г) Операције II. армије
Овог дана (9. новембра) у 2 часа, командант II. армије послао је преко Тимочке дивизије I. позива наређење команданту Шумадиске дивизије II. позива, да од прикупљених трупа организује отпор на линији: Карахасанове ливаде – Орашје; да се веже са трупама Тимочке дивизије I. позива на Брестићу; да ступи у везу са Моравском дивизијом II. позива, која је упућена са 2 пешадиска пука ка Карахасановој ливади, да запречи непријатељу продирање на одсеку између Јабланице и Пусте реке. Везу са армиским штабом да успостави путом контролне телефонске станице на Белом камену и да јави кад се буде ставио под команду команданта Моравске дивизије II. позива. У исто време саопштено му је, да је 4. пешад. пук I. позива на маршу за Карахасанову ливаду и док не стигне командант Моравске дивизије II. позива, нека га узме под своју команду и нека располаже са њим чим стигне. У 2.50 часова, командант II. армије послао је команданту Моравске дивизије II. позива по ордонансу наређење ОБр. 9897: „Командант Шумадиске дивизије II. позива јавља 8. новембра у 23.30 часова, да дивизија са 2 пешадиска пука стиже на линију: Карахасанова ливада – Кутлеш; 11. пук у току је прикупљања ка Карахасановој ливади; артилерија се налази још у покрету ка Г. Бријању и Кутлешу. Наређено му је да са тим трупама организује одсудан отпор на линији: Карахасанова ливада – Орашје и да се веже десно са трупама Тимочке дивизије I. позива код Брестића. Наређено му је да прими под команду 4. пук I. позива, чим стигне а до доласка команданта Моравске дивизије II. позива. Ово се саопштава команданту Моравске дивизије II. позива ради управљања, да жури са својим покретом, те да на време појача ове трупе на Карахасановој ливади. Командант Моравске дивизије II. позива, чим стигне на Карахасанову ливаду, примиће команду и над Шумадиском дивизијом II. позива и над Тимочком дивизијом I. позива и организоваће одсудан отпор са свима трупама прикупљеним на поменутом одсеку. Командант Моравске дивизије II. позива известиће ме, чим прими команду над Шумадиском дивизијом II. позива и Тимочком дивизијом I. позива“. У јутру 9. новембра, Бугари су напали на трупе Тимочке дивизије I. позива на положају: Козарник – Главичица – Чука. Око 9.15 часова избили су непријатељски делови на Брестић и надирали ка Ђинђуши. У ово доба 4. пук I. позива није још био стигао. У 9.15 часова известио је командант Јужно Моравских трупа команданта II. армије, да су 2 непријатељска ескадрона са нешто пешадије продрла у Туларе и да он намерава да се повуче на Бубачке положаје и Куртуз, пошто нема чиме да затвори правац за Лебане. За спасавање мунициске колоне упутио је 2 ескадрона у правцу Тулара. Због створене ситуације на фронту Тимочке дивизије I. позива, командант II. армије наредио је у 9.30 часова команданту Шумадиске дивизије II. поз. да предузме одмах напад, ма било и привидно на противничка одељења, која продиру ка Ђинђуши, те да се бар успори надирање Бугара, док не пристигну трупе Моравске дивизије II. позива и да командант Тимочке дивизије I. позива потпомогне овај напад са трупама, које би имао при руци. Команданту тешке артилерије наређено је, да тешке топове, који не могу дејствовати извлачи и враћа у Прокупље. У исто доба, командант II. армије упутио је аутомобилом капетана Марковића из штаба армије, да стигне пукове Моравске дивизије II. позива и да их пожури у њиховом покрету. У 10 часова командант II. армије војвода Степановић кренуо се сам аутомобилом за Моравском дивизијом II. позива, да је достигне и пожури, како би спречио непријатељу даље надирање. Дивизију је стигао код Горњег Дреновца. У ово доба, командант II. армије добио је извештај да је Тимочка дивизија I. поз. одступила у нереду и повукла за собом и Шумадиску дивизију II. позива. Према стању, командант II. армије одложио је напад, и предузео све мере да се противник само задржава и сузбија, док се не поправи стање трупа. За извршење овога, издао је команданту Моравске дивизије II. позива најпре усмено, на лицу места, а у 14 часова и писмено наређење ОБр. 9916 ове садржине: „Због растурености пешадије Тимочке дивизије I. позива и Шумадиске дивизије II. позива, које су данас после безначајног отпора напустиле положаје на левој обали Јабланице и расуле се, предузмите са пуковима ваше дивизије и 4. пуком I. позива поступно отпор на положајима на левој обали Пусте реке, заштићавајући правце преко Злате и Житорађе за Прокупље, а на Пасјачи организујте што јачи отпор за заштиту десног бока и позадине наших трупа на Мраморским положајима. Одупирањем ваших пукова помозите, да се прикупљају растројени пукови Тимочке дивизије I. позива и Шумадиске дивизије II. позива и ојачавају отпор ваших пукова, а нарочито групишите јачу снагу за одбрану правца преко Житног потока. Наредите, да се сви возови пребацују незадржано преко Прокупља ка Куршумлији“.
