г) Операције Тимочке војске
1. – Дејство Књажевачког одреда. Непријатељ је јако нападао 4. батаљон 10. пука II. позива на Гојмановачкој Рудини, дејствујући артилеријом од Попшице и Бршљанице а пешадиском ватром са Редка. На Лесковик избили су непријатељски делови непознате јачине. Заштитница десне колоне разбивена је. Омањи делови ове колоне дошли су на Суви Крст. Возови су пребачени на леву обалу Мораве.
2. – Дејство Комбиноване дивизије I. позива. Од 3 часа трупе ове дивизије у покрету су са простора Соко Бања – Медник. До 14 часова њене заштитнице, јачине: 6 батаљона, 7 митраљеза, 7 топова, избиле су на линију: Бели кам 850 – Ајдучка пољана – Трубарево к. 600, а главнина на линију: Логориште – Краљево поље и северно од Алексинца. Остали делови ешелонирани су од Алексинца преко Суповца до Александровца. Повлачење је извршено без већег узнемиравања од стране непријатеља.
3. – Дејство Крајинског одреда. Трупе овог одреда у повлачењу достигле су са главнином у Мозгово, а заштитницом на Букову пољану. Одред је добио везу са Коњичком дивизијом III. армије. Батаљон мајора Бели – Марковића пришао је одреду по наређењу команданта III. армије. Пут преко Рожња био је рђав, те је било тешко пребацивање возова.
За време повлачења трупа Тимочке војске од Соко Бање ка Алексинцу и даље на леву обалу Јужне Мораве као и трупа III. армије, II. армија по наређењу Врховне команде ОБр. 23538 од 31. октобра имала је задатак, ако се мора већ повући на Мрамор, да се ту задржи све дотле док се Тимочка војска и III. армија не повуку на Прокупље. Лева обала Мораве морала се безусловно обезбедити у толико пре, да би се могли извући возови Крајинског одреда, те да се колико толико ослободи пут: Кулина – Гребац – Прокупље, којим су се имали повући не само возови Тимочке војске већ и III. армије. Али због угрожености пута Грејач – Мрамор, морали су се и возови Крајинског одреда упутити правцем преко Гребца, због чега су се морали враћати из Суповца и Грејача. Командант Тимочке војске издао је наређење ОБр. 811 ове садржине: „Због промене ситуације код II. армије и пошто ће Шумадиска дивизија II. позива заузети Мрамор на левој обали реке Јужне Мораве докле ова војска не изврши своје пребацивање на леву обалу поменуте реке на правац Ниш – Прокупље, наређујем:
1. – Да се Комбинована дивизија I. позива по преласку на леву обалу реке Јужне Мораве прикупи на простору Мерошинска река, а са обе стране друма Ниш – Прокупље. Штаб дивизије биће у селу Баличевцу.
2. – Да Књажевачки одред по прелазу на леву обалу Јужне Мораве заузме и брани део фронта од Турије до Дудулејског потока. Возови биће у селу Кордилцу. Штаб одреда биће у селу Бресници.
3. – Да се Крајински одред по прелазу на леву обалу Јужне Мораве прикупи на десној обали Бугариновачке реке код Прокупља са обе стране друма. Од Тешице продужити покрет преко с. Потока ка Прокупљу на одређену просторију. Возови биће у Прокупљу. Штаб одреда биће у селу Д. Стражава.
4. – 1. батаљон 10. пука II. позива и батаљон III. позива, који су били у левој колони Књажевачког одреда за време одступања, командант Комбиноване дивизије упутиће у састав Књажевачког одреда.
5. – По доласку на одређени рејон командант Књажевачког одреда предузеће одмах утврђивање својих положаја за упорну одбрану прелаза преко Јужне Мораве.
6. – За везу са штабом ове војске подићи телефонску везу:
а) Комбинована дивизија I. позива користиће незаузету линију, која постоји на правцу Ниш -Прокупље;
б) Књажевачки одред преко Комбиноване дивизије I. позива;
в) Крајински одред непосредно од овог штаба.
