г) Операције Тимочке војске
Распоред трупа Тимочке војске 3. новембра у јутру био је овакав: Крајински одред затвара правац: Бољевац – Параћин и правац: Бољевац – Лозица – Мозгово – Алексинац на линији: Главица – Јеловица – Грабчица – Кукљани, са задатком да упорном одбраном прибави потребно време за прелаз III. армије кроз Параћин. Комбинована дивизија I. позива, затвара правац: Бољевац – Соко Бања на линији: Кукљани – Рашинац седло – Ланац. Књажевачки одред, затвара правац: Књажевац – Соко Бања на линији: Богово гувно – Главичица са наслоном на Крстатац. Коњички ескадрон на Рудинама код Давидовца одржава везу са одредом Шумадиске дивизије II. позива из II. армије на правцу: Попшица – Гојмановац. Овај ескадрон појачан је 3. новембра са 1 батаљоном и 1 топом упућеним из Соко Бање правцем: Језеро – Врело – Попшица.
Дејство Крајинског одреда. На фронту овог одреда вођена је борба у току целог дана 3. новембра. Око 14 часова непријатељ је снажно напао. Одред се повукао на прихватни положај: Горун – Лобода, где је настављена борба до ноћи. Пред вече непријатељ је извршио јуриш, али је одбивен са великим губитцима. Због активног дејства Комбиноване дивизије преко села Мирова, непријатељ није више нападао на Крајински одред, који је држао свој Горунски положај. Батаљон 10. пука, који је овог дана у јутру упућен из Соко Бање, стигао је у 8 часова у Попшицу, оставивши 1 чету са 2 Дебанжова топа на Оштрој Чуки јужно од Соко Бање.
Дејство Комбиноване дивизије. На фронту ове дивизије непријатељ је 3. новембра пре подне избио на линију: Стрњак – Ибишеве њиве – Орлов нос. Бучјански одред трпео је јачу артилериску ватру на Слемену и Брусовом пољу. Због непријатељског напада на Крајински одред упућена су 2 ½ батаљона са 4 митраљеза у 15 часова правцем седло Рашинац – Мирово – Главица у циљу напада на непријатељски леви бок. Одред је успео да заузме само Чуку и да изврши притисак у правцу с. Мирова.
Дејство Књажевачког одреда. Непријатељ је нападао у правцу Крстатца, али је увек одбивен. Командир ескадрона, који је упућен на Рудине код с. Давидовца за везу са одредом Шумадиске дивизије II. позива из II. армије извештава да се непријатељ у јачини 6 чета са 2 митраљеза креће ка с. Попшици.
д) Операције II. армије
Распоред трупа II. армије 3. новембра у јутру био је овакав:
Шумадиска дивизија II. позива затвара правац: Сврљиг – Ниш на линији: Градац – Раил – Бајтарица (Грамада) – Калафат – Каменита глава, у оваквом распореду: Десни одсек (5 батаљона, 6 митраљеза и 6 топова) на положају: Градац – Костолов камен – Брест – Вртача. Средњи одсек (2 батаљона, 3 митраљеза и 8 топова) на положају: Раил – Грамада. Леви одсек (4 батаљона, 2 митраљеза и 11 топова) на положају: Љиљак – Орничје – Горине. Резерва (1 батаљон) позади центра јужно од Грамаде. Гојмановски одред (2 батаљона, 2 митраљеза и 3 топа) на положају: Ветрина – Главчина, одржава везу са Књажевачким одредом из Тимочке војске.
Тимочка дивизија I. позива. На предњем – Шпајском положају, на линији: Планиница – Златарица, налази се 14. пук са 1 батеријом. Заплањски одред на Големом Стражишту (1713) одржава везу са Свођским одредом. Главнина дивизије на главном положају од Соколовог камена преко Ветанске Чуке и Вучјег дела до Нишаве. Свођски одред. Десни одсек на линији: Баванска глава – Чука (765) – Цртово (972). Леви одсек на линији: Бучина глава (577) – Модростенски дел – Високи дел – Кула (993).
Јужно Моравске трупе. Власински одред, повукао се под борбом на положај: Мурдарева Чука – Сува чесма – Оштро зуб – Добропољска чука. Моравски одред, одступио је на линију: Глог (код Теговишта) – Јелова глава – Вртешка – Орлова Чука. Ветернички одред држи линију: Копиљак – Драгобушки рид.