Напомена. Његово Величанство Краљ обилазио је у ово време и у овој ситуацији трупе на положајима на левој обали Пусте реке.
У 14.10 часова, командант II. армије обавестио је команданта Тимочке војске о ситуацији и наредио му, обзиром на озбиљност исте, да све колонске возове и тешку артилерију евакуише за Куршумлију а енглеске топове да закопа. Даље препоручује му, да обрати пажњу на свој десни бок, имајући у виду, да ће Моравска дивизија II. позива моћи задржати противника. Но ако би потреба настала, може и да повије своје десно крило. За одржавање везе са Моравском дивизијом II. позива да упути један ескадрон коњице. У 15.30 часова известио је начелник штаба III. армије команданта II. армије да је командант III. армије ставио на расположење II. армији Коњичку дивизију и 5. прекобројни пук и питао је где да се упуте. Одговорено му је, да се Коњичка дивизија упути преко Змијине главе, а 5. прекобројни пук преко Гребца у Мерошину, тако да тамо стигну 10. новембра пред мрак. У 20.15 часова, примио је командант II. армије од начелника штаба Врховне команде депешу ОБр. 23976 послату из Рашке у 17.30 часова ове садржине: „По вашем захтеву можете упутити колонске возове преко Прокупља у Приштину и ту их задржите. Настаните пошто пото да зауставите непријатеља, који надире ка Лебанима, јер ово неминовно захтева ситуација код III. армије и Одбране Београда, којима је једина одступница пут Куршумлија – Приштина“.
Ток догађаја и стање оперативних јединица II. армије у току 9. новембра
1. – Дејство Шумадиске дивизије II. позива. У току ноћи 8./9. новембра извршено је прикупљање трупа и то: 9. пука (3 ½ батаљона) на Карахасановој ливади; 5. кадров. пука (2 батаљона) код Стубље и артилерије код Горњег Бријења. Допунски пук извршио је смену 15. пука I. позива на одсеку Печењевац – Брестовац. У 5 часова примљено је наређење команданта II. армије ОБр. 9897, да се од прикупљених трупа организује одсудан отпор на линији: Карахасанове ливаде – Орашје, хватајући десно везу са Тимочком дивизијом I. позива на Брестићу; да је Моравска дивизија II. позива са 2 пука упућена да запречи надирање непријатеља на простору између Јабланице и Пусте реке и да се по доласку Моравске дивизије II. позива, Шумадиска дивизија II. позива ставља под команду команданта Моравске дивизије II. позива; 4. пук I. позива, који је на маршу ка Карахасановој ливади привремено се ставља под команду команданта Шумадиске дивизије II. позива док не стигне Моравска дивизија II. позива. На основи предњег наређења командант дивизије наредио је овакав распоред трупа:
а) Десни одсек. 5. кадров. пук (са 2 батерије): Муфтирова чука – Карахасанова ливада, са деловима на Брестићу за везу са Тимочком дивизијом I. позива.
б) Средњи одсек. 11. пук II. позива (са 2 батерије): Пашина трла – Црна земља – Орашје. Веза са 20. пуком на Орашју (359) и допунским пуком на Главичици (354).
в) Леви одсек. Шумадиски допунски пук II. позива брани положај: Главичица – Ћумурница – Велова глава – Црвена бара – Одравље – Дрењак – село Брестовац. Веза десно са 20. пуком I. позива и 11. пуком на Орашју, а лево са Тимочком војском код села Пуковца.
г) Општа резерва. 4. пук I. позива, који ће се по доласку прикупити код Белог камена (388). Овде ће се прикупити и 10. пук II. позива са 1 ½ брдском батеријом, кад стигне са Суповачког положаја.
Око 6 часова 9. новембра отпочела је борба код делова Тимочке дивизије I. позива на линији: Церничко брдо – кота 312 – Козарник. Трупе Шумадиске дивизије II. позива подилазиле су у ово доба одређеним одсецима на линији: Карахасанове ливаде – Црна земља – Орашје. Командант те дивизије, који је био на узвишици северно од Карахасанове ливаде и посматрао ток борбе Тимочке дивизије I. позива решио се, да олакша положај десног крила Тимочке дивизије (14. пука I. позива) на линији: Кремен – Церничко брдо, нападом са линије: Карахасанова ливада – Црна земља – Орашје својим трупама (11. пуком II. позива и 2 батаљона 5. кадров. пука) и левим крилом Тимочке дивизије I. позива (20. пуком I. позива). Одбацивањем непријатељских делова са овога правца замишљао је, да ће загрозити боку и позадини непријатеља, који је наступао у правцу Бојника против десног крила Тимочке дивизије I. позива. Извођење овога напада пак, зависило је од тога, да ли ће се 20. пук I. позива одржати на свом положају Козарнику и Орашју пре избијања непријатеља. До извршења намераваног напада није дошло, пошто су делови Тимочке дивизије I. позива већ између 6.30 и 7 часова били потиснути са Церничког брда, Китице и са коте 312, а мало доцније одступили су делови са Козарника и Главичице. Делови Шумадиске дивизије II. позива заузели су до 8.30 часова одређене одсеке: 5. кадров. пук Карахасанову ливаду, а 11. пук Пашино трло и Црну земљу. Орашје се није могло посести због брзог избијања непријатеља на тај део положаја, одакле је већ око 8.30 часова непријатељска артилерија отворила ватру у бок 11. пука II. позива. Тимочка дивизија I. позива одступила је у највећем нереду. Командант Шумадиске дивизије II. позива немајући наслон на крила ни лево ни десно, а располажући снагом од свега 6 слабих батаљона, доноси одлуку да трупе своје дивизије што пре извуче из додира непријатељског, те да организује отпор на позадњој линији: Голи рид – Дивињан – Бели камен – Голи рид (485), у циљу прихвата и прикупљања одступајућих делова Тимочке дивизије I. позива. У овом циљу наредио је:
а) Да 5. кадров. пук заузме одсек Голи рид (354) – Дивињан и да се спреми за извршење контра напада.
