. пук I. поз. са Космајице био тучен артилериском ватром у главу, ако би и на даље остао на десној обали Лопатнице. Са свих ових разлога одобравам по предлогу команданта Дунавске дивизије II. поз. да се трупе благовремено упуте на положаје на Водицама код села Маглича под заклоном заштитничких делова. Напомињем команданту Дунавске дивизије II. позива потребу држања гребена, који од Кома к. 1221 иде преко Клика и Равних ливада ка Краљској, како у циљу давања отпора надирању непријатеља гребеном са севера, тако и у циљу обезбеђења левог бока трупа код Маглича и јаке везе са деловима Студеничког одреда на Сирчаку кота 1640. На овој истој основи наређујем, да и командант Дринске дивизије II. позива нареди потребан покрет својих делова на главни положај Клек, Равни сто, кота 1381, преко коте 1266 и преко Ораовца, кота 1209 са одбраном правца уз реку Рибницу. Важно је да командант у својој власти за што дуже време задржи Чикор к. 1381. Покрет својих трупа нека командант подешава и према кретању непријатеља испред својега фронта и према кретању трупа Дунавске дивизије II. поз. У колико год се трупе Дринске дивизије II. поз. дуже задрже на садашњим својим положајима без сопственог ризика, у толико ће то бити корисније за уреднији покрет трупа Дунавске дивизије II. поз. Целокупна ситуација на нашем војишту налаже, да се на овим положајима даде непријатељу што јачи и дуготрајнији отпор“.
ОБр. 9174 у 2 часа. „У току 10. новембра вођене су борбе само код Дунавске дивизије II. поз. 7. пешад. пук на положају Космајице, тучен унакрсном артилериском ватром, нападнут јако с фронта и левог крила после три одбивена напада, напустио је овај положај и повукао се на десну обалу Лопатнице. Лево крило Дунавске дивизије I. позива, Ужички одред, био је данас у току искупљања на линији: Просјанско брдо – Троглав, а десно крило остало је на Богутовачким положајима и Лакту северно од села Маглича. Пред фронтом Дунавске дивизије II. позива запажен је данас покрет једне колоне јачине до 3 батаљона, која се кретала од Врљана преко Дебелог брда, Борове стране и по извештају Студеничког одреда, чија се два батаљона налазе на Сирчаку, непријатељ у јачини око два батаљона избио је вечерас на Кадине воде. По исказу једног заробљеног непријатељског војника из 205. немачког пука код Дунавске дивизије II. поз. војници непријатељски говоре, а то је говорио и њихов командант пука и командир чете, они ће скоро отићи негде на другу страну и то железницом. По накнадном извештају команданта Дунавске дивизије II. позива, непријатељ, који је нападао његове трупе у долини Рибнице задржао се код Рибничког гробља. Укупна је снага непријатеља на томе правцу два батаљона. Примећено је, да непријатељ рокира трупе ка Трстенику. На фронту Студеничког одреда на правцу ка Ивањици и код одреда на правцу ка Александровцу без промене. На правцу Гоча појавиле су се 9. ов. м-ца. само непријатељске коњичке патроле, које су потиснуте назад од наше коњице. Ноћас трупе Дунавске дивизије II. поз. предузимају покрет у циљу заузимања нових положаја“.
б) Од команданта III. армије:
ОБр. 8338 у 20 час. „Ова армија избила је током данашњег дана својом главнином на линију Поглед – Гребац – Новоселска Чука – Црни врх, а са заштитницама на линију: Бабин гроб – Обла глава – Равњак. Има још возова који се повлаче уз Гребац, биће пребачени најдаље сутра до по подне. Друго степени колонски возови упућени су на простор: Плочник – Крчимир. Прво степени челом код Тулара, људство и стока јако су изнурени. Штаб је армије вечерас у Прокупљу“.
ОБр. 8335 у 12.15 час.„Штаб армије данас стиже по подне у Г. Трнаву“.
