г) Операције Тимочке војске
У току ноћи 29./30. октобра, распоред Тимочке војске био је овакав:
1. – Књажевачки одред држи положај: Богово гувно – Малишов Камен – Главичица – Крстатац, и то: Десни одсек (2 батаљона): Богово гувно до потока Врела. Средњи одсек (4. пешад. пук I. позива, 2 пољска и 2 брдска брзометна топа): од потока Врела до Главичице искључно. Леви одсек (2 батаљона 10. пука II. позива; 2 батаљона 5. пука II. позива и 2 брдска брзометна топа): Главичица – Крстатац. Резерва (1 батаљон III. позива; 1 пољска брзометна батерија и 2 пољска Дебанжова топа): постављена је позади средњег одсека.
Напомена. У току пре подне 30. октобра, као појачање овог одреда стигао је 1. прекобројни пешад. пук I. позива из Комбиноване дивизије у јачини 2 батаљона и 3 митраљеза а истог дана по подне стигао је још 1 батаљон истог пука са 2 митраљеза. Непријатељска снага према Књажевачком одреду, код кога је морал био јако опао, цењена је до 1 дивизије.
2. – Комбинована дивизија I. позива, држала је линију: Ласово – Планиница – Оснић.
3. – Крајински одред држао је положаје на десној обали Злотске реке.
Због неуспеха Књажевачког одреда на источном делу Скробничке клисуре, командант Тимочке војске издао је 30. октобра наређење ОБр. 678 ове садржине: „Пошто је непријатељ потиснуо Књажевачки одред на линију: Крстатац – Главичица – Плашевица – Богово гувно и успео да се приближи Соко Бањи те тиме угрозио једину одређену комуникацију ове војске, наређујем:
1. – Да се Комбинована дивизија I. позива пребаци под заклоном ноћи 30./31. октобра на правац Соко Бања – Алексинац. При повлачењу кроз Бољевац користити леву страну моста ради једновременог пролаза јединица Крајинског одреда. При овом пребацивању дивизија може бити принуђена, да борбом обезбеди свој пролаз кроз Соко Бању. По пролазу кроз Соко Бању дивизија ће се ешелонирати на простору Соко Бања – Механа Клисура у поретку за даље одступање правцем преко Алексиначког моста на леву обалу Јужне Мораве.
2. – Да се Крајински одред у току ноћи 30. октобра прикупи на положајима западно од Бољевца за затварање праваца: Бољевац – Параћин и Бољевац – Лозница – Мозгово – Алексинац. По доласку на изабране положаје, исте утврдити што јаче ради што упорније одбране. Пошто се Комбинована дивизија I. позива повуче са правца: Зајечар – Бољевац – Параћин, овај одред има задатак, да упорном одбраном прибави потребно време за пролаз III. армије кроз Параћин. По извршењу овог задатка одред се има повући правцем: Лозница – Мозгово – Алексинац преко Алексиначког моста на леву обалу Јужне Мораве. До Алексинца преко Лознице и Мозгова подићи телефонску везу. При пролазу кроз Бољевац, на мосту одржавати десну страну ради једновременог пролаза са јединицама Комбиноване дивизије I. позива.
3. – Да Књажевачки одред на заузетим положајима по сваку цену обезбеди пролаз трупа Комбиноване дивизије I. позива за Соко Бању.
4. – При повлачењу извршити рушење свију објеката на железничкој линији и обичним путовима.
5. – Штаб ове војске одлази 30. октобра у 10 часова у Соко Бању, где стиже истог дана око 18 часова“.