7. – Остављене заштитнице на десној обали Јужне Мораве пребациће се на леву обалу реке ноћу 6./7. новембра тако, да и најмањи делови пређу преко моста на Јужној Морави код Алексинца до 5 часова 7. новембра, кад ће се тај мост порушити. Ред повлачења заштитница: Крајинског одреда; Комбиноване дивизије I. позива и Књажевачког одреда.
8. – Коњичка дивизија из III. армије заузеће у току 6. новембра положаје на левој обали Јужне Мораве према Алексинцу. Пошто ова дивизија узме потребан материјал са железничких станица према Алексинцу уништиће сав возни железнички парк и материјал, који буде остао.
9. – Мост код Суповца порушиће се, пошто се преко њега повуче остављени одред Шумадиске дивизије II. позива под командом потпуковника Филиповића.
10. – Тачке 8, 9, 10 и 14 наређења ове команде ОБр. 786 од 3. новембра остају и даље у важности. Штаб ове војске одлази у Прокупље 6. новембра у вече, где ће остати до даљег наређења“.
Командант Тимочке војске послао је команданту II. армије извештај ОБр. 808 од 5. новембра у овоме: „Наредио сам да се најхитније преведу јединице Тимочке војске и продужи одступање на просторију, одређену директивом Врховне команде ОБр. 23174 од 26. октобра. Рачунајући да је Шумадиска дивизија II. позива на Мрамору и Александровцу, прикупићу Комбиновану дивизију на просторију између Мерошинске и Бугариновачке реке са обе стране друма. Књажевачки одред упутићу на одсек од Дудулејског потока до реке Турије. Крајински одред прикупићу код Прокупља. Молим за најхитнији извештај о стању те армије“ (Извештај о ситуацији II. армије није добивен, пошто није било телефонске везе). Од Врховне команде добивено је наређење ОБр. 23699 од 5. новембра ове садржине: „Чим стигнете на Мрамор ставите се под команду команданта II. армије, који је са штабом у Прокупљу. Одреди Крајински и Књажевачки престаће дејствовати и ућиће у састав Комбиноване дивизије“.
д) Операције II. армије
У јутру 5. новембра трупе Шумадиске дивизије II. позива и Тимочке дивизије I. позива биле су у покрету од Ниша, а Свођски одред од Власотинаца, у циљу заузимања одређених положаја на левој обали Јужне Мораве. Пошто командант армије није имао везе, како са командантом Тимочке дивизије I. позива, тако ни са командантом Јужно Моравских трупа, послао је свога начелника штаба аутомобилом из Прокупља преко Кочана ка Лесковцу да нађе команданта Тимочке дивизије I. позива и обавести се о ситуацији код Лесковца.
1. – Дејство Тимочке дивизије I. позива. У духу наређења команданта II. армије ОБр. 9757 од 4. новембра, наредио је командант Тимочке дивизије I. позива да се на левој обали Јужне Мораве заузме овакав распоред:
а) Десни одсек. Од моста код села Губеревца до утока реке Ветернице у Мораву: 10. пук I. позива (3 батаљона), 1 ½ батаљона из Свођског одреда, хаубичка батерија из Свођског одреда, 2 пољске батерије (једна из Свођског одреда). Свега: 4 ½ батаљона, 12 оруђа и 1 вод коњице.
б) Средњи одсек. Од утока реке Ветернице у Мораву до Труда (између с. Липовице и Сокола) закључно: 20. пук I. позива (4 батаљона), 1 брдска хаубичка батерија, 2 пољске брзометне батерије. Свега: 4 батаљона, 6 митраљеза, 1 ескадрон коњице и 12 оруђа.
в) Леви одсек. Од Труда до североисточно од Дољевца (обухватајући и део Мораве, где је био мост код Чечине): 15. пук I. позива (2 батаљона), 2. батаљон 1. пука I. позива, 4. батаљон 2. пука III. позива, 2. брзометна хаубичка батерија, две пољске брзометне батерије. Свега: 4 батаљона, 1 ескадрон коњице, 6 митраљеза и 12 оруђа.
Резерва: 14. пук I. позива (4 батаљона), 1 брдска брзометна батерија и брдски вод Свођског одреда. Свега: 4 батаљона, 6 митраљеза и 10 топова. По један батаљон 14. пука I. позива код с. Међе и на Хисару (југозападно од Лесковца) а све остало на коси северозападно од Подринаца.