б) Да 11. пук II. позива заузме одсек Дивињан – Бели камен – Голи рид (485) и да се спреми за контра напад.
Повлачење дивизије отпочело је у 9.30 часова и било је у почетку у добром реду. Доцније, због јаког дејства непријатељске артилерије са Орашја и наглог надирања непријатељске пешадије, као и због мешавине са растројеним деловима Тимочке дивизије I. позива, морал пешадије Шумадиске дивизије II. позива био је поколебан. Трупе се нису могле задржати на одређеној линији: Бели камен – Голи рид и биле су неспособне како за организовање отпора на тој линији, тако и за извршење намераваног контра напада. У овој ситуацији, командант дивизије сматрао је за најбоље, да трупе са што мање губитака ослободи непријатељског гоњења и да их на повољном удаљењу и под заштитом препоне, коју је чинила Пуста река, прикупи, и да се потом на положајима леве обале реке организује понован отпор. У овом циљу наредио је одмах, да 5. кадров. пук и пољска артилерија креће правцем: Стубља – Косанчић – Широко поље; 11. пук II. позива са једним водом брдских хаубица, правцем: Г. Бријања – Лозиште, а допунски пук, правцем прек с. Међе. У 11.15 часова, командант Шумадиске дивизије II. позива издао је наређење: Команданту 11. пука, допунског пука II. позива, 5. кадров. пука, 4., 15. и 20. пука I. позива и дивизиске артилерије, ове садржине: „Због непријатељског надирања наше трупе повукле су се са положаја: Карахасанове ливаде – Црна земља, продужујући одступање и даље. Дивизија ће се прикупити и спремити за понован отпор на положајима леве обале Пусте реке. Десно од нас код Бојника и Кацабаћа прикупља се Тимочка дивизија I. позива. Наређујем:
а) 5. кадров. пук извућиће се правцем преко Стубље и заузети одсек Широко поље. 7. брдска батерија биће на овом одсеку.
б) 11. пешад. пук II. позива повућиће се правцем преко Г. Бријања на Лозиште, где ће се прикупити у општу резерву.
в) 4. пешад. пук I. позива заузеће одмах одсек Лозиште – Питоме Крушке (283). На овај одсек поставиће се 2 пољске батерије Шумадиског артилериског дивизиона II. позива и 3. хаубичка батерија.
г) Шумадиски допунски пук II. позива повућиће се правцем преко Међе и заузеће одсек Ћелије – Сами дуб (290), везујући се лево до села Пуковца са трупама Тимочке војске. На овај одсек поставиће се 3. Дебанжова батерија.
д) Коњички дивизион прикупиће се и заузети за одбрану Кацабаћски рид, хватајући везу десно са Тимочком дивизијом I. позива.
ђ) 15. и 20. пешад. пук I. позива прикупиће се западно од Широког поља.
е) Везу телефонску ухватити одмах са дивизиским штабом, који ће бити у Г. Дреновцу, а за време борбе на Лозишту“.
И ако је непријатељ снажно гонио, трупе дивизије повлачиле су се са линије Дивиљан – Бели камен у доста добром реду све до десне обале Пусте реке, но због јаког нагомилавања трупа на прелазима, где су се стекли и разбивени делови Тимочке дивизије I. позива, настала је велика мешавина трупа, те је даље одступање вршено у нереду. Око 11.30 часова појавила се непријатељска артилерија на Белошину и тукла је место прелаза код Косанчића. У ово доба, командант Шумадиске дивизије II. позива добио је од команданта Тимочке дивизије саопштење, да је командант II. армије наредио да обе дивизије предузму привидан напад на непријатеља који надире ка Бојнику и Лебанима, док не стигну трупе Моравске дивизије II. позива, како би се могао предузети општи напад. Овај захтевани напад није се могао предузети, пошто су се све наше трупе налазиле у потпуном повлачењу. Дошав на положај Лозиште око 11.45 часова, командант Шумадиске дивизије II. позива нашао је команданта Моравске дивизије II. позива, који му је наредио да се са дивизијом и са деловима Тимочке дивизије I. позива, који су били на Карахасановој ливади, задржи на Лозишту и Кацабаћском риду. У исто време саопштио му је, да ће Тимочка дивизија I. позива бити на правцу од Бојника ка Злати и да се Моравска дивизија II. позива прикупља на Лозишту.
