III. Ситуација
У току 5. новембра Врховна команда примила је ове важније извештаје:
а) Од команданта I. армије:
ОБр 8992 у 10.41 час. „Продужујући покрет у циљу прелаза на десну обалу Мораве трупе ове армије ноћу 4./5. ов. м-ца. заноћиле су у оваквом распореду: Дринска дивизија II. позива предњим делом својих трупа на десној обали Мораве а заштитним деловима на линији Борча – Чемерница – Градиште – Шумарице – Витановац – Дебељак. Дунавска дивизија II. позива на десној обали Мораве са заштитним деловима код Милочаја. Ужички одред на линији: Вис – село Лаврачани – 460 село Слатина до Дубравице – Обреновац – Мораве, 7. пешад. пук на десном крилу. Борба је вођена јуче само код заштитнице Дринске дивизије II. позива на линији Клупа -Витковац – Рудине а пред вече је нарочито била интензивнија. Непријатељ је у долини Груже био дошао на 300 метара од наших ровова. На правцу планине Јелице и Чачка било је главније борбе. Саслушавањем заробљеника утврђено је, да се пред Дринском дивизијом II. позива и Дунавском дивизијом II. позива налази 22. немачки резервни корпус фелдмаршала Фалкенхајна састављен из 43. и 44. дивизије. Пред фронтом Ужичког одреда запажено је у покрету друмом Чачак – Ариље артилерије са 30 кола а правцем ка Горањској цркви: једна колона са два ескадрона, 2 – 3 батаљона и 2 топа. Према 7. пешад. пуку две слабије колоне друмом од Чачка железничком пругом ка Краљеву. Трупе ове армије груписане су на десној обали Мораве са тенденцијом јачег груписања на десној обали Ибра у циљу, да се предузме енергична акција против непријатељских колона правцем Јелице планине. Синоћ око 20 час. Ибар је нагло надошао и однео понтонски мост код Јанока. Сва грађа одржала се на ледолому Ибарског моста. Код Краљева предузете су мере такве, да се нов мост подигне и да се грађа старог моста пренесе натраг“.
б) Од команданта Одбране Београда:
ОБр. 4941 у 5.10 час. „Због повлачења I. армије на десну обалу Западне Мораве наредио сам, да се Шумадиска дивизија I. позива и Комбиновани одред одмах повуку на десну обалу Каленићске реке а Тимочка дивизија II. позива да хита ка Трстенику, да би тамо осигурала себи пролаз преко Мораве“.
в) Од команданта III. армије:
ОБр. 8194 у 12 час. „У току јучерашњег дана и прошле ноћи трупе ове армије повукле су се без великог узнемиравања од стране непријатеља у долину Јовановачке реке са заштитницама на линији Лебина – Бучина. Заштитнице су биле јутрос још на истој линији а трупе заузимају раније положаје: Ерско поље – Чукар – Стрељин гроб – Саставци – Грабовац са наслоном на Буковик. Повлачење је било врло тешко, уопште се вршило само по једном путу за све дивизије. На Морави код Ђуниса немогуће је поставити понтонске мостове због поплаве, и даље повлачење вршиће се само постојећим мостовима. Даље држање ове армије на Ражањским положајима зависиће од држања Крајинског одреда и Тимочке војске, са којима се сад стоји у додирној вези“.
ОБр. 8207 у 23.55 час. „У току данашњег дана непријатељ није надирао са већим снагама; појавиле су се само две јаче претходнице. Трупе ове армије у реду су заузеле Ражањске положаје. Пошто сам извештен да се II. армија и Тимочка војска пребацују на леву обалу Јужне Мораве, то сам решен, да са трупама ове армије пређем на леву обалу реке на положаје од Мојсиња до реке Турије. Десно крило Београдске Одбране биће код с. Ловци, те ће постојати празнина, због које ће ова армија морати заломити лево крило, чим непријатељ надре у том правцу због прекида код Ћићевца. За сад се нема директне везе са Врховном командом“.