Штаб Тимочке дивизије I. позива стигао је у Лесковац 5. новембра у 7 часова и издавао је наређења трупама, које су пристизале. Од трупа ове дивизије су код Кочана у 7.55 часова: 4 пољске батерије, 1 хаубичка батерија. Остале 2 пољске батерије са пешадијом биле су на десној обали Мораве још далеко. У 10 часова наређено је команданту 10. пука I. позива да се са целокупном пешадијом Свођског одреда задржи на Пусторударској чуци, обезбеђујући се од непријатеља, који би продирао са источне и јужне стране од Ките и Врви Кобиле. У 10.45 часова известио је командант Тимочке дивизије I. позива команданта II. армије, да је командант тешке артилерије у 3.30 часова примио од команданта Јужно Моравских трупа извештај, да је Моравски одред претрпео неуспех и да је наређено да се Власински и Моравски одред пребаце на леву обалу Ветернице од с. Барја до Сушице (к. 315), и да ће се због јаког надирања противничког вероватно тешко моћи задржати на положајима леве обале Ветернице. У исто време известио је командант Тимочке дивизије I. позива команданта армије: „Намеран сам за прво време да од првих делова Свођског одреда, који стижу, истурим један део на греду између Ветернице и Големе реке“. Пошто је командант ове дивизије, због промењене ситуације према свом десном боку, трупе деснога одсека био груписао више у јужном правцу и наредио да под команду десног одсека остану привремено све трупе пређашњег Свођског одреда, наредио је да трупе средњег и левог одсека поседну и бране додељене им одсеке како је то 4. новембра наређено, с тим, да задрже што веће резерве. Командант резерве добио је наређење да прикупи резерву на косу источно од с. Белановца, а један батаљон да упути на западни излаз из Лесковца.
У 15 часова примио је командант Тимочке дивизије I. позива од команданта II. армије ово наређење: „Одобравам намеру да се заузме и брани греда између Ветернице и Големе реке. Ту треба задржати и трупе Моравског одреда, а не пребацивати их на леву обалу Ветернице. Ако успете у овоме, онда остале трупе на овоме правцу продирања, концентришите на линију: Мала Копаштица – Врви Кобила – Јашковац – Кит до везе са трупама на греди између Ветернице и Големе реке. За случај да ово не буде могуће, тада бранити линију: Мала Копаштица – Јаричиште – Кукино трње – преко Страјковца на Глоговито било, па одатле дуж леве обале Ветернице. У крајњем случају браните линију: уток Власине – Лесковац – па леву обалу Ветернице, те да се одсудно брани линија: Лесковац – Лебане, где су нам смештене потребе. Привремено узмите команду и над свима трупама Јужно Моравским. Ово наређење саопштите команданту Јужно Моравских трупа. За везу упутите у Лебане неколико коњаника, да са Бојником, докле је подигнута линија, образују реле, па преко њих шаљите ми извештај“. После пријема ове заповести (око 16 часова) наредио је командант Тимочке дивизије I. позива ово:
а) Команданту Јужно Моравских трупа, да са својим трупама, изузимајући Власински одред, а ојачан са 2 батаљона 10. пука I. позива поседне и најупорније брани одсек на левој обали реке Ветернице и то од леве обале Ветернице па у десно до положаја који држи његово крајње десно крило.
б) Команданту 10. пука I. позива, да стави 2 батаљона 10. пука I. позива на расположење команданту Јужно Моравских трупа у Лесковцу. Са осталим својим трупама да поседне одмах додељени му одсек од моста код Губеревца до утока реке Ветернице у Јужну Мораву.
в) Команданту Власинског одреда, да са трупама које су сад под његовом командом поседне и најупорније брани одсек: Копаштица – Јаричиште (378) – Кукино трње (к. 378) – Црквиште – Голи рид (к. 364 и 283) – с. Страјковце до реке Ветернице спрам тога села, обраћајући нарочиту пажњу на путове, који се стичу у село Страјковце код Бучја и Чукљеника.
