г) Операције Тимочке војске
Због тога, што је командант II. армије јавио да је Градац непријатељ заузео и загрозио боку и позадини Шумадиске дивизије II. позива и Тимочке дивизије I. позива, те се ситуација не може никако на боље променити, командант Тимочке војске са ОБр. 799 наредио је команданту Књажевачког одреда да са својим одредом, сем 1 батаљона 10. пука II. позива који улази у састав Комбиноване дивизије I. позива, остане као побочница Тимочке војске и да обезбеди пребацивање осталих јединица Тимочке војске на леву обалу Јужне Мораве код Алексинца. У овом циљу да се задржи на погодном положају источно од села Добрујевца. Досадању заштитницу десне колоне постепено да повуче на положај, којим ће обезбедити своје лево крило и бок. Повлачење заштитнице да изведе паралелно са заштитницом Комбиноване дивизије I. позива. Са Комбинованом дивизијом I. позива по доласку њене заштитнице на источну страну Бованске клисуре да дође у везу на Белом камену, кога ће посести 1. батаљон 10. пука II. позива. Са одредом Шумадиске дивизије II. позива на Љутом врху, да ухвати везу. Железнички мост код Суповца подешен је за прелаз пешадије и товарне стоке. Рушење овог моста има извршити командант одреда из Шумадиске дивизије II. позива на Љутом врху, кад се буде повукао на леву обалу Јужне Мораве.
Трупе Књажевачког одреда и Комбиноване дивизије заузеле су одређене им положаје за 4. новембар и то: Комбинована дивизија I. позива главнином на простору: Соко Бања – Медник, заштитним деловима на линији: Сесанац – Тумба – Костадинка – Врли Скок. Књажевачки одред. Десна колона главнином на линији: Смрдан – Орловац источно од с. Добрујевци, заштитницом на линији: Чашке – Гола чука; лева колона на линији: Дуго поље – Јолдиште. При овоме заштитнице Комбиноване дивизије гоњене су артилериском ватром. Крајински одред стигао је главнином на Рожањ, заштитница остављена је код Лознице. 4. батаљон 10. пука II. позива, упућен ка Попшици да извиди непријатеља и да спречи његово даље надирање, посео је положај Гојмановачка Рудина, са осигурањем на коси: Лабуково – Бршљаница, и дошао је код Копај Кошаре у вези са Шумадиском дивизијом II. позива. Командант Тимочке војске отишао је 4. новембра по подне у Алексинац.
д) Операције II. армије
На фронту Шумадиске дивизије II. позива 4. новембра пре подне вођена је врло јака борба. Око подне напуштају наше трупе Градац. Заузећем Градца непријатељ је загрозио боку и позадини Шумадиске дивизије II. позива и Тимочке дивизије I. позива. Није било више могуће да се стање поправи. Дуже задржавање могло је да доведе у питање не само одступање Шумадиске дивизије II. позива, већ и уредно повлачење Тимочке дивизије I. позива. Због тога одлучује се командант II. армије да повуче своје јединице на леву обалу Јужне Мораве, те издаје наређење ОБр. 9757 у овоме: „Због рђаве ситуације код Шумадиске дивизије II. позива наређујем:
1. – Да се армија повуче на нове браничке одсеке, одређене наређењем ОБр. 9706 од 3. новембра.
2. – Повлачење артилерије и прикупљених делова у резерви да отпочне у 18 часова, а за њима да се постепено повлаче и делови са положаја, остављајући заштитнице, које ће се повући у 20 часова.
3. – Власински одред повлачиће се једновремено са десним крилом Свођског одреда, штитећи дотле пролазак Свођског одреда правцем: Свођ – Власотинце.
4. – Шумадиска дивизија II. позива својим десним крилом осигураће повлачење Тимочке дивизије I. позива и повућиће трупе тога крила заједно са заштитницом Тимочке дивизије I. позива, кад ова дође на његову висину у линији: Бања – Малча.
5. – Шумадиска дивизија II. позива, по доласку на нове положаје, ухватиће лево везу са трупама Тимочке војске, које ће доцније стићи од ње.
6. – Надлежни команданти предузеће најстрожије мере, да се трупе не растроје и не растурају, нарочито оне, које пролазе кроз варош.
7. – По доласку на нове одсеке, предузети утврђивање положаја и довршавање започетог утврђивања.
8. – Командант Јужно Моравских трупа по преласку Власинског одреда на леву обалу Јужне Мораве, пошто обезбеди одбрану прелаза преко Јужне Мораве на своме одсеку, са остатком трупа ојачаће свој јужни фронт: Ветернички и Моравски одред, и постараће се да се заузме и обезбеди водомеђа: Лисац – Кукавица са тесном везом са трупама за одбрану леве обале Јужне Мораве.
9. – Везу постићи одмах са армиским штабом у Прокупљу, а тако исто и међусобно везу са трупама, као и везу са батеријама тешке артилерије на своме одсеку.
10. – Тимочка дивизија I. позива за први мах груписаће јаче резерве на своме левом крилу око Вадњевца, те да може појачати Шумадиску дивизију II. позива за случај противничког напада на њу.
11. – О пријему наређења одговорити“.
ђ) Операције трупа Нове области
1. – Дејство Брегалничке дивизије. Непријатељ је предузео напад око 13 часова, да поврати косу између с. Ракље и Слатине, али је одбивен. Иначе ничега значајнијег није било.
