III. Ситуација
У току 7. новембра Врховна команда примила је ове важније извештаје:
а) Од команданта I. армије:
ОБр. 9032 у 1.05 час. „На фронту ове армије вођена је само артилериска борба. До вечери непријатељ је код Краљева прикупио око 5 батаљона, а око 16 час. примећени су у покрету преко Камиџорског моста два непријатељска ескадрона. Покушај непријатељски, да се од Краљева приближи мосту на Ибру, а тако исто при левом крилу пред фронтом Ужичког одреда на правцу Јастребара није успео. Наше трупе остале су на својим досадањим положајима на линији Врановица – Черт – Јастребар – Чучањ – Чукар – Лукавац – Драгчићи – Калуђерске ливаде. Армиски штаб преместио се у Лопатницу“.
ОБр. 9037 у 11 час. „По до сад прикупљеним податцима и доказима заробљених непријатељских официра, подофицира и војника појавиле су се ове непријатељске трупе: Око Грабовца и Кнића 1. и 46. брдска бригада (10 батаљона), делови 201., 202., 203. и 204. немачке регименте, а још 15. и 16. јегерски батаљони, свега 24 батаљона; западно од Кнића 205., 206., 207. и 208. немачка регимента а код села Тамника 119. и 201. немачка регимента свега 18 батаљона. На правцу од Чачка 20. бригада 48. дивизије (5 батаљона), 17. и 20. брдска бригада и 5 батаљона. У Ваљеву 2. брдска бригада“.
ОБр. 9047 у 11.30 час. „У току ноћи 6./7. ов. м-ца. непријатељ је око 23.40 час. предузео јачи напад у правцу Чибуковца али је задржан. Од јутрос на том правцу није показивао активности. Јачина је његова 6 до 8 батаљона а примећено је, да снаге рокира ка Ружићском брду. На осталом делу фронта борбе није било. Према накнадним извештајима, непријатељ је пред фронтом Дринске дивизије II. позива допро јуче предњим деловима до Краљева – Самаила – Сарице на Јелици. Трупе ове армије под заштитом остављених делова на обали Ибра према Краљеву предузеле су покрет у циљу искупљања на главним положајима северно од излаза из Ибарске клисуре“.
ОБр. 9053 у 11.20 час. „Штаб армије полази данас за Ушће“.
ОБр. 9058 у 19.20 час. „Наређењем мојим ОБр. 8897 од 1. ов. м-ца. упућеним команданту Ужичког одреда изрично је речено ово: Батаљон из Ужичког одреда који маршује од Пожеге преко Ариља ка Ивањици треба да поседне положај код саме Ивањице, који ће најупорније бранити надирање непријатеља, било преко Кушића ка Јавору, било преко села Будожеља и Велике ливаде ка манастиру Студеници. Овај одред појачати са наоружаним обвезницима последње одбране стараца. Горњем наређењу претходило је од моје стране ово наређење команданту Ужичког одреда: „Кад будете силом околности принуђени да напустите и одбрану прелаза у Клисури код Гугља на утоку Ђетиње у Моравицу ради даљег покрета ка Чачку и Краљеву, онда један од ваших батаљона упутите правцем Ариље, Ивањица, манастир Студеница за заштиту овога правца од стране Ивањице“.
б) Од команданта Одбране Београда:
ОБр. 4973 у 11 час. „Трупе Одбране Београда повукле су се на десну обалу Западне Мораве, поселе положај села Ловца – Црни врх – Нерезиње – Ђула – Поглед (775) са истуреним предњим деловима до Мораве. Непријатељ је за време повлачења наших трупа гонио и синоћ је са положаја више села Шанца бацио 20 – 30 артилериских метака на Крушевац. Комбиновани је одред у Кутци, где је наређено, да се отвори пут кроз Јанкову клисуру, који је закрчен коморама Шумадиске дивизије I. позива, Тимочке дивизије II. позива и Комбинованог одреда као и коморама, које су евакуисале магацине у Крушевцу. За батаљоне Моравске дивизије II. позива наређено је, да се упуте у састав дивизије. Са I. и III. армијом још немам телефонске везе. Десно крило мојих трупа у додиру је са левим крилом III. армије а за додир мога левог крила са десним крилом I. армије још нисам добио извештај. Брдска батерија за правац Александровац – Јошаничка бања – Рашка стигла је у Александровац. Наредио сам, да се и батерија и један пешад. пук Тимочке дивизије II. позива упуте на положај Плешко брдо – Козница са задатком да на поменутом правцу осигурава бок I. армије и да се стави под команду команданта I. армије“.