г) У 19.15 часова команданту 4. батаљона 14. пука, који је био на западном излазу Лесковца, наређено је да се са својим батаљоном и брдским водом задржи на месту, докле је дошао и да уђе у састав десног одсека Тимочке дивизије I. позива.
2. – Дејство Јужно Моравских трупа. Моравски одред у свом нападу 4. новембра није ни мало успео; трупе су се растуриле; непријатељ је продро у долину Ветернице на положаје: Кита и Врви Кобила. Због овог притиска командант Јужно Моравских трупа наредио је, да се Моравски и Власински одред повлаче на леву обалу Ветернице на одсек од Барја до реке Сушице. У духу овог наређења вршио је Моравски одред 5. новембра у јутру повлачење на линију: Крчмар – Славујевци, а Власински одред отпочео је покрет у циљу заузимања линије: Славујевци -Шумица. Начелник штаба II. армије, који је био стигао у Лесковац, где је нашао команданта Тимочке дивизије I. позива и дознао о критичној ситуацији код Моравског одреда и о повлачењу Јужно Моравских трупа на леву обалу Ветернице, отишао је лично у М. Копаштицу и наредио команданту Власинског одреда да заустави покрет и да се у главном распореди овако: 17. пук да се заустави на линији: Тулово – Сланиште; 1 део Добровољачког одреда са III. позивом да брани прелаз преко Мораве код Грделице, један део да се упути од В. Копаштице у правцу Раскрсја да помогне делове 4. кадровског пука и да штити бок и позадину трупа код Грделице, а 1 део Добровољачког одреда да се пребаци на десну обалу Мораве да ухвати додир са противником и да му отежава наступање. Командант Јужно Моравских трупа стигао је око 16 часова у Лесковац, где се састао са начелником штаба армије. Мислило се да се 6. новембра предузме напад на противника, али је добивен извештај, да 1 непријатељски пешадиски пук силази са карауле Црни камен у правцу Копиљака и да се на лево крило Ветерничког одреда креће још 1 колона од 2 батаљона непријатељска. Пошто је непријатељ својим покретима загрозио Ветерничком одреду, нађено је за потребно да се Ветернички одред одмах појача са 2 батаљона а са остатком да се предузме одбрана, која се има извести овако: Власински одред држи линију: Мала Копаштица -Јарчиште – Кукино Трње – с. Страјковце до Ветернице. Ну како се тај одред налазио на линији Караманова чука – Црно Језеро – Тулово – Црквиште, то му је наређено да на тој линији и остане.
3. – Дејство Шумадиске дивизије II. позива. У току ноћи 4./5. новембра отпочело је повлачење са положаја: Детљак – Цигански делови – Калафат у двема колонама преко Ниша на Мрамор и преко Г. Топонице на Суповац. У току 5. новембра заузети су за одбрану положаји на левој обали Јужне Мораве, на одсеку од Топлице до Турице код Батушнице, Мрамора и Суповца. Око 10 часова евакуисан је Ниш. Повлачење је извршено без узнемиравања од стране непријатеља. Непријатељски делови избили су по подне на Виник. Лева колона (трупе из састава Гојмановачког одреда 10. пук II. позива; 2 батаљона 5. кадровског пука и брдска батерија) прешла је Мораву у 20 часова и посела Суповачки положај.
ђ) Операције трупа Нове области
Командант трупа Нове Области 5. новембра у 7.45 часова издао је наређење ОБр. 10197 ове садржине: „У вези мога синоћњег наређења преко телефона, да командант Вардарске дивизије заузме положаје од р. Прилепнице (Макрешке) лево, а командант Моравске дивизије I. позива од ове реке у десно и да те положаје, потпомажући се узајамно, упорно бране, не дозвољавајући непријатељу прелаз преко Бинче Мораве, односно преко Криве реке, накнадно наређујем: Да команданти чим се код непријатеља ситуација боље разјасни и снага оцени, учине такав распоред својих трупа и припрему за напад на непријатеља и повраћање Кончулског теснаца. Брегалничка дивизија одбила је јуче непријатељски напад на њено десно крило. Што чешће ми шаљите извештаје“.