Дејство Шумадиске дивизије II. позива. Десни одсек: Непријатељ је тукао артилериском ватром Костолов камен – Брест вртачу и Изворски врх. Од 14 часова отпочео је напад на Костолов камен и Брест вртачу. Пред крајњим десним крилом непријатељ држи линију: Тупанар – Лесков врх – Цигански камен. Наше крајње десно крило држи Лукин дел – к. 725 – Градац. Средњи одсек: Око 14 часова осмотрена је једна непријатељска колона јачине око 1 пука у покрету од Нишевца ка Плужини. Непријатељ јачине до 1 батаљона налази се на Липници, а 1 артилериска група од 3 пољске батерије појавила се на Липници, Забрђу и Орловици. Леви одсек: Око 17 часова 1 непријатељски брдски топ северно од Лалинца дејствовао је на Дрвен трап. Осмотрене су 2 чете у покрету од Плужине ка Лалинцу. Гојмановски одред држи положај Брекиње – Ветрила (к. 509) – Главчина (597). Непријатељ са 2 брдска топа дејствује са Дубраве, а са 1 брдским топом са Селског трапа против Главчине и Ветрила. Непријатељска пешадија рокира са Високе стене ка Дубрави, а 1 пешадиски пук осмотрен је кроз Лалинац. Непријатељ је заузео линију: Влајковица – Пирковац – Караула.
Батаљон који је упућен из Књажевачког одреда ка Попшици још није стигао. Коњички ескадрон из састава Књажевачког одреда, који је у јутру држао Рудину код Давидовца, напустио је положај. Веза са њиме није се могла ухватити.
У 15.45 часова начелник штаба II. армије известио је телефоном начелника штаба Тимочке војске да непријатељ са Дубраве и Селског трапа туче у леви бок наш одред на Ветрилама и да се 2 непријатељска батаљона са 2 брдска топа крећу од Белог потока преко Галибабинца, међутим батаљон и 2 Дебанжова топа из Тимочке војске нису још стигли код Попшице. Начелник штаба Тимочке војске одговорио је: да се батаљон кренуо у 8 часова у место у 2 часа како је било раније јављено, да је око подне био код Језера и да се креће ка Попшици; даље јавља, да су из Алексинца преко Добрујевца послате 2 брдске хаубице. Напоменуто му је од стране начелника штаба II. армије да гледа да пошаље још штогод, те да се непријатељ, који се увлачи између II. армије и Тимочке војске, потуче.
Дејство Тимочке дивизије I. позива. У току 3. новембра, непријатељ је дејствовао пешадиском и артилериском ватром на 14. пешадиски пук на Шпајском положају. Јачина је непријатеља према 14. пуку око 2 пешадиска пука са 3 – 4 батерије разног калибра. По подне почела је дејствовати 1 брдска артилериска група северозападно од с. Дражева уздужном ватром против делова на Шпајском положају. Код Заплањског одреда целог је дана мирно. Мост је код с. Св. Петке порушен, и сви тунели у Сићевачкој клисури покварени. Због тога што је 14. пук у односу на наше делове истакнут, наређено је да се тај пук у току ноћи повуче на главну линију одбране. Заплањском одреду наређено је да још у току ноћи изађе на било Суве планине и заузме Големо Стражиште. Према исказу бугарских заробљеника, према овој дивизији дејствује 1. Софиска дивизија од које се 16. пук налази на десној, а 1., 6. и 25. на левој обали Нишаве.
Дејство Свођског одреда. На левом одсеку 4. батаљон 14. пука успео је да заузме Чуку и подишао Глогу, али кад је непријатељ заузео Големи врх и Мечи врх, батаљон се пред мрак повукао на Кулу. Према десном одсеку овог одреда непријатељ је био неактиван.
Дејство Јужно Моравских трупа. Власински одред повлачио се постепено под борбом на линију: Мурдарева Чука – Сува чесма – Оштро зуб – Добропољска чука. Моравски одред прикупио се на линији: Глог код Теговишта – Јелова глава – Вртенска – Орлова глава. Ветернички одред, нападао је правцем: Пресвета – Китица у бок непријатеља, који је 2. новембра потиснуо Моравски одред. Сем тога овај одред успео је у току 3. новембра да потисне непријатељске трупе са старе српско – турске границе код Хајдучке чесме и карауле Црна чука.
