Трећи период 1915. године
Опште одступање српске војске
Прва фаза
Одступање главне снаге на западну и јужну мораву
29. октобар
I. Операције непријатељске војске
а) Операције III. аустро – немачке армије
Очекивање, да ће доћи до одсудне битке још пред Крагујевцом, није се испунило. Досадањи карактер борби остао је непромењен. Срби су се стално повлачили дајући жилав отпор, али су избегавали свако одсудно решење.
1. – Дејство 8. корпуса
57. дивизија продужила је напад 29. октобра у 8 часова. Због густе магле, артилерија није могла корисно садејствовати. Пешадија је јако трпела од бочне ватре са Чумићског брда 454 и Арнаутовца 336, те је наскоро обуставила наступање.
Лево крило 57. дивизије потпомагано је једном батеријом немачког одреда (мајора Јагова) са Буковачког брда. Један батаљон тога одреда нападао је у тесној вези са 57. дивизијом јужно од Сладуна. 3. немачки корпус овог дана по подне нападао је линију: Војиновац – Кошуће – Шупљаја – Рогац, према томе вршио је притисак на бок противника, који је држао јаке положаје пред фронтом 57. дивизије. Командант 57. дивизије ценио је јачину српских трупа на простору: Беле баре – 317 – Пасуљица: 4 – 5 батаљона; на Сремској пољани: 14. пук II. позива; на Пасуљици и Сремској пољани било је и тешке артилерије. У 17.30 часова командант 8. корпуса упутио је два батаљона бригаде Хауштајна позади левог крила на Буковачко брдо. Батаљони су стигли око 23 часа.
59. дивизија наступала је споро, пошто артилерија, због рђавог времена, није могла садејствовати. На простору јужно од Карауле и Вучјака пред 9. брдском бригадом налазио се српски 5. пук II. позива са 4 батаљона, а даље западно пред фронтон 18. бригаде, држало се да има најмање 3 – 4 српска батаљона. Према исказима заробљеника, српске чете биле су појачане на 200 људи. Повлачење Срба ка центру земље донело им је ту корист, да су могли донекле попунити редове својих трупа, како су то и у 1914. години радили. Према томе, опрезност је била умесна. Командант 59. дивизије наредио је да се напад обустави све док артилеријом не буде добро припремљен. А, пошто је имао само слабу резерву, тражио је од команданта 8. корпуса да му упути ка Овсишту један батаљон из састава бригаде Мразека, која је у ово време била стигла у Божурњу. Батаљон је стигао у Овсиште у 23.20 часова. Српска артилерија дејствовала је пред вече и око поноћи 29./30. октобра, очевидно у циљу маскирања повлачења. Командант 8. корпуса наредио је за 30. октобар да се напад, после одговарајуће артилериске припреме, продужи. Решење борбе требало је да падне иа одсеку 59. дивизије, којој је додељена целокупна тешка артилерија. 57. дивизија добила је задатак да противника прикује на месту. Поред раније придатих батаљона бригаде Хауштајна, команданту ове дивизије стављена је на расположење и артилерија те бригаде. Остатак бригаде имао је да се 30. октобра у 6 часова крене као корпусна резерва од Наталинаца ка Буковачком брду. Бригада Мразека добила је наређење, да своје 3 батерије упути као појачање 59. пешадиској дивизији, а својом пешадијом да маршује ка Овсишту, као армиска резерва.
2. – Дејство 22. резервног немачког корпуса
26. дивизија тежила је у току 29. октобра да дође на исту висину са десним крилом 8. аустриског корпуса. Дивизија је отпочела борбу око 10.30 часова, и после тешке борбе заузела висове Ристино брдо и Парлог; предњи делови избили су до Бачваре кота 610. На десном крилу 22. корпуса задобила је 26. дивизија знатан простор. После заузећа коте 626 јужно од Рудника, где је претходница 26. дивизије заједно са претходницом 44. резервне дивизије запљенила 2 топа и 2 каре, избила је претходница 26. дивизије око 11.30 часова на Велики врх. Главнина ове дивизије стигла је на простор северно од Рудника; артилерија је делом била заостала. Од 44. резервне дивизије, једна бригада избила је 4 км. јужно од Рудника; њена главнина заноћила је у Доњој Трешњевици и Манојловцима.