ОБр. службено у 10 час. „Сад ми је саопштио командант Одбране Београда да је добио од Врховне команде наређење, да ми саопшти, да се са армијом одмах кренем са садањих положаја, тј. са линије: Поглед – Гребац – Црни врх на положај Плочник код Куршумлије. Ово да се изврши што пре, јер Београдска Одбрана може да држи Јанкову клисуру само још два дана. За III. армију није могуће да се ово изврши за 2 дана већ најмање за 3 дана, али у овом случају леви бок II. армије био би незаштићен од непријатеља са Гребца. За 2 дана би могао стићи у Блаце само са пешадијом Дунавске дивизије I. позива, артилерија не може стићи, јер је друм Гребац – Прокупље – Куршумлија закрчен возовима III. и II. армије и Тимочке војске. Молим за наређење да се Београдска Одбрана држи најупорније и за даља наређења“.
в) Од команданта II. армије:
ОБр. 9973 у 14.35 час. „Стање на фронту ове армије у току 10. ов. м-ца. овакво је:
1. – Код Тимочке војске, код Комбиноване дивизије, непријатељ из 12 топова разног калибра дејствовао је на десни одсек и избацио преко 800 зрна, великих губитака није било, велике ватре примећене су код Бубња, код Бучока и Малошишта код Чечине, непријатељ је привлачио грађу колима, вероватно у циљу прављења моста, наређено је артилерији, да ово спречи. Примећени су ровови код села Лалинаца, Мрамора и Међурова, ровови су за по 1 вод и највише чету; једна енглеска батерија успела је да растури два непријатељска логора код Ниша и у Комрену, чији су се војници разбегли. Према левом одсеку непријатељ се утврђивао иставивши испред себе сељаке. Једног нашег пребеглог војника обукли су у сељачко одело и упутили да наше војнике наговара на бегства и да види, које су наше трупе пред њима. Крајински одред још није доставио извештај.
2. – На фронту кога држе трупе Тимочке дивизије I. позива, Моравске дивизије II. поз. и Шумадиске дивизије II. поз. непријатељ је данас по подне био активнији, примећено је његово рокирање са севера ка југу и пребацивање преко Пусте реке. Постепено је заузео села: Лопатницу, Придворицу, са једним батаљоном Бојник, са 1 четом и 2 митраљеза к. 321, северно је заузео Кацабаћски рид са 1 до 2 батаљона и упутио предње делове ближе фронту Моравске дивизије II. позива, где је пред вече било пешадиске и митраљеске борбе. Нападао је Лозиште и Питоме Крушке са снагом до 3 батаљона и 3 батерије и подишао је до на 300 метара од наших ровова, где је задржан нашом ватром. Борба је трајала до у ноћ, непријатељски коњички пук, који је прешао Мораву код Топонице натеран је око подне нашом артилериском ватром, да се врати на десну обалу. Веза са командантом Јужно Моравских трупа добивена је преко коњичке патроле, он држи главни положај Куртуз – Црни врх – Ђулекаре – Тупалски вис – к. 101 – Оруглица – Копиљак – караула Веља глава, коју су наши заузели и Бугари отерани са великим губитцима, а предњим деловима на Растове, Шилово, Бувцима и Радевцима. Сутра 11. ов. м-ца. у 6.30 час. предузеће се општи напад на Карахасанове ливаде, Брестић и Камениту чуку. Наређено је команданту Јужно Моравских трупа да и он кооперише нападу чинећи притисак, на непријатеља, и да дође у везу са десним крилом Тимочке дивизије I. позива. 5. прекобројни пук из III. армије још није дошао. Данас 2. пук II. поз. броји свега 895 пушака а пошао је за ову армију са 1.819 пушака“.