Командант Тимочке војске послао је 30. октобра Врховној команди извештај ОБр. 678 у овоме: „Због неуспеха данашње одбране Књажевачког одреда на источном делу Скробничке клисуре, принуђен сам да Комбиновану дивизију пребацим на правац Соко Бања – Алексинац у току ноћи 30./31. октобра. Одбрану правца: Бољевац – Параћин поверио сам Крајинском одреду са наређењем, да се најенергичније одупре продирању непријатеља овим правцем и III. армији обезбеди пролаз кроз Параћин. Према диспозицији команданта Тимочке војске, већ је било предузето све што треба. Но око 22 часа, начелник оперативног одељења Врховне команде, позвавши начелника штаба Тимочке војске на телефон, категорички је захтевао, да се трупе Крајинског одреда задрже што дуже, а најмање два дана, источно од Бољевца, у циљу што дужег гарантовања бока III. армије.
Врховна команда са ОБр. 23446 од 30. октобра наређује команданту Тимочке војске: Књажевачки одред појачајте потребним делом снаге из Комбиноване дивизије, али Комбиновану дивизију одмах вратите на положаје код Бољевца одакле можете дејствовати у бок оних непријатељских трупа, које би успеле да потисну ваш Књажевачки одред у правцу ка Соко Бањи. Штаб Тимочке војске може још остати у Бољевцу. Све колонске делове и теже возове треба одмах одаслати одређеним правцима за повлачење, ако то већ до сад није учињено. Ако командант нађе, с погледом на боље командовање код Књажевачког одреда, да треба тамо упутити команданта Комбиноване дивизије са његовим штабом, онда то може одмах учинити“.
На основу овог наређења Врховне команде, командант Тимочке војске, одмах је наредио команданту Крајинског одреда да због измењене ситуације заустави покрет, наређен са ОБр. 678 с тим, да се задржи на десној обали Злотске реке, а батаљон на Кремену да задржи и даље ради обезбеђења левог крила Комбиноване дивизије, која остаје на досадањим својим положајима. Теже возове и један део тешке артилерије, да ешелонира на простору Бољевац – Луково. Комбинована дивизија остала је на својим положајима. Колонски и тежи возови упућени су правцем даљег повлачења. Књажевачки одред остаје на свом месту са истим задатком, а штаб Тимочке војске задржао се и даље у Бољевцу.
Командант Тимочке војске извештава Врховну команду: „Комбинована дивизија није упућивана на правац Соко Бања, већ је остала на својим положајима и у току 30. октобра нападнута је на целом фронту надмоћнијом снагом. Један пешадиски пук упућен је из ове дивизије за појачање Књажевачког одреда. Према томе, Комбинована дивизија код Бољевца остаје само са 2 пука пешадије. Колонски и тежи возови већ су пребачени на правац даљег повлачења. Налазим да команданта Комбиноване дивизије са штабом не треба упућивати Књажевачком одреду, јер би био одвојен од своје дивизије“.
Стање Тимочке војске 30. октобра:
1. – Код Књажевачког одреда није било борбе, сем што је према левом пододсеку избачено само неколико зрна.
2. – Код Комбиноване дивизије I. позива по подне вођена је борба, која је овако текла: „Један непријатељски батаљон напао је са Братујевачког поља нашу чету на предњој тачци 411 и потиснуо је. На одсеку: Планиница – Оснић, непријатељ је извршио напад. На левом пододсеку овог одсека био је одбивен; на средњем одсеку заузео је Дел, а упао на положај десног пододсека и заузео 2 батерије. Против нападом повраћен је Дел и једна батерија. На одсеку: Оснић – Тимок, непријатељ је наступао од Гамзиграда ка коти 404 и 454, дејствујући једном пољском батеријом са положаја Лице. Јачина је непријатеља до два батаљона. На Ласову није било борбе, нити је непријатељ у томе правцу примећен. Бучјански одред је на положају: Беле – Зубетинац – Седлица – Вујинов гроб – Стража, где се добро држи. Бугари су ушли у једну страну села Бучја. Наша је сва артилерија одступила ка Бољевцу изузев вода брђана“.
3. – Код Крајинског одреда. Због тога, што није стигло на време наређење да одред од 1 батаљона и 2 топа остане на Кремену, он се повукао без борбе у току дана на Шарбановачки положај. Наређено му је да остане на Шарбановачком положају до даљег наређења.