в) Од команданта III. армије:
ОБр. 8224 у 24 часа. „6. ов. м-ца. непријатељ је подилазио положајима на левој обали Јовановачке реке; прво су се појавиле 3 колоне јачине свака по 1 пук, а пред вече се појавила 1 велика колона правцем Сикирица – Ћићевац. Јачи притисак непријатељ је вршио према левом крилу а према центру и десном крилу није био активан. Заштитнице су се под борбом повукле на прихватне положаје а у току ноћи повућиће се на главни положај на левој обали Јужне Мораве“.
ОБр. 8244 у 18.30 час. „Командант Коњичке дивизије јавља, да је железнички мост недовољно порушен и да непријатељска пешадија и даље може прелазити. Наредио сам, да се мост запали, али су бугарске трупе стигле и мосту се није могло прићи. На одсеку од Турије до реке Алуге налази се само Коњичка дивизија, лево до Гредетинске реке Браничевски одред. Коњичку дивизију не могу ничим помоћи, јер армија држи све до планине Мојсиња. Ђуниски мост такође је недовољно порушен и непријатељ се већ пење уз косе Мојсиња. Потребно је да делови Тимочке војске помогну одбрану прелаза код Алексинца, да би се непријатељско надирање што више успорило. Пут Рибари – Вукања – Гребац, који је увек тешко пролазан, сад је због јаких киша непролазан и ако непријатељ нагло продре на Кулину и Породин, ова армија изгубиће све возове. Имам извештај, да су се и возови Тимочке војске кренули уз Турију, што још више отежава ову ситуацију, која може постати безизлазна. Имало би се могућности, да се догађаји парирају, ако би се задржала Моравска дивизија II. позива, која ће вечерас бити код Вукање“.
г) Од команданта II. армије:
ОБр. 9809 у 16.30 час. „Командант Тимочке дивизије I. позива са ОБр. 3708, доставља: „У току данашњег дана вођена је борба на фронту Ветерничког и Власинског одреда и десног одсека ове дивизије и правца Лесковац, мост на Морави на путу за Власотинце. Од команданта Ветерничког одреда добивен је извештај, који је писан данас у 8.40 час. са овом садржином: „Непријатељ је заузео Прокопије, Стену, караулу Хајдучка Црква, Црну Чуку, Вељу Главу. Јачина је непријатеља 1 ескадрон коњице и 1 пук пешадије. Наше трупе са Копиљака напале су данас непријатеља на караулу Хајдучка Црква и заузеле је. После овога непријатељ је предузео напад са Прокопија на Копиљак и одбивен је. За заштиту правца од Веље Главе, овај одред има сад 2 ескадрона и 1 митраљез на томе правцу. На овај правац ноћас упућен је преко Тупалског виса један батаљон 10. пешад. пука I. позива и 2 хаубице, да се Веља Глава поврати. Других података о стању код овог одреда у току данашњег дана нема. На Власински одред непријатељ је нападао у два правца, у правцу Грделичког теснаца и од Врви Кобиле; потисак у правцу Грделичког теснаца био је јачина трупа овог одреда. Трупе су се задржале у току дана на својим положајима. После подне непријатељ је предузео напад на десни одсек ове дивизије на правцу Власотинце – Лесковац, пошто мост на Јужној Морави није био порушен, на овом правцу били су слаби делови. Непријатељ је успео да пребаци нека своја одељења на леву обалу Јужне Мораве, пошто су тамошњи наши делови, означени трупама ове дивизије које су тада пристизале, били слаби; цредузето је протеривање непријатеља, а о резултату још нисам добио извештај. На средњем и левом одсеку ове дивизије било је мирно. Због тога, што су Јужно Моравске трупе поколебане у последњим борбама и још нису прикупљене, што се трупе ове дивизије још прикупљају и што су прекомерно заморене, а има и велики број изосталих, решио сам се: да Власински одред повучем на леву обалу реке Ветернице, а на његовом одсеку, да се задрже само добровољачки делови, што је вечерас и отпочело. Команданту Јужно Моравских трупа ставио сам на расположење све његове досадање трупе и 10. пешад. пук I. позива са по једним водом брдске и хаубичке артилерије. Ојачан на тај начин, одредио сам му за одбрану одсек на левој обали Ветернице од утока реке Сушице у ту реку па до положаја које држи његово крајње десно крило, горња и доња Оруглица. Трупе ове дивизије ојачао сам са једним и по пуком III. позива, једном пољском и једном хаубичком батеријом из пређашњег Свођског одреда и њиме заузео одсек од утока реке Сушице у Ветерницу па на утоку Власине у Јужну Мораву и даље левом обалом Јужне Мораве до спрам села Грајевци. Команданту Јужно Моравских трупа наредио сам, да Ветернички одред ојача оним деловима Свођског одреда, који су му придати и да тако ојачан нападне непријатеља испред себе, те тиме спречи надирање непријатеља у томе правцу и олакша положај левог крила Вардарске дивизије I. позива. Остали делови држаће се одбране датих одсека, док се год трупе не прикупе и уреде“.
