а) Операције III. аустро – немачке армије
1. – Дејство 19. аустриског корпуса. У току дана 31. октобра дошло се до сазнања, да Срби не воде своје операције тако да би дошло до одсудне битке код Крагујевца. Правац наступања одреда ђенерала Сорсића међутим био је већ уперен ка боку и позадини очекиваног новог српског фронта, чије је лево крило требало да буде код Чачка. Због рђавог материјалног стања, 19. корпус, који је био упућен ка Чачку, није могао извршити наређење команданта армије да се тамо одмах истури једна бригада. Да би се задовољио важан оперативни захтев, према коме је требало што пре заузети непорушене мостове код Чачка, комбинована су од изабраног људства 10. и 17. бригаде два батаљона, који су истурени на Јелен и Кобилу. Батаљону на Кобили придата је једна брдска батерија бригаде Шварца. Оба батаљона добили су задатак да 1. новембра заузму Чачак и да тамо реквиришу храну. Команданту 10. брдске бригаде ђенералмајору Дрофиу наређено је, да 1. новембра појача поменуте батаљоне са још 2 батаљона и са својом брдском артилеријом.
Командант 19. корпуса, због повољног резултата реквизиције у Горњем Милановцу, предузео је мало енергичнија дејства. Командант 53. дивизије, међутим, упутио је у Горњи Милановац сем 20. брдске бригаде, још и 21. брдску бригаду ма да је њихов размештај тамо био отежан, због ранијег доласка немачких трупа; 17. брдска бригада дошла је главнином на простор: Ман. Савиња – Кобила – Крвавац: њен истурени одред пуковника Холиа избио је до Милићевца. 10. брдска бригада, у духу раније издате диспозиције, стигла је на простор: Механа – раскрсница путова југоисточно од Теочина. Одред који је био додељен из бригаде пуковника Франца (мајор Војнић: 2 батаљона и ½ пољске батерије) заноћио је у Брезни. Бригада ђенералмајора Шварца, према диспозицији, била је на простору: Дренова, а 205. бригада код Цугуља.
У 16 час. питао је командант 19. корпуса команданта 63. дивизије, да ли резултат реквизиције у Горњем Милановцу дозвољава, да се 20. бригада упути ка Чачку. У Горњем Милановцу било је реквирисано 300 комада стоке за клање; 30.000 кгр. жита и мања количина варива. Командант 53. дивизије известио је, да је упућивање 20. бригаде ка Чачку могуће. Но правац за наступање бригаде био је затворен. Пред фронтом предњих делова бригаде на Стражевици 557 и Илијаку 485 биле су још слабе српске заштитнице (око 1 чете и 2 топа). Даље према истоку на линији: Велики Вујан – Јасике 705, налазила су се 2 српска батаљона на утврђеним положајима.
У 21.45 час. саопштио је командант 19. корпуса команданту 10. брдске бригаде „Да би из разлога сигурности“ било важно да цела 10. брдска бригада маршује ка Чачку. У исто време питао је, да ли материјално стање то дозвољава. Извиђачка одељења 10. брдске бригаде и бригаде Шварца, која су била упућена ка Чачку констатовала су, у току 31. октобра, да се на Вујаку налазе 2 – 3 српске чете и да су висови: Дробњачко брдо 386 – 312 – 268 и даље гребен према истоку поседнути слабијим снагама. На потоку Чемерници биле су српске патроле. На основи ових извештаја командант 10. брдске бригаде у 22.30 часова известио је, да ће 1. новембра кренути бригаду ка Чачку. На Јелену био је већ истурен један батаљон. Командант бригаде намерава упутити 2 батаљона и 3 брдске хаубице друмом преко Васкове главе – Јелен; а 2 батаљона са једном брдском хаубицом и 3 митраљеска одељења од Кремена у југозападном правцу до Прањана 416 и даље преко Стражаре 607. Наступање је било замишљено у виду обухвата левога крила српских положаја јужно од Чемернице. Командант 19. корпуса одобрио је у 23.15 час. диспозицију команданта бригаде за 1. новембар и наредио је 20. брдској бригади, да она при свом наступању ка Чачку упути један батаљон преко Зелене баре са задатком, да штити леви бок 10. брдске бригаде. 17. бригади наредио је, да деловима дејствује ка боку и позадини српских положаја на линији: Стражевица 557 – Илијак 485. Према изложеном, једна трећина 19. корпуса била је истурена ка Чачку, и ако је постојала немогућност дотурања хране из позадине, једино у нади, да ће резултат реквизиције у Чачку и у селима богате Моравске долине бити још бољи, него што је био у Горњем Милановцу.
