III. Ситуација
У току 29. октобра Врховна команда примила је ове важније извештаје:
а) Од команданта I. армије:
ОБр. 8831 у 11.15 часова. „У току 28. октобра код трупа ове армије вођене су борбе на фронту Соколске бригаде и Дринске дивизије II. позива. Соколска бригада нападнута је јаким снагама. Око 8 часова напустила је Рудник и задржала се по подне на линији: Љутовица – Врнчани; 9. пешад. пук II. позива, који је са једном Данглисовом батеријом послат да потпомогне Соколску бригаду, избио је на положај код села Сврачковице. Соколској бригади наређено је, да од Сувоборске групе остави код Теочина један батаљон и два топа, а цела бригада да се прикупи на линији: Накучани – Градине; 9. пешад. пук II. позива задржаће се у току 29. овог месеца код села Сврачковице. Код Дринске дивизије II. позива непријатељ је нападао на Чумићско брдо и Росуљу са 6 батаљона и 2 ½ батерије на правцу од Козорепа и Црвенца, а са 2 батаљона од села Влакче и Карауле. Напад је задржан; наше трупе остале су на својим положајима. Трупе Дунавске дивизије II. позива по смени налазе се од 8 часова у покрету ка Краљеву. Трупе Ужичког одреда у покрету су ка положајима на утоку Ђетиње. Детаљнијих извештаја нема. Армиски штаб премештен је у село Грабовац“.
б) Од команданта трупа Одбране Београда:
ОБр. 4850 у 20 часова. „У току данашњег дана непријатељ је нападао на цео фронт Одбране Београда. Борба је била врло јака. Непријатељ је местимице задржан нашом артилериском, митраљеском и пушчаном ватром на 700 – 800 метара испред наших ровова, а местимице вршио је контра нападе, који су одбивени. Уопште непријатељу су причињени врло велики губитци. Наше трупе су се врло добро држале у борби. По податцима које је ова команда добила, према десном крилу развијена је 25. немачка резервна дивизија, а према левом крилу 2 брдске аустриске бригаде“.
в) Од команданта III. армије:
ОБр. 7994 у 12.15 часова. „Армиски штаб је од 10 часова у Ћуприји“.
г) Од команданта Тимочке војске:
ОБр. 662 у 10 часова. „Стање на фронту ове војске у току ноћи 28./29. октобра:
1. – Код Књажевачког одреда ноћ је прошла у омањем чаркању. У 6 часова 29. ов. м-ца. непријатељска артилерија почела је дејство на средњи одсек овога одреда.
2. – Код Комбиноване дивизије на свима предњим тачкама дошло се у додир са непријатељским патролама, које су протеране. По исказу једног сељака, 1. батаљон 3. бугарског пука налази се на Западној Краљевици.
3. – Код Крајинског одреда патрола послата у правцу Слатине открила је коњичку бугарску патролу од 30 – 40 коњаника, од којих једна патрола отишла је Бору. Друга бугарска патрола појавила се у правцу Метовнице. Говори се, да се Бугари прикупљају око Рготине и Вражогрнца, а у правцу Оштреља очекују трупе са којима ће се сјединити. Ноћ је прошла на миру“.
ОБр. 674 у 21.40 часова. „Командант Књажевачког одреда јављајући о исходу данашње борбе на своме фронту извештава, да је због губитка Врлејице принуђен да одступи на линију положаја: Богово гувно – Деведилски кам – Главичица, са наслоном на Крстатцу. Због овакве ситуације код овог одреда и због угрожености одступнице ове војске преко Соко Бање ка Алексинцу, наредио сам команданту Комбиноване дивизије, да најхитније упути један пук за појачање Књажевачког одреда“.
ОБр. 675 у 21.50 часова. „Стање на фронту ове војске у току 29. октобра:
1. – Код Књажевачког одреда борба је била почела у 6 часова артилериском ватром и трајала је целог дана према целом фронту овог одреда. У 13.30 часова непријатељ је отпочео напад на десни одсек, а нарочито у правцу Врлејице и успео да га заузме. Наши делови са Врлејице повукли су се на линију Оденац – Средњи рт – Планиница. У 16 часова непријатељ је напао и на леви одсек који је поседао Оштри Камен – Шупљи камен – Скокар – Беле. Ноћ је прекинула борбу. Јачина непријатељска је према левом одсеку један пук и једна батерија, јачина непријатељска пред целим фронтом одреда није се могла тачно оценити због магле. Због пада Врлејице одред је принуђен да се повуче на следеће положаје: Богово гувно – Деведилски кам – Главичица са наслоном на Крстатац.
