г) Операције II. армије
На основи наређења Врховне команде ОБр. 23699 од 5. новембра, командант II. армије издао је 6. новембра наређење ОБр. 9802 у овоме: „По наређењу Врховне команде ОБр. 23699 Тимочка војска, чим стигне на Мраморски одсек ставља се под моју команду. На основи овог наређујем:
1. – Тимочка војска, чим стигне на овај одсек посешће и браниће: Суповачки положај, па Мраморском гредом преко Батушничког виса до Пусте реке – мост код Пуковца, па до правца, који излази од моста ка утоку Големе реке (што пролази кроз село Русну на десној обали Мораве), бранећи правац: Прокупље – Куршумлија – Преполац, а наслањајући своје лево крило на реку Турију, како јој је раније одредила Врховна команда. Одбрана одсудна, прво, прелаза преко Мораве, а потом положаја. Снабдевање из Прокупља, ради чега раније ангажовати потребну муницију од команданта опсадног парка. Команданту се ставља на расположење маринска енглеска батерија од 6 цеви, распоређена на Мраморском одсеку.
2. – Шумадиска дивизија II. позива, чим које трупе буду замењене трупама Тимочке војске, помаћиће се у десно и посешће и бранити одсек од десног крила Тимочке војске, па до левог крила Тимочке дивизије I. позива према њеном јужном фронту, смењујући трупе Тимочке дивизије I. позива, које се имају концентрисати за напад на противника према југу. Браниће одсудно правац: Брестовац – Бојник – Прокупље и Лесковац – Лебане – Приштина и служиће за обезбеђење левог бока и позадине Тимочке дивизије I. позива при њеном нападу; браниће одсудно најпре прелазе на Морави, а затим положаје, и ослањајући се на дејство тешке артилерије, за шта ступити у споразум са командантом тешке артилерије. Снабдевање храном за први мах из Лесковца и Прокупља. Возове ешелонирати на правцу: Брестовац – Бојник – Злата, који ће бити комуникациски правац са Прокупљем.
3. – Тимочка дивизија I. позива, ојачана Свођским одредом и свима трупама Јужно Моравским, чим је смене трупе Шумадиске дивизије II. позива, концентрисаће се на фронту: Лесковац -Оруглица, за напад противника на југу. Возове ешелонирати на правцу: Лесковац – Лебане -Медвеђа. Снабдевање храном и муницијом из Лесковца и Лебана. Нападни задатак. За први мах да протера противника и овлада линијом: Копиљак – Лисац – Кукавица до Јужне Мораве, осигуравајући леви бок дуж Мораве, почев од десног крила Шумадиске дивизије II. позива, а тежећи да се веже десно са трупама Нове Области на Вељој глави. За време концентрације трупа са садањег одсека треба се постарати, да се измешане трупе Јужно Моравске сједине са својим јединицама, у колико је то могуће.
4. – За одбрану прелаза преко Мораве имати увек резерве, да се непријатељска одељења, која пређу, пребаце увек натраг.
5. – Све команде да одржавају тесну међусобну везу и да се узајамно потпомажу.
6. – О појединостима смењивања и помицања у десно, команданти нека уреде сами између себе, те да се ово у реду и неспречено изврши, јер је прешна потреба, да се што пре предузме напад на противника на југу.
7. – Чим команде буду поселе своје одсеке, команданти ће известити, а командант Тимочке дивизије I. позива саопштиће ми план напада и почетак напада, имајући у виду горе изложену потребу, да се ово што скорије отпочне, као и потребно време, да се издејствује садејство трупа Нове Области.
8. – Трупе Шумадиске дивизије II. позива, које се налазе у Тимочкој војсци, вратиће се у састав своје дивизије према споразуму оба команданта.
9. – Командант Шумадиске дивизије II. позива предаће команданту Тимочке војске, чим стигне, ово наређење, одређено за њега.
О пријему наређења одговорити“.