ОБр. 9982 у 13.21 час. „Стање на фронту армије у току ноћи 10./11. новембра и јутрос овакво је:
1. – Код Тимочке војске, код Комбиноване дивизије I. позива непријатељ око 3.45 час. покушао је прелаз преко Мораве са више чамаца код села Чапљинца, један чамац са 10 Бугара и једним рањеником заробљен је а остали су са губитцима протерани са наше обале. Код Чечине, Бугари су преко ноћи привукли трупе и наложили ватре, али прелаз нису покушавали. Нашим једним топом ове су трупе растеране и тамо се чула јака кукњава и ларма Бугара. На десном одсеку води се од 9 час. јака пешадиска и артилериска борба, и код Мрамора непријатељ покушава, да пређе Мораву са мањим одељењима. Код Крајинског одреда непријатељ се повлачи, а наша артилерија са Црвеног брда потпомаже пешадију Шумадиске дивизије II. поз. По телефонском извештају јутрос предузети напад наших трупа успева и непријатељ се повлачи на целом фронту“.
ОБр. 9994 у 18 час. „Командант Тимочке војске са ОБр. 893 од данас, доставља овај извештај команданта Комбиноване дивизије I. поз. Командант левог одсека послао је јутрос патролу од 10 војника преко Мораве. Ова је патрола ушла у село Трупале и у Топоничку станицу, које је непријатељ раније заузео. Сељаци причају, да је ту био 10. пук са командантом пука и да је ноћу 10./11. ов. м-ца, зато што су Руси упали у Бугарску, отишао за Ранђел (постаја југозападно од Лом Паланке). Једна велика комора је виђена од Топонице за Ниш. Један каплар 2. пешад. прекобројног пука, послат са Мрамора преко Мораве ноћу 10./11. ов. м-ца. за Ниш, још није послао извештај“.
ОБр. 9998 у 8.15 час. „Ветернички одред је 9. ов. м-ца. био заузео Вељу главу, али је 10. ов. м-ца. испустио и данас се постепено повлачи ка линији Тупалски вис, караула Свирци. Противник је 10. држао цео гранични фронт: караула Црна Чука – Веља глава – Прапаштица. На фронту Мељак – Мутивода – Прапаштица противник је у вези са Арнаутима. Комуникација Бујановац – Прапаштица прекинута је, води се борба од стране 4. коњичког пука и 1 батаљона 10. пука I. поз. са противником. Власински одред држи линију: Куртуз – Црни врх – Ђулекаре – Тупалски вис са предњим положајима на Тупалском и Бувачком вису; противник је томе положају подилазио 10. око подне од стране села Поповца (29. пук) код Лебана. 10. заноћио је противник у јачини једног пешад. пука, једног ескадрона и једне пољске батерије. За 11. наређен је напад на фронт Хајкобила, Мутивода, Прапаштица са једним делом трупа Ветерничког одреда. Данашњом борбом постигнут је знатан успех над противником у правцу Лесковца и сутра ће се напад продужити, те да се постигне јаче обезбеђење код Лесковца. Ако се у току 12. стање код Лесковца обезбеди у правцу Лебана – Бојник – Отвори, упутиће се једна дивизија да оперише на фронт: Прапаштица – Веља глава, а дотле ће Јужно Моравске трупе непријатеља на томе фронту задржати, ако га не би могле потиснути. За 12. наређено је команданту Јужно Моравских трупа, да према Лебанима остави мањи део снаге а већи део снаге, да упути за овлађивање граничним фронтом ради осигурања правца: Прапаштица – Медвеђа. Детаљни извештај о данашњој борби доставиће се накнадно“.
ОБр. 9999 у 20.15 час. „Према садањој ситуацији изложеној у депеши ове команде ОБр. 9998 од данас, овој армији предстоји пребацивање на правац: Лесковац – Приштина под борбом и с леђа и с десног бока и с фронта, а армија се мора туда да провлачи са својом комором из које ће се издржавати. Ако Врховна команда остане при своме решењу, да се ова армија пребаци на овај правац, онда треба да помаже његово отварање са фронта Веља глава – Прапаштица, операцијом трупа Нове Области, без тога је стање врло опасно, исход више него сумњив. Сви правци, који између правца: Прокупље – Куршумлија – Преполац и правца: Лебане – Прапаштица изводе у бок правца: Куршумлија – Мердаре остали би незаштићени“.
