г) Операције II. армије
1. – Дејство Тимочке дивизије I. позива. 8. новембра у 7.15 часова била је код Лесковца борба у највећем јеку. Шумадиска дивизија II. позива није још била сменила трупе Тимочке дивизије I. позива, чије је стање било врло неповољно, управо очајно. Командант II. армије препоручује команданту дивизије да командант Јужно Моравских трупа предузме са својим трупама јачи напад на Вељу главу и саопштава му, да је Моравска дивизија II. позива упућена преко Прокупља ка караули Свирци, те да се може надати на повољан исход с те стране што ће олакшати ситуацију и на његовом фронту. У 9.20 часова командант Тимочке дивизије I. позива извештава телефоном команданта II. армије, да је Лесковац напуштен, јер је противник избио на Хисар и да су се трупе његове дивизије повукле на положај: Мира Чивљак – Горње Стопање. Командант II. армије наређује команданту Тимочке дивизије I. позива, да трупе што више прикупи према своме десном крилу и да саопшти команданту Шумадиске дивизије II. позива, да он што више трупа прикупи на простору: Карахасанове ливаде – Орашје. Намера команданта II. армије била је: „Активно дејство у правцу Лесковца, чим се прикупи Шумадиска дивизија II. позива“. Сем тога, командант II. армије упутио је 4. пук I. позива из састава Тимочке војске правцем: Јасеница – село Црнатово – село Горњи Дреновац – село Стубља – село Белановци са наређењем, да се стави под команду команданта Тимочке дивизије I. позива. Тимочка дивизија I. позива, претрпевши пораз код Лесковца, изгубила је 2 пољске и 1 хаубичку батерију на Хисару; градске батерије спашене су. У 10.35 часова командант Тимочке дивизије I. позива наредио је телефоном команданту Јужно Моравских трупа, да по наређењу команданта II. армије прикупи што више трупа на левом крилу и да пошто пото заштити Лебане.
У 10.50 часова добивен је извештај од команданта 14. пука I. позива (писан у 9 часова): „Са остатцима трупа којима сам бранио Лесковац, повлачим се у правцу Лебана, водећи заштитничку борбу“. Командант Тимочке дивизије I. позива, поводом овога наредио му је: „Са трупама свога одсека прикупите се на левој обали реке Јабланице, заузмите одсек за одбрану од села Гложана до Свираца и спречите даље надирање на томе правцу, док не стигну остале трупе да вас смене. Стављају вам се на расположење 1. и 2. батаљон 15. пука са 1 брдском батеријом, који су сад на Козарнику. Упућен вам је на нови одсек ка Ћопином мосту и један ескадрон коњице са 2 митраљеза из Шумадиске дивизије II. позива, који такође узмите под своју команду. Све своје делове који су се повукли ка Лебану и обалом Јабланице, пребаците на леву обалу те реке. Ескадрон са 2 митраљеза посео је коту источно 312“. У 12.30 часова непријатељ је са једним пуком надирао из Лесковца и прелазио предњим деловима Јабланицу. Ни једнога човека није било у резерви. Од Шумадиске дивизије II. позива дошао је само 1 ескадрон са 2 митраљеза. До овога часа није био ни један део Тимочке дивизије I. позива замењен Шумадинцима. У 13 часова добивено је наређење од команданта II. армије, да трупе Моравске дивизије II. позива излазе испод команде команданта Тимочке дивизије I. позива. У 13.25 часова наређено је да командант левог одсека прими и средњи одсек, а командант средњег одсека са свима својим деловима да дође на Карахасанову ливаду. У 13.37 часова наређено је команданту Јужно Моравских трупа да заштити Лебане и ухвати везу са десним крилом дивизије.
У 14.30 часова наређено је: Команданту деснога одсека: „Све делове пребаците на десну обалу Цернице и заузмите одсек за одбрану од села Свирца до Ћопиног моста. Испред коте 312 налазе се већ делови тога одсека и један коњички ескадрон са 2 митраљеза Шумадиске дивизије II. позива“. Команданту средњег одсека: „Са својим трупама поседните одсек између леве обале Цернице и леве обале Јабланице од Ћопиног моста до села Гложана закључно; команданту се ставља на расположење 1. и 2. батаљон 15. пука и 2 батерије, које су сад на Козарнику и Главичици. Командант коњичког дивизиона, да се стави под команду команданта десног одсека и командант 2. батаљона 15. пука да се стави под команду средњег одсека“.
