а) Операције I. армије
1. – Дејство Ужичког одреда. Командант одреда наредио је да се у току ноћи 3./4. новембра трупе повуку на линију: Црна Стена – Јежевица – Вис – Жаочани – Слатина, коју је у току 4. новембра поседао. Одред под командом команданта 7. пешад. пука II. позива, који се повукао на положаје испред Слатине, водио је у току 4. новембра борбу. Непријатељ је тежио да долином Мораве запрети боку и позадини овог одреда, али у томе није успео. Око 16 часова командант Ужичког одреда добио је наређење од команданта армије, да се у духу директиве од 3. новембра повлачи на линију: Јастребар – Ранков гроб, а 7. пук II. позива са 2 брзометна топа, да иде у састав своје дивизије. Командант 7. пешад. пука II. позива одмах је отпочео покрет, повлачећи собом и позициске батерије, које је затим оставио на положају: Ранков гроб – Чукар под заштитом коњичког вода, дела Црногораца и 1 батаљона 2. прекобројног пука III. позива, док не стигне Ужички одред на ову линију. Према фронту 1. батаљона 2. прекобројног пука III. позива који је био на положају: Буковица – вис северозападно од Ивањице, непријатељ је дошао око 10 часова у Ариље и напао једну чету тога батаљона, која је била деташована на Градини, али је одбивен.
2. – Дејство Дринске и Дунавске дивизије II. позива. У току ноћи 3./4. новембра све трупе ових дивизија извучене су из додира са непријатељем и у зору 4. новембра продужиле покрет у циљу пребацивања на одређене положаје на десној обали Мораве. До ноћи 4. новембра, главнина Дринске дивизије II. позива пребачена је на десну обалу Мораве, оставивши заштитничке делове на линији: Борча – Чемерица – Шумарица. Исто тако и главнина Дунавске дивизије II. позива пребачена је на десну обалу Мораве, оставивши заштитнице код Милочаја. Командант II. армије, добивши у току 4. новембра од команданта Ужичког одреда извештај, да су правцем од Буђевачке Јелице ка Црној Стени опажени јаки непријатељски делови, а овај правац је био осетљив у погледу одбране северног улаза у Ибарску клисуру, наредио је команданту Дунавске дивизије II. позива, да 5. новембра рано у јутру упути 6. пук III. позива вододелницом између Врдилске и Лопатичке реке ка селу Врановцу (630), где да се стави под команду команданта Ужичког одреда. Са пуком да упути и 1 вод коњице из састава Соколске бригаде у циљу извиђачке службе. Око 20 часова 4. новембра, Ибар је нагло надошао и однео мост код Јанока. Сва грађа задржала се на ледолому Ибарског моста код Краљева. Предузете су мере, да се нови мост подигне и да се грађа од старог моста пренесе натраг.
б) Операције трупа Одбране Београда
Командант трупа Одбране Београда добио је од команданта I. армије 4. новембра у 8 часова извештај да је, због јаког непријатељског притиска на Дринску дивизију II. позива са западне стране, наредио да се главнине и Дунавске и Дринске дивизије II. позива пребаце на десну обалу Западне Мораве с тим, да оставе јаке заштитнице на линији: с. Лађевац – с. Витковац и даље на исток. У исто време добивен је извештај, да Дринска дивизија II. позива држи од јутра 4. новембра заштитницама линију: Ђула – Брзак, а да главнина ове дивизије полази у 7.30 часова од Годачице ка Камиџору. По пријему ових извештаја командант трупа Одбране Београда издао је заповест ОБр. 4940 у овоме: „Због повлачења I. армије на десну обалу Западне Мораве у правцу Ибарске клисуре наређујем: Да се трупе Одбране Београда одмах повуку са садањих положаја и то:
Тимочка дивизија II. позива да хита без задржавања ка Трстенику, где ће себи осигурати прелаз преко Западне Мораве, користећи мостовни трен код Медвеђе, од кога због велике воде још није могао бити направљен мост.
Комбиновани одред и Шумадиска дивизија I. позива да се повуку на положај на десној обали Каленићске реке и то: Комбиновани одред на одсек од с. Карановчића до В. Благотинца, а Шумадиска дивизија I. позива на одсек од с. Карановчића до Мораве.
Колонску комору одмах пребацити преко Западне Мораве, а други степен без задржавања упутити ка Јанковој клисури.
Штаб Одбране Београда полази из Белушића за Крушевац. Повлачење наредите одмах. Нека се команданти постарају, да се трупе у најбољем реду повлаче“.
У току дана 4. новембра командант Одбране Београда добио је извештаје: да се III. армија хитно повлачи на положаје северно од Ражња, где ће бити 5. новембра око подне; да се Тимочка војска без задржавања повлачи на леву обалу Јужне Мораве, где ће бити 7. новембра; да је код II. армије Шумадиска дивизија II. позива разбивена на Грамади и да се та армија мора журно повући са правца Бела Паланка – Ниш и Грамада – Ниш. На основи опште ситуације командант Одбране Београда издао је заповест ОБр. 4945 ове садржине: „III. армија задржаће се на положајима код Ражња, I. армија држаће положаје за непосредну одбрану прелаза преко Мораве за долину реке Ибра. У Крушевцу има врло много ратног материјала који треба евакуисати, па због тога је Врховна команда наредила да се за ово евакуисање створи неколико дана времена. Према томе наређујем:
Да се Тимочка дивизија II. позива одмах већим делом пребаци на десну обалу Западне Мораве код Трстеника и Медвеђе и да поседне положај: Парлози – Козник – Рогови, а један мањи део да остави на левој обали поменуте реке. Одмах ступити помоћу коњице у везу са десним крилом Дринске дивизије II. позива и предузети извиђања у правцу Новог села, Подунаваца и Врбе.