Командант II. армије моли да се правац ка селу Лалинцу безусловно затвори трупама Тимочке војске, пошто је он повлачењем Књажевачког одреда остао отворен. Командант Тимочке војске издао је команданту Књажевачког одреда потребно наређење, у духу горњег захтева. У исто време Врховна команда са ОБр. 23477 наређује, да се потребан део снаге пошаље код села Белог потока да затвори правац између Књажевачког одреда и Шумадиске дивизије II. позива, која је послала: 1 ескадрон са 2 митраљеза, 1 брдским топом и 1 четом, правцем: Бели поток – Плужина – Лалинац, да ухвати везу у том правцу са Књажевачким одредом. Због честих и обилних киша ових дана, потоци и реке на правцу одступања трупа Тимочке војске нагло су надошли, и на местима испроваљивали пут и однели мостове. Командант Тимочке војске наредио је поправку мостова и путова.
д) Операције II. армије
1. – Шумадиска дивизија II. позива. Непријатељ је 30. октобра по подне снажно напао на фронт ове дивизије на десној обали Изворске реке источно од Сврљига, али је са великим губитцима одбачен на леву обалу поменуте реке.
2. – Тимочка дивизија I. позива. У јутру 30. октобра избио је непријатељски претходнички батаљон на западну ивицу Б. Паланке, а 3 батаљона и 3 пољске батерије спуштале су се друмом ка Б. Паланци. У току дана отпочела је борба на фронту ове дивизије која је трајала до ноћи. Непријатељ у јачини око 4 батаљона са 3 пољска и 1 брдском батеријом заноћио је на линији: Моклиште – Вргудинац – подножје Боговог врха. Испред Заплањског одреда, који је био на положајима североисточно од Личја за заштиту правца Б. Паланка – Личје преко Суве Планине, непријатељ се није појављивао.
3. – Свођски одред. Према десном одсеку, непријатељ је предузео напад са 3 батаљона на положаје код села Дарковца, али је контра нападом одбивен, оставивши у долини реке Власине 40 мртвих и рањених. Према левом одсеку, непријатељ је у јутру 30. октобра предузео напад на фронт и оба бока Голаша (820) северозападно од Љуберађе, предузимајући у току дана неколико јуриша, који су сви одбивени. Али, кад је отпочео обилазак преко Црног врха (1168), где су његове патроле примећене, тада је ово крило повучено на положаје код Куле (993).
4. – Јужно Моравске трупе. Власински одред. Непријатељ је напао на десни одсек овог одреда снагом од 3 батаљона и успео да заузме: Стражу – Мали Сад – Кознички рид – Кракавицу. Напад на Дренову чуку и Криви Забел одбивен је. Око 18 часова наше трупе су повратиле Мали Сад. Моравски одред. На фронту овог одреда у току 30. октобра било је затишје. Ветернички одред. Под притиском наших група, непријатељ је напустио Копиљак и одступио ка караули Црни камен. Наше трупе заузеле су положај: Копиљак – Прокопије. По причању мештана непријатељ је од карауле Св. Илија (1136) наступао све старом српско – турском границом до Копиљака, предвођен Турцима и Арнаутима из околине са намером да избије на правац ка Лебанима. На осталом делу фронта овог одреда није било ничега значајнијег.
