а) Операције I. армије
У току 9. новембра, непријатељ је нападао лево крило Дунавске дивизије II. позива у правцу Елдовишта и Врановице на фронт Доњо Васојевићске бригаде и Ужичког одреда. Потпомогнут снажном артилеријом, непријатељ је целог дана освежавао напад новим трупама, надирући поглавито преко Јастребара. Доњо Васојевићска бригада под ударцем непријатеља сва се растурила, људи нису хтели више да се боре. У доцнијем току напада, непријатељ је продужио снажно надирање и од Ранкова гроба на Врановицу, а једновремено је рокирао трупе и на правце Каоне и Дубце. У подне 9. новембра, непријатељ је заузео Дубац и Борову страну. Тежња непријатеља била је очигледна, да се пробије Каоничком реком. Због овога, лево крило Дунавске дивизије II. позива морало се повући. Нова линија, коју трупе ове дивизије 10. новембра треба да заузму, протеже се од Лакта преко Богутовца и Космајице на Милунске Ливаде. Ужички одред је на одсеку Просјанско брдо – Видаков превој. Доњо Васојевићска бригада, знатно растројена, дошла је у резерву Ужичког одреда, на коту 1188 на Троглаву. На правцу од Јастребара и Каоне, на путу за Ивањицу, запажена су 2 непријатељска батаљона. Поводом заузећа Борове стране и угроженог левог бока трупа на северном излазу Ибарске клисуре, упућена су од Мланче 2 батаљона 4. пука II. позива преко Орље главе ка Смрчаку, а 6. пук III. позива правцем Студеница – Велике Ливаде за појачање 4. пука II. позива.
На фронту Дринске дивизије II. позива, борбе није било. Дивизија држи линију: Оштра чука – Липар – Лозањ – Озрен – Витош са наслоном на Црни врх. Пољска артилерија је код Ушћа. Батаљон на Рибничком правцу држи линију: Витош – западна падина Црног врха. Непријатељ је у долини Рибнице код Рибничког гробља, а са патролама код села Отроци. На правцу Ивањице борбе није било; 1. батаљон 2. прекобројног пука III. позива вратио се око 7 часова на Велике Ливаде, где је већ била једна чета 4. пука II. позива. О непријатељу се сазнало, да су његови извиђачки делови 8. новембра долазили до Великих Ливада, па како није било наших трупа на томе правцу вратили су се у Ивањицу. На одсеку 14. пука II. позива, на Кознику западно од Александровца, о непријатељу се ништа није дознало, нити су његови делови примећени према фронту пука. Од команданта Тимочке дивизије II. позива добивен је извештај, да се дивизија повукла на положаје за одбрану Јанкове клисуре: Гледалиште – Војволица – Парчин, а заштитнице да су остале на положајима јужно од Александровца, и да је коњичком дивизиону наређено да дође у Александровац. Ради бољег осматрања бочних прилаза, командант 14. пука II. позива истурио је делове за осматрање на десну обалу Осредничке реке и то у висину Росуње и на Градиште 1006. У правцу пак левог бока за обезбеђење, као и за везу са трупама на десној обали Ибра, упућена су одељења ка Метаљици, Великој Ливади и даље. У циљу што упорније одбране главног комуникациског правца Краљево – Рашка, командант I. армије наредио је да се образује:
1. – Бањски одред (14. пук II. позива; 2 батаљона 5. пука III. позива; брдска батерија и 15 коњаника) на Кознику западно од Александровца за заштиту правца од Бруса, села Дубља, Врњаца ка бањи Јошаничкој и Рашкој, служиће у исто време и као десна побочница свима трупама I. армије, које дејствују на десној обали Ибра.
2. – Студенички одред (4. пук II. позива; 1 брзометна брдска батерија; 6. пук III. позива; 1 ескадрон и пољска болница), са задатком активне одбране правца: Ивањица – Студеница – Ушће – Рашка и осталих праваца који са северозападне стране (западно од планине Троглава) силазе главној комуникацији: Краљево – Рашка, служећи у исто време и као лева побочница свима трупама I. армије које делују на левој обали Ибра.