2. – Код Комбиноване дивизије и Крајинског одреда трупе заузимају одређене им положаје“.
д) Од команданта II. армије:
ОБр. 9503 у 3.30 часова. „Стање армије у току 28. ов. м-ца.:
Код Тимочке дивизије I. позива данас у 10 часова чела свију колона ове дивизије стигла су у Белу Паланку. У 13 часова сва је артилерија прешла Црвену реку; пешадија иде за њима. Трупе левог одсека, због Нишавске поплаве код Црноклишта и према Чифлуку, успеле су да пребаце возовима артилерију, а пешадија је морала маршовати железничком пругом. Због веома тешког марша трупе су јако заморене, те има велики број заосталих. Комора је сва пребачена преко Плоче. До 18 часова трупе још нису стигле да заузму додељене им одсеке и у покрету су; 14. пук и 1 батерија заузели су Свођске положаје. Мост железнички пред Пиротом порушен је. О непријатељу немам никаквих података. До подне непријатељ није гонио. Штаб за ноћас 28./29. биће у Панчареву. – Код Шумадиске дивизије II. позива непријатељ је био на линији Средња планина – Честиљак – Бркине вртаче – Дубраве. Наши предњи делови повукли су се на линију: Главчина – Мача глава – Големо Пландиште. Једна непријатељска колона у јачини једног батаљона осмотрена је у покрету око 14.40 часова код села Гушевца, а у 16.30 часова на Дубрави. Један непријтељски вод примећен је на коси северно од села Извора. Непријатељски делови са Рта отворили су ватру на Станков врх. Веза са 11. пуком није ухваћена, нити са Књажевачким одредом. Упућене су коњичке патроле у овоме циљу. – Од Свођског одреда немам још извештаја и послаћу га накнадно“.
ОБр. 9512 у 11.30 часова. „Стање армије у току прошле ноћи било је:
Код Шумадиске дивизије II. позива у току ноћи било је пушкарање са непријатељским патролама испред Тројице, код Главчине и према Миловском брду – врху. На осталом делу фронта ноћ је прошла на миру. Велике ватре виђене су синоћ у селу Извору. – Од Књажевачког одреда добивен је извештај, да је непријатељ јуче по подне на фронту Васиљ – Слатина и да је ноћ прекинула борбу. – Код Тимочке дивизије I. позива 14. пешад. пук јуче у 16 часова посео је Шпајски положај, а коњички пук истурен је у Белу Паланку. Остале јединице подилазе одређеним положајима за поседање и прикупљају се. – Од Јужно Моравских трупа и Свођског одреда још немам извештаја“.
ОБр. 9476 у 22.50 часова. „Командант Шумадиске дивизије II. позива са ОБр. 3351 од 27. ов. м-ца. доставља ове податке о јачини непријатељских трупа: Од заробљеника из 30. пука дознало се да је 8. Тунџанска дивизија заноћила 26. у вече око Књажевца; да је правцем: Књажевац – Тресибаба упућена 2. бригада 8. дивизије (30. и 12. пук) која је учествовала у данашњем нападу. За остале пукове исте дивизије каже, да је 10. пук нападао десно од њих, а 23. пук лево. Заробљеници су чули да се 56. пук налази позади њих као резерва, чули су где говоре официри о заузећу Ниша, где ће сачекати Аустријанце и Немце. Пред фронтом положаја Дренова глава -Сирупат, дивизија је имала према себи 9. Плевенску дивизију (делове 17. и 4. пука 2 – 3 батаљона и 33., 34., 57. и 58. пук). Вероватно је, да цела ова снага наступа правцем Кална – Сврљиг. Према томе против ове дивизије од 7 батаљона, 4 пољска и 6 брдских топова, наступају 2 непријатељске дивизије 9 – 11 пукова“.