ОБр. 9827 у 13.35 час. „Стање код ове армије у току ноћи 6./7. новембра и јутрос овакво је: На фронту Шумадиске дивизије II. позива безначајна пушкарања предњих делова. По телефонском извештају команданта Тимочке дивизије I. позива од 12.20 час. непријатељ је заузео село Бадинце и сад води борбу код Лесковца, непријатељ је у овоме моменту 12.20 час. 3 км. од вароши и наши држе њену ивицу. 1 батаљон 20. пешад. пука I. позива налази се на Хисару; 1 батаљон од 300 људи налази се на коти 312 као једина резерва. Код Ветерничког одреда одбивени су непријатељски напади на Црну Чуку; ово је такође по телефонском извештају. Трупе Тимочке војске пристижу на Мраморски одсек а штаб војске стигао је у подне у Прокупље“.
д) Од команданта трупа Нове Области:
ОБр. 10278 у 7 час. „Непријатељске нападе на десној обали Криве Реке и левој обали Биначке Мораве, Вардарска и Моравска дивизија I. позива одбиле су у току 6. ов. м-ца, а 7. ов. м-ца. намеран сам да пређем у напад. Десно крило и центар Брегалничке дивизије I. позива потиснули су непријатеља у току 6. ов. м-ца. по подне за један километар“.
ОБр. 10316 у 12.30 час. „На источном излазу Кончулског теснаца данас је вођена борба на положајима код Ропотова. Непријатељ је подишао главној линији одбране у зони јаке пешадиске ватре и нарочито је показао јаку тенденцију за обилазак левог крила Вардарске дивизије долином Криве реке. Командир чете, која је на положају Јелача јужно од села Костадинца а која штити бок ове дивизије, извештава, да су се данас у 14.30 час. према Јелачи појавила 4 ескадрона непријатељске коњице. Командант 3. батаљона 1. пешад. пука I. позива, који је стигао са Лисице на лево крило Вардарске дивизије I. позива такође јавља о појави коњице и једне батерије према Јелачи. Намеравани напад данас нисам изводио, јер је ситуација за напад била неподесна. Код Брегалничке дивизије I. позива на северном излазу Кончулске клисуре вођена је целог дана борба, десно крило Брегалничке дивизије вршило је напад на непријатеља но са слабим напредовањем, јер је непријатељ јако притискивао на лево крило дивизије; борба је била веома јака, 3 чете из армиске резерве употребљене су за појачање левог крила Брегалничке дивизије. Непријатељ је предузимао 3 пута јуриш на ово крило, увек одбивен са великим губитком по њега, но у 15 час. предузео је напад на центрум ове дивизије на самом излазу теснаца и успео да одбаци један батаљон 10. пешад. кадров. пука, који се прикупља на првој прихватној коси. Око 19 час. непријатељ је предузео понова напад на лево крило дивизије, но и овога је пута одбивен. Губитци наши такође су велики, но још се тачно не знају. У муницији а нарочито за пушку Манлихерову осећа се врло велика оскудица, те се борба мора да води са штедњом муниције. Како је сва резерва, која је била на расположењу, утрошена, а непријатељ по свима извештајима добива појачања и сваког дана све дрскије напада, те није искључена могућност, да се поред свих напора северни излаз из Качаничке клисуре ускоро и изгуби, то сам властима у Урошевцу наредио, да у тишини предузму евакуисање имовине за Митровицу и Призрен. Са обзиром на целокупну ситуацију наше војске, која ми је данас достављена, част ми је предложити, да даља отпорност наше војске првенствено зависи од отпорног држања излаза из Качаничког и Кончулског теснаца. Непријатељски успех на једном од ова два места може бити судбоносан по армије у нашим старим границама, а нарочито по I. армију. Према свему овоме, моје је мишљење, да би од трупа из старе границе требало што пре прикупити око Приштине, што јачу стратегиску резерву од најмање две дивизије, те тиме са једне стране олакшати и осигурати евентуално даље повлачење дивизија из старих граница по малобројним путовима, а са друге стране поћи са том резервом на сусрет бугарских трупа, које би избиле из Качаничког и Кончулског теснаца, те их делимично потући, и на њиховим леђима избити до Скопља. Молим да се ово мишљење узме у озбиљну процену, а ја ћу са своје стране предузети све, да створим потребно време за прикупљање стратегиске резерве у Приштини“.
