г) Операције Тимочке војске
1. – Крајински одред. Командант Тимочке војске са ОБр. 709 наредио је команданту Крајинског одреда, да у току 31. октобра заузме положаје на левој и десној обали Тимока за непосредну одбрану Бољевца, те да својим распоредом обезбеди леви бок Комбиноване дивизије, кад се ова буде повукла са садашњих положаја на другу линију источно од Бољевца. Према овоме командант одреда наредио је: 13. пук III. позива остаје и даље на досадањем десном одсеку положаја на десној обали Злотске реке с тим, да обезбеди још и пут Злот – Подгорац. 14. пук III. позива повлачи се са досадањег левог одсека положаја на десној обали Злотске реке у резерву на Боговинску косу. 3. пук III. позива, који је био у резерви, упућен је да поседне положај Влашки знак (404) јужно од Валакоње са задатком, да штити леви бок Комбиноване дивизије и да брани Бољевац. Због повлачења Комбиноване дивизије I. позива на другу одбранбену линију источно од Бољевца, командант Крајинског одреда био је у вече 31. октобра пројектовао ове покрете: 3. пук III. позива остаје на Влашком знаку до извршења добивеног задатка, а потом се повлачи преко Бољевца на Горун – Лобода; 14. пук III. позива повлачи се истим правцем и на исти положај, а 13. пук III. позива остаје на досадањим положајима, док Комбинована дивизија I. позива држи другу одбранбену линију, а потом се повлачи левом обалом Тимока и долази на Порумбу и Говедарско брдо са задатком, да брани правац ка Кривом Виру. Од команданта II. армије добивен је 31. октобра овај извештај: „Шумадиска дивизија II. позива за заштиту свог левог бока упутила је 1 чету, 1 ескадрон, 1 брдски топ и 2 митраљеза на положај северно од с. Плужине. Веза са десним крилом Књажевачког одреда на Боговом Гувну ухваћена је“.
2. – Комбинована дивизија I. позива. На фронту ове дивизије борба је трајала у току целог дана. Сви напади непријатеља, извођени густим редовима и потпомагани ватром из многих батерија и великог броја митраљеза, одбивени су. Нарочито је јако непријатељ нападао одсеке од Планинице до Тимока, где се једино највећом енергијом и храброшћу наших трупа могло одолети овим нападима. Пошто је ситуација на бојишту неминовно захтевала благовремено извлачење из борбе, због пробоја непријатеља код коте 425 јужно од Дела, где је при овим нападима изгубљена 9. брзометна батерија, то је наређено трупама ове дивизије, да се од 18 часова почну повлачити на линију: Мечији Вис – Стрињак – В. Јежевица – Букова глава – Папас поље – Тимок, где ће се организовати нова упорна одбрана. Бучјански одред добио је наређење да се повуче на линију: Крстатац – Слемен – Влашко пољски врх – Влашки дел. Дводневни бој код Планинице завршен је са огромним непријатељским губитцима, али и наши су губитци велики. Непријатељ је нападао са 4 пешадиска пука и 2. и 12. артилериским пуком и то са 2 пука на одсек Планиница – Оснић, а један пук јужно од Планинице. Командант Тимочке војске са ОБр. 726 од 31. октобра наредио је команданту Комбиноване дивизије I. позива, да на линији Мечији вис – Јежевица – Тимок, на коју се повукао, организује упорну одбрану пошто је потребно, да се Параћин што дуже обезбеди за пролаз III. армије, која ће остати на својим досадањим положајима још неколико дана.
3. – Књажевачки одред. На фронту овог одреда дан је прошао на миру. Коњичке официрске патроле, које су ухватиле везу са трупама Шумадиске дивизије II. позива, извештавају да непријатеља нема ближе од с. Бели Поток.
д) Операције II. армије
1. – Шумадиска дивизија II. позива бранила је одсек од Нишаве до Сврљишке клисуре северно од Сврљига држећи главном снагом линију: с. Бело Иње – Тројица – Равниште – Станков врх -Миловски врх. Са 1 ескадроном и 2 митраљеза затвара Сврљишку (Нишевачку) клисуру и одржава везу са Књажевачким одредом, а са једним одредом (Гуљанским) од 2 батаљона 11. пука, 2 митраљеза и 1 брдског топа брани Плеш (1264). Дивизија је у току 31. октобра водила борбу на целом фронту. Сви непријатељски напори да дивизију потисне осујећени су.