У току 31. октобра, према исказу заробљених војника, пред фронтом 19. корпуса биле су ове српске снаге: Соколска бригада: 1. и 4. батаљон 5. пука III. позива, 2. батаљон 6. пука III. позива и 2 позициске батерије; 1. и 3. батаљон 6. пука III. позива; 4 батаљона 9. пука II. позива.
У 22.15 час. примио је командант 19. корпуса овако наређење III. армиске команде: „Сви корпуси ће нападати и енергично гонити“. Овакво наређење издала је команда армиске групе команданту III. армије 31. октобра по подне, чим је XI. армија известила да се Срби повлаче. У ово време главнина III. армије (22. и 8. корпус) већ је била отпочела гоњење Срба.
2. – Дејство 22. резервног немачког корпуса. У току 31. октобра, 26. дивизија заузела је висове: Запис до Равног брда. Пред њом су биле само слабе српске снаге. Позади ње наступала је 88. бригада ка селу Доња Црнућа, како би се могла наслонити на 44. резервну дивизију, која је у подне била отпочела наступање од Голог брда у правцу ка Кнежевцу и која је до ноћи била стигла до друма јужно од тога места. У исто време, 43. резервна дивизија кренула се од линије: Божурова главица, јужно од Орнице, и са својим предњим деловима избила до друма: Жуто поље – северни излаз Кутлова.
3. – Дејство 8. аустриског корпуса. У току 31. октобра, 59. пешадиска дивизија имала је да после 9 часова наступа од линије: кота 650 – Лупоглав – Студена вода. Њена 18. брдска бригада, која је наступала преко Студене воде заузела је у 10 часова гребен 490 – 428. Српска стражарска одељења, која су у јутру још била на томе положају, повукла су се на Видровачку главу, где је била српска снага око једног батаљона. Из рејона јужно од Ковионице и Градине 412, дејствовала је српска артилерија против трупа 59. дивизије, те је 18. брдска бригада чекала на линији: 490 – 428, док 9. брдска бригада не дође на исту висину. Ова бригада отпочела је наступање један час доцније и имала је да пређе тешко земљиште, тако да је стигла на линију: Врбица – Мировић тек око подне. Дивизиска команда наредила је у 21.55 часова, да се наступање продужи овако: 18. брдска бригада да заузме гребен Видровачка глава; 9. брдска бригада да дође западно на исту висину. Али кад је 9. бригада јавила да се немачке трупе крећу дуж друма ка Магарећем брду, у рејону 8. корпуса, командант ове бригаде добио је наређење, да упути на простор између 18. брдске бригаде и левог крила 43. резервне дивизије потребан део трупа у циљу везе, а са остатком да се креће источно од Клисурског потока за 18. брдском бригадом. На тај начин 9. брдска бригада заноћила је у другој линији на простору Мировић и јужно од тога места. 18. брдска бригада стигла је у 16.30 часова на Видровачку главицу. Вис Лак и гребен југозападио, куда су требале да дођу њене предње трупе, био је још у рукама српске заштитнице.
57. дивизија отпочела је 31. октобра у 7 часова наступање ка Пајазитову – Рајцу – Дебељаку. Имајући пред собом само слабе патроле, 6. брдска бригада стигла је још пре подне до линије: црква села Лужнице – Пајазитово. На тој линији успоставила је везу са 59. дивизијом. Лево крило 2. брдске бригаде, која је до 10 часова била избила до линије Петровац – Дебељак, продужило је наступање до школе 325, где је један српски батаљон са 2 топа бранио добро уређену ослону тачку, која је у 11.30 часова заузета. Бригада је затим гонила до линије: Опорница – 245 јужно од Шљивовца. 6. бригада у току овог дана по подне заузела је празнину између 2. бригаде и 59. пешадиске дивизије и посела линију: Товарница – Градина.
