Операције аустриске војске
Операције V. армије
Дејство Комбинованог корпуса
У своме наступању ка вододелници између Колубаре и Топчидерске реке колоне овог корпуса нису наилазиле ни на какав отпор. 104. ландштурмска бригада кретала се ка Остружници, 29. пешад. дивизија ка с. Мељаку, а 7. дивизија ка селу Бељини.
Дејство 8. корпуса
21. ландверска дивизија одмаршовала је на простор између Турије и Бељанице а 9. дивизија се груписала између Турије и Пештана.
Дејство Петроварадинског одреда
Командант Петроварадинске посаде Ф. М. Л. Тамаши прикупио је код Земуна већи део својих трупа и формирао одред од: 9 батаљона, 1 батерије и 1 ескадрона. У последње време овај одред имао је незнатне борбе са српском посадом у малом мостобрану на левој обали Саве код железничког моста. 1. децембра у јутру показало се, да су Срби напустили Београдску тврђаву. Отворена је артилериска ватра према главним положајима Београда, али никаквог одговора са српске стране на ту ватру није било. Ноћу 1./2. децембра пребачена су предња одељења Петроварадинског одреда преко Саве и без отпора заузела десну обалу реке.
Операције VI. армије
Код ове армије имали су у току овог дана одмор само поједини делови, али о уређењу трупа ннје могло бити говора ни код ових делова, који су се одмарали, јер сем неопходно потребне хране, ништа више није могло бити овог дана дотурено. Пре отварања саобраћаја на Обреновачкој железничкој прузи, немогуће је било ни мислити на уредно и довољно снабдевање трупа VI. армије.
Дејство 13. корпуса
У току овог дана трупе овог корпуса извршавале су померање према северу, да би предузеле на себе и одсек који је дотле држао 8. корпус.
Дејство 15. корпуса
У току овог дана 40. и 48. дивизија протеривале су српске заштитне делове, који су држали линију: Липет (560) – Голубац (495) и бомбардовали својом артилеријом логоре ових дивизија. Међутим 1. дивизија остала је у рејону: Гукош – Дићска главица, где је добила одмор као корпусна резерва.
Дејство 16. корпуса
Главна колона овог корпуса (Комбинована и 50. дивизија) морала је цела ступити у борбу, да би заузела одређене јој предње тачке: Голубац – Врановица – Галич, тако: Комбинована дивизија, наступајући од Рајца преко Проструге под непрестаним борбама успела је у току 1. децембра да заузме са 6. бригадом Голубац (496); са 2. брдском бригадом рејон код села Ручића, на путу Гукоши – Горњи Милановац, а са 14. брдском бригадом вис Виноградина (467), источно од Доњег Бранетића. У резерви ове дивизије била је 109. ландштурмска бригада и 7 . ландштурмска територијална бригада, које су биле за левим крилом дивизије на Прострузи. 50. дивизија нападала је са 15. брдском бригадом вис Галич (703) фронтално; са 16. брдском бригадом предузет је напад преко села Брезне на десно крило Галича, а са два ландштурмска батаљона преко Васкове главе (627) на лево крило Галича. Ова два ландштурмска батаљона, под командом ппуковника Хвостека, упућена су била из 18. дивизије од Г. Добриње за одржавање везе са левим крилом главне снаге корпуса. Због успешне српске артилериске ватре са Галича нападне аустриске трупе у току 1. децембра нису биле у стању да се примакну овом српском положају ближе од 1.000 корака. 18. дивизија, као споредна колона 16. корпуса, добила је неколико дана одмора на положајима: Гојна Гора – Средње Добриње, сем два батаљона, која су, под командом ппуковника Хвостека, упућена у Доње Добриње за везу са 50. дивизијом и који су у току 1. децембра наступајући друмом преко Дружетића одбацили српске коњанике, који су сјахали за борбу пешке и том приликом заробили два официра, 4 војника и запленили 10 коња, а затим су стављени под команду команданта 50. дивизије, који их је употребио за напад на лево крило Галича преко Васкове главе.
