2. новембар, Операције непријатељске војске

а) Операције III. аустро – немачке армије

1. – Дејство 1. корпуса. Заповест за наступање јужно од Мораве и за обезбеђивање ка Чачку, била је 1. новембра око поноћи већ спремљена, но у исто време добивен је од команданта 53. дивизије извештај, на основи којега се та заповест није могла извршити. Од 20. брдске бригаде, тек 3 батаљона без коморе стигла су у Чачак. Остатак пешадије могао се пребацивати преко железничког моста само колоном по један. На тај начин пребацивање пешадије није се могло довршити пре 2. новембра (око 10 часова). Сем тога био је командант 20. брдске бригаде јавио да је због преморености људства „искључено“, да би се наступање могло одмах продужити. 19. корпусна команда, код које је оперативна способност због застоја код Чачка свакога часа бивала све слабија, наредила је око поноћи 1./2. новембра, да се бар сва коњица, која се налази у Чачку са пешадијом и митраљезима на колима и са једним топом, безобзирно упути ка Краљеву, те да тамо нагомилану српску комору доведе у неред. Али, и то је било немогуће, пошто коњица и артилерија није могла да пређе преко реке. Ђенерал Дрофа наредио је, да се за марш способни делови 10. и 20. брдске бригаде упуте тако далеко ка Краљеву, у колико би то обзиром на њихово физичко стање било могуће. 17. и 21. бригада имале су да наступају ка Чачку.
Бригада Шварца и 205. ландштурмска бригада имале су да застану. Због придавања њихових ешелона за дотурање хране предњим бригадама, створена је могућност да се четири бригаде истуре још један дан марша напред. Али, то је било све што се могло постићи, јер се на тај начин није могло више дотурати од требоване хране за један дан; попуна потрошене основне хране у коморама, није се могла извести. Материјална ситуација била је дакле опет дошла готово до крајње границе, до које је још било могуће извршити дотурање. Но и поред тога, командант 19. корпуса, после телефонског разговора начелника корпусног штаба са начелником армиског штаба, наредио је у 9.15 часова „Да се упуте ка Краљеву што јача одељења под једном командом, по могућству једна цела бригада и то тако далеко, колико то буде дозвољавало физичко стање трупа“. При горе поменутом разговору начелника штабова, начелник штаба 19. корпуса саопштио је, да српска артилерија са гребена: Јелица – Бјело брдо дејствује јаком ватром против 10. брдске бригаде, која је била распоређена на линији: 427 – 538 – 466 и изложио је „Да је заштита Чачка неизоставно потребна, па према томе да у циљу наступања ка Краљеву стоји у најбољем случају само 20. брдска бригада на расположењу. Али и она мора још чекати, пошто мост код Чачка не може бити употребљив за товарну стоку пре 10 часова, те је на тај начин и брдска артилерија још на северној обали Мораве. Пребацивање запрегнутих батерија, према стању подизања моста, долази у обзир тек у вече“.
Начелник штаба III. армије, ђенерал Конопицки, обзиром на захтев команде армиске групе, која је наступању десног крила армије ка Краљеву придавала велику важност, тражио је крајње напрезање снаге, наводећи, да би сваки пропуштени час умањивао прилику, да се задобије пресудан успех, и због тога треба учинити, што могуће веће напрезање, „Ма и половина трупа при овом пропала“. Противно мишљењу начелника корпусног штаба, који је очекивао контра напад и према томе радио, да се Чачак довољно обезбеди, ђенерал Конопицки, био је мишљења, да опасност са те стране није велика и да ће се противник ограничити на дефанзиву. Ђенерал Конопицки је дакле жестоко потценио вођство српских трупа. Међутим, догађаји су показали, да је схватање начелника корпусног штаба било тачно, и да су Срби брзо оценили опасност, која им је претила од 19. корпуса, те су били у ствари на чисто како ће ту опасност отклонити. Заповест за одлазак једне бригаде ка Краљеву издата је дакле под јаким притиском. Ђенерал Дрофа, после пријема те заповести у 13 часова, известио је, да ће цела 20. брдска бригада, али без артилерије, наступати ка селу Заблаће; један батаљон пред њом упутиће се ка Слатини, а 10. брдска бригада ће остати у циљу заштите Чачка на висовима јужно и западно од вароши. Главнина 20. брдске бригаде кренула се око подне из Чачка у правцу ка Краљеву, упућујући један батаљон ка Чукару и Орничину. Али, кратко време после те бригаде (14 часова), 10. брдска бригада је нападнута: са гребена Јанковице (западно од Чачка) – Бијелог брда – Буђевачка Јелица – Ковиљаче и са висова јужно од Чукаре избиле су, по броју, надмоћније противничке снаге, од прилике 4 српска и 5 црногорских батаљона. Потпомогнути артилеријом са Бијелог брда, јужно од Зелице и Ковиљаче, вршили су више напада на брдску бригаду и на Чукару, но нису могли да извојују ма какав успех. У вече одбивен је и један напад северозападно од Чукаре, између Бељине и Мораве. После тога престала је борба.
Али, и Срби су овог дана имали успеха у одбрани: истурени батаљон (3 чете) 20. бригаде наишао је западно од Заблаће на јак отпор. Према исказу заробљеника био је на падини код Виљуше један пук, позади њега још један пук. Због многобројних малих српских одељења једно аустриско извиђачко одељење, које је било упућено на Бањицу није могло да извиди тај простор. Главнина бригаде наишла је у ствари на надмоћније снаге и била је принуђена де се у вече повуче на Орничину 264 и да заузме положај са обе стране друма. За појачање главнине упућена су 2 батаљона 21. брдске бригаде између железничке пруге и Мораве. Мост преко Мораве био је готов пре но што се очекивало; у 16 часова 53. дивизиска команда упутила је преко моста најпре артилерију да потпомогне борбу пешадије. У исто време наређено је 21. брдској бригади, која је у 15.30 часова била стигла код села Љубића, да се крене ка Чачку. Главнина 17. брдске бригаде дошла је на преноћиште у село Трбушани и код кућа 2 км. северно од Чачка. Команда армиске групе доставила је око подне III. армиској команди наређење, да десно крило армије поведе што више ка Краљеву. Према томе армиска команда наредила је у 14.30 часова ово: „Одред Сорсића, има да се прикупља ка Пожези. Бригаде 19. корпуса, које су заостале, треба привући ка Чачку. Наступање ка Краљеву мора да се продужи без прекида“. Ово је наређење стигло у штаб 19. корпуса у 17.30 часова. У 18.25 часова наредио је командант 19. корпуса ово: Да 20. и 21. бригада под командом команданта 53. дивизије 3. новембра наступају што могуће даље ка Краљеву. 10. бригада има задатак да потисне противника са положаја на Јелици, између Јанковине 733 и Градине 880, и да на тим висовима обезбеди десни бок корпуса и варош Чачак. У свом циљу стављају се на расположење бригади све тешке батерије, које пристижу у Чачак. 17. брдска бригада остаје у Чачку као корпусна резерва. Бригада ђенералмајора Шварца креће се ка Чачку; 205. ландштурмска бригада ка Механи и групи кућа североисточно од Кремена 648.
Командант 19. корпуса осећа се врло нелагодно што није могао упутити више но само трећину своје снаге на правац, који је био означен као пресудан; због офанзивног духа, који се испољава код Срба и Црногораца, држао је пак за неизоставно потребно да, до доласка бригаде Шварца, задржи јаку корпусну резерву код Чачка. Што 19. корпус од Чачка није могао да дејствује свом снагом, у циљу ломљења препреке коју су Срби поставили за заштиту Краљева, последица је недовољних припрема у погледу дотурања потреба, на које је командант корпуса већ више пута скретао пажњу команданту армије. На основу извештаја о бројном стању 1. новембра јачина 19. корпуса била је оваква:

2. – Дејство 22. резервног корпуса: 26. пешадиска дивизија при свом наступању двема колонама наишла је тек код Тавника на јаче српске снаге. Напад, који је одмах био предузет, није успео. Истурени делови 43. дивизије извршили су ујутру код Слепка препад на бивак једног српског батаљона. Српски контра напад, који је био предузет са североистока, југоистока и југа, одбивен је; заробљено је 350 српских војника и заплењено 4 топа са много муниције. При даљем наступању у долини Груже дошло је на Оштрој глави 321 до нових борби. Истурени одред ове дивизије, 4 батаљона са 1 батеријом, није успео да продре. Главнина дивизије заноћила је на друму: Крагујевац – Чачак код Кнића и Грабовца. 44. резервна дивизија, која није била развијена, стигла је до Бумбаревог брда и код села северно од њега.
3. – Дејство 8. корпуса. Предњи делови 59. пешадиске дивизије, пошто су потиснули српске заштитнице са Мајдана и Циганског поља, избили су до линије: раскрсница путова 288 – друмски лакат 1 км. југоисточно од Мајдана – 312; на коту 365 истурена је једна чета. Главнина 9. брдске бригаде заноћила је на простору Вучковице, јужни део Суморовца; главнина 18. бригаде на простору: Циганско поље – Драгобраћа – Ђурисело; дивизиска артилерија на Змајевцу. Противник се повукао преко Липнице и Липничке главице; слабије заштитнице 1 – 2 батаљона регуларних трупа и четника, остали су на линији: Љубић – 410 – северозападна ивица села Копани Лаз, у додиру са предњим деловима 59. дивизије. 57. дивизија отпочела је наступање у 8 часова, добивши наскоро ватру са подножја: коте 270 – Орничине – 311 – 232. Оба команданта бригада имали су утисак, да је пред њима јачи противник. Према исказима заробљеника, на простору: Механа 246 – Долови, био је 5. српски пук, источно у вези 6. пук. Оба команданта бригада тражили су, да се пешадиски напад припреми дивизиском артилеријом. Дивизиска артилерија са коте 250, западно од Крагујевца, дејствовала је на српске положаје, нарочито на Долове. У 9.15 часова наредила је дивизиска команда, да се напад у 11 часова изврши и да се заузме линија српских положаја: кота 312 – Драгобраћа – школа – јужна ивица Ердеча. До 12 часова, после кратке борбе, дивизија је подишла српским положајима на 1 км. тј. до линије: Механа 246 – Орничине – 232.
Срби су још упорно држали своје положаје, ма да је у ово време суседна 25. резервна дивизија већ била избила на јужну ивицу Баљковца и на коте 503 и 504. Српски фронт протезао се сад преко: Пландишта – Ујмиште – Парлог – Кукова липа – артилерија је била на простору око Црквице и Бојовог тора.
2. брдска бригада успела је до 16 часова да избије до линије: Ердеч – школа. 6. брдска бригада, због упорнијег држања Срба, стигла је тек око 18 часова на гребен: Црква на друму – Пландиште. Да би обезбедили тешко повлачење кроз брдовито земљиште источно од Груже, српски заштитнички делови пред 8. корпусом упорно су бранили сваку стопу земљишта. Лакше наступање предњих делова суседне 43. резервне дивизије западно од 8. корпуса довело је на идеју, да се у даљем току противник са западне стране обухватно напада.
Диспозицијом команданта 8. корпуса за 3. новембар наређено је: Да 59. дивизија наступа на простору: између линије раскрсница друмова – 288 – 2 км. источно од друма у долини Груже и линије Столица – Голо брдо – Велики врх. За 57. дивизију одређен је простор источно од 59. дивизије до линије: Бојов тор – Гувниште (искључно) – Дуљени (искључно) – 720 – источно од рушевине Гомиле. Према томе, друм у долини Груже припадао је 22. резервном корпусу, али је било дозвољено да и 8. корпус употреби тај друм за све батерије и коморе, које нису могле да се крећу на простору, који је њему био додељен. Но, на сваки начин, требале су дивизије да собом поведу поједине пољске батерије и по једну хаубичку батерију. Корпусна резерна, главнина бригаде Хауштајна, добила је наређење да се од Церовца крене ка групи кућа 274 (на друму Крагујевац – Дивостин).