3. – Дејство 19. корпуса
У X. књизи „Велики рат Србије“, а у одељку: 28. октобар, – Операције III. аустро – немачке армије изложено је, да је командант III. армије наредио команданту 19. корпуса да упути једну брдску батерију ђенералу Сорсићу. Депеша, коју је командант 19. корпуса примио, била је погрешна: на место да се упути „једна брдска батерија“, стајало је „једна брдска бригада“. Због овога, командант 19. корпуса изменио је своју за 29. октобар издату заповест, и наредио, да 205. ландштурмска бригада не маршује ка Славковици већ ка раскрсници путова западно од Горње Топлице. У току 29. октобра поменута грешка откривена је, али је 205. ландштурмска бригада била већ одмаршовала на простор ка Горњој Топлици. Према томе, 29. октобра у вече издата је бригади заповест да 30. октобра упути једну брдску батерију преко Цугуља, друмског лакта западно од Сувобора и Дамјановог камена у састав одреда пуковника Франца. Командант 19. корпуса наредио је да се 205. ландштурмска бригада у даљем току креће позади 10. брдске бригаде, која је 29. октобра у 17 часова стигла на простор: Цугуљ – Механа, где су била стигла и 2 батаљона са ½ пољске батерије, које је ђенерал Сорсић према заповести армиске команде био упутио у састав 19. корпуса. Веза са главнином бригаде Франца није била успостављена. Бригада Шварца стигла је око 18 часова са главнином на простор око села Бањани, а са предњим деловима на линију: Брајићи – Теочински крст – Запис – 668 – 619 – до друма Бањани – Таково, закључно; 3. батаљон 3. пука који је био упућен преко Сувобора ка селу Брајићи јавио је да су Срби, према причању мештана, напустили Сувоборски превој прошле ноћи и да је њихова снага била јачине 3 – 4 батаљона са 4 – 6 топа. Других извештаја о противнику није било. Густа магла на висовима онемогућавала је осматрање. Марш је био врло напоран. Пољска артилерија заостала је, јер су се топови и каре морали растављати да би се превукли преко планине, те се није могло очекивати да ће артилерија моћи стићи до Бањана пре 30. октобра у вече. Комора, уопште, није могла пратити трупе, те је дотурање хране већ за један дан било пресечено.
53. пешадиска дивизија: 20. брдска бригада ове дивизије стигла је 29. октобра главнином до Мрамора; њени предњи делови потиснули су овог дана по подне противника са гребена: Главица – Калиманци. Даље наступање бригаде ка Горњем Милановцу, Срби су тежили да спрече нападом код Накучана и доцније код цркве 465, где је борба трајала до ноћи. 21. брдска бригада, у духу добивене заповести, стигла је до линије: Бољковци – Ручићи – Мрамор (источно од села Ручићи). 17. брдска бригада дошла је у Озрен и на висове око тога села; једно одељење истурено је до раскрснице путова источно од Механе 366. Материјално стање 53. дивизије било је неповољно. Највише се осећала оскудица у хлебу и обући. На лицу места могло се наћи само сена. Четвртина товарне стоке постала је неспособна. Командант дивизије извештавајући о стању навео је ово: „Обустављање операција што пре и за неколико дана неизоставно је потребно, како би се коморе могле уредити, пољске пекарнице привући и трупе снабдети хлебом“. На основи добивених извештаја, командант 19. корпуса известио је команданта III. армије о материјалном стању корпуса и саопштио да привремено намерава обуставити наступање. Али, при овој својој намери, командант 19. корпуса није могао остати, јер је још у току дана добивена директива команде армиске групе која је овог дана из Темишвара премештена у Смедерево, на основу које 19. корпус добива задатак да што пре стигне у Чачак, а садањи задатак корпуса, заштита десног бока III. армије, да пређе у целини на одред ђенерала Сорсића. Командант 19. корпуса, још од јутра 28. октобра није имао никаквих извештаја о стању 22. резервног немачког корпуса. Да би могао створити одлуку за рад у току 30. октобра тражио је више пута обавештења о наступању тога корпуса, али га није могао добити, те је у вече 29. октобра молио команданта III. армије да га извести о стању код суседног му 22. корпуса.
