а) Операције I. армије
Дунавска дивизија II. позива са Ужичким одредом и Соколском бригадом добила је 6. новембра у 22 часа заповест, да припреми за одбрану и одсудно брани положаје: Лакат – кота 552 (северно од Богутовца) – кота 508 – Космајица (555) – кота 496 – кота 447 – Јајинац – Врановица – Каонички положаји. Док се не организује одбрана ових положаја, а нарочито док се не изврши евакуација коморе и артилерије кроз Ибарски теснац; не дигне понтонски мост код села Јанока на Ибру и отуда пребаце трупе Дринске дивизије II. позива, наредио је командант I. армије, да се што дуже одрже предњи положаји, на којима су се налазиле трупе Дунавске дивизије, Ужичког одреда и Соколске бригаде. До вечери и у току ноћи 6./7. новембра заузеле су трупе I. армије линију главних положаја на северном излазу Ибарске клисуре и то:
Дунавска дивизија II. позива са придатим Ужичким одредом линију: Лакат – кота 552 (северно од Богутовца) – Космајица – кота 496 – 447 – Јајинац – Врановица – Каонички положаји са заштитним деловима на линији: Конарево – Веригове баре – Врдила.
Дринска дивизија II. позива линију, која се од Лакта протеже даље на исток преко Оштре главице (740) – Стрмница, са затварањем пролаза Рибницом реком.
Коњички ескадрон који је упућен ка Ивањици стигао је 7. новембра у 15 часова код Мланче, са извиђачким деловима до Великих Ливада, и није наишао на непријатеља. 4. пук II. позива, који је упућен ка Ивањици, заноћио је 7./8. новембра код Ушћа, са задатком да 8. новембра продужи покрет ка положајима код Мланче, и да непријатељске делове на том правцу сузбије. 14. пук II. позива (из Одбране Београда) са 1 брдском батеријом I. армије налазио се код Александровца са задатком најупорније одбране праваца, који преко Александровца и од Бруса воде ка Јошаничкој бањи и даље ка селу Павлици и Рашкој.
Командант I. армије наредио је, да сви делови 5. пука III. позива домаршују до Ушћа где ће добити наређење за даљи рад. Овај пук налазио се на положају код Каоне; командант Ужичког одреда имао је да га смени са потребним делом.
Армиски штаб дошао је у Ушће.
Непријатељ је 7. новембра нападао наше заштитничке делове на Ђави, Ранковом гробу и Јастрепцу. Батаљони са Ђаве и Ранковог гроба приморани су на повлачење, а Доњо Васојевићска бригада задржала се на Јастребару, но непријатељ је успео да дође у непосредну близину положаја бригаде, те је ова због повлачења осталих заштитничких делова доведена у критичан положај. 1. батаљон 2. прекобројног пука III. позива, који је био на положајима код Ивањице, 7. новембра у 4 часа напустио је положаје и повукао се ка селу Кушићима, где је стигао у подне. Једно непријатељско коњичко одељење ушло је у Ивањицу 7. новембра око подне.
Напомена. Наш делегат на Цетињу, пуковник Пешић, известио је 7. новембра нашу Врховну команду, да се батаљон код Ивањице повлачи ка Јавору, где ће га прихватити Црногорци, али је остао отворен пут Ивањица – Велике Ливаде – караула Преко брдо, као и пут на караулу Ступска чесма, који Црногорци не могу затворити.
Врховна команда добивши овај извештај са ОБр. 23037 наредила је 7. новембра ово:
Команданту Сјеничке пуковске окружне команде и команданту Ибарске дивизиске области: „Упутите одмах по ордонансу коњанику наређење команданту батаљона III. позива који брани правац од Ивањице ка Студеници и Јавору, да на погодним положајима код Ивањице и на Великој Ливади упорно брани наступање непријатељу ка Студеници и да тиме омогући пристизање ојачања, која су на маршу за Велике Ливаде. Ако је он положај напустио, онда да се по сваку цену и што пре врати на напуштени положај Велике Ливаде и ухвати везу и додир са нашим трупама које му долазе у помоћ од Студенице“.
Делегату пуковнику Пешићу – Цетиње:
„Батаљон од Ивањице није ни у ком случају требало повући на Јавор, јер је он требао да обезбеђује правац Ивањица – Велике Ливаде – манастир Студеница – Ушће. На овај начин сад је тај правац остао отворен све дотле док не стигну друге трупе, које могу и не стићи на време због планинског земљишта, далеког и рђавог пута. Молим да се батаљон одмах врати на правац Ивањица – Студеница – Ушће, пошто му је I. армија, која га је и одредила за поменути циљ морала издати потребно наређење за обезбеђивање горе именованог правца. Командант батаљона ће се узети на одговорност“.