ОБр. 8284 у 18 час. „По данашњем извештају команданта Тимочке војске без задржања повлачи се на леву обалу Јужне Мораве, где ће бити 7. ов. м-ца. По данашњем извештају начелника штаба II. армије, Шумадиска дивизија II. позива разбивена је на Грамади и армија се мора журно повлачити неочекиваном брзином, те неће моћи бранити пројектоване положаје. Армија ће ноћас бити на линији Сикирица – Појате – Брачин – Претрковац са заштитницама на линији Страна – Вел. Брдо – Бучина и Коњичком дивизијом између Мутнице и Св. Петке. Сутра 5. ов. м-ца. продужиће се покрет Ђуниском мосту ради пребацивања преко њега са позадњим деловима“.
г) Од команданта Тимочке војске:
ОБр. 800 у 11 час. „Стање на фронту ове војске у току дана 4. новембра:
1. – Код Књажевачког одреда и Комбиноване дивизије трупе су заузеле одређене им положаје при повлачењу на леву обалу Јужне Мораве. При овом заштитнице Комбиноване дивизије гоњене су артилериском ватром.
2. – Од Крајинског одреда још није добивен извештај. 4. батаљон 10. пешад. пука II. позива упућен је ка Попшици, да извиди непријатеља а и спречи му даље надирање. Дошао је у везу код Копај Кошаре јутрос до 3 часа са трупама Шумадиске дивизије II. позива“.
д) Од команданта II. армије:
ОБр. 9770 у 13.30 час. „Овога часа добио сам извештај, да је Моравски одред претрпео неуспех и командант Јужно Моравских трупа наредио је, да се повуче на леву обалу Ветернице, због јаког надирања непријатељског. Тимочка дивизија I. позива у покрету је од Ниша а Свођски одред од Власотинца. Командант Тимочке дивизије I. позива намерава, да од првих трупа Свођског одреда заузме греду између Големе реке и Ветернице. Ја сам ово одобрио а према даљем развоју предузећу концентрацију придолазећих трупа од Мале Копаштице па преко Врви Кобиле – Јасеновца – на коту 538 – Црни врх. Ако ово не буде могуће онда на левој обали Ветернице. Молио бих ако је могуће, да трупе Нове Области учине притисак на противника, који надире, те да му ослаби брзину да постигнем да концентришем десно крило. Шумадиска дивизија II. позива у реду се повлачи на леву обалу Мораве и поседа свој одсек Суповачки положај – Топлица. Са командантом Јужно Моравских трупа немам везе а овај извештај добио сам од команданта Тимочке дивизије I. позива“.
ОБр. 9772 у 15.30 час. „Од савезних комуникација између праваца: Мрамора – Прокупља -Лесковца и Лебана једино је и то тешко употребљив пут: Прокупље – Житорађа – Бојник – Лебане и то под заштитом трупа источно од овог правца, а депешом мојом ОБр. 9770, јавио сам о великој угрожености правца Лесковац – Лебане. Треба да имам опширније упутство за поступак, ако се не може да изврши пребацивање по наређењу ОБр. 23699. У Прокупљу и Лебанима концентрисана је сва храна и муниција, која се могла извући из Ниша. Молим јавите ми какав задатак има Тимочка војска и по могућству њен састав, и на ком ће се одсеку задржати III. армија. Кад ја треба да отпочнем пребацивање по наређењу ОБр. 23699“.
ОБр. 9778 у 21.50 час. „Командант Шумадиске дивизије II. позива са ОБр. 3555 од данас јавља: „Данас до подне трупе ове дивизије завршиле су повлачење и поселе положаје на левој обали Јужне Мораве. Повлачење је извршено без узнемиравања од стране непријатеља; борбе није било. Са трупама Књажевачког одреда, које имају заузети леви одсек, до сад још није добивена веза. По паљењу ватре код непријатеља види се, да је избио на Виник. Додир са непријатељем није ухваћен. Од осталих трупа ове армије још нису добивени извештаји, јер нема телефонске везе“.