Операције српске војске
Операције II. армије
У току 1. децембра, трупе ове армије уређивале су нову одбранбену линију, коју су прошлог дана поселе. Непријатељ је у току овог дана врло опрезно наступао и задржао се јачим деловима, до 1 пука пешадије на линији: Степојевац – Цариновац, а са предњим деловима допро до линије: Ђурковац – Лесковац – Арнајево – Соколово – Јунковац. У 14.10 часова од Врховне команде добивено је наређење ОБр. 7448 ове садржине: „Да би наше трупе знале какав је непријатељ пред нама, саопштите им наредбом: Да смо у последњим борбама имали преко 4.000 заробљеника и бегунаца, а јуче се је предало нашој коњици и једно одељење митраљеза. По исказу ових војника – бегунаца стање аустриских трупа је очајно. Они веле, да још мало треба, па да их можемо тући и грањем. Аустријанци су до сад вршили попуну пет пута. У војску сад узимају и одмах шаљу и оне, који нису служили. Батаљони су им слаби. У пуковима немају више од два до три активна официра; пуковима командују млади мајори и капетани; батаљонима поручници, а чете воде наредници. Војници једва чекају, да им се укаже погодан тренутак, да се предају. Трупе не добијају храну; хране се пљачком. Војници су им посве изнурени“. Командант армије доставља горњи извештај под ОБр. 4216 свима командантима дивизија, да се саопшти свима војницима са додатком, да истрају још мало и храброшћу сатру ову гомилу изнурених војника. Нека не упуштају своју стечену славу и своју Отаџбину овим слаботињама.
Још мало јуначког прегнућа и издржљивости, па ће помоћу Божијом непријатељ бити савладан.
Дејство Моравске дивизије I. позива
У току ноћи између 30. новембра и 1. децембра није се имао додир са непријатељем. Извиђачка одељења су одаслата. У току 1. децембра вршено је утврђивање положаја и чишћење предтерена. У 8.30 часова вођа коњичке официрске патроле јавља: „Долином реке Оњега приметио сам само непријатељске јаче патроле пешачке које под заклоном кућа и шљивара постепено наступају десном обалом Оњега. Веће јединице за сад се не примећују на овом правцу. Лево од Смрдљиковца чује се с времена на време јака пешадиска ватра“. У 11.59 часова примљена је депеша ОБр. 4199 од команданта армије: „Из извештаја тога команданта ОБр. 2135 од 30. новембра не види се који пук држи Ваган, нити се види распоред артилерије на положају, стога ће ми командант ово накнадно допунити одмах и јавити распоред својих возова и установа“. Командант дивизије под ОБр. 2142 одговорио је: „Ваган поседа 3. пешад. пук са 3 батаљона, а са 4. батаљоном држи простор јужно од Вагана до пута Даросава – Аранђеловац. Веза са Тимочком дивизијом I. позива одржава се на самом друму североисточно од села Прогореоци. Артилерија је распоређена овако: 1. дивизион (3 батерије) пласиран је на просторији: к. 423 – к. 446; ближе к. 423 пласирана је хаубичка батерија. Дивизиско завојиште је у Буковику, где пут из Гараша излази на друм. Трупне коморе свију јединица су у селу Буковику. Једно одељење мунициске колоне налази се на источном делу с. Гараша. 1. и 2. степен колонске коморе су код Тополе код Материзне. Једна пољска болница је у Аранђеловцу. Једно одељење профијант. колоне комуницира од Тополе до Аранђеловца. Трупне коморе снабдевају своје трупе па се враћају на своја места. Пекарска чета је у Аранђеловцу. Свеза ОБр. 4199“.