б) Операције трупа Одбране Београда
Трупе Одбране Београда биле су 9. новембра у јутру испред Јанкове клисуре, на линији : Жарево – Зуква – Црепуљњача – Грабак – Јанкове њиве – Војволица – Гледалиште. Да не би комора сметала даљим операцијама трупа Одбране Београда а обзиром на то што у позадини постоји свега једна и то тешка комуникација, командант Одбране Београда наредио је, да се јужно од Блаца задржи само она комора, која је неизоставно потребна трупама, а сва остала комора, непотребан део трупне коморе и сва колонска комора, да се одмах упути иза Преполца и Тенеждола, на правцу за Приштину. Да би евакуисање коморе ишло што брже, сва излишна комора према бројном стању трупа, као и комора са слабом и изнуреном стоком да се шкартира и уклони с пута. Артилерија, која се у овом планинском земљишту не може употребити, да се уклони даље у позадину и то: пољска, запрегнута коњима код села Блаце, а сва тежа артилерија и пољска запрегнута воловима да се упути на Преполац.
Напомена. Комбиновани одред добио је 8. новембра наређење, да се крене у састав трупа Нове Области. Овај одред, због нагомиланости возова у Јанковој клисури, и поред свију напора а после марша од два дана и једне ноћи успео је тек у вече 9. новембра да стигне у Блаце.
У току 9. новембра непријатељ је потискивао заштитничке трупе Београда и са својим претходницама доспео је на линију: Купци – Злегиња – Витково. О непријатељу су добивени ови податци: У 11 часова примећена је једна непријатељска колона, јачине једног пука пешадије са комором, која је челом улазила друмом у село Купце; позади ње батерија са 4 оруђа у покрету поред села Шабрани. Тада је непријатељ дејствовао артилериском ватром на Црни врх и западну ивицу села Купци. У 13.45 часова, непријатељ је са 1 пуком пешадије и коморе ушао у село Злечиње. У 14.40 часова, 2 непријатељске чете са 2 митраљеза подишле су положају Ристино гувно. За случај да се досадањи положаји испред Јанкове клисуре не буду могли одржати, наредио је командант Одбране Београда, да се борба пренесе на следећи положај позади теснаца на овај начин:
1. – Да 7. пешад. пук III. позива са једним пуком из Шумадиске дивизије I. позива и Тимочке дивизије II. позива под командом пуковника Јована Ивковића брани положај: Липовачка чука – Берда – Обла глава, са редвијем на Лазу. Десно од ових трупа, а на положају: Главна караула -Суво брдо, има да дође један пешад. пук Шумадиске дивизије I. позива са њеног десног крила.
2. – Тимочка дивизија II. позива, пошто остави један пук команданту 7. пука III. позива, поседа положај: кота 694 – кота 518 (село Прибреза) – кота 508 (село Чучале) – Јаворац, са једном побочницом на Црној чуци (кота 1124), западно од Рашинца, која ће се повлачити преко Босиљковиње и Пожара.
3. – Шумадиска дивизија I. позива, пошто упути један пук са свога левога крила на положај Главна караула – Суво брдо и један пук команданту 7. пука III. позива, повућиће се на положај: Драгомировац – Трбуњски виногради – кота 567 (југозападно од села Ђуровца).
4. – При повлачењу са положаја: Главна караула – Суво брдо – Липовачка чука – Берда – Обла глава, пукови Шумадиске дивизије I. позива и Тимочке дивизије II. позива, употребљени за његову одбрану, упутиће са понова у састав својих дивизија.
5. – Коњички пук Шумадиске дивизије I. позива, за све то време осигураваће десни бок на Доброј води и Црној чуци.
6. – Кад дође моменат за повлачење са садањих положаја испред Јанкове клисуре, дивизије ће се повлачити тако, да једна другу не доведу у критичан положај.