2. – Дејство Вардарске дивизије. Још 3. новембра примећено је на простору Трстена – Козарник крстарење непријатељских одељења и постављање једне батерије на коти 720. Ка Добросину кретала се једна колона дубине 700 метара. 4. новембра у 6.30 часова, непријатељ је отворио ватру на 18. пешад. пук, а потом око 7.30 часова напао преко Карпине на десно крило. Око 9.30 часова тукао је јаком ватром лево крило 18. пука. Наша 2 топа 2. француске брдске батерије око 12 часова постала су неспособна за дејство. У 13 часова непријатељ туче јаком артилериском ватром 11. пук, а затим је отпочео пешадиски напад на целом фронту дивизије. Према 18. пуку наступала су 4 – 6 батаљона са 6 брзометних топова, а према 11. пуку више од 2 пука са дивизионом брзометне артилерије. У нападу су суделовали у великом броју и Арнаути. Борба је била врло огорчена. Због знатне надмоћности непријатеља, а пошто су све резерве биле исцрпљене, 18. пук повукао се око 16 часова на десну обалу Криве реке, а 11. пук на леву обалу Биначке Мораве. На делу фронта према прелазу Мучибаба и Сефери непријатељ је око 14 часова почео напад са линије Мучибаба – Сефери и око 15 часова потиснуо наше извиђачке чете ка коти 525 и селу Пасјану и пребацио их на леву обалу Биначке Мораве. Командант Вардарске дивизије овога дана 4. новембра, послао је команданту трупа Нове Области, Брегалничкој и Моравској дивизији I. позива и Јужно Моравским трупама извештај ОБр. 444 ове садржине:
„4. новембра непријатељ је напао на фронт 18. пука са 5 – 6 батаљона и 6 брзометних топова, а на фронт 11. пука са више од 2 пука пешадије и дивизионом брзометне артилерије. У нападу су учествовали у већем броју и Арнаути. Борба је била огорчена и исцрпљене су све резерве. Због знатне непријатељске надмоћности, положаји су морали бити напуштени и 18. пук се повукао на десну обалу Криве реке а 11. пук на леву обалу Биначке Мораве. Губитци и код нас и код непријатеља су велики. До сад је у Гиљане дошло до 100 рањеника; нови непрестано пристижу. Да би се одржали Ропотовски положаји треба на исте журно упутити цео дивизион пољске брзометне артилерије а тако исто и оба пешадиска пука Моравске дивизије I. позива. Да би се заштитио правац за Вељу Главу и Свирце треба што пре упутити један батаљон са једним ескадроном коњице на положај код с. Огоша. Да би се заштитили правци, који од Мучибабе и Сефери воде ка Гиљану треба послати најмање још два батаљона и једну брзометну батерију, које трупе треба брзо упутити из Урошевца. Извиђачке чете 12. пука II. позива пребачене су са десне на леву обалу Биначке Мораве“.
3. – Дејство Моравске дивизије I. позива. Борачки делови ове дивизије стигли су 4. новембра по подне у Гиљане, а 1. пешад. пук I. позива, са 1 хаубичком батеријом, четом пионира и секцијом телеграфског одељења ушли су у састав армиске резерве на безименом вису на средокраћи између с. Белоградце, Гошинце, Врбани.
Командант трупа Нове Области наредио је, да се 3. брзометна и 1. француска батерија Брегалничке дивизије на положајима привремено замене једним брзометним дивизионом Моравске дивизије I. позива, а 4. брзометна брдска и 2. француска брдска батерија замене једним дивизионом пољских Дебанжових топова Моравске дивизије I. позива. Због непријатељског напада надмоћнијом снагом на Вардарску дивизију обема странама Кончулског теснаца и због створене ситуације повлачењем Вардарске дивизије на леву обалу Мораве на положаје: Буковичка планина – с. Ропотово – Одановце, одустао је командант трупа Нове Области од намере за напад, док се ситуација боље не расветли и док се Моравска дивизија I. позива не прикупи, те је 4. новембра у вече наредио телефоном: Да се Вардарска дивизија прикупи на утврђеном положају источно од реке Прилепнице код Ропотова, а Моравска дивизија I. позива од ове реке западно на положају Буковичка планина и на положају јужно од Гиљана, пошто претходно упути 2 батаљона и 2 батерије за појачање Вардарске дивизије, јер су од Вардарске дивизије била 4 батаљона на положајима југозападно од Гиљана, који не би благовремено могли бити смењени и упућени на положај код Ропотова. Командант трупа Нове Области молио је Врховну команду, да му се што пре упути већ авизирана Дунавска дивизија II. позива или ма која друга, да би могао предузети офанзиву, којом би олакшао ситуацију, не само Јужно Моравских трупа, већ и трупа Вардарског одреда, које су биле јако притешњене на Бабуни и то у толико више, што им је већ недостајало муниције.
е) Операције трупа Битољске дивизиске области
На правцу ка Прилепу. У току ноћи 4./5. новембра, непријатељ је вршио напад од с. Никодима ка положају Крстац. У нападу није успео и повукао се на своје положаје код села Никодима.
На правцу ка Тетову. Непријатељ је нападао у току 4. новембра на Вардарски мост источно од Тетова, али без успеха.