2. – Тимочка дивизија I. позива бранила је одсек од Суве планине до Нишаве, држећи главном снагом линију: Соколов Камен – Ветанска чука – Вучји дел – Нишава. На предњем – Шпајском -положају на десној обали Црвене реке било је 3 батаљона 14. пука са 1 батеријом. Заплањски одред (1 батаљон 15. пука) држао је положај Градиште на правцу: Космовац – Сопотница. Овога дана (31. октобра) непријатељ је предузео напад на 14. пешадиски пук на Шпајском положају. Три непријатељска напада на лево крило ових положаја одбивени су. Непријатељ је заноћио у теснацу између Суве планине и Нишаве. Командант дивизије наредио је команданту пука да непријатеља сутра (1. новембра) у јутру нападне целом снагом.
3. – Свођски одред, држао је одсек: Бавањска глава – Чука (765) – Цртово – Бучинска глава -Модростенски дел – Боголица – Голаш. На левом крилу овог одреда вођена је у току 31. октобра јака борба. Одред је успео да се одржи на својим положајима.
4. – Јужно Моравске трупе (штаб у Владичином Хану) држе фронт између реке Ветернице и Градске реке и то: Моравски одред између р. Ветерничке и Масуричке реке у овом распореду: 3 батаљона, 3 ескадрона и 8 топова од Ветернице до Јужне Мораве на левој обали Стубаљске и Јовачке реке; 7 батаљона и 8 топова од Мораве до Масуричке реке на десној обали Јелашничке реке; 1 ескадрон са 1 четом и 1 митраљезом у долини Мораве код с. Лепенице. Власински одред између Масуричке и Градске реке са 9 батаљона и 14 топова држи линију положаја: Стрешер -Кушљин гроб – Мали врх – Грамада – Клинчарица. На фронту Јужно Моравских трупа непријатељ је нападао на предње делове Влаинске карауле до Грамаде, али без успеха.
Овога дана (31. октобра) командант II. армије добио је наређење Врховне команде ОБр. 23538 ове садржине: „Ако се будете морали повући на Мрамор, а прилике не буду друкчије захтевале, задржаћете се на Мрамору све дотле, док се Тимочка војска и III. армија не повуку на Прокупље. Кад се ово изврши, II. армија ће се пребацити на раније одређени јој правац: Лебане – Медвеђа – Приштина“. По пријему овог наређења командант II. армије са ОБр. 9599 тражио је од Врховне команде ово објашњење:
1. Којим ће се правцем повлачити Тимочка војска и III. армија?
2. Где ће и коме ће упутити своју градску артилерију, пошто се правцем преко Лебана не може пребацити у Приштину?
3. Шта да се ради са убојном и профијантском спремом, која је евакуисана из Ниша у Прокупље?
4. Хоће ли се Прокупље бранити и које ће га трупе бранити?
На ова питања Врховна команда под ОБр. 23554 одговорила је овако: „По вашим питањима ОБр. 9599 извештавам:
1. Тимочка војска повлачиће се постепено на Мердаре а III. армија на Преполац.
2. Градску и тешку артилерију упутите преко Прокупља у Приштину.
3. Убојну и профијантску спрему евакуишите из Прокупља у Приштину.
4. Прокупље се намерава бранити Тимочком војском и III. армијом“.