У 13 часова 6. новембра дошао је командант Тимочке војске ђенерал Гојковић у армиски штаб. Командант II. армије упознао га је том приликом са ситуацијом и задатком, препоручујући му нарочито да настане да се смена трупа Шумадиске дивизије II. позива што пре изврши како би Шумадиска дивизија II. позива могла ићи да смени Тимочку дивизију I. позива на њеном одсеку, те како би се ова могла груписати за напад према југу. Командант II. армије имао је намеру да изврши напад Тимочком дивизијом I. позива ојачаном Свођским одредом и свима трупама Јужно Моравским, што скорије, чим команде буду поселе своје одсеке, у садејству са трупама Нове Области, те је ступио у споразум са командантом ових трупа. Непријатељ је међутим на фронту трупа Нове Области, био прикупио знатну снагу на западном излазу из Кончулског теснаца и предузимао напад на положаје које су држале трупе Нове Области на југоисточној страни од Гиљана. Сем тога снагу која је била испред Ветерничког одреда упутио је између Десивојске и Криве реке за напад на лево крило трупа Нове Области. Командант трупа Нове Области моли команданта II. армије, да Ветернички одред одмах предузме напад на овог непријатеља и да дејствује са трупама Нове Области, одржавајући везу са њима. Пошто је непријатељ још 5. новембра на фронту Моравског одреда био продро у долину Ветернице и избио на положај Кита – Врви Кобила, то командант II. армије у овом тренутку (6. новембра) није могао одговорити овом захтеву, већ је наредио да Ветернички одред чини притисак на противника јачим извиђањем а чим стигну појачања, да предузме озбиљнији напад, садејствујући са трупама Нове Области и одржавајући везу са њима. На основу наређења Врховне команде ОБр. 23784 од 6. новембра, да командант III. армије упути у Прокупље преко Гребца Моравску дивизију II. позива и да је стави на расположење команданту II. армије, командант ове армије послао је Врховној команди овакав извештај; „Ако није намера, да ми се да други задатак, или да ми се одузму садање трупе, налазим, да Моравску дивизију II. позива не би требало упућивати, пошто овде нема хране нити комуникација за маневровање. Потребно је да се упути та дивизија команданту трупа Нове Области за кооперацију нападом у правцу Врања“.
Командант II. армије 6. новембра у 5 часова наредио је команданту Тимочке дивизије I. позива, да уложи све старање да се трупе на заузетим положајима одрже, док се не створи могућност да се доласком трупа Тимочке војске на Мраморски одсек изврши јача концентрација Тимочке дивизије I. позива и Шумадиске дивизије II. позива, ближе према угроженоме фронту Лесковац – Лебане, кад ће се моћи предузети успешан напад на противника, на левој обали Мораве, пошто се јавља озбиљна опасност према Ветерничком одреду, стога га треба што више ојачати. По пријему овог наређења, командант Тимочке дивизије I. позива ставио је команданту Јужно Моравских трупа на расположење 10. пук I. позива, 2 брдска топа и 2 брдске хаубице из пређашњег Свођског одреда и наредио му, да са тако ојачаним трупама поседне и најупорније брани одсек од утока реке Сушице у Ветерницу па уз леву обалу реке Ветернице до положаја, који сад држи крајње десно крило Јужно Моравских трупа. Власински одред да се са досадањих положаја повуче тек у вече а тамо да се оставе само добровољачки делови. Команданту 14. пука I. позива наређено је у 9.45 часова да остави један батаљон за дивизиску резерву, који да буде на коси источно од Белановца; са остала 3 батаљона овог пука, 1 ½ батаљоном III. позива, 1 хаубичком батеријом, 1 пољском брзометном батеријом да бранн најодсудније десни одсек дивизије тј. одсек од утока реке Сушице у Ветерницу, па левом обалом ове реке до Лесковца, затим југозападну ивицу вароши Лесковца, с. Муштане (према утоку реке Власине у Јужну Мораву) и даље левом обалом Јужне Мораве до утока Ветернице у ту реку.
Напомена. На томе одсеку су се до сад налазиле ове трупе: 4. батаљон 14. пука I. позива, 1 ½ батаљон III. позива, 1 хаубичка батерија и 1 пољска батерија и вод коњице из пређашњег Свођског одреда.