Непријатељ је наставио своје наступање од Лесковца ка селу Белановици. Око 16 часова предњи његови делови прешли су на леву обалу Јабланице, а из Лесковца кретао се у колони један пук пешадије. Сви делови дивизије, који су од јутра 8. новембра били у борби, растројени су и бројно ослабљени. С њима се није могао организовати никакав озбиљан отпор за спречавање даљег непријатељског надирања. Командант дивизије оставља на средњем и левом одсеку редак и слаб застор; скида отуда 2 батаљона и 1 дивизион артилерије, помоћу којих предузима спречавање даљег непријатељског надирања и прикупљање трупа десног одсека. Борба на десном одсеку дивизије трајала је до 17 часова. Наши делови на том одсеку задржали су се на линији: кота 312 – Козарник – Главичице – Орашје (359) – Чука. Непријатељ је заноћио на линији: Богојевац – Д. Стопања – Г. Стопања – Ђурековачка црква. У 17 часова, авизирано је да ће се за појачање дивизије упутити 4. пук I. позива и наређено, да одржачи везе дочекају пук у селу Стубљи и да га одведу на положај (4. пук добио је наређење да продужи марш до села Ђинђуша, где ће добити наређење). У 17.30 часова, штаб дивизије кренуо се за село Бојник преко села Стубље. На Карахасановој ливади нађен је командант Шумадиске дивизије II. позива, коме је изложена ситуација наших и непријатељских трупа.
У 18.30 часова, наређено је команданту 15. пука ово: „Пошто ће ноћас трупе Шумадиске дивизије II. позива сменити трупе левог одсека, који ви држите, то, како који део ваших трупа буде смењен, групишите на Карахасановој ливади. На Карахасановој ливади прикупиће се и један део Шумадиске дивизије II. позива. Сву артилерију упутите преко Бријана на Бојничко поље“. У 19 часова јавља командант 20. пука (средњи одсек), да још није дошао на нови одсек. До овога часа дошло је 15. пуку (леви одсек), 1 чета 5. кадров. пука и 1 ескадрон Комбиноване дивизије. Штаб дивизије стигао је у Бојник у 22.30 часова. Лево крило Јужно Моравских трупа налази се код села Цекавице па иде преко Просјака на Коњарску падину. Од делова Шумадиске дивизије II. позива, који су требали да смене трупе ове дивизије, дошли су до 23.15 часова: само једна чета и 1 ескадрон. Око 23 часа командант Тимочке дивизије I. позива известио је команданта армије, да се 14. пук I. позива сасвим растурио а такође и део 15. пука тако, да ће једва успети да на одсеку између Пусте реке и Јабланице прикупи до 9. новембра: 3 – 4 батаљона пешадије, и да због тога неће бити могуће организовати отпор на линији: Карахасанове ливаде – Орашје. Командант армије препоручује команданту Тимочке дивизије I. позива да са трупама, које му стоје на расположењу, створи бар нешто премена док стигне у помоћ 4. пешад. пук I. позива и Моравска дивизија II. позива, која је тамо упућена, и да се постара да прикупи дивизију. Даље саопштава му, да је од стране Јужно Моравских трупа упућен 4. коњички пук за заштиту долине Јабланице.