ђ) Од команданта трупа Нове Области:
ОБр. 10187 у 15 час. „На фронту Брегалничке дивизије I. позива у току 4. ов. м-ца. до подне није било важнијих догађаја. Око 12.40 час. непријатељ је почео напад да поврати косу између села Ракље и села Тиме, и напад је одбивен. Наши губитци у борби 3. ов. м-ца. код 20. пешад. пука 2 мртва, 8 рањено; код 10. пешад. пука 1 мртав, 8 рањено и поручник Петар Радовић тешко је рањен; код 1. француске брдске батерије 2 контузована. На фронту Вардарске дивизије I. позива у току 3. ов. м-ца. примећено је, да на простору Трновац – Козарник крстаре непријатељска одељења, и да непријатељ поставља 1 батерију на коти 720. Ка Доброшину креће се једна колона дубине 700 метара. 4. ов. м-ца. у 6.30 час. непријатељ је отворио ватру на 18. пешад. пук а потом око 7.30 час. напад преко Карпине и на десно крило. У 9.30 час. непријатељ је јаком ватром тукао лево крило 18. пука а наша 2 топа 2. брдске француске батерије око 12 час. постали су неспособни за дејство. Око 13 час. непријатељ је јаком артилериском ватром тукао 11. пешад. пук и на фронту Вардарске дивизије I. позива развила се борба, у којој је непријатељ према 18. пуку развио 4 – 6 батаљона са 6 брзометних топова, а према 11. пешад. пуку више од 2 пука и дивизион брзометне артилерије. У нападу су учествовали у великом броју и Арнаути, борба је била врло огорчена и исцрпљене су све резерве, те су због знатне надмоћности непријатеља, положаји морали бити напуштени. Губитци код нас и код непријатеља су врло велики; око 22 часа у Гиљане је дошло око 100 рањеника н непрестано нови стижу. Обвезници Ибарске дивизије и лево крило 18. пука повукли су се на Десивојску реку а потом цео 18. пук (укупна јачина пука 615 пушака). Око 16 час. 18. пук повукао се на десну обалу Криве реке а 11. пук ка леву обалу Биначке Мораве. На делу фронта ове дивизије према прелазу Мучибаба и Сефери непријатељ је 4. ов. м-ца. око 14 час. почео напад са линије Мучибаба – Сефери и око 15 час. потиснуо 2 наше извиђачке чете ка к. 515 и селу Пасјани и пребацио их на леву обалу Биначке Мораве.
На Вардарском одсеку у току 31. октобра непријатељ се задржавао у Бабунском теснацу, наши предњи делови држе Попадију – Свињичку главу и главном снагом на Никодим Мукоши са бочним осигурањима на Мрзену – Преслопу код Папратишта и у правцу ка с. Десову, са 1 батаљоном на правцу Јаблочиште – Бегова Главица и Поречким одредом (300 пушака) у висини Самокова. У току 1. ов. м-ца. наше трупе су водиле борбу са непријатељем на северном улазу у Бабунски теснац, непријатељски пук, који је нападао на Свињичку главу, претрпео је огромне губитке. У току 2. и 3. ов. м-ца. трупе Вардарског одреда очајно бране положаје. Артилериске муниције недостаје и нема се одакле да попуни. Поречки одред на линији Сува Гора – Брезица нема додира са непријатељем. Тетовски одред у току 1. ов. м-ца. на правцу Скопље заузео је Грумшински хан а на правцу Качаника село Рогаљево. Непријатељска снага око 2 батаљона и непозната јачина артилерије и Арнаута. По наређењу команданта Битољске дивизиске области на правцу ка Скопљу и Качанику, Тетовски одред оставио је 2 чете 13. пука са командантом батаљона, чету 12. пука III. позива и 1 комбиновану чету са 3 пољска Дебанжова топа а са остатком снаге има да заузме положај за непосредну одбрану Гостивара“.
ОБр. 10214 у 5.30 час. „Ноћ 4./5. новембра прошла је на миру без значајнијих догађаја. На фронту Брегалничке дивизије 5. ов. м-ца. до подне пушкарање патрола, а на фронту Вардарске дивизије око 10 час. непријатељска артилерија с времена на време избацила је неки артилериски метак. По извештају нашег војника, који је 29. октобра заробљен у борби на Кончулском теснацу па побегао, Бугари су наше заробљенике 39 војника Македонаца одвојили од 28 из старих граница и 2 рањеника и ове из старих граница побили ножем, а овај један је рањен утекао“.
