а) Операције I. армије
У току ноћи 29./30. октобра према наређењу команданта армије: Дринска дивизија II. позива била је у покрету ка линији: Магареће брдо – Видловачка глава – Градина. 9. пук II. позива и Соколска бригада дошли су на линију: с. Грабовница и с. Брусница, код Горњег Милановца. Дунавска дивизија II. позива задржана је од даљег покрета ка Краљеву. Командант I. армије наредио је да се један од пукова Дунавске дивизије II. позива са једном батеријом, по могућности Данглисовом, упути 30. октобра рано преко Бумбарева брда и с. Кусовца на положај Мајданска главица код с. Љиљанци са фронтом ка северу; да се други пук такође са једном батеријом у исто време упути преко Кнића на положај Церова коса кота 425, северно од села Драгушице, а коњица и остатак дивизије да остану у Книћу. Основна идеја овог груповања снага Дунавске дивизије II. позива била је:
а) Офанзивно потпомагање одбране правца од Рамаћских висова ка долини Груже.
б) Офанзивно дејство у десни бок непријатеља, који би продирао преко Кутлова у позадину Дринске дивизије II. позива.
в) Избијајући код Баре на друм Крагујевац – Г. Милановац, брз покрет ка Милановцу у циљу удара у бок непријатеља, који би надирао за 9. пуком и Соколском бригадом, потискујући га на Западну Мораву.
1. – Дринска дивизија II. позива. Трупе ове дивизије готово неузнемираване од стране непријатеља заузеле су у току дана 30. октобра одређене положаје: Градина – Бидровачка глава – Магареће брдо, са резервом код Кутлова. Мање заштитничке борбе вођене су и то јаче на Студеној води, на Кршу и код села Вел. Шења. На правцу од Рамаћских висова и Угљаревачког виса, непријатељ се задржао у вече на линији: Рамаће – Врбица.
2. – Дунавска дивизија II. позива, била је 30. октобра у вече прикупљена на линији: с. Љуљаци – с. Драгушица, а њена артилерија и коњица код Кнића.
3. – На фронту Соколске бригаде и 9. пешад. пука II. позива, вођена је целог дана упорна борба са знатно надмоћнијим непријатељем на положају северног уласка у Брђанску клисуру и на положају источно од Горњег Милановца. Непријатељ је употребљавао зрна са загушљивим гасовима.
9. пук II. позива који је у 8 часова нападнут повукао се око подне ка Вел. Вујну (880). Командант I. армије наредио је у 19.30 часова команданту Дунавске дивизије II. позива, да 8. пук са Мајданске главице упути један свој батаљон преко Трешњевице – Коњуше – Белог поља и Равног брда ка Клику, те да својом појавом у бок непријатеља привуче на себе што више непријатељских снага и олакша положај нашим трупама јужно од Милановца. После упорне борбе, а и због губитка у тродневној непрекидној борби, Соколска бригада принуђена је била да се повлачи кроз Брђанску клисуру ка селу Пријељини и Љубићу, држећи заштитничким деловима северни излаз из клисуре. Овог дана изгубила је бригада 6 пољских Дебанжових топова.
4. – Ужички одред. Поводом неуспеха Соколске бригаде и 9. пука II. позива у одбрани Горњег Милановца и због њиховог повлачења на положаје код Пријељине и Љубића односно ка Вујну, командант I. армије наредио је команданту Ужичког одреда да образује један одред од најмање једног пука са брдском артилеријом и неколико коњаника и да га упути тако да осване на положају Бјело брдо (к. 799), код села Зеока и Придворице, југозападно од Чачка. На Марковачким положајима да остави јаку заштитницу са којим топом за заштиту правца преко Паковраћа и ка Бјелом брду. Са осталим трупама да крене 31. октобра ка Чачку тако, да један део трупа поседне положај Чукар (451) код села Кулиновића фронтом ка Чачку. Возови да се упуте што пре из Чачка преко Слатине за Краљево, а мост код Чачка да се поруши чим отпочне борба Соколске бригаде на Љубићском положају. Даљи правац кретања одреда са Бјелог брда иде преко Буђевачке Јелице (745) на Зовљак (904), Калуђерску кладу (939), Црну стену (963) преко Јелице на положај Јастребар (838), код села Каоне на путу Краљево – Ивањица. Покрет осталих трупа иде преко села Виљуше – Заблаће, саобразно покрету Соколске бригаде од Љубића. На свима заштитничким положајима нека се што дуже борбом задржава непријатељ. Пажња се мора обратити на фронт положаја: Јастребар – Чучањ – село Чоловић, даље у правцу Бањског поља, које се мора најупорније бранити, заштићавајући по потреби правац Краљево – Рашка.