2. – Дејство Јужно Моравских трупа. После повлачења трупа Тимочке дивизије I. позива од Лесковца, командант II. армије наредио је, да све Јужно Моравске трупе изиђу испод команде команданта Тимочке дивизије I. позива и да њима командује командант Јужно Моравских трупа. Ветернички одред, који је овог дана (8. новембра) имао да изврши напад на Вељу главу, није га предузео, јер је непријатељ нападао на Копиљак, а 10. пук морао је потпомагати одбрану Копиљака. При овом нападу, кога је непријатељ вршио са 3 батаљона, потпомогнута пољском артилеријом, наше су трупе одбиле 3 непријатељска јуриша. Од Веље главе непријатељ је нападао Црну чуку, но успео је само да подиђе овој тачци. Власински одред, потпомагао је са артилериском ватром левог крила одбрану Лесковца, а чим је командант Јужно Моравских трупа око 10 часова добио извештај о неуспеху Тимочке дивизије I. позива наредио је повијање свог левог крила на линију: Цекавица – Просјак – Дрводеља – Славујевац. При овом повлачењу непријатељ је нападао на цео фронт овог одсека. На део фронта: Супица – Гола чука, нападала су 2 непријатељска батаљона са 2 митраљеза. На фронту: Славујевац – Дрводеља, од села Бели поток, 1 непријатељски пук пешадије са 1 батеријом вршио је по подне напад. Борба се водила до ноћи; наше трупе са тога фронта одбачене су на леву обалу Сушичке реке. Напад на фронт: Шијеник – Трновити рид, одбивен је. Да би се Лебане што дуже задржало у нашим рукама, како би се из истог могла извући муниција и храна, наредио је командант Јужно Моравских трупа команданту Власинског одреда, да леви и средњи одсек заузму и бране положаје на левој обали Сушице реке. При овом повлачењу, према рапорту команданта Власинског одреда, трупе 17. пука, на које је највише рачунато, растуриле су се и понова прикупљале на положају Коњарска падина.
Командант Јужно Моравских трупа у 20 часова саопштава команданту II. армије своје мишљење у овоме: „Ако општа ситуација на овом фронту не захтева најупорније држање тих положаја, ма за најкраће време, трупе Власинског одреда требало би пребацити на положаје леве обале Шуманске реке, а трупе Ветерничког одреда груписати ближе десном крилу и створити услове, да се овлада Вељом главом и положајем Бели камен. Пред Ветерничким одредом налази се 1 непријатељска бригада од 2 пука. Стање трупа је тако, да се једва може очекивати, да ће Власински одред издржати у току 9. новембра, а код Ветерничког одреда постоји бојазан, да ће га противник предухитрити груписањем на положају Веља глава“. На ову представку команданта Јужно Моравских трупа, командант II. армије препоручио је, да се, ако је икако могуће, трупе не повлаче на леву обалу Шуманске реке, него да се задрже на левој обали Сушице, јер се 9. новембра намерава предузети акција са Шумадиском дивизијом II. позива и остатком Тимочке дивизије I. позива.
3. – Дејство Шумадиске дивизије II. позива. У току ноћи 7./8. новембра извршена је смена трупа ове дивизије на десном и средњем одсеку, трупама Комбиноване дивизије I. позива. На левом одсеку, 10. пук II. позива остао је целог дана на положају, пошто га 1. прекобројни пук није сменио. 8. новембра у 1 час кренуо је коњички дивизион, а у 5 часова и главнина дивизије ка Лесковцу, у циљу заузимања положаја између Лесковца и Пусте реке. У 7.15 часова молио је командант Тимочке војске, да Шумадиска дивизија II. позива делом снаге поседне положај између Пусте реке и Топлице, докле трупе Тимочке војске не буду прикупљене, а да ће затим делови бити смењени трупама Комбиноване дивизије. Наређено је команданту 5. кадров. пука да заузме положај: Рујник – 280 – Кочане, осигуравајући простор између Пусте реке (од моста код Пуковца) до Топлице (село Дољевац) до доласка Крајинског одреда. У току дана трупе Шумадиске дивизије вршиле су покрете. Коњички дивизион стигао је око 14 часова код села Белановца, где је примио наређење команданта Тимочке дивизије I. позива да заузме коту 312; тиме је ушао привремено у састав ове дивизије. Око 17 часова командант Шумадиске дивизије II. позива примио је преко команданта Тимочке дивизије I. позива наређење команданта II. армије, да што више трупа прикупи и уреди на простору: Карахасанова ливада – Орашје, спремних за активно дејство, с тим, да чешће извештава штаб, колико му је трупа прикупљено. Достављајући предње наређење команданта II. армије, командант Тимочке дивизије I. позива извештава команданта Шумадиске дивизије II. позива, да су трупе десног одсека његове команде, које су браниле Лесковац и положаје око њега, разбивене и сад се повлаче на леву обалу Јабланице. Пошто су се трупе Шумадиске дивизије II. позива налазиле у покрету ка одређеним им одсецима, то је у циљу извршења армиског наређења, командант дивизије наредио да се 11. пук II. позива и 5. кадров. пук прикупе на простору: Карахасанове ливаде – Орашје. Допунски пук имао је да изврши поседање одређеног му одсека. Око 18 часова, 11. пук II. позива стигао је на Карахасанову ливаду. Допунски пук стигао је у ово време на одређени му одсек и око 22 часа отпочео смену 15. пука I. позива са положаја: Гложани – Печењевац – Брестовац. 5. кадров. пук са 2 батаљона (1. и 4.) стигао је у вече до Косанчића, где је заноћио; један његов батаљон заузео је одсек: Пуковац – Кочане између Пусте реке и Топлице. Артилерија је стигла у вече код Б. Бријана и Лизошта и ту заноћила.