У току 3. новембра непријатељ је нападао на целом фронту II. армије, а нарочито на Шумадиску дивизију II. позива и Тимочку дивизију I. позива. Ситуација је била врло озбиљна, нарочито код Шумадиске дивизије II. позива. Због овога командант II. армије издао је наређење ОБр. 9706 у овоме: „На случај да будемо принуђени на повлачење са садањих браничких одсека, армија ће се повући на леву обалу Јужне Мораве ради одбране прелаза преко ње, као што следује:
1. – Шумадиска дивизија II. позива браниће одсек: Суповачки положај – лева обала Топлице (с. Дољевац). За повлачење користити поред своје комуникациске пруге и све путове северно од ње, као и мост код Суповца.
2. – Тимочка дивизија I. позива, ојачана са трупама Свођског одреда, браниће одсек од Топлице до моста код с. Губеревца. За повлачење користити поред комуникациског правца и све путове јужно од њега до пута: Кутина – Доњи Барбеш.
3. – Јужно Моравске трупе браниће одсек: од моста код Губеревца, па закључно са својим садашњим крајњим десним крилом Ветерничког одреда, преносећи тежиште одбране на јужни одсек. Власински одред користиће за повлачење правце јужно од пута: Свођ – Власотинце, а по могућству са деловима и тај правац и правац: Власотинце – Грделица и прећиће Јужну Мораву на тачкама, које му одреди командант Јужно Моравских трупа.
4. – Свођски одред, по прелазу Јужне Мораве, ставља се под команду команданта Тимочке дивизије I. позива, а штаб тог одреда улази у састав армиског штаба. Одред ће за повлачење, поред своје комуникације: Свођ – Власотинце – Лесковац, користити и путове, северно од тог правца.
5. – Одбрана има да буде одсудна.
6. – На Јужној Морави постоје газови: код Малошишта – Клисуре – Чечине; Чифлика Разгојиског и на путовима: с. Прибој – с. Доња Докошница; с. Богојевац – с. Злокућани и с. Манојловац – Доња Слатина, но претходно треба рекогносцирати, да ли су према садашњој висини воде употребљиви.
7. – Доцније ће се наредити, са којима ће трупама лево да одржава везу Шумадиска дивизија II. позива, а трупе Јужно Моравске одржаваће десно везу, као и до сад са трупама Вардарске дивизије I. позива.
8. – Где се са положаја не може непосредно бранити прелаз, преко Јужне Мораве, ту првенствено бранити непосредно прелаз преко ове реке.
9. – Имати јаке резерве, да се активно пребацују противничка одељења, која би успела да пређу Јужну Мораву.
10. – Трупе, које прве прелазе Јужну Мораву, развијати за прихват позадњих трупа тако, да и заштитнице буду прихваћене свом силином и артилериске и пешадиске ватре, у колико је то могуће.
11. – При повлачењу рушити све мостове, телеграфске и телефонске линије; кварити путове и остало по постојећим наређењима, а по прелазу на леву обалу Јужне Мораве порушити све мостове према својим одсецима и искварити газове.
12. – За прихват одступања постоје 3 енглеске батерије 12 см. и 3 наше градске батерије. О тачкама, где се налазе ове батерије, обавестиће дотичне команданте дивизије командант тешке артилерије.
13. – Магацин хране и муниције јавиће се накнадно.
14. – Ово се издаје команданту као строго поверљива директива да припреми све што је потребно за извршење, кад се повлачење буде наредило.
15. – О пријему наређења одговорити“.