У 20 часова добивен је извештај од команданта Одбране Београда, да ће трупе Београдске Одбране по одобрењу Врховне команде предузети покрет још у току ноћи 30./31. октобра ради поседања фронта: Црни врх – Лисин лаз – Жежељ – Кукова липа до десне обале Трешњице, на којој ће линији бити у току ноћи. Непосредну десну обалу Лепенице код Крагујевца, по наређењу Врховне команде неће бранити да Крагујевац не би био изложен ватри. Повлачењем Одбране Београда остала је Дринска дивизија II. позива у ваздуху. Према томе команданту I. армије није остало ништа друго, него да иде на главну одбранбену линију. У овом циљу командант I. армије издао је наређење ОБр. 8865 команданту Дринске дивизије II. позива; Дунавске дивизије II. позива и Соколске бригаде у овоме: „Начелник штаба Врховне команде данас око 22 часа известио ме је телеграмом, да је наредио, команданту Одбране Београда да своју главнину у току ове ноћи пребаци на десну обалу Лепенице са условом, да на садашњим својим положајима остави јаке заштитничке делове с тим, да се само под јачом борбом повлаче поступно ка својој главнини. Сем тога после очајне јучерашње и данашње борбе на положајима северно од Горњег Милановца, Соколска бригада и 9. пук II. позива морали су напустити Милановац. 9. пук вероватно се ноћас искупља на положајима код Вујна (880), а Соколска бригада, остављајући заштитничке делове на северном улазу у Милановачку клисуру, искупља ноћас своју главнину на фронту положаја: Пријељина – Љубић, због чега је наређено команданту Ужичког одреда, да своју главнину прикупи на положају јужно од Чачка, а један здружени одред, да још ноћас упути на Бјело брдо (799) код с. Придворице. Са свих ових разлога наређујем:
1. – Дринска дивизија II. позива, остављајући јаче заштитничке делове на садањим положајима главнине, сутра рано 31. ов. м-ца., отпочиње покрет ка следећем заштитничком положају: Рујевица (486) – Грубин гроб (475), примајући борбу на томе положају, одређеном мојим наређењем ОБр. 8807, постепеним извлачењем у исто време својих делова од Бара ка фронту главног положаја. Обратити пажњу на одбрану свога комуникациског правца друмом низ Гружу. Одржавати везу са Дунавском дивизијом и са трупама Београдске Одбране на десној обали Грошничке реке.
2. – Дунавска дивизија II. позива, остављајући јаке заштитничке делове на положају код села Љуљаци и на положају код села Драгушице, отпочиње сутра 31. ов. м-ца. у јутру покрет са своја 2 пука ка фронту положаја: Голо брдо 316 (западно од Кнића) – положаји код села Претоке. Покрет својих делова подешавати са покретима трупа Дринске дивизије са којом одржавати везу. Подилажење Дринске дивизије својим главним положајима Дунавска дивизија, ако не буде раније на то упућена, отпочиње под борбом заштитница покрет на своје главне положаје „Котленика“ јужно од села Гунцати и источно од села Бечањ и Бресница, примајући у то време у свој састав и 9. пук са правца од В. Вујна. Обратити пажњу на што упорнију одбрану свога комуникациског правца од Кнића, Бреснице и Мрчајеваца ка Милочају и Краљеву; код села Мрчајеваца примити под своју команду и Соколску бригаду.