2. – Дејство Моравске дивизије II. позива. Командант Моравске дивизије II. позива овог дана (9. новембра) у 11 часова стигао је на положај Лозиште, где је затекао Шумадиску дивизију II. позива и Тимочку дивизију I. позива у повлачењу и мешавини, те је предузео мере да се растурене и помешане трупе уреде и зауставе. У 13 часова, командант Моравске дивизије II. позива наишао је на 3. пук II. позива и одмах га је послао на Лозиште са наређењем, да 1 батаљон развије а са 2 батаљона остане у резерви. За то време продужено је прикупљање осталих јединица. Трупе Тимочке дивизије I. позива прикупљане су у правцу десног а Шумадиске дивизије II. позива у правцу левог крила. 2. пук Шумадиске дивизије II. позива, који је пристизао, упућен је ка Широком пољу. У 14 часова, Шумадиска дивизија II. позива држала је десну обалу Дреновачке реке са оваквим распоредом: 5. кадров. пук на Широком пољу; 4. пук I. позива на одсеку: Лозиште – Питоме Крушке; 9. пук II. позива прикупља се позади Лозишта у општу резерву, а један батаљон развио се на делу између Питоме Крушке и Ћелије, за заштиту артилерије. Шумадиски допунски пук био је у току одступања са положаја леве обале Јужне Мораве ка одсеку: Ћелије – Сами дуб. Од Тимочке дивизије I. позива сазнало се, да је штаб дивизије отишао у Злату; 15. пук био је у повлачењу и прикупљању у правцу Злате; 20. пук прикупља се на левој обали Дреновачке реке, јужно од пута Г. Дреновац – Г. Црнатово, а за 14. пук није било података. У 16 часова добивен је извештај, да се 2. пук II. позива налази са 1 батаљоном југозападно од Широког поља на коси, а главнина пука код села Каре (југозападно од Голог била). Телефонска линија: Г. Црнатово – Житорађа била је у подизању. Шумадиској дивизији II. позива наређено је да се веже за Г. Црнатово. Око 15 часова, борба се готово сасвим утишала. Непријатељ је гађао с времена на време Лозиште и Широко поље, на што је наша артилерија одговарала. Командант Моравске дивизије II. позива сматрао је да ситуација није критична; очекивао је извештај Тимочке дивизије I. позива и намеравао је да припреми напад, који би се имао извршити 10. новембра.
3. – Дејство Тимочке дивизије I. позива. У 7.30 часова, послат је команданту Шумадиске дивизије II. позива овакав извештај: „Непријатељ је јутрос заузео Белановце и надире ка Брестићу и Ђинђуши. Помозите ме нападом у десни бок непријатеља од Карахасанове ливаде са својим и мојим трупама. Тамо имате 2 пољске и 1 хаубичку моју батерију“. У 8.05 часова наређено је команданту 15. пука: „Пошто трупе десног одсека одступају са положаја, где сте ви требали да одете, то се придружите трупама Шумадиске дивизије II. позива, које су на Карахасановој ливади, па с њима нападните бочно непријатеља, који је заузео Белановце и Церичко брдо и креће се ка Брестићу и Каменитој чуци. Саопштите и команданту средњег одсека (20. пука) да и он својим трупама помогне овај бочни напад. Ако се успе, да се непријатељ отера, онда сви делови ове дивизије који се буду тамо затекли имају да се задрже и бране положај: Брестић -Каменита чука. Штаб ће бити у Бојнику“. У 9.15 часова послато је команданту Шумадиске дивизије II. позива ово наређење II. армије: „Војвода наређује, да са свима трупама мојим и вашим које су тамо предузмете бар привидан напад на непријатеља, који надире Бојнику и Лебанима, док не стигну трупе Моравске дивизије II. позива, те да се предузме општи напад. Пошљите кога у сусрет Моравским трупама које треба преко Стубље да дођу на Карахасанову ливаду, да пожуре што је могуће више“. У 9.30 часова послато је команданту Моравске дивизије II. позива ово саопштење: „Непријатељ у овом моменту улази у село Ђинђушу и надире ка Лебану. Моје трупе су на Карахасановој ливади; стигли су делови и Шумадиске дивизије II. позива. Наређено је свима да врше бар привидан напад док ваше трупе не стигну; молим пожурите што пре, а командант армије телефоном вам наређује, да форсирате што је могуће више“.