ђ) Од делегата пуковника Пешића са Цетиња:
ОБр. 1730 у 9.30 час. „Наш батаљон код Ивањице повлачи се ка Јавору, где ће га прихватити Црногорци, али је остао отворен пут Ивањица – Велике Ливаде – караула Преко брдо као и пут на караулу Ступска чесма, који Црногорци не могу затворити“.
ОБр. 1731 у 10 час. „У току 6. новембра вођена је јака борба на Грахову. Непријатељ је нападао са великом жестином, после више јуриша одбивен је бомбама. Сви су положаји одржати у нашим рукама. На свима осталим правцима јако артилериско дејство и слаба пешадиска борба без резултата“.
ОБр. 1738 у 11 час. „Код Ивањице има један непријатељски пешадиски пук и 4 брдске хаубице“.
ОБр. 1735 у 17 час. „У Ужицу налазе се два непријатељска батаљона, јачине до 2.000 људи. Један батаљон припада 25. пуку загребачком, а други 6. новосадском, са њима има једно митраљеско одељење и два топа“.
ОБр. 1737 у 21.20 час. „Батаљон код Ивањице није имао никакве везе са својом командом и није знао шта да ради, па се обратио команданту Санџачке војске, који му је наредио да одступи за Јавор. Наредио сам команданту Санџачке војске, да тај батаљон врати на одређени правац, што сумњам да ће извршити, јер је непријатељ, како изгледа, јуче ушао у Ивањицу“.
Наређења Врховне команде
ОБр. 23786
„Наређујем: Да се у месту штаба Врховне команде образује обвезнички депо, са задатком, да прикупља обвезнике разних јединица, који траже своје команде, а потом да довољно легитимисане упути у команду, а оне без легитимације преда Деповској команди. На службу у депоу одредити једног официра са 2 подофицира и 10 каплара и редова. У командном погледу депо стајаће непосредно под Врховном командом. Снабдевање људства биће из војне станице у месту штаба Врховне команде. Наредити извршење“.
ОБр. 23813
у 17.10 час.
Команданту I. армије – Лопатница
„Од команданта Одбране Београда за обезбеду правца Александровац – Јошаничка бања одређен је 1 пук Тимочке дивизије II. позива. Он ће се спојити са брдском батеријом, која је упућена из I. армије и сад је у Александровцу. Директивом ове команде наређено је, да пук има да брани Јошаничку клисуру, заузимајући положај на северном излазу клисуре. Штаб команде Одбране Београда је у селу Златари. Са њиме, преко Бруса ухватите везу. Везу са пуком у Јошаничкој клисури у правцу Александровца уредите по наређењу ОБр. 23695“.
ОБр. 23829
у 9.05 час.
Делегату пуковнику Петру Пешићу – Цетиње
„Питање ОБр. 23785 односи се на део пута од Скадарског језера, од Плавнице до Андрејевице“.
ОБр. 23831
Команданту II. армије – Прокупље
„По извештају команданта трупа Нове Области, једна бугарска колона непознате јачине надире левом обалом Криве реке и њени делови избијају на Јелачу и село Костадинце (размера 1:150.000) око 10 – 12 км. јужно од Свираца. Чим стигне Моравска дивизија II. позива у Прокупље, упутите је одмах најкраћим путом за Свирце или Китку, где према ситуацији буде боље и осетније са задатком, да што енергичније удари у бок и позадину непријатеља, који надире левом обалом Криве реке. О овоме известите и команданта трупа Нове Области, који је са штабом у Феризовићу. О пријему наређења известите“.
ОБр. 23832
у 10.15 час.