ОБр. 9526 у 19.50 часова. „Од команданта Свођског одреда добивени су ови податци о кретању непријатељском:
1. – Косом од Тумбе преко Шиљкарника наступају слабији непријатељски делови који су избили око 6 часова код Гарске механе. Непријатељска пољска батерија налази се северно од Кривог дела. У правцу Добропољске чуке чуло се слабо пушкарање косом од Таламбаса. Непријатељ напада ка селу Врелу и једним делом се спушта ка Врелској реци, а другим делом је на коти 907 (Суво дрво). Од заробљеног бугарског каплара сазнало се, да се од Црног врха преко Чуке и Таламбаса креће непријатељски 42. пешад. пук, а да 41. пешад. пук иде лево од њега. Оба ова пука су из 1. Софиске дивизије. Пукови су резервни. Са овим пуковима се креће једна брдска батерија, а пољска батерија остала је на Црном врху. На правцу Лужничком, непријатељ је до 8.30 часова спустио 2 батаљона у село Љуберађу, а затим је знатно јачом снагом напао на одсек Свођског одреда, који бране само 2 батаљона са 4 топа, тежећи да обиђе лево крило. Због овога је командант Свођског одреда тражио одобрење за повлачење, што му није одобрено.
Од команданта Шумадиске дивизије II. позива добивени су ови податци о непријатељу:
1. – Пре подне 2 непријатељске чете утврђивале су се на коти 571 (јужно од села Извора). Личним осматрањем утврђено је, да се код села Извора и на коти 571 налази један непријатељски батаљон.
2. – Према левом одсеку примећено је утврђивање непријатеља на Средњој планини, а у 24 часа непријатељ је отпочео дејствовати са 2 брдска топа са Средње планине на Станков врх.
3. – Примећена је једна колона јачине 1 батаљон и 2 брдска топа у покрету од Средњег врха ка Бело Ињским коритима, за коју се не зна да ли је непријатељска или 11. пешад. пук II. позива, који је упућен на Плеш. Наређено је енергично извиђање у правцу колоне“.
ђ) Од команданта трупа Нових области:
ОБр. 9887 у 11.50 часова. „На фронту Брегалничке дивизије: Качаник – Палиград у току 28. и 29. ов. м-ца. није било важнијих догађаја. Трупе су се прикупиле и донекле уредиле и утврдиле положај. На фронту Вардарске дивизије: а) 18. пук са 2 брдска француска топа и Кончулским одредом (обвезници Косовске дивизиске области) држи положај: Биљача (к. 720) и Карпина, северна страна Кончулског теснаца, а у додиру је са слабијим непријатељским деловима источно од села Кончула. б) 11. пук са 2 француска брдска топа и 2 пољска Дебанжова топа у току 28. ов. м-ца. успео је, да борбом одбаци непријатеља са великим губитцима из Кончулског теснаца и да заузме источни излаз истог. Од команданта Битољске дивизиске области под којим су трупе Вардарског одсека и Тетовског одреда немам извештаја, јер на телеграфској линији: Љум Кула – Пишкопеја још нису постављени изолатори. Ја одлазим 29. ов. м-ца. у 7 часова на положај код Брегалничке дивизије I. позива“.
Наређења Врховне команде
ОБр. 23382. Капетану Маринковићу за ђенерала Сараја – Солун. „Саопштите ђенералу Сарају, да због велике бројне надмоћности Аустро – Немаца са севера и Бугара са истока, наше трупе на оба фронта у повлачењу су. На северном фронту непријатељ је својим левим крилом заузео Свилајначке положаје, а десним крилом је испред Крагујевца. На источном фронту морали смо напустити: Неготин, Зајечар, Књажевац, Пирот и Врање. У Новој Области, непријатељ у јачини до 3 дивизије држи прелазе на Карадагу, а заузео је Скопље и Качаник. Косово је у опасности, а и веза са Битољем и Драчом. Ако уопште ђенерал Сарај мисли и жели да нам притекне у помоћ, онда је то моменат сад, и то што пре. Енергична и брза његова акција у правцу Велеса и Овчег поља ка Скопљу у позадину и бок Бугара, учинила би такву пресију на Бугаре, да би они убрзо морали напустити Качаник и Скопље, а ово би одмах посредно утицало и на држање Куманова и Врања. Са наше стране ми ћемо предузети акцију са Косова у правцу Скопља. На овај би начин најбрже била успостављена веза са нашим савезницима и са Солуном, а са овим бисмо убрзо испливали из кризе, у коју смо запали губитком везе са Солуном. Ово је питање од пресудне важности за садању ситуацију у којој се ми налазимо, и ја молим ђенерала Сараја, да му од своје стране поклони највећу пажњу, и што пре приступи извршењу. У противноме, ми, овако одсечени са свих страна, сваким даном долазимо у све тежи положај, како у односу на исхрану тако и на снабдевање оружјем, муницијом и осталим материјалним потребама, па настаје бојазан, да оперативне способности наше војске убрзо не попусте, што би имало кобне последице. О резултату известити“.