4. – Дејство одреда ђенерала Сорсића. У току 31. октобра постигнуто је ово: Заштитни делови западно од главне колоне: Ободњик и Црни врх. Главна колона: Пуковник Хаузер, Брајковићи; ђенерал Шис, Скакавци – Ражане; ђенерал Штрајт, северни део села: Ражане – Мрчићи. Споредна колона: Одред пуковника Франца са главнином, село Љутице, а 1 батаљон, Гојна Гора (723). Извиђачки делови заробили су 31. октобра 4 војника, који су изјавили, да је њихов пук (4. пук III. позива) упућен ка Чачку, од прилике на простору око Марковице. На основи новог наређења, које је командант одреда у духу директиве команданта III. армије од 30. октобра добио тј. „Да се на место ка Ужицу крене ка линији: Пожега – Видова, у циљу наслона на 19. корпус“, ђенерал Сорсић наредио је за 1. новембар ово:
Да се две западне слабе споредне колоне уједине на простору: Дубци – Буар. Главна колона: Пуковник Хаузер да стигне на простор 2 км. северозападно од Беле Цркве; ђенерал Шис на гребен Црнокосе, а ђенерал Штрајт у Косјерић. Споредна колона: Пуковник Франц, да маршује до линије: Брезјаци – Мађер.
Да би се стање целог одреда ђенерала Сорсића тачније утврдило потребно је навести, да је 31. октобра први воз са муницијом стигао у Ваљево. Зимска одећа, коју су трупе жудно очекивале, била је још далеко у позадини. Један шлеп на којем је тај материјал био укрцан стигао је у ово време јужно од Шапца, затим је упућен ка Забрежју. У даљем току требало је робу тек прекрцавати и транспортовати железницом до Ваљева.
5. – Дејство 62. аустриске дивизије. И поред неуспелих контра напада у току ноћи 30./31. октобра, Црногорци нису попуштали. У јутру 31. октобра извршили су напад на гребен западно од Пољанице и успели да потисну један ландштурмски батаљон и да заплене један митраљез. Али, увођењем бригадне резерве у борбу стање је до 7.30 часова било поправљено, а поред тога заузет је вис кота 942. Овим успехом напад аустроугарских трупа достигао је свој врхунац. И ако су се Црногорци још у јутру 31. октобра спремили, да са правца Вихре обухвате десни бок 9. ландштурмске бригаде, пуковник Шпидлер надао се да ће до доласка наговештеног појачања (два батаљона тврђавске бригаде) моћи одржати положаје, које је 9. ландштурмска бригада била заузела. Он је молио да се то појачање упути преко Сухе горе. Поред тога, наређено је да делови тврђавске бригаде под командом пуковника Ходуле наступају преко Лазе – Кобиље главе ка Вихри. Помоћ је стигла доцкан. Одред, који је био упућен на Кобилу, прешао је простор северно од Дринског 579 тек око подне. У ово време пак, 9. ландштурмска бригада била је већ у повлачењу. Од 29. октобра трупе су добивале само половину хране; због тако слабог храњења и вишедневних борби оне су биле изнурене; због надмоћнијег, у току пре подне, извршеног црногорског напада, оне су биле принуђене да напусте Пољаницу, изгубивши том приликом 4 топа. На хитну молбу да се тај губитак надокнади, командант III. армије наредио је да се брдска батерија, која је била одређена за 19. корпус и упућена у Земун, крене ка Рогатици у састав 62. дивизије. Сем 5 чета, које су морале да остану у Вишеградском мостобрану, јер је њихова комора била још западно од Дрине, командант 62. дивизије упутио је све снаге, које је још имао на расположењу ка Сухој гори с намером, да првенствено одржи линију: Дринско – Кобила – Калуђер (југоисточно од Црног врха). Ову намеру командант дивизије није могао реализовати; шта више био је принуђен да нареди да се трупе повуку до линије: висови код села Дринског – Суха гора – јужно од Добруна – Орлиња 872. У току 31. октобра успело се код Вишеграда успоставити боља веза преко Дрине. И поред бујности Дрине пошло је за руком да се, помоћу везаних понтона, пребаци неколико одељења за попуну трупа и нешто коморе. Извештај, да ће бригада пуковника Зубера стићи по ешелонима у времену од 3. – 5. новембра, давао је поред неповољног стања дивизије, јак подстрек за хитно продужење покушаја, како би се могао направити летећи мост.
