а) Операције I. армије
Према левом крилу армије, непријатељ је на правцу од Јелице и Чачка кретао своје јаче снаге у циљу, да би омео одбрану на северном излазу Ибарске клисуре и олакшао дебушовање својих колона са Котленика и из долине Груже, у циљу операција ка југу. У циљу спречавања непријатеља у овој његовој намери, пре него би успео да се и пред фронтом армије појави са јачим снагама и да пређе на десну обалу Мораве командант армије наредио је ово:
1. – Командант Дунавске дивизије II. позива, под чију се команду ставља, поред његовог 7. пука I. позива и 8. пука II. позива, још и цео Ужички одред са придатим му 6. пуком III. позива, да предузме 5. новембра напад на непријатеља у правцу Јелице и Чачка, тежећи да јачим потиском левог крила сјури непријатеља са правца од Јелице ка Морави и да га потуче. Командант Ужичког одреда да обрати нарочиту пажњу на стално мотрење могућих покрета непријатељских са западне стране за време ове операције.
2. – Командант Дринске дивизије II. позива, под чију се команду ставља привремено и 9. пук II. позива, да за то време обезбеђује и упорно брани одсек: Рибница – Врдилска река, гарантујући десни бок Дунавске дивизије II. позива за време њене операције, спречавајући непријатељу по сваку цену покушај прелаза на десну обалу Мораве и његово продирање северном улазу Ибарске клисуре.
Међутим, непријатељ је већ у јутру 5. новембра снажном ватром обасипао положаје непосредне десне обале Мораве и железничку станицу Краљево и нападао наше заштитничке делове на левој обали, који су још пре подне сасвим напустили леву обалу Мораве. Том приликом мост код Камиџоре није потпуно разрушен, што је дозволило непријатељу, да већ по подне пребаци слабије своје делове на десну обалу. Непријатељски јачи делови вршили су груписање на линији: с. Стубаљ – Старо село – Чукојевац – Витановац – Камиџора – Сирча – Милочај. Због појаве непријатељских снага на десној обали Мораве, доведен је у питање напад Дунавске дивизије II. позива у правцу Чачка и Јелице, те је командант I. армије обуставио извршење напада и наредио:
1. – Да команду над свима трупама леве обале Ибра прими командант Дунавске дивизије II. позива са задатком организовања одбране појединих положаја на левој обали Ибра, сходно наређењу од 3. новембра, са наслоном на главну одбранбену линију, која се протеже од Јастребара и Ранковог гроба па иде делницом између Врдилске реке и реке Лопатице преко Космајице 555 – с. Богутовца за Лакат.
2. – Команду над трупама десне обале Ибра да прими командант Дринске дивизије II. позива, са задатком организовања одбране предњих положаја, са наслоном на главну одбранбену линију, која почиње од десне обале Ибра код Лакта и протеже се даље на исток преко Оштре главице 740, са затварањем пролаза Рибницом реком.
Врховна команда са ОБр. 23697 од 5. новембра наредила је команданту I. армије, да са једним пуком пешадије и једном батеријом обезбеди правац од Ивањице преко Велике Ливаде за манастир Студеницу и Ушће. Дунавска дивизија II. позива у току ноћи 5./6. новембра вршила је покрет својих трупа са правца Јелице и Чачка ка предњим положајима леве обале Ибра.