У 14.50 часова командант 3. пешад. пука са Вагана под ОБр. 333 извештава: „Командир чете из овога пука, који је на Крушевичком вису, послао ми је сад ово извешће: „Част ми је известити команданта, да сам са четом избио на Крушевички вис и исти заузео, послао сам патролу да ухвати везу лево са Дринском дивизијом, а десно са Тимочком дивизијом, али то ће бити тешко, јер ценим, да од Дринске дивизије до Тимочке дивизије има простора 8 до 10 км. Моје су се патроле сукобиле са непријатељем. Непријатељ је у јачини 2 – 3 батаљона, али не груписан, јер ја овде имам три правца и у сваком правцу по 1 батаљон непријатељски. Има и коњице 3 – 4 патроле од по 10 – 14 коњаника. Од с. Брајковца појавила су се 2 ескадрона непријатељске коњице, који се крећу ка с. Крушевици. У с. Брајковцу има непријатељске пешадије у јачини 1 пука; лево још не могу да ухватим везу са Дринском дивизијом“. Са ОБр. 2144 извештен је командант армије са додатком да ће се предњи извештај што пре проверити. Командант армије са ОБр. 4217 депешом: „Из предњег извештаја ОБр. 2144 видим, да је на вис Крушевички истакнута чета сувише изолована и да нема везе у лево са Дринском дивизијом. Предузмите мере, да та чета не буде одсечена и потучена, а јавите ми, јесте ли и са којим трупама постигли везу са Дринском дивизијом II. позива и на којој тачци. Известите ме хитно о овоме“. На ово је командант дивизије под ОБр. 2147 одговорио: „Тимочка дивизија I. позива посела је као предњи положај к. 263 на десној обали р. Крушевице. Командант те дивизије захтевао је да поседнем Вис, те да не би био изненађен појавом непријатеља непосредно на свом левом боку. Та чета има задатак, да буде наслон извиђачким коњичким патролама а повућиће се на задњи положај, чим се јаче снаге непријатељске на овом правцу појаве. Веза са Дринском дивизијом II. позива одржава се тиме, што се мој 2. пук својим распоредом непосредно наслања на њене трупе, које су поселе к. 446 (5. пешад. пук II. позива)“. Св. Обр. 4217.
У 18.30 часова вођа коњичке официрске патроле са правца ка Вису (к. 385) извештава: „Непријатељ се утврђује код Трбушничког гробља (на раскрсници за Брајковац – Трбушница) и Старачу; ширина фронта износи 100 м. Наше предстраже пушкарале су се са тим деловима непријатељским“. У 19 часова командант 3. пука под ОБр. 338 извештава: „Официр из овога пука послат у патролу на Крушевички вис, вратио се сад и известио ме, да је приметио ровове на коси западно од с. Крушевице и да је видео пред тим рововима непријатељска стражарећа одељења; 1 непријатељска коњичка патрола наишла је тада на нашу патролу, где је настало пушкарање. Видео је неколико непријатељских војника у томе правцу, где терају стоку испред њихове линије у позадину, па кад су наши војници припуцали, они су оставили стоку и побегли с оне стране косе“.
Дејство Тимочке дивизије I. позива
У току ноћи између 30. новембра и 1. децембра није се десило ништа значајније; о непријатељу се није сазнало ништа ново. У току 1. децембра, распоред трупа ове дивизије био је овакав:
1. Десни одсек: држи део положаја од р. Даросавице (од Недељковог потока) до р. Пештана – поседнут је 14. пешад. пуком I. позива и 2. дивизионом Тимочког артилериског пука (Поседнут је са 4 батаљона због тога, што је бројно стање 14. пука последњих дана доста смањено). Распоред на овом одсеку је овакав: На Остењаку, као предњем положају, налази се 3. батаљон 14. пука са 2 митраљеза; на к. 271 је пласирана 5. батерија са 1 четом 2. батаљона 14. пука I. позива, као заштитом батерије и прихват 3. батаљону; на главном положају (јужно од Недељковог потока) десни пододсек су поселе 3 чете 1. батаљона 14. пука I. позива а леви 4. батаљон са 2 митраљеза; иза десног пододсека је пласирана 4. а иза левог 6. батерија; иза средине главног положаја као одсечна резерва 1. батаљон 14. пука I. позива; код резерве је штаб одсека а у долини р. Пословчице превијалиште.