в) Операције III. армије
У вече 8. новембра добивен је извештај од Дунавске дивизије I. позива, да су патроле у Галдову наишле на непријатељске патроле са митраљезима. За обезбеђење левог бока, командант Дунавске дивизије I. позива предузео је ове мере: Чокотин гроб поседнут је са 1 батаљоном, 4 ескадрона и 1 брзометном батеријом; 2 ескадрона упућена су на Главичар са задатком, да што даље осматрају простор од Липовца до Бивољачке косе; око 20 часова упућен је на Главичар још један батаљон, а 1 батерија упућена је на Врлу страну. Командант III. армије добио је око 9 часова извештај, да се Шумадиска дивизија I. позива повукла на леву обалу Расине и да на правцу: Ловци – Липовац наших трупа нема. Командант III. армије 9. новембра у 10 часова издао је заповест ОБр. 8299 у овоме: „Због померања десног крила Шумадиске дивизије I. позива и сувише истакнутости левог крила III. армије, наређујем да армија заузме овај положај:
1. – Дунавска дивизија I. позива има задатак да осигурава и брани правце: Ђунис – Шиљеговац и Крушевац – Дворани – Пољаци – Крушинци. У томе циљу заузима линију: Главичар – Ђавер врх, са предњим положајем у висини Селишта. Правац: Чокотин гроб – Крушевац брижљиво извиђати и са десним крилом Београдске Одбране одржавати сталну везу. Нарочиту пажњу обратити на леви бок дивизије.
2. – Дринска дивизија I. позива заузима и брани: Малашовац – Липак, између Ђуниске и Гредетинске реке са задатком, да одбија сваки непријатељски покушај косом између те две реке.
3. – Коњичка дивизија са Браничевским одредом остаје на својим садањим положајима.
4. – При заузимању положаја имати у виду само најглавније ослонце, а што више снаге држати у резерви док се непријатељски покрет јасније не испољи.
5. – Командант Дунавске дивизије I. позива извршиће ову промену постепено, обзиром на ситуацију према његовом фронту, обавештавајући о свему команданта Дринске дивизије I. позива“.
9. новембра око 14 часова, командант III. армије добио је извештај, да се Одбрана Београда повлачи на Јанкову клисуру и да непријатељ надире преко Лесковца. У овом времену трупе III. армије, биле су још на линији: Прћиловица – Ђунис – Чокотин гроб – Здравиње. Према армији непријатељ је надирао са Трубарева и Доњег Погледа ка Љутом Лазу, а са слабијом снагом путом: Крушевац – Гаглово. Сем тога опажа се кретање непријатељских колона од Ражња ка Алексинцу. За пребацивање возова III. армије преко Јастрепца, због нагомиланости ове армије и Тимочке војске, била су потребна још 2 дана (10. и 11. новембар). Командант III. армије молио је Врховну команду за извештај: Да ли је намера Врховне команде да се III. армија повлачи ка Прокупљу или да и даље остане на овом рејону и са каквим задатком према садањој ситуацији. У 15.30 часова командант III. армије добија извештај од команданта II. армије о сасвим критичној ситуацији на правцу: Лесковац – Прокупље и решава се одмах, да команданту II. армије упути Коњичку дивизију и 5. прекобројни пук I. позива, увиђајући, да је сад помоћ тамо најпотребнија. У овом циљу издаје наређење ОБр. 8301 по коме, да Браничевски одред заузме одсек Коњичке дивизије везујући се десно са одредом Тимочке војске код Лоћике и Мишинца, а Коњичка дивизија да се прикупи и одмах одмаршује у Мерошину, где ће очекивати наређење команданта II. армије; 5. прекобројни пук упућен је у Прокупље. Ценећн целокупну ситуацију, командант III. армије доноси одлуку да своју армију постепено повлачи ка Јастрепцу, извештавајући Врховну команду да ће, због огромне нагомиланости возова на једном врло тешком путу преко Гребца, моћи бити на Гребцу тек 13. новембра.