Око 17 часова стигао је командант дивизије са штабом на Карахасанову ливаду, где је наишао на делове Тимочке дивизије I. позива, који су се повлачили од Лесковца. Овде се састао са командантом Тимочке дивизије I. позива и од њега добио потребно обавештење о ситуацији. По међусобном споразуму командант Шумадиске дивизије наредио је:
1. – 11. пук II. позива да се групише код Карахасанових ливада доводећи у свој састав и батаљон упућен за заузимање положаја Дупљана.
2. – Команданту Шумадиског допунског пука II. позива, наређено је да фронт одсека, који има тај пук да поседне, прошири у десно до села Гложана, заузимајући као главну линију одбране: Главичице (354) – Црпуљарка – Ћумурница – Бегова глава и даље до села Брестовца. На том одсеку да смени трупе 15. пука I. позива.
3. – Дејство Тимочке војске. У току ноћи 7./8. новембра трупе Комбиноване дивизије I. позива смењивале су трупе Шумадиске дивизије II. позива. Командант III. армије известио је команданта Тимочке војске, да је 7. новембра у 22.45 часова, непријатељ на фронту Коњичке дивизије успео да се пребаци преко недовољно порушеног моста код Алексинца и моли, да се најближим суседним јединицама нареди, да пошаљу појачања у пешадији, ради упорне одбране фронта Коњичке дивизије, који износи око 4 км. а јачина дивизије је 4 коњичка пука (1.000 карабина). Пошто је правац преко Кулина и Породина био веома осетљив за III. армију, њен командант био је предузео мере да се непријатељ пребаци натраг преко реке док је још слаб. У овом циљу обуставио је шиљање 5. прекобројног пука Комбинованој дивизији, према наређењу Врховне команде ОБр. 23768 од 6. новембра и упутио га као појачање Коњичкој дивизији. Командант III. армије моли команданта II. армије, да 1. прекобројни пук I. позива из састава Тимочке војске, који је био код Лоћике у резерви, учествује у поменутој акцији. Због рђаве ситуације код Лесковца, командант II. армије није могао уважити ту молбу, јер је био већ наредио да се поменути пук упути у село Белановице под команду команданта Тимочке дивизије I. позива. У саставу Тимочке војске по одласку 1. прекобројног пука I. позива биле су ове трупе: Комбинована дивизија I. позива са 3 пешад. пука и Крајински одред састављен из III. позива и последње одбране. Фронт, који је Комбинована дивизија I. позива имала одсудно да брани, износио је 37 км. (од Турије до Пусте реке). На фронту Тимочке војске непријатељ је у току 8. новембра пре подне тукао хаубичком ватром друм: Мрамор – Александровац а са Топоничких висова дејствовао је слабом артилериском ватром. Са Курвин града непријатељ је отворио митраљеску ватру, а пешадијом је дејствовао код Суповачког моста. Једна чета утврдила се на 300 метара од Мраморског моста и отварала је слабу ватру.