1. – Дејство Брегалничке дивизије. Непријатељ је 5. новембра око 21 часа покушао напад на лево крило дивизије од реке Неродимке па до крајњег левог крила Врбенских висова, али без успеха. Иначе на фронту ове дивизије није било ничега значајнијега.
2. – Дејство Вардарске дивизије. Непријатељ је 5. новембра отпочео да туче наше трупе на предњим положајима јаком артилериском ватром, а око 10 часова развио је јаче снаге и напао наше предње делове, који су се повукли на главну линију Ропотовских и Рајановачких положаја. Распоред на главној одбранбеној линији био је овакав: Десни одсек. Од Прилепнице до пута Ропотово – Гиљане закључно: 11 кадровски пук, 2 батаљона 12. пука II. позива, 1 брзометна пољска батерија, 1 Дебанжова батерија и 2 брдска француска топа. Леви одсек. Од друма Ропотово – Гиљане искључно па преко „Чуке“ до Криве реке: 3. пук I. позива (2 батаљона), 12. пук III. позива (3 батаљона), 18. кадров. пук, 1 пољска брзометна батерија и 2 брдска топа 4. брдске батерије. У дивизиској резерви: 12. пук II. позива (2 батаљона), 2. пук III. позива и 2 брдска брзометна топа код Ропотовске релејне станице. Једна чета пешадије послата је на леву обалу Криве реке да штити правац ка положају Јелачи и извиђа непријатеља испред себе. Командир чете на левој обали Криве реке извештава да се са четом морао повући на положај Јелачу, пошто је непријатељ, јачине једног ескадрона коњице и једног батаљона пешадије, заузео положај код села Костадинце, и тиме изразио јасно своју намеру обилажења нашег левог крила. У 15.20 часова примећено је, да се непријатељске колоне (око 2 ескадрона коњице и 2 батаљона пешадије) спуштају ка реци Огошу. Непријатељ је прешао Криву реку код с. Беривојца и концентрише се према положају 18. пука. Јачина му није могла бити оцењена.
3. – Дејство Моравске дивизије I. позива. У 8.50 часова примљено је наређење команданта трупа Нове Области ЂОБр. 10197 од 5. новембра. На основу овог наређења, командант дивизије издао је на лицу места ову усмену заповест за поседање положаја:
1. – Команданту 16. пешад. пука да поседне десно крило положаја: од моста на Морави до Прилепнице и смени 12. пук II. позива; на тај одсек упућена је 1. брзометна батерија.
2. – 3. батаљон 3. пука да поседне планину Буковик и смени 2. пук III. позива.
3. – 11. кадров. пук, ојачан са 2 батаљона 12. пука II. позива да задржи и даље своје положаје; на тај одсек долази 2. брзометна позициска батерија.
4. – 3. батаљон 16. пука долази у резерву код с. Ропотова.
5. – 3. пук (2 батаљона) са 2. брзометном батеријом има да се јави команданту Вардарске дивизије.
6. – Брзометне батерије пласираће се на положају код села Ропотова, а кад стигну Дебанжове батерије командант артилериског пука пласираће их на најпотребнија места.
Положаје утврдити и најупорније бранити, а у случају да је непријатељ слаб напасти га и поново заузети Кончулски теснац.
Командант трупа Нове Области упутио је свог начелника штаба пуковника Кушаковића у штаб Моравске дивизије I. позива за јаче одржавање везе између Моравске и Вардарске дивизије и благовремено извештавање о догађајима код ових дивизија.