3. – Соколска бригада, саобразно приликама испред свога фронта од Пријељине и Љубића, чини покрет левом обалом Мораве преко Мрчајеваца ка левом крилу Дунавске дивизије, за упорну одбрану правца од Мрчајеваца ка Краљеву. Прилазећи својим деловима ка Мрчајевцима ставља се под команду команданта Дунавске дивизије. Циљ је постепеног покрета до главних положаја под јачом борбом заштитница, добивање што више времена. Борба пак, на главним положајима мора бити упорна. Препоручујем командантима што јаче узајамно обавештавање, а и потпомагање, саобразно приликама испред својих фронтова. Користити коњичке релеје ради ужег узајамног обавештавања између команданата дивизија и Соколске бригаде. Командант Соколске бригаде своје коњичке патроле креће низ Мораву ради догледа, и споразума са коњичким патролама Ужичког одреда који ће се кретати низ десну обалу Мораве, тражећи и одржавајући везу и са 9. пуком.
Снабдевање потребама из Краљева“.
б) Операције трупа Одбране Београда
Трупе на левој обали Лепенице нападнуте су 30. октобра са знатним снагама, а затим на десној обали ове реке заштитнички делови потиснути су на главни положај. Положаји на левој обали Лепенице били су веома слаби (покривени шумом и зградама, није било брисаног простора). Положаји на десној обали исте реке, нису могли бити поседнути са довољно артилерије, због апсолутне непролазности терена. Све реке и потоци због дуготрајне кише, били су надошли: путови су били у страховитом стању. Непосредно позади левог крила биле су две непролазне препоне: Петровачка река са једним и Лепеница са свега два моста. У случају неуспеха трупе на левој обали Лепенице дошле би у критичан положај. Неуспех на десном крилу довео би у питање поседање целокупне главне одбранбене линије дате директивом Врховне команде ОБр. 23066 од 23. октобра. Извлачење артилерије по овако рђавом времену представљало је велике тешкоће, а довођење њено на главни одбранбени положај захтевало је најмање 24 часа. Артилерија са десног крила требала је да иде на Крагујевац и одатле преко Букоровца на Парлог. И ако је морал код трупа због последњих успеха био добар, ипак је командант трупа Одбране Београда сматрао, да би се одмах требало повући из овакве незгодне ситуације и дати трупама прилику, да под повољнијим условима приме упорнију борбу ради одољевања непријатељским нападима. Начелник штаба Врховне команде одобрио је овај поступак. Према томе повлачење трупа Одбране Београда на главну одбранбену линију: Бабин гроб – Дрењак – Лисин лаз – Жежељ – Кукове липе – десна обала Грошничке реке отпочето је 30. октобра у вече; на досадашњим положајима остављене су само заштитнице. Командант Одбране Београда наредио је:
1. – Да Комбиновани одред у чији ће састав ући и 2 батаљона Моравске дивизије II. позива поседне одсек од Бабиног гроба преко Дрењака и Лисиног лаза до Голије закључно са потребним предњим деловима на линији: Стругар – Акурова глава – Шиљегарник.
2. – Да Тимочка дивизија II. позива поседне одсек од Голије преко Жежеља и Кукових липа до Грошничке реке са истуреним предњим деловима на линији: Парлог – с. Бељановац – с. Бресница.
в) Операције III. армије
Непријатељ је у току 30. октобра нападао на целом фронту армије, а поглавито на центар од В. Поповића – до Јасеновачког потока. Према Дунавској дивизији I. позива и Моравској дивизији II. позива, непријатељ је имао и неких делимичних успеха, потиснувши трупе ових јединица са предњих тачака на главни положај, на који је био управио најјачу артилериску ватру из батерија разних калибара размештених на обема обалама Ресаве. Сем тога непријатељ је рокирао извесне пешадиске трупе са леве обале Гложанске реке ка Хумовима. Пошто је оваким радом и правцем напада непријатеља, положај Дринске дивизије I. позива постао истакнут, а леђима окренут Морави, наредио је командант армије, да ова дивизија, остављајући заштитницу на Трифуновом брду и Равном гају заузме нов положај на левој обали потока Трстена: Стари део – Корија -Пешино брдо, одржавајући везу са левим крилом Дунавске дивизије I. позива на Игришту. Због померања Дринске дивизије I. позива, као и због тога што је Београдска Одбрана заузела нов положај на десној обали Лепенице са крајњим десним крилом на Бабином гробу, наредио је командант III. армије да се и Шумадиска дивизија I. позива повуче на десну обалу Осанице са јаком заштитницом на старом положају. Командант армије наредио је да се на целом фронту предузму све мере за најупорнију одбрану.