Распоред Комбиноване дивизије I. позива на линији: ушће Русанске реке – село Пуковац – Пуста река до реке Турије, био је овај: Десни одсек, од Топлице до Мерошинске реке (9 км.) брани: 6. прекобројни пук са 1 батаљоном 5. прекобројног пука и 15 оруђа разног система и калибра. Средњи одсек, од Мерошинске реке до Слатинске реке (7 км.) брани: 2. прекобројни пук и 1 батаљон 8. пука I. позива, са 24 оруђа разног калибра и система. Леви одсек, од Слатинске реке до реке Турије (11 км.) брани: 1. прекобројни пук са 16 оруђа. Коњички ескадрон, извиђа и брани одсек од линије ушће Русанске реке – село Пуковац – Пуста река па до Топлице. Овај фронт износи 5 км. (у правој линији), те је могуће само извиђање ескадроном. По споразуму са командантом Шумадиске дивизије II. позива код села Дољевца, 1 батаљон Шумадиске дивизије II. позива остављен је до доласка Крајинског одреда на простору између линије: ушће Русанске реке – село Пуковац и Топлице реке. Опште резерве није било. Батаљон III. позива и последња одбрана улази у састав Крајинског одреда. Као што се из предњег распореда види, Комбинована дивизија I. позива држи фронт од 32 км, без опште резерве. Пукови су јако ослабљеног бројног стања, те су сувише слаби за одсудну одбрану поверених им одсека. Крајински одред био је још у току прикупљања и реформирања. Бројно стање пешадије целога одреда није прелазило бројно стање једног пешадиског пука III. позива. Због опасности, која је настала одступањем и растурености Тимочке дивизије I. позива, командант II. армије није могао ништа предузети у погледу појачања Комбиноване дивизије, јер су све трупе биле безусловно потребне да поправе стање код Лесковца. Командант III. армије био је обуставио шиљање 5. прекобројног пука, али је Врховна команда са ОБр. 23932 од 8. новембра наредила да се овај пук упути Комбинованој дивизији I. позива, пошто је на место њега III. армија добила 1 батаљон 8. пука из Одбране Београда.
4. – Дејство Моравске дивизије II. позива. У духу наређења Врховне команде ОБр. 23831 од 7. новембра, да се Моравска дивизија II. позива упути из Прокупља за Свирце или Китку и да удари у бок и позадину непријатеља, који је надирао левом обалом Криве реке, командант II. армије наредио је да командант поменуте дивизије одмах продужи покрет са својим борачким деловима (макар са самом пешадијом) и да што пре стигне до Лебана, а одатле да одмаршује на Свирце ради извршења горе поменутог задатка. За случај, да дивизија за време марша буде нападнута или наиђе на отпор, онда има напасти противника и протерати га, па продужити извршење задатка. Све возове има да упути преко Прокупља и Куршумлије – Преполца за Приштину и даље према месту, где се дивизија буде налазила. Снабдевање храном и муницијом биће из Прокупља, а потом из Лебана средством својих комора. При добивеном задатку командант Моравске дивизије II. позива ценио је ситуацију овако:
а) Тимочка дивизија I. позива изгубила је Лесковац, њене трупе повукле су се на леву обалу Јабланице.
б) Јужно Моравске трупе биле су на линији: с. Цекавица – с. Дрводеља – с. Славујевац – лева обала Ветернице – Оруглица – караула Копиљак.
в) Противник је на караулама Веља глава и Китка; наши делови упућени су на Вељу главу, да га протерају.