б) Операције трупа Одбране Београда
У току 5. новембра трупе Шумадиске дивизије I. позива и Комбинованог одреда заузеле су положаје на десној обали Каленићске реке на линији: Варварин – Грабовац – к. 297 – Поглед – Маринковац – Мезичка коса – В. Благотин (538). Тимочка дивизија II. позива вршила је усиљени марш целу ноћ 4./5. новембра и цео дан 5. новембра до мрака. Овај марш вршен је у циљу што бржег пребацивања дивизије на десну обалу Западне Мораве, те је исцрпео снагу људи и стоке готово до потпуне немоћи. Знатан број људи изостао је, не могући од умора ићи даље; 15. пук II. позива бројао је 300 до 400 људи, а 14. пук II. позива око 1.000. Слично је стање било и код 15. пука III. позива. Једино се био очувао 13. пук II. позива, код кога није била тако озбиљна борба. Према оваквом стању, трупе ове дивизије нису биле способне ни за дужи марш ни за озбиљну борбу. Због повлачења III. армије на леву обалу Јужне Мораве код Ђуниса и што је извесним непријатељским покретима био угрожен леви бок Комбинованог одреда, командант Одбране Београда издао је наређење ОБр. 4958 у овоме: Трупе Одбране Београда повућиће се на десну обалу Западне Мораве и посести линију: с. Ловци – Црни врх – Жабарска коса – Нерезиње – Парлог – Лупоглава – Главица – Ђула – Метаљица – Поглед (к. 775) и то:
1. – Шумадиска дивизија I. позива да се повуче преко мостова код с. Шанца и Јасике и по прелазу преко Западне Мораве да поседне одсек од с. Ловци до Црквеника потока са истуреним предњим деловима ка Морави од везе са левим крилом III. армије до ушћа Треботинске реке.
2. – Комбиновани одред, да се повуче преко моста на Јасици и прелаза код с. Кукљина и по прелазу Западне Мораве да поседне одсек од Црквеника потока до Голубовачког потока, са истуреним предњим деловима ка Морави од ушћа Треботинске реке до с. Стопање закључно.
3. – Тимочка дивизија II. позива, да поседне одсек од Голубовачког потока до Погледа са истуреним предњим деловима ка Морави од села Стопање до Трстеника. Командант дивизије обратиће пажњу на свој леви бок.
4. – Шумадиска дивизија и Комбиновани одред отпочеће повлачење вечерас, али њихове заштитнице на положајима означеним у мојој заповести ОБр. 4945 имају се повући на десну обалу Западне Мораве тек кад их непријатељ на то буде приморао. Тимочка дивизија II. позива да се повуче, кад се трупе мало одморе од данашњег маршовања.
5. – I. степен колонске коморе примаћи што ближе Јанковој клисури, а II. степен колонске коморе одмах упутити кроз Јанкову клисуру за село Блаце.
6. – Штаб Одбране Београда полази 7. новембра у 7 часова за село Златаре.
7. – Скренути пажњу трупама да не бомбардују Крушевац, нити да дају прилике непријатељу да га бомбардује; сад у поменутој вароши има 60.000 становника.
На основи директиве Врховне команде ОБр. 23521 од 31. октобра а за заштиту бока I. армије на правцу Јошаничка Бања – Рашка одређен је 14. пук Тимочке дивизије II. позива и упућен је на положај Плешко брдо – Козник с тим, да се у даљем повлачењу креће правцем преко Јошаничке Бање ка Рашкој.
в) Операције III. армије
У јутру 5. новембра, заштитнице дивизија биле су још на истој линији а главнине су око подне пристизале и заузимале Ражањске положаје: Ерско поље – Крушар – Стрељин гроб – Саставци – Грабовац – са наслоном на Буковик. Повлачење са леве обале Раванице на положаје северно од Ражња било је врло тешко, уопште се вршило само по једном путу за све дивизије. На Морави код Ђуниса није било могуће поставити понтонски мост због поплаве; даље повлачење имало се вршити само преко постојећих мостова. Непријатељ у току 5. новембра није надирао већим снагама; појавиле су се само две јаче претходнице; трупе III. армије могле су у реду заузети Ражањске положаје. Пошто је командант армије овога дана био извештен, да се трупе II. армије и Тимочке војске пребацују на леву обалу Јужне Мораве донео је одлуку да са својим трупама пређе на леву обалу реке на положаје од Мојсиња планине до реке Турије. У ово време, а због прекида телеграфа код Ћићевца, командант армије није имао везе са Врховном командом. За повлачење на леву обалу Јужне Мораве командант III. армије издао је 5. новембра у 20 часова наређење ОБр. 8204 у овоме: „Непријатељ је данас споро наступао и наше су се трупе прикупљале на своје положаје. Делови Тимочке војске налазе се на планини Рожњу, око Бована и Алексинца. Београдска Одбрана налази се на десној обали Каленићске реке. Због промене у општој ситуацији, армија ће заузети нове положаје на левој обали Јужне Мораве, са задатком одбране прелаза преко реке на одсеку од планине Мојсиња до реке Турије, стога наређујем:
1. – Коњичка дивизија држи одсек од реке Турије до реке Аљуге. Десно одржава везу са Тимочком војском, која ће бити на одсеку од Турије па даље на југ.