е) Од команданта 1. батаљона 2. Моравског прекобројног пука III. позива:
„Од 2. ов. м-ца. 21 час налазим се са 1. батаљоном 2. Моравског прекобројног пука III. позива у Ивањици. Упућен сам био са задатком да упорно браним Ивањицу и штитим правце Ивањица – Јавор и Ивањица – Велике ливаде – Студеница. Распоред батаљона је овај: 1 чета посела и брани Градину правац од Ариља; 1 чета посела Буковицу на левој обали Моравице; 1 чета посела за одбрану Лису на десној обали Моравице; 1 чета као резерва налази се у Ивањици. У задатку ми је стајало, да чим стигнем у Ивањицу одмах да се обратим старешини полициске или војне власти и узмем све обвезнике последње одбране стараца и њима појачам батаљон. Командант 4. пуковске окружне команде, који се до 4. ов. м-ца. 6 час. налазио овде, није ми дао те обвезнике, већ их је повео са собом у Сјеницу. 3. ов. м-ца. дошло је у Ариље у подне 25 непријатељских војника и око 15 час. вратили се натраг у Пожегу. 4. ов. м-ца. опет су дошли у Ариље само са јачим одељењима и одмах отпочели кретања за Ивањицу, где су око 16 час. дошли у додир са четом на Градини и са малим прекидима борба још траје. Сад је примећено, да се иза пешачких делова код Ариља крећу по изгледу и неки артилериски делови, јачина је непријатеља до сад на томе правцу оцењена до 1 батаљона. На правцу Ивањица – Чачак примећена је једна непријатељска слаба коњичка патрола. На Вучковици има 1 пешад. вод за одбрану тога правца. Од кад сам се одвојио од пука немам везе ни са једним делом наше војске, све извештаје слао сам преко Сјенице. Данас сам нашао телефонску везу са ђенералом Гојнићем у Прибоју, који ми је обећао појачати ме на случај јачег непријатељског надирања, који би ме принудио на повлачење. Молим за наређење којим правцем да се повлачим и тиме обезбедим“.
ж) Од војног изасланика у Паризу:
Бр. 468 у 14 час. 2. новембра примио је нов министар војни посланика Веснића и мене и рече: „Ђенерал Жофр је са Енглеском у Лондону утврдио, да се пошаље у помоћ Србији 150.000 савезничке војске и све је у том смислу потребно наређено“. Пријему је био присутан и начелник ђ.штаба ђенерал Грацијани и давао потребна објашњења о раду на томе. Министар војни је даље рекао: „Прва је дужност савезничке војске протерати бугарску војску на исток од Скопља и осигурати железничку пругу Солун – Врање“. После је прегледао све путове, који воде са Јадранског мора у Србију и рече да је наређено, да се за нашу војску за два дана пошаље преко пристаништа Медуе муниција, а одатле да се даље транспортује у Србију о чему имају да се постарају француски и српски посланик на Цетињу, којима је одмах телеграфисано потребно наређење. О овоме је посланик известио владу. Иста депеша послата је и министру војном“.
з) Од делегата пуковника Пешића са Цетиња:
Бр. 1721 у 24 часа. „Напади непријатеља на Херцеговачком фронту продужују се до данас са великом јачином. Јуче је непријатељ главни напад управио на Грахово са 5.000 војника и 20 топова и успео освојити гранични фронт. Борба се продужује. Губитци су са обе стране велики. Јачина је непријатеља на овоме фронту око 20.000 војника. На осталим фронтовима артилериска борба. По саслушању заробљеног аустриског војника, ка Вишеграду је пришла 62. дивизија, која је дошла са италијанског фронта. Састоји се из 9. и 20. ландштурмске бригаде. Командант је дивизије фелдмаршаллајтнант Кранцер, командант 9. бригаде пуковник Шпадлер, а 20. бригаде пуковник Долимичина. 20. бригада употребљена је ка Ужицу а 9. ка Прибоју. Јачина је чета 200 људи“.
и) Од војног изасланика у Паризу:
Бр. 475 у 14 час. „Одговорите одмах на моје телеграме, да ли да вам се шаље муниција и остало и даље на Солун, или где на које пристаниште“.