У 9.45 часова примљен је од команданта средњег одсека (20. пука) извештај писан у 7 часова ове садржине: „Са пуком од 2 батаљона избио сам на линију: Козарник – Главичица – Ћувик јужно од Орашја. Непријатељ нагло надире на десни одсек, који делимично одступа. При доласку на положај, борба се отворила јака. Ја сам поменути положај посео, јер на додељени ми одсек нисам могао изаћи; немам везе лево никако, а десно само догледом. Молим за даље наређење. Бугари према одсеку постепено наступају. Док сам стигао, делови 15. пука I. позива одступили су“. Овај извештај отворио је командант Шумадиске дивизије II. позива и на истом ставио: „Молим команданта Тимочке дивизије I. позива да дође на Бели камен и Карахасанову ливаду ради споразума о даљем дејству. У току ноћи прикупила су се моја два пука: 11. (3 ½ батаљона) и 5. кадров. (2 батаљона). Ја сам посео линију: Муфтарову чуку – Карахасанову ливаду – Црна земља – Орашје“. У 10 часова наређено је ађутанту дивизије мајору Ђурићу: „Сву комору гурните преко Житног потока на правац: Житни поток – Прокупље. Правац: Бојник – Злата – Житни поток отворен је, јер на њему нема наших трупа, стога користите све људе који су наоружани, па помоћу команданата и командира појединих јединица организујте одбрану возова и по сваку цену заштитите док не стигну трупе. Штаб ће се кренути ка Косанчићу и Стубљи“. У 11.45 часова примљен је извештај команданта 20. пука (писан у 9.30): „Са пуком сам одступио, пошто је непријатељ разбио наш десни одсек и зашао дубоко у позадину, пре но што сам успео да поседнем додељени ми одсек. Налазим се сад на правцу Карахасанова ливада – Бели камен. На Карахасановој ливади биле су трупе Шумадиске дивизије II. позива, али се и оне делом сад повлаче“. У 13 часова добивен је извештај команданта Шумадиске дивизије II. позива: „Непријатељ је избио на линију: Орашје – Карахасанова ливада – Брестић. Трупе Тимочке дивизије I. позива и Шумадиске дивизије II. позива налазе се у повлачењу; морал је јако опао. Наредио сам прикупљање на положајима леве обале Пусте реке. Ваш извештај и захтев примио сам“.
Командант 4. пука I. позива у 13 часова извештава, да је дошао и ставља се под команду. У 13.20 часова наређено му је: „Према наређењу II. армије ставите се под команду команданта Шумадиске дивизије II. позива. Штаб те дивизије јутрос је био у Стубљи“. У 14.30 часова од команданта Моравске дивизије II. позива примљено је наређење ОБр. 2741 ове садржине: „Шумадиска дивизија II. позива организује отпор на левој обали Пусте реке на линији: Кацабаћски рид – Лозиште. Ви се задржите на обема обалама Коњувске реке у висини коте 317. Команданту Шумадиске дивизије II. позива наређено је, да прикупи и ваше делове који су били на Карахасановој ливади. Моравска дивизија II. позива прикупља се на Лозишту, па кад буде прикупљена предузеће напад, ако ситуација то дозволи, или ће се бранити на линији: Широко поље – Лозиште. Ја ћу бити на путу Горњи Дреновац – Црнатово“. Више Црнатова састао се командант Тимочке дивизије I. позива са командантом Шумадиске дивизије II. позива. Оба команданта састали су се у Црнатову са командантом Моравске дивизије II. позива у 17 часова. По доласку у Црнатово у 17.30 часова, командант Тимочке дивизије I. позива издао је команданту 15. пука I. позива наређење: „Командант 4. батаљона известио ме је, да сте са деловима пука отишли у Прокупље. Наређујем, да се са прикупљеним деловима одмах кренете за село Дубово, ако има војника из других пукова све упутити у Дубово“. Штаб Тимочке дивизије I. позива кренуо се из Црнатова и стигао у село Дубово у 19.30 часова. У 21 час добивена је заповест за 10. новембар.
4. – Дејство Јужно Моравских трупа. Због повлачења Тимочке дивизије I. позива, непријатељ је овог дана (9. новембра) надирао левом обалом Јабланице ка Лебанима и Бојнику. Због овакве ситуације, командант Јужно Моравских трупа повукао је своје лево крило на Куртуз. Власински одред заузео је линију: Тупалски вис – Црни врх – Куртуз. Непријатељ се креће левом обалом Јабланице и преко Кремена. Јачина је непозната. Ветернички одред потиснуо је непријатеља са Веље главе и заузео ову тачку. Фронт му је био на линији: Оруглица – Веља глава – Китка – Лисица и обезбеђивао је правце ка Тупалском вису. За протеривање непријатељских делова, који су се пробили у правцу Тулара преко Мутне воде и Прапаштице, који су покварили телефонску везу, побили неке коморџије и повукли се ка Мутној води, командант Јужно Моравских трупа послао је 2 ескадрона 4. коњичког пука, а за заштиту комуникације: Медвеђа- Тулари – Лисица, послао је 1 батаљон 10. пука. Командант Јужно Моравских трупа био је са својим одредом потпуно одвојен од II. армије и упућен на добијање наређења преко команде трупа Нове Области. У погледу исхране базирао је на Приштину, али је комуникација преко Тулара била пресечена. Очекивао је, да се непријатељ код Лесковца нападне и ситуација његових трупа поправи, јер је непријатељ већ подилазио фронту његових трупа са: 13., 20., 6. и 9. пуком, а на фронту Ветерничког одреда био је груписан: 11. и 12. бугарски пук. Командант Јужно Моравских трупа могао је само тако остати на положајима, које су његове трупе заузимале, ако се очисти линија: Хајкобила – Мутна вода – Прапаштица. Поводом овога послао је 2 ескадрона 4. коњичког пука и 1 батаљон 10. пука. Ово је било мало, зато је молио команданта трупа Нове Области, да му се пошаљу потребна наређења и да му се да помоћ, те како би могао очистити комуникацију и обезбедити дотурање хлеба. Према овоме, командант трупа Нове Области наредио је команданту Косовске дивизиске области, да сопственим средствима осигура дотурање хлеба Јужно Моравским трупама до Медвеђе, а да се на стоку и возове, који доносе хлеб товарн муниција, која је била нагомилана у Медвеђи и сноси у Приштину.