ђ) Операције трупа Нових области
Командант трупа Нових Области 31. октобра у 6 часова издао је команданту Моравског дивизиског коњичког пука I. позива, команданту Вардарске и Брегалничке дивизије I. позива наређење ОБр. 9952 ове садржине:
„У току 30. октобра непријатељ је рекогносцирао на фронту Брегалничке дивизије I. позива, која држи линију: Брод – Алијас – караула Калдерн – кота 523 – Белиградче, са 1 пољским Дебанжовим топом и 40 бораца на безименом ћувику источно од слова „е“ у натпису Белиградче. Непријатељ је према Брегалничкој дивизији I. позива у току 30. октобра по подне продужио своје десно крило ка Биначкој Морави, поставио предстраже и отпочео утврђивање, а око подне привукао 1 топ из кога је дејствовао против левог одсека – Врбанских висова. У току 28. и 29. октобра појавила су се непријатељска одељења са Арнаутима – качацима око с. Врбавце и Витине. За уништење ових, била је упућена 1 чета 12. пука II. позива и 1 брзометни брдски топ, који су 29. октобра имали борбу са јачим непријатељским деловима. У току 30. октобра чета 12. пука II. позива са брдским топом враћена је, а за гоњење качака и непријатељских одељења остала је код с. Могила наша комитска чета (20 бораца). Од чете обвезника Ибарског комбинованог батаљона (130 бораца), која је 29. октобра по подне пошла из села Каменоглаве преко Слатине ка с. Витини, да садејствује чети 12. пука и брдском топу, још нисам добио извештај докле је доспела у току 29. и 30. октобра. Непријатељске делове, који су у току 29. октобра избили на линију: Влаштица – Жегра и које је потпомагала непријатељска артилерија са положаја негде око с. Стубле, протерале су из поменутих села наше две чете 12. пука II. позива и косе су остале у нашим рукама. Извиђањем које је вршено у току 29. октобра, утврђено је, да се на прелазима код Сефери и Мучибабе налазе непријатељски пешадиски пукови са артилеријом.
Извиђачки делови 2. пука III. позива (главнина пука код села Буковице) у току 30. октобра наишли су на непријатеља код села Врбена, одакле их је непријатељ тукао и артилериском ватром источио од села Врбени. Водови су остали у контакту са непријатељем. Командант Вардарске дивизије I. позива упутио је 30. октобра по подне 1 чету 12. пука II. позива на коту 525 са 2 пољска Дебанжова топа, где се поменута чета интензивно утврђује. 12. пук III. позива, који је 30. октобра по подне стављен на расположење команданту Вардарске дивизије I. позива, упућен је у леву дивизиску резерву код села Ропотова. Моравски дивизиски коњички пук I. позива има за задатак, да се 1. новембра у 7 часова крене правцем Урошевац – Пожаране – Гиљане и да се постави на просторији између села Пожаране н села Дебаје на најудобнијем положају, са кога може најбоље потпомагати нападе наших делова у циљу протеривања непријатељских делова из села, у којима су се појавили у Бинчи Морави и на тај начин штитити и спречити непријатељу дебушовање правцем од Сефери и Мучибабе ка Бинчи Морави и преко планине Жеговца (к. 1190) ка Косову пољу, одржавати везу између Вардарске дивизије I. позива (штаб Гиљане) и Брегалничке дивизије I. позива (штаб југозападно од Старог Качаника) и извидети правце: село Бинач – караула Студена; село Бинач – село Врнезево; Гиљане – Сефери и Гиљане -Мучибаба и непријатеља сузбити на томе правцу, докле се год може, одржавајући додир са непријатељем. Командант Моравског дивизиског коњичког пука послаће ми извешћа о пролазности путова за све родове војске на правцима, којима је наређено извиђање и попречним путовима, који везују ове правце. Командант Моравског дивизиског коњичког пука одржаваће везу са овом командом и командантима Брегалничке и Вардарске дивизије I. позива, којима слати извешћа најбржим начином. На правцу Урошевац – Гиљане налазе се жандармериске пешадиске релејне станице од по 3 жандарма и обвезника и 1 коњичка жандармериска релејна станица у Пожаране (8 коњаника)“.
Командант трупа Нових Области истог дана издао је својим оперативним јединицама наређење ОБр. 9946 у овоме: „Врховна команда са ОБр. 23441 доставила је ово: „По извештају нашег војног изасланика у Паризу од 21. октобра ђенералу Сарају наређено је, да са својим трупама наступа ка Велесу. Укупна француска снага, која је имала да се искрца у Солуну до 1. новембра, износи до 65.000 људи“. Изволеће командант предње примити знању, а командант Битољске дивизиске области ступиће у везу са ђенералом Сарајом и операције потчињених му одреда саображавати раду француске армије.