Командант трупа Нове Области истог дана (5. новембра) у 16.30 часова издао је ову заповест: „Према ситуацији, коју сам оценио на лицу места (са положаја код Ропотова) допуњујем своју ранију заповест о подели положаја на одсеке између обеју дивизија у овоме: Командант Моравске дивизије I. позива упутиће још 2 батаљона код села Прилепнице, тако да ту освану 6. новембра. Ова 2 батаљона имају служити као ослонац Вардарској дивизији на случај, да непријатељ управи главни напад против Вардарске дивизије, а у исто време и као резерва Моравској дивизији I. позива на случај, да непријатељ управи главни напад против те дивизије. Ако би непријатељ управио главни напад против Вардарске дивизије, треба да јој активно притекне у помоћ Моравска дивизија и обратно, ако би непријатељ управио главни напад против Моравске дивизије, онда Вардарска дивизија да пређе у напад. И у једном и у другом случају положај најупорније бранити. Један батаљон из армиске резерве упутићу команданту Моравске дивизије на његово расположење тако, да стигне у свануће (6. новембра) до села Паршеш. За извиђање и одржавање везе упутићу команданту Вардарске дивизије један вод коњице тако, да му се сутра (6. новембра) у свануће јави на положају код Ропотова. Ја ћу се са штабом и даље налазити у Урошевцу, ако лично не бих дошао на положај код Ропотова“. На основу овог наређења командант Моравске дивизије I. позива, издао је команданту 16. пука наређење да упути своја 2 батаљона 6. новембра у 2 часа, тако, да у свануће буду код села Прилепнице.
Командант трупа Нове Области са ОБр. 10220 од 5. новембра наредио је команданту Моравске дивизије I. позива ово: „Пошто се батаљон 1. пешад. пука, који је био у заштити коморе, према извештају команданта, сад налази на Лисици, то одобравам предлог команданта дивизије, да овај батаљон не иде преко Приштине у састав пука, већ да се долином Кремените реке што пре крене и дође у висину чете 3. пешад. пука, која штити правац уз Криву реку. Према овоме командант дивизије нека одмах на најподеснији и најбржи начин изда потребно наређење команданту овог батаљона, обавештавајући га првенствено о ситуацији на левом крилу армиског распореда. Ако ситуација на левом крилу Вардарске дивизије у току сутрашњег дана дозволи, овај батаљон од села Беривојца, заједно са истуреном четом код села Огоша, својим офанзивним дејством, могао би се веома корисно употребити за напад у десни бок непријатеља. Задатак овом батаљону, у духу горе реченом, даће командант те дивизије, извештавајући о томе и команданта Вардарске дивизије. Кад овај батаљон пристигне код села Беривојца, известите ме“. Командант Моравске дивизије I. позива наредио је 5. новембра под ОБр. 4241 команданту 3. батаљона 1. пешад. пука ово: „Непријатељ је успео да пробије Кончулски теснац и покушава да обиђе лево крило Вардарске дивизије Кривом реком. Командант армије са ОБр. 10220 наредио је, да тај батаљон сиђе у изворни део Криве реке, нападне непријатеља, протера га и дође у везу са 3. пуком, који се налази на крајњем левом крилу Вардарске дивизије. Према томе наређујем:
Са батаљоном напасти непријатељску колону у Кривој реци и бацити је у Кончулски теснац. Напад извршити долином Кремените и Криве реке што пре. Извештавати ме што пре о покрету и догађајима код тога батаљона. Тако исто јавити ми кад стигне батаљон код села Беривојца. Лево крило Вардарске дивизије држи Ропотовске положаје са истуреном четом код Новог брда“.
е) Операције трупа Битољске дивизиске области
На правцу ка Прилепу, у току 5. новембра није било ничега значајног. Предузетим извиђањем примећена су 3 непријатељска ескадрона на линији: Тетово – Руен. Северно од Свињичке главе утврђују се 2 непријатељска батаљона. Пред десним крилом Вардарског одреда, непријатељ се такође утврђује.
На правцу ка Тетову, у току 5. новембра до 15.30 часова наше трупе водиле су борбу на Вардарском мосту, и кад су угрожене непријатељским обиласком преко Челопека, повукле су се преко Тетова ка Гостивару, где су добиле наређење команданта Битољске дивизиске области да поседну линију: Добра вода – Тајмиште. Због повлачења наших трупа ка Гостивару, упућена је 5. новембра посада Кичева на Буковик планину, и команданту Тетовског одреда, који је од 1. новембра био на маршу ка Броду, послато је 5. новембра ово наређење: „Са вашим одредом крените 6. новембра зором најкраћим путом и поседните положаје на Буковику са задатком да затворите правац: Гостивар – Кичево – Битољ“. Ово наређење примио је командант Тетовског одреда у Манастирици, удаљеној 83 км. од Гостивара. Одред се одмах кренуо ка Кичеву.