5. – Дејство Тимочке војске. У току 9. новембра пре подне примећене су 2 непријатељске чете у спуштању са Малошишког Крста ка Морави; непријатељ је истоваривао грађу код старог Чечинског моста. Иначе ничега важнијег није било на фронту Тимочке војске.
На основи добивених извештаја о стању трупа код потчињених оперативних јединица, командант Моравске дивизије II. позива, који је имао улогу команданта армије на бојишту код Лесковца, одустао је од прелаза у напад 10. новембра и решио се, ако прилике код Тимочке дивизије I. позива буду допустиле, да предузме напад 11. новембра, а за 10. новембар, издао је у 22 часа заповест ОБр. 2744 ове садржине: „Сходно директиви команданта II. армије ОБр. 9916 од данас, дивизије, које се налазе под мојом командом, треба да врше поступну одбрану положаја на левој обали Пусте реке, заштићавајући правце преко Злате и Житорађе за Прокупље. Евентуално, треба да организују што јачи отпор на Пасјачи ради заштите десног бока и позадине наших трупа на Мраморским положајима. Сви возови треба незадржано да се пребацују преко Прокупља ка Куршумлији. Наређујем:
1. – Тимочка дивизија I. позива продужиће сутра 10. новембра прикупљање својих трупа на обема обалама Коњувске реке у висини села Г. Коњувце. Са прикупљеним деловима посешће сутра десну обалу Коњувске реке и леву за 1 км. од реке. Један свој дивизион ставиће на Дубрави на расноложење команданту 2. пука Моравске дивизије II. позива. Задатак дивизије: Одбрана правца: Злата – Житни поток – Прокупље.
2. – Моравска дивизија II. позива посешће са слабим деловима фронт од Тимочке дивизије I. позива, па западно од села Гранаце, на коту 319, десном обалом потока који тече од ове коте до Широког поља. Главнина дивизије да се концентрише на изворном делу Дреновачке реке ради бочног садејства у правцу: Бојник – Злате – Житни поток, и тако исто и у правцу: Косанчић – Г. Дреновац – Г. Црнатово – Житорађа. Свој артилериски пук (4 батерије) ставља привремено на расположење команданту Шумадиске дивизије II. позива. Овај се пук налази западно од села Горње Црнатово.
3. – Шумадиска дивизија II. позива браниће упорно свој одсек: Широко поље – Лозиште – Ћелије – Сами дуб, а своју коњицу послаће на свој леви бок. Једну брдску батерију и аустро – брдски вод ставиће на расположење привремено команданту Моравске дивизије II. позива; 4. пешад. пук I. позива прикупиће још ноћас на Дреновачком пољу југозападно од пута и ставиће га на расположење команданту Моравске дивизије II. позива.
4. – У случају јачег непријатељског надирања, дивизије ће се повлачити постепено с једног положаја на други. Општи правац повлачења је: Тимочке дивизије I. позива преко Злате на Житни поток; Моравске дивизије II. позива на Пасјачу на фронт Момчилово – Асановац и Шумадиске дивизије II. позива ка северним падинама Пасјаче на фронт Асановац – Топлица. Командантима дивизија стављам до знања, да је неизоставно потребно, да се добије у времену и да према томе треба одступати, ако се мора, постепено, јер је сваки сат драгоцен. Наши савезници Французи отпочели су офанзиву против Бугара са југа и натерали их на повлачење са десне обале Вардара. Саопштите ово трупама и старајте се, да им се подигне дух. Ако прилике допусте, ове ће дивизије предузети напад 11. новембра, кад се буду сутра прикупиле, уредиле и одмориле. По податцима којима располажем, непријатељ је слаб. Према нашем фронту констатована су свега два пука пешадије (41. и 42.) и један дивизион артилерије.
5. – Штаб Моравске дивизије II. позива преместиће се сутра 10. новембра у Дубово. Телефонску везу од Г. Црнатова до Житорађе предаће Моравска дивизија II. позива Шумадиској дивизији II. позива у замену за исту дужину кабла. Моравска дивизија II. позива подићиће линију од Студенца до Дубова, а Тимочка дивизија I. позива од Злате до Дубова“.