г) Од команданта трупа Нове Области:
ОБр. у 10.55 час. „У циљу протеривања непријатеља, који је долином Криве реке, старом границом правцем ка Лисици, продро с тежњом, да пресече везу Приштина – Медвеђа поред пола чете 1. пука III. позива, која се од раније налазила на Лисици, наредио сам, да командант Косовске дивизиске области формира одред од 3 батаљона последње одбране стараца, који се налазе у Приштини и да потпуно огарантује комуникацију: Тулари – Лисица – Приштина и протера непријатеља, који се појавио на овом правцу. Једна чета из овог одреда стигла је на Лисицу 10. ов. м-ца. у 16.40 час. и известила, да су Бугари удружени са Арнаутима одбачени од Лисице а 11. ов. м-ца. у 9.10 час. послала извештај да је 1 чета стараца упућена ка Туларима и да је 1 његова коњичка патрола дошла у везу са патролом наших трупа, које су код Тулара. Команданту Комбинованог одреда, који је ноћу 9./10. ов. м-ца. заноћио у Куршумлији са коњичким дивизионом на линији: Преполац – Рача – Мердари, наредио сам, да упути коњички дивизион најкраћим путом на Лисицу, и да уз припомоћ наших делова, који се на овом правцу налазе протера непријатеља, а да се одред крене од Мердара старом границом гребеном преко Лисице – Туђевца – Јелаче ка левом крилу Вардарске дивизије а артилерија од Преполца на Приштину за Гиљане. Маршрута је одреда оваква: Коњица правцем Куршумлија долином Косаонице, Састанци, Добри дол, Ракина Џалица, Сикирача, Брвеник, Лисица. Пешадија истим правцем: 11. Састанци, 12. преданак, 13. Сикирача, 14. Лисице, 15. Нова Коља Чука. Артилерија правцем: Мердари – Вражогрнци – Подујево – Приштина, преноћиште 11. Рача, 12. Подујево, 13. Лепиња и 14. Приштина“.
ОБр. 10483 у 12 час. „На фронту Брегалничке дивизије I. позива ноћу 10./11. ов. м-ца. прошло је све на миру. У току 11. ов. м-ца. на целом фронту затишје. На фронту Моравског дивизиског коњичког пука официрска патрола у 9.30 час. видела је једну десетину војника са 30 товарних коња, где се креће од манастира Лешнице ка Варнезову. Ноћ 10./11. на фронту овога пука прошла је на миру. Официрска патрола у 6 час. јавља да је непријатељ одступио ка Мучибаби и да је на косама, које се спуштају од Мучибабе оставио слаба одељења пешадије и Арнаута. Од рањеног Арнаутина сазнало се, да се Бугари повлаче ка косама Мучибабе и да на Мучибаби имају четири топа и 3 батаљона и наоружане Арнауте. На фронту Моравске дивизије I. позива ноћу 10./11. ов. м-ца. непријатељ је око 20.30 час. покушао напад на леви и средњи одсек, напад је одбивен, борба је трајала око 20 минута. У току 10. и 11. наше су трупе наишле на слаби отпор непријатеља, који се од Мучибабе спушта ка Бинча Морави и 11. су заузеле Липовску косу. Слабији непријатељски делови постепено одступају ка Мучибаби под заштитом два топа са Мучибабе и 1 код села Динче. 11. ов. м-ца. у 14.30 час. примећено је, да су 3 чете са бојном комором и 1 непријатељски ескадрон из Кончулског теснаца отишли уз Криву реку.