Од Председника Министарског Савета Николе Пашића:
Бр. 250
Због тога што савезници нису могли тако брзо доћи у Србију како се желело, појављују се гласови, да њихова помоћ неће уопште ни стићи, или, да ће стићи сувише доцкан. Зато сматрамо за потребно да, поред усмених обавештења Врховној команди дамо и ова, која ваља саопштити командантима армија, дивизија и одреда, да и они буду обавештени о правом стању ствари у томе погледу. По извештајима који су добивени од наших посланика на страни, наших војних изасланика, нашег консула у Солуну, нашег војног делегата код француских трупа и наших команданата на јужноме фронту, стање је ствари овако: До 25. октобра у Солуну је било искрцано 65 – 70.000 француско – енглеских трупа, од којих је већи део био већ на српскоме земљишту. Осим тога још једна француска дивизија била је на путу од Марсеља за Солун. Две друге француске и две енглеске дивизије биле су на путу за Марсељ. Француске трупе на српском земљишту држале су целу линију од српско – грчке границе до станице Градско између Велеса и Криволака. Сад, нешто у Солуну а више у Србији имало би око сто и десет хиљада војника. Оружна спрема тих трупа је озбиљна. Свака чета има три митраљеза, сваки батаљон по једну батерију. За ово време решила је француска влада да ту војску појача са три дивизије, које су већ сад на путу. Да би одлучили Енглеску да што брже и јаче уђе у акцију на нашем фронту, ишли су сукцесивно у Лондон и француски председник министарства и министар војни. Тога ради састајао се и председник француске републике са енглеским краљем, па најпосле и сам генералисим Жофр оставио је фронт и отишао у Лондон. Резултат свих тих напора је био тај, да је заповедник енглеске војске у Француској добио налог да у Србију пошље још шест дивизија са француског фронта, које ће му енглеска влада заменити новим трупама. Сва та савезничка војска долази најхитније на српски фронт.
Овде нису почеле још крупније операције, али се боре и већ има знатних жртава. Њено присуство и борба почиње се по више знакова већ осећати на покретима и активности бугарских трупа, које оперишу у нашим новим областима. Тешка француска пољска артилерија, коју нам је Француска одвојила од своје заједно са муницијом на путу је за Солун. На тражење савезника, да крај ње буде и руска војска независно од руске експедиције у источну Бугарску, Русија је почетком октобра послала преко Архангелска један здружен одред у Солун. Но права руска експедиција у Бугарску извршиће се преко Црнога мора, Дунавом и евентуално преко Добруџе. За ту експедицију употребиће се 4 или 5 корпуса, који сад довршавају концентрације и који ће се, најдаље до краја овога месеца, искрцати у Бугарску. Као припрему за то искрцавање руска поморска флота бомбардује већ од прве половине овога месеца Бугарска поморска пристаништа. Све се ове ствари раде колико је год то могућно с обзиром на тешкоће даљних прекоморских транспората. Кад пак све те трупе буду стигле бар у главном, ми ћемо према аустро – немачко – бугарским трупама добити знатну бројну надмоћност. Значај који Енглеска и Француска дају сад армији својих трупа упућених у Србију, огледа се у факту, да је у Француској пре краткога времена одступио министар иностраних дела, а последњих је дана реконструисано и цело министарство. Слична је промена извршена, изгледа, и у Русији, где је такође имао одступити досадањи министар иностраних дела, Сазонов. Француска и Енглеска су и код Италије дејствовале да и она пошаље на Балкан своје војске. Очекује се, да се и ти преговори повољно заврше. Између Русије и Румуније воде се преговори, чији се карактер и велики значај огледа у дозволи прелаза руским трупама кроз румунско земљиште на Бугарску. Ова ће убрзо осетити казну за свој тешки грех и тада ће почети за Србију нов правац у овоме тешкоме, али славноме ратовању“.
Председник министарског савета,
Никола П. Пашић с. р.