б) Операције XI. немачке армије
У току 31. октобра продужено је наступање. На фронту западно од Мораве: Слаби делови српских трупа потиснути су преко Лепенице. Српске трупе су у повлачењу ка линији главних положаја: Десна обала реке Осанице – Бабин гроб – Дрењак – Лисин Лаз – Жежељ – Кукове Липе. На фронту источно од реке Мораве. Продужен је напад на главну линију српских положаја: Вел. Поповић – Игриште – Тривуново брдо – Радошин. После упорне борбе, заузето је до ноћи Тривуново брдо.
в) Операције I. бугарске армије
6. дивизија, после упорног боја, вођеног целог дана 31. октобра, избила је са 1. и 2. бригадом пред вече на линију: к. 454 – с. Оснић – с. Планиница – с. Врбовац. У току овог дана 3. бригада кретала се ка Књажевцу. 8. дивизија, заузела је под борбом линију: к. 563 западно од с. Бучје – к. 756 – вис западно од с. Церовца – вис западно од Шуман Топла. 9. дивизија, припремила се у току 31. октобра за напад на положаје код Сврљига. Њена артилерија, због рђавог времена и магле била је изостала. 1. дивизија, под борбом заузела је вис код с. Врандел и коту 850 јужно од истог села. Њена левокрилна бригада водила је борбу нападајући на коту 650 северно од Модре стене и на коту 972 јужно. Операције на планинском земљишту отежавала је киша и магла.
г) Операције одреда ђенерала Рибарова
Одред ђенерала Рибарова добио је наређење да наступа низ реку Јужну Мораву и Ветерницу ка Лесковцу.
д) Операције II. бугарске армије
На Гиљанском фронту. Нападнуте су српске трупе на положајима северно и западно од Бујановца и потиснуте у правцу Гиљана, тако, да су делови 2. бригаде 5. бугарске дивизије избили на линију: к. 720 – с. Добросим – с. Жегра. На Качаничком фронту. Ситуација је непромењена. На Вардарском фронту. 7. бугарска дивизија са коњичком дивизијом гони српске трупе на десној обали Вардара. Делови бригаде пуковника Писимова, са 1 ескадроном водили су пешадиску борбу код Свињичке главе до касно у ноћ. Бугарске трупе заузеле су станицу Градско и мост на Црној реци. Овог дана (31. октобра) командант 7. дивизије наредио је:
1) Да бригада пуковника Писимова заузме Свињичку главу и у исто време да организује за одбрану леву обалу Црне реке од станице Градско до к. 1008 и да предузме мере за утврђивање висова на левој обали Вардара од Велеса до ушћа Брегалнице.
2) Да бригада пуковника Бурнова организује за одбрану линију од ушћа Брегалнице па преко висова Енеш Оба – Кара Хоџали – Серла планина, а у исто време да буде готова за дејство на десној обали Вардара у правцу: Неготин – Кавадар.
3) Да 1 батаљон из 11. дивизије заузме важан правац: Вериге – Градац планина – Копчевска планина.
4) Да пуковник Протогеров са 5 батаљона 3. бригаде 11. дивизије буде на расположењу команданта 7. дивизије у Штипу.
Напомена. Од 11. дивизије 1. и 3. бригада је у Штипу а 2. бригада у Куманову.