2. Леви одсек: држи део положаја од р. Пештана до р. Крушевице, поседнут је 15. пешад. пуком I. позива (од 3 батаљона), 1. дивизионом Тимочког артилериског пука и аустриском хаубичком батеријом. Распоред је овакав: на к. 263, као предњем положају, налази се 2. батаљон 15. пука I. позива (са јачом објавницом на Мекотама) и 2 митраљеза; к. 278 и Просек као главни положај, поселе су и то: десни пододсек 3 чете 1. а леви пододсек 3 чете 3. батаљона 15. пука I. позива и 2 митраљеза; иза десног пододсека 1. батерија, североисточно од к. 287 2. батерија, источно од к. 287 аустриска хаубичка батерија и над изворним делом р. Крушевице 3. батерија; у одсечној резерви је источно од к. 287 по 1 чета из 1. и 3. батаљона 15. пука I. позива; код резерве је штаб одсека а у источном делу Прогореоца је превијалиште.
3. Општа (дивизиска) резерва – 20. пешад. пук I. позива између Просека и Оптачества (мало северније и на левој обали Пештана).
4. Коњички пук (свега један ескадрон) упутио је две коњичке патроле ка пређашњем положају дивизије ради извиђања непријатеља, а остатак одржава ред у позадини дивизије (хвата бегунце и води надзор над саобраћајем над друмом Даросава – Аранђеловац).
5. Пионири су на раду око утврђења.
6. Дивизиски штаб, војна пошта и телеграфско одељење је у Даросави.
7. Дивизиско завојиште је у источном делу Даросаве.
8. Борбени део колонске коморе (по једно одељење за пешадиску и артилериску муницију и инжињерска алатна колона) је западно од Циганских кућа, крај друма Даросава – Аранђеловац.
9. Трупне коморе свију јединица су источно од Циганских кућа, код коте 235, крај друма Даросава – Аранђеловац.
10. 3. пољска болница, пуна кола с муницијом, пекарска чета с пољским пећима и једно одељење профијантске колоне су у Аранђеловцу и код њега.
11. 2. пољска болница је у Крагујевцу.
12. Сви остали делови колонске коморе су на Материзни, код Тополе“.
У 12 часова овакав извештај послат је команданту армије под ОБр. 1549. На основи овог извештаја командант армије са ОБр. 4214 тражи накнадни извештај у овоме: „Из извештаја ОБр. 1549 не види се на којим се тачкама везује та дивизија са суседном дивизијом, па о овоме ме треба накнадно известити. Налазим, да је главни положај требало јаче посести и да је ризично истицати батерије на предњим положајима, где могу бити осамљено потучене. Држим, да алатна колона, ако није потребна за утврђивање положаја, треба да се упути даље у позадину. Дивизиска резерва налазим да је сувише близу и да би се морала под бочном ватром кретати једном или другом крилу, но ово се оставља оцени самог команданта на лицу места“. На основи овога командант дивизије под ОБр. 1551 одговорио је команданту армије ово: „Са суседним дивизијама трупе ове команде ухватиле су везу и то: Са Шумадиском дивизијом део са Остењака ухватио је везу источно од с. Рудоваца и преко Трудељског поља са пуком на Равњи (315), а трупе између Недељковог потока и Пештана преко Камаља и Витигроба са деловима на Главици, Камаљу и Медведњаку; са Моравском дивизијом ухваћена је веза јужно од коте 263 (Крушевица) на левој обали Крушевачке реке и код Прогореоца на изворном делу реке Крушевице. Главни положај браниће се на једном и другом одсеку целокупном снагом, а утврђује се један и други део за трупе целог одсека. Предњи положаји су поседнути са по једним батаљоном због њихове важности и ради ранијег откривања и развијања непријатеља. Батерија на к. 271 пласирана је ради ранијег развијања непријатеља а у доброј је вези са главним положајем. Од алатне колоне у борбеном делу 1. степена колонске коморе само је најпотребнији део. Место дивизиске резерве одредио сам, где је сад, с обзиром на то, да не трпи од непријатељске артилериске ватре, која је управљена на први борбени ред, и баш због прикривеног прилаза једном и другом одсеку. Св. ОБр. 4214 те команде од данас“.