Команданту је препоручено да се одсек што јаче утврди за најупорнију одбрану, нарочито да се Хисар и варош Лесковац бране по сваку цену, јер Лесковац још није био евакуисан. На овом одсеку налази се пласирана једна градска батерија (2 цеви 12 см.) крај самог друма Лесковац -Брестовац 2 км. северно од Лесковца. Команданту 20. пука наређено је да брани свој досадањи одсек са 2 батаљона, а 2 батаљона да упути у дивизиску резерву источно од села Белановца. У 15.25 часова јавио је командант 4. батаљона 14. пука I. позива, да је непријатељ извршио прелаз преко недовољно порушеног моста на Морави. Од команданта Вардарске дивизије добио је командант Тимочке дивизије овај извештај:
„У току 5. новембра непријатељ је нападао на наше предње делове на десној обали Биначке Мораве. Наше трупе заузеле су Ропотовске положаје, којима је непријатељ пред вече почео да подилази са пешадијом и артилеријом. По подне 1 колона од 1 пука пешадије, 1 пук коњице са артилеријом, примећена је у маршу долином Криве реке, а 1 колона од пешадије са артилеријом креће се левом крилу Ропотовачких и Рајановачких положаја. Исто толика колона примећена је у долини Рани Луг“. Командант Тимочке дивизије I. позива наредио је команданту Јужно Моравских трупа, да Ветернички одред ојача придатим деловима Свођског одреда, те да тај одред нападне непријатеља испред себе те тиме спречи његово надирање у том правцу и олакша положај левог крила Вардарске дивизије I. позива, а да се са осталим деловима држи одбране датих одсека, док год се трупе не прикупе и уреде.
д) Операције трупа Нове области
Командант трупа Нове Области дошао је 6. новембра у 10.45 часова на положај код Ропотова; у 11 часова наредио је команданту Моравске дивизије I. позива да прими команду над десним одсеком Вардарске дивизије, од реке Прилепнице до пута Ропотово – Гиљане.
1. – Дејство Брегалничке дивизије I. позива. Ова дивизија 6. новембра по подне успела је да десним крилом и центром потисне лево крило непријатеља и заузме пошумљену косу западно од раскрснице путова Качаник – Сопаница и Качаник – Урошевац. Лево крило дивизије такође је успело, да у знатној мери потисне непријатеља пред собом, али се ускоро вратило на своје положаје због јако пошумљеног и непролазног терена. За 7. новембар наредио је командант трупа Нове Области, да ова дивизија продужи потискивање непријатеља и да ово потискивање претвори у енергичан напад у циљу заузимања Качаничког теснаца, чим осети да је непријатељ на овом правцу ослабио. У противном случају упорно да држи садашње своје положаје.
2. – Дејство Моравске дивизије I. позива. На фронту Моравског дивизиског коњичког пука I. позива, непријатељ је у току 6. новембра држао слабим пешадиским деловима и Арнаутима линију: Вирина глава – Кобрулик – Танишевце – Ђерекаре – Жегра, али није ништа предузимао. На фронту Моравске дивизије I. позива, која је 6. новембра држала линију: мост на Бинчи Моравн источно од коте 525 – Влаштица – Пасјани – Угљари – Буковик – Безимена коса између Ропотова и Буковичке планине – Ропотово, непријатељ је отпочео напад око 6 часова артилериском ватром, а затим је развио пешадију из Кончулског теснаца, управљајући главни напад у правцу Ропотова и левог крила дивизије. Око 8 часова, непријатељ је успео да заузме наше предње положаје, које су бранила слаба наша одељења. Главни непријатељски напад на главну одбранбену линију, нашом артилериском и пешадиском ватром одбивен је, после чега је непријатељ рокирао трупе према десном крилу дивизије, ван домашаја пешадиске ватре, али је у томе био ометан нашом артилеријом. Напад према десном крилу није вршио. Према крајњем десном крилу Моравске дивизије I. позива (кота 525 – Пасјане – Угљаре) непријатељ је слабим одељењима покушавао неколико безуспешних напада.