4. – Садејство трупа ђенерала Сорсића
У току дана 29. октобра достигнути су маршовски циљеви према диспозицији од 28. октобра и то: Одред пуковника Хаузера: село Бачевци; одред ђенерала Шиса: село Драчић; одред ђенерала Штрајта: висове јужно од Ваљева, и одред пуковника Франца: село Брежђе.
5. – Дејство 62. дивизије
На развој ситуације код 62. дивизије, која је одвојено водила борбу, била је од нарочитог утицаја околност што је због надошле воде, мост на Дрини 27. октобра морао бити скинут. Због тога, немогуће је било извршити 28. октобра издато наређење аустроугарске Врховне команде, да се одред пуковника Зубера без одлагања упути на појачање 62. дивизије. Црногорци су успели код Вишеграда да прикују 62. дивизију, која је могла рачунати само на сопствене снаге. Али и да није била прикована код Вишеграда, дивизија не би могла да се крене напред, јер би, због немања моста преко јако надошле реке, немогуће било решити питање дотурања потреба. У циљу прочишћавања подручја до Лима предузет је 28. октобра напад, који је продужен у току 29. октобра. У јутру овог дана, западно од друма Добруњ – Увац успело се заузети висове Црни врх и Грање, а доцније и Калуђер. Источно од друма, у току 29. октобра није се успело заузети Металку 907. На десном крилу, Црногорци су 29. октобра предузимали напад на висове 578 и 775 северно од села Дринског, али су, и поред двоструке бројне надмоћности, одбивени.
б) Операције XI. немачке армије
На фронту западно од Мораве дејствују: 25., 6. и 11. (баварска) и делови 105. дивизије. Трупе су вршиле прелаз преко Лепенице. Лево крило избило је јачом снагом јужно од Баточине, а у исто време вршен је напад ка Парлозима. Српске трупе повукле су се на линију: Морава – Кијево – манастир Грнчарица. На фронту источно од Мораве: дејствује 10. резервни корпус (107., 103. и 101. дивизија). Српске трупе на десној обали Ресаве у току ноћи 28./29. октобра повукле су се на леву обалу реке ка линији: Деспотовац – В. Поповић – Бресје.
в) Операције I. бугарске армије
6. дивизија стигла је и то: 2. бригада код Планинице; 1. бригада западно од Зајечара, а 3. бригада је на путу ка Књажевцу. 8. дивизија, наишла је на јак српски отпор, на вододелници између Књажевца и Соко Бање. Левокрилна дивизија заузела је Тресибабу. 9. дивизија, допрла је до линије: с. Тијовац – Периш – Витановац. 1. дивизија, допрла је до линије: Понор – Калуђерово – Врело.
г) Операције одреда ђенерала Рибарова
29. пешадиски пук, који дејствује левом обалом Јужне Мораве задржат је на положајима Раскрс – Јасен. 32. пешад. пук, који дејствује десном обалом Мораве, наступа ка Владичином Хану. 13. пешадиски пук, који је био десно од 32. пука, упућен је ка с. Доњи Романовци, на садејство 26. пешад. пуку, који наступа ка Сурдулици са источне стране.
д) Операције II. бугарске армије
На Кончулском теснацу. Срби су предузели понова наступање ка Бујановцу са 3 батаљона и 4 топа, али су дочекани јаком ватром и заустављени. Бугарске трупе од Бујановца добиле су појачање од 3 ескадрона и наређење да пређу у наступање. На Качаничком теснацу, стање је без промене. 2. бригада 5. дивизије, креће се од Криве Паланке долином реке Пчиње ка Бујановцу. Македонска дивизија: 3. бригада стављена је на расположење команданту 7. дивизије; 1. бригада стигла је у Кочане, а 2. бригада западно од Криве Паланке.