Дејство Шумадиске дивизије I. позива
У току ноћи између 30. новембра и 1. децембра није било ничега важног. Веза са суседним дивизијама ухваћена је.
У 14.45 часова командант коњичког пука под ОБр. 481 од 11.50 часова јавља: „Официрска патрола № 1 из Арнајева у 6.30 час. јавља да су се у с. Арнајеву појавили 20 непријатељских коњаника, који су дошли путом од с. Лесковца“. Вођа официрске патроле № 2 који је био западно од с. Јунковца у 9.45 час. јавља: „Непријатељ, који је ноћас заноћио у с. Јунковцу, не врши никакво кретање нити се примећује његово кретање долином р. Турије. Јутрос се чула јака пушчана ватра јужно од с. Стрмова, свакако на фронту према Тимочкој дивизији, а такође се чула пушчана и митраљеска ватра од села Араповца. По извештају једног мештанина из с. Јунковца у истом селу је заноћио и један непријатељски батаљон са мало коњице“. У 17.30 часова командант Шумадиског коњичког пука са ОБр. 487 извештава: „Официрска патрола № 1 са косе код с. Араповца у 11.20 часова јавља, да се непријатељ у јачини два батаљона пешадије креће косом с. Стрмову. О овоме је извештен и командант 19. пешад. пука“. У 18.12 часова командир извиђачког ескадрона под ОБр. 35 писан у 16.30 часова јавља: „Непријатељ који је био заузео к. 173 јутрос око 10 часова кренуо се са поменуте коте путом к. 173 – к. 187 – Змијан – к. 192 ка Стражевици (к. 275). Извиђачки вод успео је да задржи непријатељски стрељачки строј између к. 187 и слова „з“ (Змијан). Јачина је непријатеља, који је задржан, један вод пешадије. Мало затим командир извиђачког вода известио ме је, да се позади тог стрељачког строја налази један батаљон пешака. Колона, за коју сам јавио у ранијем извешћу да се креће ка с. Барошевцу, по извештају од патрола, продужила је кретање даље ка Црљенцу. Моја једна патрола од једног каплара и два редова, упућена правцем Барошевац – Црљенци – Трбушница, успела је да дође до с. Трбушнице, где је приметила једну коњичку непријатељску патролу у јачини до једног вода који се креће у правцу Барошевац – Црљенци. При повлачењу та патрола у с. Барошевцу приметила је једну коњичку патролу од 6 коњаника и једно непријатељско одељење пешака у јачини 10 – 12 војника који се крећу правцем Змијан. Од извиђачког ескадрона № 1 који се налази негде око Којиловице дознао сам, да се десном обалом р. Турије – долином креће један непријатељски вод пешака. Око 13 часова чула се доста јака пушчана ватра југоисточно од с. Стрмова. Око 13.30 часова летео је непријатељски аероплан од Степојевца на Араповац – Миросаљци – Змијан – Барошевац – даље се није могао видети. Око 14 часова приметио сам још један аероплан, који је ишао од Црљенци – на Борошевац ка Медошевцу. У 19.25 часова командир мостовног трена из Наталинаца под ОБр. 76 извештава: „Са треном се налазим у Наталинцима“.