На фронту Вардарске дивизије I. поз. у току 10. ов. м-ца. примећено је, да су око 14 часова из Кончулског теснаца изашла 3 батаљона и 2 брдска топа, од којих је један батаљон одмаршовао преко Огоша, два батаљона са два топа остала су према фронту ове дивизије. Ноћу 10./11. ов. м-ца. око 8.30 час. непријатељ је покушао слабијим деловима приближавање предстражама десног одсека, али је после кратке борбе одбивен. Наши су губитци 2 рањена. Од ордонанса одржача везе са Ветерничким одредом сазнало се, да се не може ићи ка Свирцима, због тога, што по исказима мештана непријатељ је заузео Мутиводу – Прапаштицу. Командант батаљона са левог крила лично је осмотрио 11. ов. м-ца. у 10 час. да три батаљона непријатељска маршују у правцу Туђевце ка Лисици. Око 13 час. примећена је колона, јачине један батаљон у долини реке Огошта. Једна официрска патрола извештава, да је више Рађевца осмотрила село Копурница, Врлу страну, јужну ивицу Китке, део терена на коме се налази турска касарна у Бујановцу, мерћез у Биљачу и да се на тим висовима нису виделе никакве непријатељске трупе ни покрети и да у долини Огошке реке, до подножја Китке, па низводно према станици нема непријатеља; да се на коти 900 Јелача налази један вод непријатељских коњаника и да су остала три са митраљеским одељењем отишла Свирцима, а један део ка селу Жура, поред Клејићи. Тим правцем отишло је 9. ов. м-ца. око једног батаљона пешадије, комора ових отишла је од Костадинце ка Доморовце. И у току 11. ов. м-ца. на фронту ове дивизије, није било значајнијих догађаја“.
д) Од делегата пуковника Пешића са Цетиња:
Бр. 1757 у 18 час. „Из извештаја ОБр. 24062 види се, да је I. армија повукла своје лево крило због црногорских трупа. Понављам, да црногорске трупе нису сигурне, те зато их не треба постављати саме на боку већ у центру нашег распореда, између наших трупа“.
Наређења Врховне команде
ОБр. 24066
у 12.30 час.
Команданту II. армије – Прокупље
„Ради парирања обиласка вашег десног крила и левог крила трупа у Новој Области у правцу старе граничне линије ка Лисици и Прапаштици заузмите што пре Китку и Вељу главу са потребним делом снаге“.
ОБр. 24089
у 13.40 час.
Команданту Одбране Београда – Блаце
„Код Одбране Београда пада у очи слаб отпор. Главна линија одбране треба да је на линији: Црна Чука (900) – Главна караула – Липовачка чука (618) – Берда – Обла Глава – Барска чука (971). Ова линија затвара све правце источно од Јанкове клисуре ка Блацу, правац кроз њу и правац од Бруса преко Мечкара и Барске чуке ка Барбатовцу. Отпор на овој линији организовати тако, да се ту истраје све дотле, док се III. армија не повуче ка Прокупљу. Иначе би се она довела у безизлазан положај, пошто њена комуникација иде Косаоницом на Мердаре. Подела иначе слабе снаге Одбране Београда одмах у почетку на три линије сасвим је погрешна и опасна, јер ће свака од ових линија бити слаба и неће дати никакав отпор непријатељу. Друга и трећа линија сасвим су слабе, јер затварају само пут Јанковом клисуром а обилазне правце не, те ће их непријатељ одмах изманевровати, према томе о каквом отпору на њима у корист целине не може бити ни речи. Најбоље је упутити сву снагу на главној отпорној линији и ту рационалном употребом снаге добити у времену толико, колико је потребно III. армији за њено повлачење ка Прокупљу.
При повлачењу са главне отпорне линије, постепено се повлачити, дајући отпор на свима угодним положајима“.
ОБр. 24100
у 9.50 час.
Команданту I. армије – Ушће
„Наш делегат на Цетињу пуковник Пешић на извештај о повлачењу левог крила I. армије због црногорских трупа доставља своје мишљење, да су црногорске трупе уопште несигурне, и да их не треба постављати саме на боку, већ у центру нашег распореда, између наших трупа“.