ђ) Операције трупа Нових области
1. – Вардарска дивизија I. позива. У току ноћи 29./30. октобра, непријатељ је свом жестином отпочео напад на Кончулски теснац. 11. пешад. пук због надмоћнијих непријатељских снага повукао се у току 30. октобра ближе западном изласку Кончулског теснаца на свој раније утврђени положај. 18. пук се повукао на висину 11. пука на Биљачу кота 720. За појачање 11. пука послате су по подне 2 чете 12. пука II. позива са 2 брдска Дебанжова топа са наређењем, да се положај 11. пука (Кончулски теснац) пошто пото одржи у нашим рукама, до доласка појачања, како би га имали у нашим рукама за наше офанзивне операције. Два батаљона 2. пука III. позива су на Буковичкој планини; њихови извиђачки делови дошли су у додир са непријатељем код села Врбене. Два батаљона 12. пука II. позива налазе се на положају јужно од Гиљана, са 2 чете на десној обали Мораве. Чете су протерале непријатеља из села Орашице и Жегре и задржале косу у својој власти, а са 1 четом и 2 пољска топа на коти 525 северозападно од с. Владова. Због снажног напада на 11. пук и појаве непријатеља на Копиљаку, командант трупа Нових Области ставио је 12. пук III. позива са три пољска Дебанжова топа, који су били у саставу армиске резерве на расположење команданту Вардарске дивизије, који је наредио да ови делови код Ропотова уђу у састав дивизиске резерве. У ово време појавило се више непријатељских одељења са комитама и качацима скоро на целој северозападној падини Скопске горе, угрожавајући саобраћај путом Урошевац – Гиљане.
2. – Брегалничка дивизија I. позива. У току 30. октобра непријатељ је дејствовао артилеријом дуж целога левог крила дивизије, нападајући Стари Качаник. Према левом крилу дивизије непријатељ је своје десно крило продужио ка Бинчи Морави, поставио предстраже, отпочео утврђивање, привукао један топ из кога је дејствовао против Врбанских висова (крајњег левог крила дивизије).
3. – Моравска дивизија I. позива. Штаб дивизиски преданио је у Медвеђи 30. октобра с циљем, да командант пропусти и осмотри трупе на маршу. Трупе су маршовале до 15 часова и заноћиле 30./31. октобра у ешелону на челу код села Петриња. Пут од Медвеђе ка Туларима био је због киша веома раскаљан, пролокан и тешко савладљив како за пешадију тако и за возове.
Командант трупа Нових Области издао је у 14.50 часова командантима Брегалничке и Вардарске дивизије и команданту 12. пука III. позива, наређење ОБр. 9935 ове садржине: „По извештају команданта Вардарске дивизије I. позива једна чета 12. пука II. позива упућена 30. октобра у 4 часа у правцу села Жегре, а друга једна чета упућена у правцу села Влаштице у циљу извиђања и протеривања мањих непријатељских одељења, дошле су у додир са непријатељем на ивици села Влаштице и борба се води, при чему непријатељска артилерија дејствује са положаја код села Стубља. Чети 12. пука II. позива и једном брдском топу који су били упућени да гоне качаке, командант Вардарске дивизије I. позива наредио је, да се врате у састав резерве, а за гоњење качака упутио је ка селу Могили једну нашу комитску чету. За спречавање надирања непријатеља правцима који од Мучибабе и Сефери воде у долину Бинче Мораве и преко планине Жеговца (1190) ка Косову пољу, стављам на расположење команданту Вардарске дивизије 12. пук III. позива са 3 пољска Дебанжова топа, све из састава армиске резерве, која је под командом потпуковника Велимира Бељића са задатком да се одмах крене најкраћим правцем преко села Слатине и Пожаране, нападне непријатеља који дебушује са наведених праваца, одбаци га и заузме најпогоднији положај за осигурање комуникације Урошевац – Гиљане. Командант Вардарске дивизије I. позива примиће у свој састав 12. пук III. позива са 3 пољска Дебанжова топа и предузеће остале потребне мере да се рад и дејство 12. пука III. позива саобрази дејству чета из 12. пука II. позива, издавајући даља потребна наређења. Командант 12. пука III. позива ставиће одмах на расположење команданту Брегалничке дивизије I. позива, 2 топа 1. брзометне турске Крупове батерије и што пре доћи у везу са командантом Вардарске дивизије I. позива, од кога ће примити даље наређење, а мене обавештавати о примљеној заповести и току борбе. У селу Пожаране постоји коњичка релејна станица (8 коњаника) Брегалничке дивизије I. позива“.