Ситуација код Лесковца ноћу између 9. и 10. новембра
1. – Тимочка дивизија I. позива јако је растурена, њени делови прикупљени су на Дреновачком пољу и код Г. Црнатова; знатан број војника био је промакао чак до Житорађе. На правцу ка Злати, командант те дивизије прикупио је око 100 војника из 14. пука и са њима штитио тај правац; 9. новембра у вече упућени су ка Дубову, а 10. новембра у јутру ка Злати.
2. – Шумадиска дивизија II. позива релативно била је добро прикупљена и са 3 пука држи свој одсек: Широко поље – Лозиште – Ћелија – Сами дуб; 10. пук II. позива, који је још у вече стигао, задржат је у дивизиској резерви.
3. – Моравска дивизија II. позива, која је 9. новембра била делом развијена на Лозишту и југозападно од Широког поља, извучена је ноћу са фронта Шумадиске дивизије II. позива, а тако исто и 4. пук I. позива, како би у јутру могли отпочети заузимање наређеног груписања у циљу евентуалног бочног дејства у правцима: Бојник – Злата – Житни поток и Косанчић – Г. Дреновац – Г. Црнатово – Житорађа или најзад, да може да предузме напад у правцу Кацабаћа, ако би то требало.
4. – Коњица Шумадиске дивизије II. позива послата је на лево крило те дивизије ка Пуковцу.
5. – Крајински одред известио је, да ће 10. новембра у јутру стићи на Црвени брег.
6. – Коњица Моравске дивизије II. позива упућена је у Коњувску реку, али још није било везе са Јужно Моравским трупама.
7. – Од непријатеља на фронту је констатован 41. и 42. пешад. пук и 1 дивизион артилерије (2 пољске и 1 брдска батерија). На северном делу фронта непријатељ није прешао Пусту реку; на јужном се није знало шта је.
д) Операције трупа Нове области
Моравска и Вардарска дивизија у својим нападима, вођеним у току 8. новембра, успеле су да потисну прве делове непријатеља за 1 – 2 ½ км; а Брегалничка дивизија успела је својим контра нападом да поврати положај на центру, те је командант трупа Нове Области намеравао да у току 9. новембра продужи напад са Моравском дивизијом на непријатеља, који се утврдио на западном излазу Кончулског теснаца. У овом циљу, командант трупа Нове Области је лично отишао на положај, али је био принуђен да од ове одлуке одустане и да се ограничи на активну одбрану из ових разлога:
1. – Што је дошавши у јутру на положај код Моравске и Вардарске дивизије сазнао за осетне губитке, које су у борби 8. новембра, иначе веома слабе дивизије биле претрпеле.
2. – Што је 9. новембра у 10 часова била јака магла, а непријатељ се налазио на утврђеним положајима, на којима је 8. новембра у борби давао веома јак отпор.
3. – Што су дивизије оскудевале у муницији; што је довоз исте из позадине реквирисаним возовима био веома спор, а нарочито, што је већ почела сасвим нестајати муниција за Манлихерову пушку, са којом је већина трупа била наоружана, те би се и евентуални успех у нападу врло тешко могао искористити.
4. – Што је напад који је вођен 8. новембра био доста млитав, из чега је закључио, да трупе не располажу довољном нападном енергијом, због слабог састава и замора.
Из ових разлога, командант трупа Нове Области закључио је, да је једино и целисходно решење: „Задржати се на садањим јаким и утврђеним положајима; искористити добре њихове особине, а нарочито одлично пласирање и добро командовање батерија, те да се непријатељ – ако нападне ове дивизије – дочека, и једним енергичним контра нападом на његовим леђима избије на његове положаје“. У овом смислу, командант трупа Нове Области издао је и потребне инструкције командантима дивизија. У току 8. новембра непријатељ је показивао тенденцију за обилазак положаја левог крила и бока Вардарске дивизије, и то косом на левој обали Криве реке и тежио је у исто време, да продре ка Прапаштици са трупама, које су долазиле са наше старе граничне линије западно од Врања. За парирање овог обиласка био је на расположењу само један батаљон 1. пука I. позива, код села Беривојца и 1 чета 3. пешад. пука I. позива са 1 водом дивизиске коњице на Јелачи код села Костадинце. По извештају патрола Вардарске дивизије, у јутру 9. новембра примећена су 2 ескадрона непријатељске коњице, који су се старом граничном линијом кретали од Свираца ка Прапаштици, а у 10 часова јавила је и Моравска дивизија I. позива, да су њене патроле приметиле, да се непријатељска коњица – 2 ескадрона – спушта ка Туларима и да се на старој граничној линији налазе знатни делови непријатељске пешадије. Од наших трупа на старој граничној линији налазило се само пола чете 1. батаљона 1. пука I. позива на Лисици. Команданту Косовске дивизиске области наређено је, да упути 1 чету последње одбране са нешто жандарма на Лисицу, ради протеривања непријатељске коњице и гарантовања прелаза код Лисице. Због велике даљине и немогућности, да се нешто озбиљније на овом