После повлачења Тимочке дивизије I. позива на леву обалу Јабланице, она је била растројена, а непријатељ је продужио наступање ка селу Белановица и прелазио је на леву обалу Јабланице. Јачина је непријатељске снаге око 3 пука. Да би се отклонила опасност, која је настала стицајем околности, командант II. армије у 19.30 часова наредио је Моравској дивизији II. позива, да предузме хитан покрет правцем преко Житорађе и села Стубља на Бели камен и Карахасанове ливаде, те да на одсеку између Пусте реке и Јабланице спречи непријатељско надирање ка Прокупљу и Бојнику. 4. пешад. пук I. позива, који је био упућен истим правцем има да дође под команду ове дивизије. На Белом камену била је једна контролна телефонска станица, преко које се имала ухватити веза са командом армије. Ситуација код Моравске дивизије II. позива била је око 22 часа оваква: Оба пешадиска пука и коњички ескадрон стигли су на преноћиште на просторију јужно од Д. Стражева (северно од Прокупља). Артилериски пук, судећи по податцима, тек је прешао Гребац. Пионирски полубатаљон са артилеријом и II. степен колонске коморе силазе са Гребца ка Прокупљу, а I. степен тек је на Гребцу. Према заповести команданта требала је дивизија да пође из Прокупља 9. новембра у 5 часова, но због ситуације, која је тада владала, наредио је командант армије, да се дивизија раније крене и да се креће форсирано за извршење додељеног јој задатка, јер је била прешна потреба, да се обележени правац затвори. У 23.30 часова, командант II. армије оријентише команданта Моравске дивизије II. позива, да се по прикупљеним податцима, отпор на линији: Карахасанове ливаде – Орашје не може организовати за 9. новембар, пошто је 14. пешад. пук I. позива сасвим растурен, те командант Тимочке дивизије I. позива, на одсеку између Пусте реке и Јабланице до 9. новембра јутро, свега може прикупити 3 – 4 батаљона пешадије. У исто време, командант армије саопштава му, да је командант Јужно Моравских трупа упутио 4. коњички пук ка Лебанима да затвори долину Јабланице. Врховна команда са ОБр. 23904 од 8. новембра наредила је команданту II. армије да извести да ли је потребно, с обзиром на неповољну ситуацију на његовом десном крилу и код Лесковца, да му се стави на расположење Моравска дивизија II. позива. Командант армије известио је: „Моравска дивизија II. позива безусловно потребна је, она је на тај правац упућена и полази 9. новембра из јутра из Прокупља“.
д) Операције трупа Нове области
За 8. новембар командант трупа Нове Области наредио је команданту Моравске и Вардарске дивизије да пређу у напад на непријатеља пред својим фронтом. Ноћ 7./8. новембра код Вардарске и Моравске дивизије прошла је на миру. 8. новембра у 10 часова обе дивизије предузеле су напад на непријатеља по инструкцијама, које је командант трупа Нових Области 7. новембра издао командантима на положају. У 12.30 часова командант трупа Нове Области отишао је да лично руководи развој борбе код Брегалничке дивизије. У овом нападу предузетом 8. новембра са Моравском и Вардарском дивизијом на непријатеља, који се налазио на западном излазу из Кончулског теснаца, као и у контра нападу са Брегалничком дивизијом на непријатеља, који је овог дана у јутру нападао и који је био успео да потисне један наш батаљон на самом излазу из теснаца у долини реке Неродимке, претрпљени су знатни губитци (око 1.000 које мртвих, које рањених) и утрошен је доста знатан број пешадиске и артилериске муниције.
1. – Дејство Вардарске дивизије I. позива. 8. новембра у 6 часова на целом фронту левог одсека дивизије почела је јака пешадиска ватра, а у 6.15 часова отпочела је јака артилериска ватра. Непријатељ је отворио ватру са пошумљене косе на десној обали Божевачког потока. Око 11 часова непријатељ је прешао у напад и успео да потисне 2 чете 12. пука II. позива, које су биле према центру левог одсека дивизије, ну нашом јаком артилериском ватром из 2 брдска и 2 Дебанжова топа, као и пешадиском ватром, непријатељ је одбивен и приморан да се понова врати на свој полазни положај на шумовитој коси. Батаљон 12. пука II. позива, неколико пута је покушавао да из долине Божевачког потока наступа ка непријатељу, али је јаком непријатељском ватром увек био враћен натраг. Око подне упућен је 1 батаљон 18. пука (око 100 пушака) и чета косовских обвезника на лево крило левог одсека као помоћ 3. батаљону 1. пука I. позива (од 2 ½ чете) са наређењем, да десном обалом Криве реке предузме обухватан напад на непријатељско десно крило. На десно крило левог одсека дивизије такође је упућен 1 батаљон 18. пука (око 100 пушака) са наређењем, да продужи десно крило 2. батаљона 12. пука II. позива и да изврши покрет напред. Међутим није се могло ићи ни корак напред, јер је непријатељ био отворио јаку ватру на наше делове, који су имали да прелазе чистину добро брисану ватром. Командант 3. батаљона 1. пука I. позива, са крајњег левог крила, известио је да је добио извешће од командира чете, који је на левој обали Криве реке, да је непријатељ у јачини 3 ескадрона коњице напао на 2 наша вода, који су били на Јелачи и да их је потиснуо ка селу Гризими. Сем овога један непријатељски ескадрон креће се долином Криве реке. Према чети, која је на левој обали ове реке, непријатељ је развио своје две чете. На батаљон 1. пука I. позива непријатељ је напао са 2 батаљона и успео да га потисне, али је контра нападом одбивен. Батаљон 1. пука успео је да заузме предњу ивицу села Беривојца, ну даље напред није могао. Према десном одсеку дивизије непријатељ је отворио ватру у 6.10 часова. Око 10 часова непријатељ је предузео напад на целом фронту десног одсека. Одбијајући непријатељски напад, отпочела је у исто време и припрема за општи напад са наше стране. После довољне припреме отпочео је напад; десно непријатељско крило давало је јак отпор; наше трупе успеле су да га потисну за скоро 1.500 метара, али, због тога што трупе са левог одсека дивизије нису могле доћи у исту висину са трупама десног одсека, оне су дошле под унакрсну непријатељску ватру и морале су се опет повући на своје старе положаје. На десном крилу десног одсека задобивен је терен око 1.000 метара.
2. – Дејство Моравске дивизије I. позива. Командант ове дивизије у споразуму са командантом Вардарске дивизије наредио је напад на целом фронту у 10 часова. У почетку потпомогнути артилериском ватром, делови пешадије спустили су се у долину до линије на 3 – 400 метара испред села Ропотово – Таманци, одржавајући везу са Вардарском дивизијом. Непријатељ, који је био густо посео све положаје у долини Мораве и нарочито села Угљаре, Таманци, Ропотово и косу изнад Ропотова, бранио се веома упорно, а око 15 часова од села Ропотова предузео је и контра напад, потпомогнут јаком артилериском ватром. Напад непријатељски одбивен је, али и наш напад није могао имати оног успеха, који се очекивао. Командант дивизије наредио је да се трупе задрже на положајима, које су заузеле, да се утврде и осигурају од препада.
ђ) Операције трупа Битољске дивизиске области
Тетовски одред. Трупе овог одреда продужиле су 8. новембра марш са планине Буковачке ка Гостивару, у који су истог дана стигле и ту заноћиле. Трупе, које су браниле Тетово, повлачиле су се у току 8. новембра ка Гостивару, и заноћиле су 8./9. новембра јужно од Топичевишке реке. Непријатељ се са 2 чете и побуњеним Арнаутима задржао у Тетову. Командант Тетовског одреда одлучио се, да 9. новембра предузме покрет ка Тетову и да га од непријатеља преотме. У овом циљу наредио је ово: Десна колона (5 кадровских чета; 1 чета III. позива и 3 брдска топа) наступа правцем: Милетина – Грумшин с тим, да се од Милетине преко Челопека ка Вардарском мосту одвоји 1 чета са 1 топом ради штићења долине Вардара од побуњених Арнаута и ради дејства у позадину непријатељских делова, који би одступали из Тетова. Средња колона (4 кадровске чете, 2 чете III. позива, 3 пољска Дебанжова топа и митраљеско одељење), наступа правцем: Гостивар – Тетово. Лева колона (2 чете и 1 брдски топ) наступа правцем: Врапчиште – Сенокос – Боговине западно од Тетова на Џепчиште и Лешку ка Качанику, дејствујући обухватно у десни бок непријатеља код Тетова. За везу са Здуњом изаслато је одељење жандарма и мештана преко Болче и Растуше.
Вардарски одред. У току 8. новембра биле су само чарке између обостраних стражарећих и извиђачких одељења. Једна наша извиђачка чета дошла је до виса јужно од Рахов дола, а две наше извиђачке чете задржале су се на 1 км. од утврђеног непријатељског положаја: Рахов дол -Никодим – Абди пашин хан.