Да Шумадиска дивизија I. позива и Комбиновани одред остану на садашњим положајима (на десној обали Каленићске реке) па да на истим не примају борбу, већ у случају јаког надирања непријатељског, да се повлаче ка својим мостовима. Командант Шумадиске дивизије I. позива водиће рачуна да не доведе Комбиновани одред, као истакнут, у тежак положај, па ће ме благовремено према ситуацији на своме одсеку известити, кад поменути одред да отпочне повлачење. Кад буде наступила потреба за повлачење на десну обалу Западне Мораве, пребацивање вршити под заштитом јаких заштитница ка положајима на десној обали Вошњанске и Шашиловачке реке и левој обали Коњушке реке. Рејон Шумадиске дивизије I. позива на овом заштитничком положају је од Велике Мораве до друма Залоговац – Јасика, а Комбинованог одреда од овог друма у лево.
Возове што даље ешелонирати у назад“.
Од команданта III. армије командант Одбране Београда добио је извештај, да обзиром на ситуацију код II. армије и Тимочке војске неће моћи бранити пројектоване положаје код Ражња и да ће његове трупе 5. новембра продужити покрет ка Ђуниском мосту у циљу пребацивања преко њега.
На Тимочку дивизију II. позива непријатељ је 4. новембра, после узнемиравања целе ноћи 3./4. новембра, предузео рано из јутра напад на Угаре (западно од пута Г. Сабанта – Рековац). Уз огромне губитке трупе ове дивизије одржале су своје положаје све до 13 часова, кад су у духу заповести ОБр. 4940 отпочеле одступање. Одступање, предузето под притиском непријатеља, који је у стопу гонио дејствујући најјачом артилериском ватром, није се могло извршити у реду. Трупе десног крила биле су растројене. Трупе Комбинованог одреда нападнуте су такође надмоћнијом непријатељском снагом, одбачене у правцу ка Белушићу и одступиле у великом нереду измешане са јединицама Тимочке дивизије II. позива. Коморе, које су биле закрчиле пут, знатно су отежале одступање трупа.
в) Операције III. армије
Командант III. армије, добивши извештај да ће Тимочка војска у току 4. новембра отпочети повлачење на леву обалу Јужне Мораве, где ће бити 7. новембра са главнином, решава се да повуче своје трупе хитно на положаје северно од Ражња, где рачуна да ће бити 5. новембра око подне, и ту према ситуацији или давати отпор или наредити прелаз главнине на леву обалу Јужне Мораве. У овом циљу, око поноћи 3./4. новембра издао је наређење ОБр. 8179 ове садржине: „У току 3. новембра непријатељ је споро наступао и није озбиљно напао наше заштитнице, које се налазе северно од Ћуприје. Због промењене ситуације код Тимочке војске, III. армија ће одмаршовати на положај северно од Ражња, наређујем:
Коњичка дивизија одмаршоваће одмах у Св. Петку; својим предњим деловима ухватити везу са одредом мајора Белимарковића (1 батаљон и 2 топа), који се повлачи од Столице и Четверке, а својим распоредом и акцијом обезбеђивати покрет осталих трупа ове армије, док ове пређу одсек између Црнице и Јовановачке реке, повлачећи се са одредом мајора Белимарковића правцем: с. Клачевица – Скорица – Витошевац ка Ћићевцу. Извиђати све путове, који од Калафата изводе у долину Јовановачке реке, а тако исто и на свом левом боку.
Браничевски одред креће се одмах правцем: Параћин – Јовановац, па јужно ка Китици у армиску резерву.
Моравска дивизија II. позива креће се одмах правцем: Мириловац – Голубац – Претрковац на одсек Саставци – Грабовац. Возови, који се не могу кретати тим путом, да се упуте друмом позади Браничевског одреда.
Дунавска дивизија I. позива креће се одмах друмом: Параћин – Ражањ на одсек Стрељин гроб (351) – Крушар (356). Кретање вршити позади Браничевског одреда и возова Моравске дивизије II. позива.
Дринска дивизија I. позива креће се позади Дунавске дивизије I. позива друмом: Параћин – Ражањ на одсек Ерско поље – Крушар. Оставиће јаку заштитницу која ће да штити друм и правце: с. Текија – Лебина – Кнежевац.
Вечерас ће заноћити: Моравска дивизија II. позива у околини с. Брачина и Претрковца. Браничевски одред код Јовановца. Дунавска дивизија I. позива код села Појати. Дринска дивизија I. позива јужно од Сикирице, заштитнице на линији Велико брдо – с. Лебина – Бучина. Сутра зором да се настави покрет и да се избије на означену линију положаја. Коњичка дивизија да се пребаци преко с. Претрковца код Ћићевца, где ће остати на левом крилу армије.
II. степени колонских возова да одмаршују на леву обалу Јужне Мораве на простор између Ђуниса и Великог Шиљеговца.
I. степени колонских возова да одмаршују на простор јужно од Ражња па до моста код Ђуниса.
Армиски штаб одлази 4. новембра у вече у Ражањ“.
У току 4. новембра, трупе III. армије повукле су се без великих узнемиравања од стране непријатеља у долину Јовановачке реке са заштитницама на линији Лебина – Бучина.