3. novembar, Операције I. и III. армије и Одбране Београда

а) Операције I. армије

Распоред армије 3. новембра у јутру:

1. – Дринска дивизија II. позива, на положају Џиновско гробље – Главица – Масно поље – Врбета – Кречане – Велики врх са предњим деловима код села Белосаве.
2. – Под командом команданта Дунавске дивизије II. позива: а) Дунавска дивизија II. позива држи положаје: Осоје – Плавкуша – Ракљаста – Каменита – Тамничка планина – Коса која се спушта левом обалом Вољавче – Мутапов мост лева обала Бреснице, са наслоном десног крила на Гружу, а левога на Мораву. б) Соколска бригада на положају око Катрга.
3. – Ужички одред, сачињава лево крило целокупне српске војске са задатком одбране правца од Ариља и Чачка ка Ивањици у овом распореду: а) Трупе Ужичког одреда према Чачку држе положаје: Виљуш – Чукар – к. 466 – Јанковина. б) Доњо Васојевићска бригада груписана јужно од Паковраће на линији: Стражевица – Борова коса – Лаз – 634. в) 7. пук II. позива (из Дунавске дивизије II. позива) са батаљоном 2. прекобројног пука III. позива, 2 позициске батерије и 1 пољском полубатеријом код Заблаће на положају Каменити пут. г) 1 батаљон 2. пука III. позива на положају код Ивањице са 1 четом на Градини.
Дејство Дринске дивизије II. позива. Под притиском надмоћније непријатељске снаге, трупе ове дивизије одступале су 3. новембра на положаје код Губеревца, а потом ка Витковићу.
Дејство Дунавске дивизије II. позива. Ова је дивизија нападнута 3. новембра на правцу: Бечањ -Тавник и успела је до ноћи да одржи своје положаје, али је пред вече нападнута јако на своме десном крилу.
Дејство Ужичког одреда. У току 3. новембра, непријатељ је нападао од Чачка ка фронту: Трнава – Бељина. Нарочито је вршио јак притисак на лево крило преко Бељине у правцу Бјелог брда и Буђевачке Јелице, куда се ово крило око 16 часова повукло.
Поводом овакве ситуације, а нарочито ако би стање код Дунавске дивизије II. позива било такво, да се она због своје истакнутости не би могла у реду повући у току 4. новембра на десну обалу Мораве, командант I. армије наредио је 3. новембра, да се обе дивизије (Дринска и Дунавска II. позива) још у току ноћи 3./4. новембра пребаце преко Мораве. Наређење је гласило: „За случај, да прилике код I. армије буду такве, да се мора вршити покрет ка Краљеву у циљу пребацивања преко Мораве и даље преко Ибра, поступити овако:
Дринска дивизија II. позива, прелазећи Мораву код Камиџора и понтонима код села Врбе, образује деснокрилну армиску заштитницу од 1 пука II. позива и делова III. позива са потребном артилеријом јужно од Краљева у висини Берановца – Трешњара. Остала два пука упутити у армиску резерву на десној обали Ибра код с. Матаруге. Код Јанока је подигнут понтонски мост преко Ибра.
Дунавска дивизија II. позива, прелазећи Мораву преко сталног моста код Милочаја и понтонима код с. Сирче, образује средњу армиску заштитницу од 1 пука са потребном артилеријом код с. Драгчића (на десној обали Врдилске реке), код села Луковца и Мрсине реке (на левој обали Врдилске реке). Остале трупе упутити у армиску резерву на леву обалу Ибра код с. Беглуци.
Ужички одред у целини образује левокрилну армиску заштитницу на фронту: Јастребар (838) – Ранков гроб (535) – Чучањ – Чукар, са наслоном десног крила на Ђаву у циљу упорне одбране са северозападног правца. Јаке патроле упутити ка Горачићу и Чачку. Исто тако слати патроле низ Каменицу на што већу даљину.
Задатак армије у први мах има бити активна одбрана правца: Краљево – Ибар – Рашка“.
У духу директиве Врховне команде ОБр. 23521 од 31. октобра, командант I. армије упутио је 3. новембра 3 брдска топа преко Краљева у Трстеник. Ова батерија са 1 пешадиским пуком из Одбране Београда образује одред под командом команданта I. армије за обезбеђење правца: Александровац – Јошаничка бања.

б) Операције трупа Одбране Београда

Трупе Одбране Београда држале су 3. новембра у јутру положаје јужно од Крагујевца од Вел. Мораве (јужно од Јагодине) – с. Мајур – с. Шуљковац – с. Слатина – Голо брдо (733), и то: Шумадиска дивизија I. позива од Мораве до Шуљковца закључно. Комбиновани одред од Шуљковца до Слатине закључно. Тимочка дивизија II. позива од Слатине до Голог брда закључно, са побочницом на Дуленском Црном врху (919). Напомена. У састав Комбинованог одреда ушао је 11. пук III. позива. На фронту трупа Одбране Београда у току 3. новембра није било ничега значајног.

в) Операције III. армије

Трупе III. армије повукле су се у току 3. новембра у реду на леву обалу р. Раванице од Мораве (јужна ивица вароши Ћуприја) до Сења и заузеле овакав распоред: Дринска дивизија I. позива на положајима јужно од Ћуприје. Дунавска дивизија I. позива на положајима код с. Батинац. Моравска дивизија II. позива на положајима код с. Стубице. Коњичка дивизија са батаљоном пешадије и 2 брдска топа у армиској резерви на простору између Ћуприске шуме и друма Ћуприја – Параћин. Браничевски одред у армиској резерви код Везировог брда (353). Батаљон послат из Ћуприје у правцу Бољевца ухватио је везу са Крајинским одредом Тимочке војске на Калафату код Кривог Вира. У току 3. новембра непријатељ је према III. армији спорије наступао. Његове коњичке патроле опажене су код с. Жедиља североисточно од Сења. Заштитнице III. армије заноћиле су 3./4. новембра на линији: Супска – Иванковац.

Слични чланци: