а) Операције I. армије
Пошто се I. армија налазила у планинском земљишту за одбрану појединих важних праваца, који воде клисуром Ибра и њеним источним и западним странама или који излазе на главну комуникацију од Краљева ка Рашкој, то је главна комуникација: Краљево – Рашка – Нови Пазар – Митровица, била постала животна артерија не само за трупе I. армије, већ је она била најважнија и најкраћа комуникација, која везује трупе те армије са трупама остале српске војске. Као таква она се морала бранити и одбранити од свих могућних покушаја непријатељских, ма са које стране. Главнина I. армије налазила се на јаким положајима северног улаза у Ибарску клисуру. Један здружени одред био је у околини Александровца, други на правцу: Студеница – Ивањица, а једна здружена црногорска бригада на правцу: Јавор – Ивањица. Армиска резерва од неколико батаљона била је на Ушћу. У току 8. новембра вођена је борба на целом фронту Дунавске дивизије II. позива. Нарочито је била упорна борба на левом крилу према Доњо Васојевићској бригади и Ужичком одреду. У правцу Ељдовишта и Четра нападао је непријатељ са два пука. Доњо Васојевићска бригада, која је држала ове положаје, била је у вече 8. новембра принуђена да се повуче на Ељдовиште. Један батаљон 4. пука III. позива из Ужичког одреда упућен је на Риђицу за заштиту левог бока. Пред фронтом Дринске дивизије II. позива непријатељ је прешао на десну обалу Ибра и заузео: Матаруге – Жичу и Крушевицу. Наше трупе држе линију: Оштра главица – Стрменица и десну обалу Рибнице. Командант ове дивизије имао је извештај послат 7. новембра у 17 часова од села Липова, да непријатељ до тог момента није прешао Мораву на одсеку: Грабовац – село Угљарево. Једна непријатељска чета наступала је преко Вранеша ка селу Вукошици, а једна, која је вероватно прешла код Витановца, наступала је десном обалом између железничке пруге и Мораве. Коњичком дивизиону наређено је, да се под притиском непријатеља повлачи ка долини Јошаничке реке преко села Гоча евентуално преко Станишинаца. У току 8. новембра непријатељ је у јачини једног батаљона на правцу: Трстеник – село Дубље – Врњци избио ка Водици. У циљу појачања овога правца упућена су преко Јошаничке Бање још 2 батаљона 5. пука III. позива са задатком да правац од Гоча ка Јошаничкој Бањи затворе.
б) Операције трупа Одбране Београда
Шумадиска дивизија I. позива нападнута је у току 8. новембра јаком снагом; потиснута је са Црног врха кота 310, и повукла се на линију: Скорушан – село Ломница. Комбиновани одред добио је наређење да одмаршује у Приштину. Сем тога из Тимочке дивизије II. позива издвојен је 14. пук II. позива и упућен на правац: Александровац – Јошаничка Бања за осигурање десног бока I. армије и најзад оба батаљона Моравске дивизије II. позива, који су били команданту Одбране Београда стављени на расположење, упућени су у састав своје дивизије. Због оваквог стања, командант трупа Одбране Београда одлучио је да своје ослабљене трупе прикупи са садањег широког фронта на положаје испред Јанкове клисуре: Жарево – Зукве – Црепуљњала – Грабак – Јанкова њива – Војволица – Гледалиште. У овом циљу наредио је:
1. – Да Шумадиска дивизија I. позива (без 13. пука I. позива, који да уђе у састав Тимочке дивизије II. позива, али ојачана 11. пуком III. позива и 3. дивизионом Шумадиског артилериског пука из Комбинованог одреда) поседне одсек од Жарева до реке Вратарице са побочницама на Прљаку и Средњачкој коси.
2. – Да Тимочка дивизија II. позива, ојачана 13. пуком I. позива из Шумадиске дивизије I. позива, поседне одсек од реке Вратарице до Гледалишта.
3. – Да 7. пешад. пук III. позива, са 2. Дунавским брзометним дивизионом поседне прихватни положај на улазу у Јанкову клисуру: Липовачка чука – Берда (к. 355) – Обла глава.
4. – Да се Комбиновани одред (без 7. и 9. пука III. позива; 2. Дунавског и 3. Шумадиског пољског брзометног дивизиона) прикупи у село Блаце и одмах одмаршује преко Куршумлије и Преполца за Приштину, где ће се ставити на расположење команданту трупа Нове Области.
5. – Повлачење са садањих положаја да отпочне код Комбинованог одреда и Тимочке дивизије II. позива одмах, но с тим, да јаке заштитнице остану на садањим положајима до мрака. Шумадиска дивизија I. позива да се до мрака задржи на положају: Церјак – Скорушан, па потом у току ноћи 8./9. новембра да се повуче на одређени јој одсек.
6. – Штаб Одбране Београда полази у 15 часова у село Блаце.
Напомена. III. армија налазила се овог дана на положајима око Ђуниса и Прћиловице, дакле истакнута далеко испред трупа Одбране Београда.
Врховна команда са ОБр. 23906 од 8. новембра наредила је команданту Одбране Београда ово: „С обзиром на ситуацију у којој се III. армија налази при њеном повлачењу и заузимању одређених јој положаја, потребно је, да трупе Одбране Београда држе по сваку цену Јанкову клисуру, док се III. армија не повуче на положаје код Прокупља. Ради овога одржавати тесну везу са III. армијом“. Командант Одбране Београда известио је Врховну команду, да ће од своје стране све учинити да осигура бок и позадину III. армије, али моли да се има у виду у даљим комбинацијама са трупама Одбране Београда и III. армије, да су трупе Одбране Београда непрекидном борбом и покретима јако заморене и да је бројно стање јединица несразмерно редуцирано које губитцима, а још више изостајањем; да је дух код војника јако клонуо и да се на какав дуговремени отпор око Јанкове клисуре не може рачунати, у толико пре, што нема ни једног брдског топа а борба се преноси на терен, где се пољска артилерија врло слабо може употребити. Врховна команда није имала могућности да упути овој команди брдску артилерију, јер је ова употребљена на другој страни, а није било ни муниције за њу. Учињен је корак код савезника, да нам они даду брдске артилерије. Са ОБр. 23932 Врховна команда наредила је да се 8. пешад. пук I. позива упути одмах команданту III. армије у Рибарску бању. У току 8. новембра око 17 часова непријатељ је после два напада потиснуо трупе Шумадиске дивизије I. позива са линије: Скорушан – с. Златина на линију: Анатема – Буриловица – Церјак.
в) Операције III. армије
Командант III. армије наредио је команданту Дунавске дивизије I. позива 8. новембра у 10.30 часова ово: „У случају ако командант те дивизије донесе одлуку да свој фронт повије уназад, због непријатељског дејства, било са фронта, било од стране Крушевца, нова одбрана да се пренесе на линију: Селиште (557) – Ораховац – Малашовац. У овом случају, Дринска дивизија I. позива заузеће: Липак – Високи Лаз“. Око 9 часова отерана су ватром коњичке артилерије бугарска одељења са леве обале Мораве код моста Алексиначког. Непријатељ, преобучен у одело српских војника, напао је батаљон 12. кадров. пука из Дунавске дивизије I. позива и потиснуо га са коте Падалиште код села Трубарева. Пред мрак потиснут је наш ескадрон од села Добромира (на правцу од Крушевца); непријатељ је ушао у село са 2 чете, 2 митраљеза и 1 водом коњице. Опажено је око 10 часова да су бугарске трупе из Алексинца отишле журно ка Нишу преко Глоговице. Око 15 часова виђене су 2 колоне непријатељских трупа друмом од Ражња и Вобана ка Алексинцу. Јачина је сваке колоне по пук. У исто време виђена је 1 колона од 2 пука при постројавању зборног поретка код села Липовца, позади око 6 батерија и комора. Колона је вероватно немачка. Један заробљени каплар Кирасирског пука, чија 2 ескадрона припадају 107. дивизији, исказао је, да је дивизија 7. новембра прешла Мораву код Сталаћа и отишла у Крушевац, и да је лево од ове дивизије 129. пук. Комора III. армије уз ванредне напоре, поред најнужнијих мера за оправку путова и извлачење кола, једва је прелазила преко Гребца и лагано одлазила. У овом погледу криза ове армије није још била прошла. Везе са Београдском Одбраном није било. Од неколико послатих официрских патрола добивен је само један непотпун извештај, да је батаљон од села Ловци одступио ка Ломници.