1. – Брегалничка дивизија I. позива држи Качанички теснац на фронту Алијас – Стари Качаник – Белиградче. У своме саставу има 3., 16. и 20. кадровски пук и 2 батаљона 2. пука II. позива. Непријатељ је нападао леви одсек и дошао на 150 – 200 метара, али је свуда одбивен са великим губитцима и повукао се у вече на коту 1270.
2. – Вардарска дивизија I. позива: 18. кадровски пук држи коту 720 северно од Мечије главе, а 11. кадровски пук Дуплицу. Према овим пуковима непријатељ није показивао нарочиту активност. Извиђачке чете 12. пука II. позива дошле су близу Сеферског прелаза, где су тучене артилериском ватром. У циљу тачног констатовања шта се налази на Мучибаби, упућена је овог дана 1 чета са 1 брдским топом преко с. Угљара и Липничке косе да извиди десно крило Мучибабе и оцени непријатељску снагу; 12. пук III. позива дошао је ноћу између 31. октобра и 1. новембра у Гиљане, а 1. новембра одмаршоваће на положај код села Ропотова у састав дивизиске резерве.
3. – Моравски дивизиски коњички пук I. позива дошао је пре подне у везу са Брегалничком дивизијом I. позива. Ескадрон са 2 митраљеза на положају јужно од Биначе са једном комитском четом спречава наступање непријатеља тим правцем и осигурава лево крило Брегалничке дивизије, а ескадрон са 2 митраљеза налази се између Клокота и Радивојца. По исказима заробљеника могло се утврдити, да су против Вардарске дивизије I. позива дејствовали ови пукови: 32., 45. и 46. а против Брегалничке дивизије I. позива 11., 24. и 25. из састава 3. Балканске дивизије.
4. – Моравска дивизија I. позива. Штаб дивизиски кренуо се из Медвеђе у 7 часова и стигао је у Приштину у 17 часова. Пешадиски пукови овога дана заноћили су на Лисици. Од 3. и 16. пешадиског пука по 1 батаљон дат је 1. и 2. дивизиону да олакшају извлачење батерија на Лисицу. Батерије 1. дивизиона са огромним напорима успеле су да се од подне до мрака извуку само до села Медевца, јер је земљиште било толико мочварно да су возови пропадали до главчина и једва су се извлачили из дубоког блата. Батерије 2. дивизиона су такође продужиле марш и то 6. батерија на челу до 23 часа успела је да се извуче до наспрам с. Губавца; 5. батерија је целе ноћи извлачила возове и успела да се помери од Тулара ка Лисици за 2 – 3 км; 4. батерија је заноћила у Туларима. Остале јединице заноћиле су на простору од Тулара до Медвеђе.
5. – Трупе под командом команданта Битољске дивизиске области. Вардарски одред. Наређење команданта Битољске дивизиске области ОБр. 3741 од 31. октобра није извршено. Батаљони и заштитнице са положаја Руен, Рановдол и Припар, повукли су се у јутру 1. новембра и посели положај непосредно испред Абди Пашиног Хана без притиска непријатељског. Остали делови нису имали везе међу собом. Према овоме улаз у теснац напуштен је без борбе. Непријатељ је у току 1. новембра вршио наступање и задржан је у Бабунском теснацу. Наши предњи делови држе Попадију – Свињичку главу, а главна снага је на линији: Никодим – Мукош, са бочним осигурањима на Мрзену – Преслопу, код Папрадишта и на правцу ка Десову, а са једним батаљоном на правцу Јалбочиште – Бегова главица. Поречки одред (300 обвезника) у висини Самокова. Тетовски одред:
1. – Лева колона. Батаљон на правцу ка Качанику продужио је гоњење и заузео линију Беловиште – Јегуновце. У борбама 31. октобра и 1. новембра учествовала је од стране непријатеља 1 чета 11. пука са око 500 Арнаута – качака, који су дошли у Тетово, да га заузму и поседну.
2. – Десна колона водила је борбу код Грумшина. Видећи да непријатељ намерава обухват десног крила, командант колоне повукао је своје трупе на излаз из теснаца код Жељиног моста на Вардару у циљу да обезбеди Тетово. Командант Тетовског одреда упутио је 1 чету из Тетова за појачање са наређењем, да још у току ноћи протера непријатеља са Вардара, а затим да заузме Грумшинске положаје.