3. – Дејство Вардарске дивизије, која је 6. новембра држала линију: Чука – кота 940 – Рајановачки висови – лева обала безименог потока, који утиче у Криву реку северно од села Топонице, непријатељ је почео приближавање на целом фронту, а у 6.40 часова отпочела је артилериска и пешадиска борба. Око 8 часова, непријатељ је са 2 ескадрона коњице и 1 пешадиским пуком, уз садејство 3 пољска и 3 брдска топа, извршио енергичан напад на леви одсек од Ропотовачког потока до Криве реке. Овај напад одбивен је нашом артилериском и пешадиском ватром. Поред овог одбивеног напада непријатељ је у току 6. новембра још три пута обнављао напад, али је увек одбивен са знатним губитцима и сјурен у јаруге. Непријатељ је показивао нарочиту енергију у нападу према левом крилу дивизије са намером да га обухвати, због чега је лево крило (18. пук) појачано са 1 батаљоном и са 2 брдска топа из дивизиске резерве. Непријатељ се задржао испред нашег стрељачког строја на 600 – 800 метара. Пошто је десни одсек ове дивизије (од реке Прилепнице до пута Ропотово – Гиљане) придат команданту Моравске дивизије I. позива, то је командант Вардарске дивизије наредио да се досадањи леви одсек подели на два дела:
Десни одсек од друма Ропотово – Гиљане до изворног дела Божевачког потока: 3. пук I. позива (2 батаљона); 12. пук III. позива (3 батаљона); 2 брдска топа и 1 пољска брзометна батерија.
Леви одсек: 18. кадров. пук, Кончулски батаљон, 1 батаљон 12. пука II. позива и 2 брдска топа, да држе леву обалу Божевачког потока.
Дивизиска резерва: 2. пук III. позива (2 батаљона) и 1 батаљон 12. пука II. позива код села Божевца.
Једна чета са левог крила упућена је на леву обалу Криве реке на положај код села Мочара са задатком, да штити правац левом обалом Криве реке и заједно са придодатим водом коњице извиђа непријатеља. Са 3. батаљоном 1. пешадиског пука, који је наступао од Лисице у циљу осигурања правца долине Криве реке и левог бока дивизије, ухваћена је веза. Тај батаљон заноћио је овог дана у селу Каменици, а предњим деловима у селу Беривојцу; са 4. четом 4. батаљона 3. пука, која се 5. новембра повукла од Огошта ка Јелачи, дошао је у везу. На чету код села Мочара нападала су 2 ескадрона непријатељске коњице, али су били одбивени. Друга 2 ескадрона покушали су да пређу на десну обалу Криве реке код села Беривојца, али су такође одбивени. Командир 4. чете 4. батаљона 3. пука на Јелачи известио је: „Око 17 часова дошла је једна коњичка патрола из 4. коњичког пука са Рубовице ради хватања везе са левим крилом Вардарске дивизије. Ова патрола саопштила је да су Бугари заузели Вељу главу и Китку, а да је караула Копиљак у нашим рукама. Непријатељ који је према мени изгледа да има намеру да ме одбаци са Јелаче, јер се прикупља у већем броју.
Моравска и Вардарска дивизија, одбивши непријатељске нападе у току 6. новембра, нису биле способне да пређу у противнапад, како је то командант трупа Нове Области тежио. Овога дана (6. новембра) командант трупа Нове Области добио је извештај од Врховне команде, да му се ставља на расположење: 4 батаљона обвезника стараца последње одбране Дунавске и 2 таква батаљона Шумадиске дивизиске области, који имају стићи у Приштину 7. и 8. новембра.
ђ) Операције трупа Битољске дивизиске области
Тетовски одред, који је упућен да поседне Буковачу и да затвори правац Гостивар – Кичево, стигао је 6. новембра у вече у Кичево, с тим да 7. новембра предузме марш ка Буковачи. На правцу ка Прилепу, непријатељ је у току 6. новембра дејствовао само артилериском ватром против наших положаја на Присату.