правцу учини – јер је распоред трупа Нове Области био већ јако развучен, – командант ових трупа тражио је од Врховне команде, да нареди команданту II. армије да што пре заузме Китку и Вељу главу и да ступи у везу са левим крилом трупа Нове Области, јер ће тиме обезбедити и своје сопствено десно крило и бок као и своју важну везу са Приштином. У исто време молио је Врховну команду, да се што пре образује стратегиска резерва у Приштини за парирање разних евентуалности које би могле наступити, или да му се што пре упути обећани Комбиновани одред, јер је силом околности остављен без икакве армиске резерве, а бројно стање дивизија опадало је сваким даном све више. Командант трупа Нове Области 9. новембра у 21 час послао је команданту Вардарске и Моравске дивизије I. позива овакво наређење:
„У допуну мојих заповести од 5. новембра ОБр. 10197 и 10204 и усмених заповести, издатих на лицу места, а према развоју ситуације, наређујем:
1. – Да командант Вардарске дивизије прими под своју команду одсек армиског положаја од потока, који извире са Чуке и тече кроз село Ропотово, па у лево заједно са свима трупама које су распоређене на томе одсеку; а командант Моравске дивизије I. позива да прими одсек овог положаја у десно од горе поменутог потока па заједно са свима трупама, које су распоређене на томе одсеку. Своја спољна крила команданти ће продужити колико је потребно да буду наслоњени на јаке земљишне предмете и да обухвате све непријатељске наступне правце.
2. – Пошто су неке јединице Вардарске и Моравске дивизије измешане због хитног потпомагања Вардарске дивизије при њеном повлачењу од Кончулског теснаца то наређујем: Да команданти дивизија споразумно и неопажено од непријатеља поступно врате сваку јединицу у састав њене дивизије тако да свака дивизија буде потпуно у руци свога команданта.
3. – Пошто је непријатељ при јучерашњем нашем нападу показао јаку упорност и снагу, то не прудузимати даљи напад до повољније ситуације, сем ако непријатељ сам предузме напад па буде одбивен, тада прећи у енергичан контра напад, дејствујући артилеријом у духу инструкција, које сам дао данас на лицу места.
4. – Командант Вардарске дивизије нека боље организује извиђање у правцу свог левог крила, а од вода придодате му коњице, појачавајући га жандармима коњаницима нека образује релејну везу са крајњим својим десним крилом“.
ђ) Операције трупа Битољске дивизиске области
1. – Дејство Вардарског одреда. Од команданта Поречког одреда добивен је извештај писан 8. новембра у 12.30 часова, да је према извештају командира страже на Црном врху, бугарска војска 7. новембра потисла нашу стражу са Црног врха и да је заузела тај положај. Патроле, које су послате да извиде долину реке Бабуне, нису могле проћи даље од села Црешњева, јер су добиле ватру са свих страна. Командант Поречког одреда даље моли за наређење с напоменом, да је Поречком одреду наређено, да остави објавницу од 30 људи на Порти, а са осталим да се крене ка коти 1100 (југоисточно од села Здуње) и затвори реку Треску. Командант Вардарског одреда наредио је команданту одредске резерве, да вод, који је упућен, да ухвати везу са Поречким одредом код Папрадишта, задржи на положају код Папрадишта, где да се утврди за најупорнију одбрану у циљу затварања правца, који из горњег тока реке Бабуне излази на друм Брод – Прилеп. На Порти има 30 војника Поречког одреда. Везу да држи са Поречким одредом, који штити долину реке Треске. У току 9. новембра вршено је само извиђање, које је отежавала густа магла. Наша извиђачка одељења, послата са десног крила известила су, да се код села Хариша виђају непријатељска јача одељења, која се крећу ка Никодиму, да у Никодиму има 1 непријатељска чета, а северно од Никодима непријатељ се утврђује на положају где има и 1 брдски топ, који гађа у правцу села Фариша и друм за Кавадар. Француске трупе, које су нападале у правцу села Фариша, изгледа да су се повукле ка Црној реци. На левом крилу одреда једно извиђачко одељење које је имало да извиђа долином реке Бабуне, наишло је на једно непријатељско коњичко одељење од 10 коњаника, које се повукло ка селу Техову оставивши два мртва. На блоку од једног погинулог забележено је: „Изврши извиђање у правцу: Техово – Мокрен – Габровник“.
2. – Дејство Тетовског одреда. Покрет колона овог одреда ка Тетову отпочет је 9. новембра у 11 часова. Десна колона, око 15 часова наишла је на 1 бугарску чету појачану Арнаутима (око 500 пушака) код села Вељковице. Предузет је напад и успело се до ноћи допрети до села Степче, одакле је под заклоном мрака продужено наступање до Милетине. Средња колона, није наишла на непријатеља. Лева колона, наишла је код Врапчишта на побуњене Арнауте који су давали јак отпор, те је допрла само до села Топлице.