У 23 часа командант Коњичке дивизије под ОБр. 2200 извештава: „Командир извиђачког ескадрона из с. Араповца у 7.20 часова јавља, да се непријатељ утврђује дуж целе косе, која води ка коти 187 и Змијану. У 8.30 часова јавља, да се непријатељ у јачини једног пука пешадије у колони по четири спушта у с. Јунковац; једна чета која је у претходници подилази с. Араповцу. Један непријатељски батаљон креће се од Сакуље ка Змијану“. Од команданта армије примљено је наређење ОБр. 4247 из Аранђеловца: „Кад буде обустављен железнички саобраћај између Младеновца и Аранђеловца, онда ће се слагалишта хране и муниције налазити у Божурњи и Наталинцима. За тај случај одређују се дивизијама ове комуникације:
1. Моравској дивизији I. позива друм Лелечке баре – Марков гроб – Аранђеловац – Топола – Божурња и пут: Ваган – Орловица – Шутица – Буковичка стена – Аранђеловац.
2. Тимочкој дивизији I. позива друм Даросава – Аранђеловац до места, где се одваја друм за Сопот на западном улазу у Аранђеловац, одатле друмом за Сопот до групе кућа села Буковика, на коме се месту одваја на исток положајни пут (просечен) који изводи на друм Аранђеловац – Младеновац, одакле преко Ваљковице сеоским путом преко Белосаваца (коса између Вићије и Сумарин потока) на друм Младеновац – Топола и њиме (стари) пут прелазећи Кубршницу код Загорице до Калипоља, одатле сеоским путом до Жабара и даље друмом до Наталинаца. Део пута од друма Младеновац – Аранђеловац до друма Младеновац – Топола оправљен је и треба га одржавати у исправном стању. Део пута од друма Аранђеловац – Сопот до друма Аранђеловац – Младеновац има да се поправи и на једном делу да се доврши. Тимочка дивизија I. позива може се по крајњој потреби служити са тежим возовима и путом кроз Аранђеловац, али ће увек држати само источну страну пута.
3. Шумадиској дивизији I. позива друм и пут, који иде од Медведњака преко Каменитог и Жутог Оглавка, Кљештевице и Нерезије до под к. 375, одатле путом који води северно од Пресеке на друм Аранђеловац – Младеновац и даље њиме у правцу Младеновца до к. 213, а одатле на исток сеоским путом на с. Јеленац и Маскар где прелази Кубршницу преко понтонског моста, затим на с. Рајковац преко с. Клоке на друм Паланка – Наталинци и њиме у Наталинце. Део пута од друма Аранђеловац – Младеновац до друма Паланка – Наталинци сеоски је пут, али је употребљив за све возове, ну треба га поправити.
4. Коњичкој дивизији: Рогача – Раниловић одатле сеоским путовима преко Крченика (к. 275) – Зарожја – с. Стојника – с. Бељевца – с. Јеленца – с. Маскара и одатле до Наталинаца одређеним путом за Шумадиску дивизију I. позива.
5. У случају да се и Моравска дивизија I. позива буде морала да снабдева из Наталинаца онда ће користити друм Топола – Наталинци.
6. Изволеће командант наредити да се одмах пошаље неки од старешина коморе, који ће се благовремено упознати са одређеним путовима, нарочито сеоским и на раскрсницама обележити путоказе, да се не би после лутало. Тако исто предузети мере да се ови путови одржавају увек у исправности“. У 20.20 часова командант армије са ОБр. 4256 наредио је команданту дивизије ово: „Ради ојачања Коњичке дивизије по представци команданта Коњичке дивизије ОБр. 2205 од данас, упутите одмах један батаљон Коњичкој дивизији. О месту где да га упутите, споразумите се са командантом Коњичке дивизије. О извршењу известите“. На основи овога под ОБр. 2584 у 21 час наређено је команданту 10. пука I. позива ово: „Према наређењу команданта II. армије ОБр. 4256 од данас упутите одмах један батаљон тога пука са делом бојне коморе ради ојачања Коњичке дивизије у с. Венчане, где да се јави команданту Коњичке дивизије коме се ставља на расположење за употребу. О извршењу известити“. У 20.45 часова командант Коњичке дивизије са ОБр. 2213 извештава: „Коњичка дивизија под притиском непријатеља повукла се главнином на линију коју сам доставио у извештају ОБр. 2205 од данас. Предњи делови Коњичке дивизије држе линију к. 260 – к. 253 – Чамске њиве – Окресак – Којиловица. Непријатељ са предњим деловима задржао се на линији: Слатина – Вел. Хрт – к. 200 – Јунковац. Официрска патрола са Гомилице у 16.15 часова јавља, да се непријатељ у јачини два пешад. пука, једног пука коњице са два топа и комором креће северно од Градца ка Раљи, а са осталим делом задржао се на реци Прут. Ове су трупе у плавом оделу. Данас око 11.30 часова летео је непријатељски аероплан изнад положаја Шумадиске дивизије – нарочито“. У 21.20 часова командант Шумадиског коњичког пука са ОБр. 494 јавља: „У току данашњег дана непријатељ је допро до Змијана и с. Араповца. Око 14 часова заузео је камени мост на реци Турији на путу Миросаљци – Змијан. Код тог моста био је један вод Коњичке дивизије; непријатељ га је одбацио, мост није порушен“.