2. – Браничевски одред држи одсек од реке Аљуге до Гредетинске реке.
3. – Моравска дивизија II. позива држи одсек од Гредетинске реке до потока Бојчице.
4. – Дунавска дивизија I. позива држи одсек од потока Бојчице до потока Плочника, одржавајући везу са Београдском Одбраном, чије ће крајње десно крило бити код села Ловци.
5. – Коњички дивизион Дринске и Дунавске дивизије I. позива, да се споје у једно под командом старијег команданта и да одмаршује на планину Мојсиње, на положај у околини Шиљегарника и Дренове главице са задатком, да мотре на одсек од Макрешана до села Трубарева, да извиђају у правцу Крушевца и држе везу са Београдском Одбраном. Стајаће под командом команданта Дунавске дивизије I. позива.
6. – Дринска дивизија I. позива, као армиска резерва, да се прикупи код Дамјановог Језера и Остроже, између с. Гропци и Радевца. Она ће изрекогносцирати најподесније везе са центром и крилима армије.
Трупе одржати што прикупљеније и употребљавати их у правцу непријатељских прелаза, а дотле осматрати на реци мањим деловима. Уопште стално имати што јаче резерве, са којима притицати у помоћ суседима.
Прелаз преко реке извршиће се овако: Људство и товарна стока Дринске дивизије I. позива прелази преко поправљеног железничког моста код с. Церова; људство и товарна стока Дунавске дивизије I. позива прелази на подигнутом мосту узводно код ушћа Ђуниске реке; возови Дринске и Дунавске дивизије I. позива, цела Моравска дивизија II. позива и Браничевски одред прелазе на сталном мосту код Ђуниса. Коњичка дивизија маршује још ноћас преко Алексинца на свој одсек; коњице Дунавске и Дринске дивизије I. позива излазе на своје положаје преко Сталаћа. Покрете предузети 6. новембра најдаље у 5 часова, а коморске делове упутити још преко ноћи 5./6. новембра, те да не сметају прелаз борбеним деловима. На Ђуниском мосту и код коморе и код борбених делова покрет вршити овим редом: Браничевски одред: Моравска дивизија II. позива, Дринска и Дунавска дивизија I. позива, оставиће јаче заштитнице са потребном артилеријом, које да остану на садањим положајима северно и јужно од Ражња најмање у току сутрашњег дана (6. новембра). Повлачење да изврше: заштитница Дринске дивизије I. позива преко Ветрена, а заштитница Дунавске дивизије I. позива друмом Ражањ – Прасковче. Магацин хране и муниције у Рибарима.
I. степен колонских возова да оде на простор Рибари – Вукоња. Комуникациска линија: Ђунис – Рибари – Гребац – Прокупље са којом ће дивизија одржавати везу најподеснијим правцем.
Армиски штаб до подне 6. новембра у Ражњу, а потом одлази у Рибарску Бању.
Врховна команда са ОБр. 23768 од 5. новембра наредила је команданту III. армије, да одмах упути у састав Комбиноване дивизије 5. прекобројни пук и пољску батерију, који су стављени на расположење наређењем ОБр. 22646.