ђ) Операције трупа Нове области
Командант трупа Нове Области имао је намеру, пошто дође Моравска дивизија I. позива да предузме напад на непријатеља овако: Прво да заузме Кончулски теснац, па потом да Вардарску дивизију остави на његовом источном излазу, а Моравску да поврне гребеном Скопске Црне Горе у бок и позадину непријатеља у Качаничком теснацу, нападајући га једновремено и са фронта и са деснога крила Брегалничком дивизијом и армиском резервом од једног пешадиског пука и једне хаубичке батерије Моравске дивизије I. позива. За извођење ове намере командант трупа Нове Области издао је 3. новембра наређење ОБр. 10123 команданту Вардарске и Моравске дивизије I. позива у овоме: „У смислу моје заповести ОБр. 10036 од 1. новембра, командант Моравске дивизије I. позива кад стигне код Гиљана распоредиће своју дивизију тако неопажено од непријатеља да га може изненада напасти на линији: кота 1011 (изнад села Гаре) – Мучибаба – Сефери (кота 1050), кад добија заповест за напад. Смену трупа Вардарске дивизије са овог нападног правца извршити у споразуму са командантом Вардарске дивизије, који ће му дати потребне податке о непријатељу и земљишту. Командант Вардарске дивизије употребиће своје смењене делове са овог нападног правца по свом нахођењу за напад на непријатеља са обе стране Кончулског теснаца, кад зато добије заповест, старајуће се да одржава тесну везу десно са Моравском дивизијом I. позива а лево са Ветерничким одредом. Командант Моравске дивизије упутиће команданта пионирског батаљона да ми се јави сутра 4. новембра пре подне у Урошевцу“. Команданту 1. пука I. позива наређено је да са пуком, као армиском резервом, оде на средокраћу између с. Белграца, Врбани и Гошице с тим, да десно ухвати везу са Брегалничком а лево са Моравском дивизијом I. позива и коњичким пуком и да осмотри наступне правце са стране и испред левог крила Брегалничке дивизије у правцу непријатеља.
Дејство Брегалничке дивизије. У зору 3. новембра трупе ове дивизије овладале су косом између Ракље и Слатине и одбиле непријатељски покушај да ову косу поврати. Због тога, на целом фронту дивизије развио се артилериски дуел. Непријатељ је дејствовао са 4 брдска топа са непознатог положаја на косу између Ракље и Слатине и са 3 топа против Врбенских висова.
Код Вардарске дивизије није било значајнијих догађаја у току 3. новембра. Командант дивизије послао је овог дана команданту трупа Нове Области овај извештај: „Са више страна потврђују се вести да на старој српско – турској граници на простору од карауле Трстена до Козарника крстаре непријатељска одељења. А ако је истинита вест једног повереника да су на Св. Илији 2 непријатељска топа, могуће је да на гребену наше старе границе има и извесна одељења пешадије. Да би се боље заштитио леви бок ове дивизије, чије је лево крило у односу на наше трупе у старим границама истурено нешто унапред, и да би се могло успешно да врши извиђање непријатеља на фронту од карауле Трстена до Козарника, као и да би се одржала веза између ове дивизије и Ветерничког одреда, молим да се овој дивизији прида један ескадрон коњице“.
У току 3. новембра, командант трупа Нове Области прегледао је трупе Моравске дивизије I. позива, које су стигле у Приштину. Око 10 часова стигла је 4. и 5. батерија 2. дивизиона.
е) Операције трупа Битољске дивизиске области
Вардарски одред, затвара правац Велес – Прилеп и држи: линију: Крстац – Присат – Мукош -Свињичка глава, одржавајући везу са француским трупама на Црној реци. Ноћу 2./3. новембра непријатељ је нападао на Мукош, али је одбивен претрпевши велике губитке. Оставио је око 200 лешева. Тетовски одред. За одбрану Тетова остављен је одред од 1 батаљона 13. пука, 1 обвезничке чете, 1 чете 12. пука III. позива и 3 пољска топа под командом мајора Милана Поповића. Чета која је била код Грумшина на правцу Тетово – Скопље нападнута је 3. новембра надмоћнијом непријатељском снагом и повукла се ка Тетову. Командант Битољске дивизиске области у току овог дана издао је ово наређење: Командант Вардарског одреда да енергично нападне непријатеља и заузме линију: Руен – Прибој, а затим да даље нападне и заузме одсек између р. Бабуне и Тополске реке, тежећи даље ка Велесу. Команданту Поречког одреда, да са правца од реке Треске пређе на Порту и Папрадиште, па одатле низ Бабуну да изврши напад на непријатеља. По исказу бугарских заробљеника, на фронту Вардарског одреда у току 3. новембра налазио се бугарски 22. пешадиски пук са 1 батаљоном 13. пешад. пука, 7 брзометних пољских топова и 2 коњичка пука. У Велесу је био остатак 7. Рилске дивизије и 1 хаубичка батерија. Слаби непријатељски коњички делови виђени су око с. Тројаци и Беловодице. По извештају мештана у Скопљу је слаба бугарска посада; све трупе упућене су ка Велесу.
Ђенерал Сарај известио је команданта Битољске дивизиске области, да ће прећи у офанзиву чим стигне у Криволак француска дивизија, која 3. новембра стиже у Солун, а која ће одмах отпочети железницом превожење ка Криволаку.