У борбама 7. новембра, према заштитничким деловима Ужичког одреда, Аустријанци су развили у правцу Сајковца, Чукара, Чучња, Стрмовског брда и Јастребара око 7 батаљона, које су потпомагале 2 батерије. Јаче колоне почеле су дејствовати са праваца из долине реке Бјелице. Јачина ових није била тачно утврђена. Али по извештају команданта 4. пука III. позива од 5. новембра, непријатељ је на правцу: Чачак – Ивањица имао у Горачићу и Губеревцу најмање 2 пука, које су пратили возови више од 100 кола. Наш делегат на Цетињу известио је Врховну команду, да се код Ивањице налази један непријатељски пешадиски пук са 4 брдске хаубице. У Ужицу констатована су 2 батаљона, 1 митраљеско одељење и 2 топа.
б) Операције трупа Одбране Београда
У току 7. новембра непријатељ је прешао деловима Западну Мораву код Крушевца и Трстеника и заузео оба ова места. Стање трупа нарочито на одсеку Шумадиске дивизије I. позива било је неповољно.
в) Операције III. армије
7. новембра у јутру, главнине дивизије III. армије биле су на положајима леве обале Мораве и то: Коњичка дивизија на одсеку од реке Турије до реке Алуге. Десно у вези са Тимочком војском. Браничевски одред на одсеку од реке Алуге до потока Бојчице. Дунавска дивизија I. позива на одсеку од потока Бојчице до потока Плочника, са 4. прекобројним пуком у резерви између Липовца и Пањковца штитећи правац Чокотин гроб – Љути Лаз, са једним водом коњице код Добромира. Коњички дивизиони Дринске и Дунавске дивизије I. позива на положају: Шиљегарник – Дренова главица, осматра одсек од Макрешана до села Трубарева и извиђа у правцу Крушевца. Веза са Шумадиском дивизијом I. позива ухваћена је код села Ловци. Заштитнице дивизија III. армије пребациле су се у јутру 7. новембра на леву обалу Јужне Мораве. Дринска дивизија I. позива у армиској резерви прикупљена је код Дамјановог језера и Остроже.
У јутру 7. новембра непријатеља у Крушевцу није било. Железнички мост код Алексинца био је недовољно порушен, пешадија је могла и даље прелазити. Командант Коњичке дивизије наредио је да се мост запали, али су бугарске трупе биле стигле и мосту се није могло прићи. Одсек од Турије до реке Алуге држала је само Коњичка дивизија (3 коњичка пука, свега 1.000 карабина). Није се могла ничим помоћи, јер је армија држала све до планине Мојсиња. Ђуниски мост такође је био недовољно порушен и непријатељ се већ пењао уз косе Мојсиња. Пут Рибари – Вукања -Гребац, који је уопште тешко пролазан, био је у ово време због јаких киша непролазан. Претила је опасност, ако непријатељ нагло продре ка Кулини и Породину, да ће армија изгубити све возове. Командант III. армије имао је извештај, да су се и возови Тимочке војске кренули уз Турију, што је још више отежавало ову ситуацију, која је могла постати озбиљна. Врховна команда са ОБр. 23784 од 6. новембра наредила је да Моравска дивизија II. позива 7. новембра одмаршује до Кулина, а 8. новембра у Прокупље. Обзиром на дужину фронта III. армије од планине Мојсиња до реке Турије, она је била и сувише ослабљена. Одбрана прелаза преко Мораве била је слаба тако, да је постојала вероватност да ће се армија морати повући ка Јастребцу раније, но што је било пројектовано.
Командант армије молио је Врховну команду за наређење, да командант Београдске Одбране одмах упути III. армији 8. пук I. позива, пошто ће Дунавска дивизија I. позива остати са сувише смањеним бројним стањем (око 4.000 пушака најмање), кад јој се одузме 5. прекобројни пук према наређењу Врховне команде ОБр. 23768. На правцу Соко Бања – Алексинац, непријатељ је у 10.25 часова успео да се пребаци преко моста код Алексинца. Командант Коњичке дивизије молио је да се најближим суседним јединицама нареди, да му се пошаље појачање у пешадији ради упорне одбране фронта додељеног дивизији. Пошто је, како је већ раније напоменуто, правац преко Кулина био веома осетљив по III. армију, то је командант армије предузео мере да се непријатељ пребаци преко реке, док је још слаб или да се бар задржи. У том циљу обуставио је и шиљање 5. прекобројног пука према наређењу Врховне команде ОБр. 23768 и упутио га као појачање Коњичкој дивизији. Сем тога, командант III. армије известио је Врховну команду, да би било потребно, да у овој акцији учествују и делови Тимочке војске, који су на десној обали Турије, а нарочито 1. прекобројни пук, који је стајао код Лоћике у резерви. Врховна команда није могла изаћи на сусрет овом захтеву пошто је, због пада Лесковца, из састава Тимочке војске упућен 4. пук I. позива ка Лесковцу. Код Сталаћа, где мост није био довољно порушен, прешли су у току 7. новембра мањи непријатељски делови који су избили на падине планине Мојсиње.