Аеропланско извиђање у току 2. новембра донело је до 16 часова ове резултате: Јужно од линије Ужице – Чачак до 30 км, није било саобраћаја. Код Тавника и Лађеваца (северозападно од Краљева) већи паркови отпочели су покрет ка југоистоку. На јужном друму Чачак – Краљево било је много мањих колона возова; исто тако између Краљева и Крушевца. У долини Груже, између Белосаве и Витановца одмах по подне осмотрене су веће колоне возова (око 750 кола) у покрету ка југу. Између Краљева и Крушевца, у оба правца железнички саобраћај; на овој прузи има много возног материјала. На друму, који води од Краљева у југозападном правцу у планински предео до 20 км. од Краљева, није било саобраћаја. На простору Крушевац – Параћин – Крагујевац – Краљево, мали саобраћај. Код Гледића и Белушића (јужно и југоисточно од Крагујевца), налазило се много паркова. Јужно од Мораве, нису осмотрени противнички положаји. Према томе, повлачење српских снага са севера ка Краљеву – Крушевцу, вршено је у реду. Пошто није било припремљених утврђених положаја јужно од Мораве, нису се могли правити закључци о даљим намерама српске Врховне команде. Опасно за Србе изгледало је јако мешање њихових јединица пред унутрашњим крилима III. и XI. армије.
Пред вече имала је III. армиска команда овакву слику о распореду српских трупа: Пред одредом ђенерала Сорсића: делови 4. пука III. позива. Јужно од Чачка: 6. пук III. позива; 5. пук III. позива и један батаљон 9. пука II. позива. На простору око Тавника: Дунавска дивизија II. позива. Са обе стране друма Крагујевац – Краљево на простору око Љубића: Дринска дивизија II. позива. Источно од те дивизије: 13. пук I. позива; Тимочка дивизија II. позива и један комбиновани пук од 3 батаљона из Моравске дивизије II. позива. На простору јужно од Крагујевца: Комбинована дивизија (10. кадровски пук, 19. кадровски пук, 7. пук II. позива, 7. пук III. позива и 15. пук III. позива). Пред левим крилом III. армије било је одвојених делова Шумадиске дивизије I. позива, која се налазила на фронту западно од Јагодине. 11. пук III. позива, који је до сад био примећен пред десним крилом главнине III. армије, појавио се југоисточно од Крагујевца.
4. – Дејство одреда ђенерала Сорсића. Овог дана (2. новембра) достигле су трупе овог одреда маршовске циљеве према диспозицији од 1. новембра. Ђенерал Сорсић наредио је за 3. новембар, да трупе остану на заузетим просторима. Дан је требало употребити за оправку обуће, сем тога требало је то време искористити за извиђање. Одред пуковника Хаузера имао је нарочити задатак да постави везу са 62. пешадиском дивизијом, која је телефоном била јавила, да на Шаргану нема противничких делова. Заповест, која је стигла око 22 часа изменила је горе наведену намеру ђенерала Сорсића. У духу директиве команде армиске групе, III. армиска команда наредила је ово: „Одред прикупљати ка Пожези. Са 62. пешадиском дивизијом тражити везу само са 1 батаљоном. Три бригаде 18. корпуса воде борбу код Чачка, једна бригада југоисточно од Чачка“. По пријему ове заповести, ђенерал Сорсић наредио је за 3. новембар само спрему трупа како би у 6.30 часова могле кренути даље.
5. – Дејство 62. пешадиске дивизије. У току дана 2. новембра Црногорци су продужили напад на положај 62. дивизије. Два напада, извршена у јутру између 6 и 9 часова на одсеке Дринско село и Суха гора, сломљена су са крвавим губитцима по Црногорце. У даљем току, вођена је у главном само артилериска борба, у којој су аустроугарске батерије биле надмоћније. Пешадија 62. дивизије почела се опорављати, чим се успело помоћу летећег моста, успоставити саобраћај преко Дрине и трупе снабдети издашном храном. У току дана 2. новембра пребачен је преко Дрине код Вишеграда и последњи батаљон 62. дивизије, који је био стигао са Сребреничког одсека.