Команданту трупа Нове Области – Феризовић
„Начелник штаба наредио је, да командант Битољске дивизије прими енглеску поморску батерију калибра 9 см. за коју је наш делегат у Солуну јавио да ових дана стиже“.
Српском конзулату – Солун (за капетана Јовичића)
„Енглеска батерија може се ставити на расположење команданта Битољске дивизије, коме је наређено да је прими“.
ОБр. 23836
у 10.30 час.
Команданту I. армије – Ушће
„Наш делегат, пуковник Пешић, послао је са Цетиња 6. ов. м-ца. депешу ове садржине: Командант 1. батаљона 2. прекобројног пука III. позива нападнут је на положају Градинама на правцу Ариље – Ивањица од непријатеља јачине једног пешад. пука и 4 брдске хаубице; он је приморан на одступање и како нема везе са својим претпостављеним, то не зна шта да ради. Наредио сам му, да се повуче Јавору, где ће га прихватити црногорска бригада. Известити одмах, какав је задатак добио овај командант батаљона, кад не зна шта да ради, односно куда треба да се повлачи“.
ОБр. 23837
у 15.10 час.
Делегату пуковнику Пешићу – Цетиње
„Батаљон са Ивањице није ни у ком случају требало повући на Јавор, јер је он требао да обезбеђује правац: Ивањица – Велике Ливаде – манастир Студеница – Ушће. На овај начин сад, тај је правац остао отворен све дотле, док не стигну друге трупе, које могу и не стићи на време због планинског земљишта, далеког и рђавог пута. Молим да се батаљон одмах врати на правац Ивањица – Студеница – Ушће, пошто му је I. армија, која га је и одредила за поменути циљ, морала издати потребна наређења за обезбеђивање горе поменутог правца. Командант батаљона ће се узети на одговор. Молим известите о резултату“.
ОБр. 13837
у 3.55 час.
Команданту Ибарске дивизиске области – Нови Пазар и
команданту Сјеничке пук. окружне команде – Сјеница
„Упутите одмах по ордонансу коњанику наређење команданту батаљона II. позива, који брани правац од Ивањице ка Студеници и Јавору, да на угодним положајима код Ивањице и на Великој Ливади упорно брани наступање непријатеља ка Сјеници и да тиме омогући пристизање појачања која су на маршу за Велике Ливаде. Ако је он положај напустио, онда да се по сваку цену и што пре врати на напуштени положај Велике Ливаде, и ухвати везу и додир са нашим трупама које му долазе у помоћ од Студенице“.
ОБр. 23841
Команданту II. армије
„У вези наређења ОБр. 23699, наређујем:
1. – Да Крајински одред и даље дејствује а Књажевачки одред да се одмах расформира. Из Књажевачког одреда да се одмах упути:
а) 4. пешад. пук I. позива команданту III. армије;
б) Све трупе III. позива и последње одбране са територије Тимочке дивизиске области у састав Крајинског одреда;
в) Све трупе Шумадиске дивизије II. позива у састав дивизије.
2. – Трупе III. позива и последње одбране са територије Тимочке дивизиске области, сад у саставу Комбиноване дивизије, придати такође Крајинском одреду.
3. – Два батаљона 8. пешадиског пука I. позива из Тимочке војске вратити III. армији за појачање Дунавске дивизије I. позива.
4. – Командант Крајинског одреда извршиће најподесније груписање трупа, које сад има и које буде добио сходно овоме наређењу“.
ОБр. 23850
у 7.30 час.
Команданту I. армије
„Наш делегат на Цетињу пуковник Пешић извештава, да се код Ивањице налази један непријатељски пешадиски пук и 4 брдске хаубице“.
ОБр. 23856
Делегату пуковнику Пешићу – Цетиње
„Пошто је непријатељ извесним делом своје снаге већ стигао у Ивањицу, а повлачењем батаљона III. позива из Ивањице на Јавор, правац Ивањица – М. Студеница – Ушће остао је потпуно отворен за неко време, докле тамо не стигне одређени одред, то би било врло корисно, да одмах наредите црногорској бригади са Јавора, да енергичном акцијом у правцу ка Ивањици осетно загрози боку и позадини непријатеља, који би се упутио ка Великим Ливадама и даље ка манастиру Студеници, и да га примора на повлачење ка Ивањици. На овај би се начин могао брзо и поуздано да заштити посредно правац Ивањица – Ушће. О резултату молим известити“.