Команданту Моравског дивизиског коњичког пука I. позива, који стиже ноћу 30./31. октобра у Урошевац наређено је, да 31. октобра заузме положај село Пожаране и Деваје, са кога би могао најбоље потпомагати нападе наших делова, који протерују непријатеља из села у Бинчи Морави и на тај начин да спречава непријатељско дебушовање правцима од Сефера и Мучибабе у долину Бинче Мораве. Овом пуку стављено је у задатак да одржава везу између Вардарске и Брегалничке дивизије; да извиди правце: с. Бинач – Караула Студена; Бинач – Брнезово; Гњилане – Сефери; Гњилане – Мучибаба, као и савезне правце између ових праваца за пролаз свих родова војске и да сузбија непријатеља на правцима извиђања и одржава са њиме додир.
е) Операције трупа Битољске дивизиске области
1. – Тетовски одред: Лева колона (1. батаљон 13. пука са 2 брдска топа) кретала се ноћу 29./30. октобра од Гостивара друмом ка Тетову и 30. октобра око 6 часова стигла код села Лешак, где је дат одмор, јер су трупе биле јако заморене, а требало је кретати се даље преко села Доброште, да се што пре заузме положај на Рогачу и тиме огарантује правац: Качаник – Тетово. За време овог одмора, који је имао трајати 2 часа, непријатељ се приближавао ка с. Лешак и око 7 часова напао је изненада на предње делове, који су се одмах развили, а затим је и цео одред одмах заузео положај испред с. Лешак. Непријатељ је заустављен јаком ватром. Настала је огорчена борба, у којој је било веома критичних момената. Али благодарећи великој отпорности наших војника и умешности наших официра, као и добивеном појачању од 1 чете из Тетова, непријатељ је натеран на повлачење. Извршено је гоњење непријатеља у правцу с. Слатине, а кад је наступио мрак, лева колона (1. батаљон 13. пука) застала је на положају између с. Теарци и с. Слатине, где је и заноћила. Од заробљеника сазнало се, да су у овој борби учествовали делови непријатељског 11. пешад. пука 3. дивизије. Десна колона (3. батаљон 13. пука са 2 брдска топа), кретала се ноћу 29./30. октобра, од Гостивара десном обалом Вардара у циљу да преко с. Милетине избије што пре код Грумшина и заштити Тетово на правцу од Скопља. Ова колона кретала се само до с. Милетина, где је заноћила 29./30. и тек 30. октобра у 7 часова кренула ка Грумшину где је стигла око 14 часова, дошавши у везу са трупама Тетовске посаде.
2. – Вардарски одред. Због ситуације, створене непријатељским нападом у току 29. октобра, а нарочито успесима непријатељске колоне која је била управила своје нападе од к. 965 и к. 650, и која је била већ дубоко зашла у бок и претила да овом одреду потпуно пресече друм Велес – Прилеп и одред доведе до безизлазне ситуације, командант одреда одлучио се да своје трупе у току ноћи 29./30. октобра тајно извлачи и упућује на ново изабрани положај Присат на Бабуни, у вези са заштитничким положајем у теснацу код с. Извора. Командант Битољске дивизиске области са ОБр. 3739 од 30. октобра у 20.15 часова наредио је, да заштитница одреда брани што дуже линију: Рахов дол – Руен – Припор, одржавајући везу преко манастира Чичева са савезничким трупама код Градског, а западно преко Мокрена и Папрадишта са трупама код Порте и села Вира. Да се код Папрадишта одреди нарочито одељење за везу лево и десно и затварање тога правца. Са осталим делом снаге, да се поседну положаји на линији: Преслоп -Попадија – Свињска главица и даље до пута који води из села Грабовника за село Десово. Препоручује енергично извиђање непријатеља и скреће пажњу на сигурност бокова. Одбрана има да буде упорна за добитак времена у циљу прелаза у напад. Сва осигурања и везе имају се постићи и извршити до зоре.