б) Операције XI. немачке армије

1. – На фронту западно од Мораве. Трупе III. армиског корпуса (25. и 6. дивизија) нападале су линију српских главних положаја: Кукова липа – Жежељ – Лисин Лаз – Дрењак. По подне заузет је Жежељ. Трупе 4. резервног корпуса (11. баварска и 105. дивизија) нападале су српски главни положај на десној обали Осанице. На крајњем левом крилу заузете су тачке Ковиљача и Парложиште.
2. – На фронту источно од Мораве. Трупе 10. резервног корпуса (107., 103. и 101. дивизија) продужиле су наступање ка главним српским положајима на линији: М. Поповић – Дубрава – Битлиште – Пландиште – Пасуљиште и успеле су да заузму предње тачке тих положаја; у вече је отпочео напад на делове главног положаја.

в) Операције I. бугарске армије

6. дивизија: 1. и 2. бригада после упорних бојева заузеле су Бољевац; 3. бригада је у Књажевцу. 8. дивизија: Припремала се у току 2. новембра за напад на положаје источног излаза Скробничке клисуре на правцу Књажевац – Соко Бања. 9. дивизија: Нападала је у току 2. новембра на положаје западно од Сврљига и успела да заузме линију: Липница (572), с. Прекоште – коту 954 – коту 1099. 1. дивизија: Деснокрилна бригада уређује делом свој стари положај; централна бригада врши напад на Кулу (993), а левокрилна бригада заузима гребен северно од Брестовог дола.

г) Операције II. бугарске армије

Делови око Бујановца пребацили су српске трупе на запад од линије: Врбен – Добросин. Код Качаника стање је без промене. У правцу Тетова упућено је од Скопља: 1 батаљон са 2 топа, а од Качаника 1 батаљон. 11. (Македонска) дивизија распоређена је овако: 2. бригада: 3. пук у Куманову; 4. пук стиже у Скопље; 1. бригада креће се ка положају и заноћила је у селу Балтазли, и 3. бригада је цела у Штипу. Овог дана (2. новембра) командант II. армије, а према наређењу Врховне команде, издао је диспозицију, да се 4. новембра предузме наступање ка Приштини и иста заузме. Исто тако наређено је, да се заузме Тетово и извиђа у правцу Призрена и Кичева.