Дејство Коњичке дивизије
Трупе ове дивизије задржале су се на синоћњим положајима због тога што непријатељ није јако притискивао, а поглавито и зато, што је се командант дивизије 30. новембра око подне састао у с. Слатине са командантом Обреновачког одреда, од кога је дознао, да се тај одред повлачи правцем: Мељак – Борак и Мељак – Сибница на одређене му положаје. Пошто је ово био бочни марш у додиру са непријатељем, то је било у општем интересу да се закрили тај бочни марш Обреновачког одреда, што је Коњичка дивизија са успехом извршила. У 9.30 часова командант Коњичке дивизије издао је ову заповест под ОБр. 2167: „О непријатељу се зна, да је са јачим деловима избио на линију Степојевац – Цариновац а предњим деловима на линију: Ђураковац – Лесковац – Арнајево – Јунковац. Коњичка дивизија има задатак, да штити десни бок и позадину II. армије (Шумадиске дивизије I. позива, која држи линију: Камаљ – Медведњак – Дебељак, са предњим деловима Главица – Равањ), хватајући десно тесну везу са Обреновачким одредом, који држи линију: к. 261 – к. 260 – Заједница. За II. армију од неопходне је важности, да јој Коњичка дивизија открије правце непријатељског наступања и јачину његових колона према њеном десном крилу. Стога наређујем: Коњичка дивизија остаје на линији, на којој је синоћ заноћила све донде, док је непријатељ не примора јаким притиском на повлачење, у ком ће случају заузети и упорно бранити линију од к. 261 (на друму Венчане – Сибница) па преко к. 253 (Бобије) – к. 197 (Капар), хватајући најтешњу везу десно са Обреновачким одредом на к. 261, а на реци Турији са Шумадиском дивизијом I. позива и то: 2. бригада са 2. коњичком батеријом посешће десни одсек од к. 261 искључно, па закључно до изворног дела потока Долина, где ће ухватити везу са 1. бригадом. 1. коњичка бригада (3. коњички пук) са 1. коњичком батеријом посешће положај Капар (к. 197), одржавајући најтешњу везу десно са 2. бригадом на изворном делу потока Долина, а лево са Шумадиском дивизијом I. позива на реци Турији. Батерије ће се пласирати овако: 2. коњичка батерија на Церовцу, а 1. коњичка батерија на к. 221. 1. коњички пук и четнички одред биће у општој резерви у с. Тулежу под мојом командом, где ће бити и штаб 1. коњичке бригаде. Трупна комора и мунициска колона биће у с. Раниловићу. Штаб дивизије са пионирским и телеграфским одељењем и војном поштом у с. Венчани“. Коњичка дивизија заноћила је на линији: Мечак – Врапчије – Окресак – река Турија. Додир са непријатељем је на линији Божидаревац – река Бељаница – Арнајево – Јунковац – Змијан.