Од министра иностраних дела:
Бр. 202
„Ово министарство има част ставити до знања Врховној команди овај телеграм из Лондона од 25. октобра: „Предао сам Греју вашу нову писмену представку за брзо шиљање трупа. Нашу ноту изнеће у данашњој седници, на којој ће присуствовати ђенерал Френч. Овај до сад изгледа није био за шиљање већег броја енглеских трупа на Балканско војиште због тешких теренских прилика, као и због тога, што би то биле недовољно обучене трупе за војевање по брдима. Влада је енглеска међутим обећала француској влади, да ће послати до 80.000 војника. Изгледа да се спремају и неке резерве, ако се ситуација знатно не промени. Французи за сад само траже да енглеске трупе пођу за њима и чувају позадину и комуникације са Солуном, доцније ће наравно и оне бити мало по мало уведене у борбу. Француске и енглеске трупе шаљу се непрестано за Солун. Нова француска дивизија стиже тамо данас – сутра. Тешкоћа је што немају довољно лађа за транспорте, и што је место за истоваривање у Солуну мало. Ја мислим да ће Енглези морати убрзо поћи за Французима у Србију, нарочито ако се наше борбе са Французима продуже са изгледима на успех наше одбране. Француски амбасадор каже ми, да ће за десет дана извесно бити на српском војишту 60 – 80.000 француских војника. Енглези ће дотле моћи послати бар 20 до 30 хиљада војника, тако да ће савезничка помоћ ускоро достићи 80 – 100.000 војника. Сваки ма и најмањи успех на маћедонском војишту, окуражиће савезнике за даље шиљање помоћи“.
Наређења Врховне команде
ОБр. 23746
у 10.15 час.
Команданту I., II. и III. армије,
Одбране Београда и
трупа Нове Области
„Доставља се извештај председника министарског савета Бр. 250 и наређујем: Да се команданти са овим упознају и у колико је потребно да и трупе о овоме обавесте. Поред овога команданти ће настати да се официри, подофицири, каплари и редови, позову на стрпљење само још за кратко време, и на истрајност у давању отпора, јер по свима извештајима наших војних изасланика и наших савезника у најскоријем времену стиже нам озбиљна помоћ, која ће неминовно произвести обрт у досадањој тешкој ситуацији у нашу корист. Сад је главно добити у времену и сачувати дух и моћ војске“.
ОБр. 23695
у 10.20 час.
Команданту I. армије
„Начелник штаба наредио је, да се коњицом Дринске дивизије II. позива одмах успостави релејна веза на путу: Рашка – Ушће – Манастир Студеница – Ивањица и Рашка – Јошаничка Бања – Брус. О резултату молим да се извести Врховна команда“.
ОБр. 23697
у 11.15 час.
Команданту I. армије
„Са једним пуком пешадије и једном батеријом обезбедите одмах правац од Ивањице преко Великих Ливада за Манастир Студеницу и Ушће. О извршењу известити“.
ОБр. 23699
у 11.40 час.
Команданту Тимочке војске
„Чим стигнете на Мрамор, Врховни Командант наређује, да се ставите под команду команданта II. армије, који је са штабом у Прокупљу. Одреди Крајински и Књажевачки престаће дејствовати и ућиће у састав Комбиноване дивизије“.
Команданту II. армије
„Чим Тимочка војска стигне на Мрамор ставља се под вашу команду. Задатак је ваше армије за сад, да обезбеђује правце: Прокупље – Куршумље – Преполац и Лесковац – Лебане – Медвеђа – Приштина. Северно од вас на Гребцу и М. Јастребцу биће III. армија. Кад се III. армија буде повукла ка Прокупљу, тада се ви имате пребацити са целокупном снагом на правац: Лебане – Медвеђа – Приштина. О пријему наређења известите“.
ОБр. 23768
Команданту Одбране Београда
„Начелник штаба наредио је, да одмах упутите у састав Моравске дивизије II. позива њена два батаљона, који су вам привремено стављени на расположење наређењем ОБр. 23218 од 26. октобра. О правцу и месту упућивања ступите у споразум са командантом III. армије“.
Команданту III. армије
„Начелник штаба наредио је, да одмах упутите у састав Комбиноване дивизије 5. пешад. прекобројни пук и пољску батерију, који су вам стављени на расположење наређењем ОБр. 22646. Команданту Одбране Београда наређено је, да одмах упути у састав Моравске дивизије II. позива њена два батаљона, који су му привремено стављени на расположење из I. армије. Молим ступите у споразум са командантом Одбране Београда и Тимочке војске о правцу и месту упућивања поменутих јединица“.