2. децембар, Операције аустриске војске и српске II армије

Операције аустриске војске

Операције V. армије

У јутру 2. децембра, Петроварадински одред заузео је Београд без икаквог отпора. Ускоро је стигао од Остружнице на Баново брдо један пук 104. ландштурмске бригаде са једном батеријом. Из штаба Комбинованог корпуса упућен је у Београд поручник Баумгартен са 5 војника на камиону праћеном са неколико коњаника и у 8.30 часова заузео Краљев двор. Радосно извешће стигло је око 11 часова команданту V. армије, који је одмах отпутовао у Обреновац у циљу, да 3. децембра изведе свечан улазак аустриске војске у српску престоницу. Са великим тешкоћама у погледу путова трупе V. армије стигле су 2. децембра у вече и то:

Комбиновани корпус

104. ландштурмска бригада стигла је са главнином до висова Остружница – Жељезник са једним пуком на Баново брдо. 29. дивизија са предњим деловима, који су наступали путом Степојевац – Београд, избила је на Петров гроб. 7. дивизија са предњим деловима, који су наступали путом Бељина – Барајево, избила је на Љуту страну.

8. корпус

21. ландверска дивизија стигла је до с. Манића између Турије и Бељанице којом је приликом, западно од Манића, дошло до борбе између претходнице ове дивизије и српских заштитних делова. Борба се свршила заробљавањем око 100 српских војника. Пуковник принц Шварценберг кренут је напред ка с. Парцани у циљу заузимања тунела на прузи Београд -Младеновац. На овоме правцу сударио се са српском коњицом, коју је потиснуо и заробио 30 коњаника. 9. дивизија овог корпуса груписала се између Турије и Пештана.
Сви извештаји слагали су се у томе, да су се Срби повукли у југоисточном правцу ка положајима северно од Аранђеловца. Авијатичари су тамо утврдили прикупљање трупних и коморских колона, док се код Београда и јужно од њега ништа није могло приметити.

Операције VI. армије

Дејство 13. корпуса

36. пешад. дивизија проширила је свој фронт у току 2. децембра до реке Пештана. 42. хонведска дивизија успела је у току овог дана да предњим трупама заузме Мрамор (398), који доминира путом Даросава – Калањевци – Рудник.

Дејство 15. корпуса

40. хонведска дивизија груписала се на Парлогу (248). 48. дивизија, потпомогнута на своме левом крилу, успела је у току овог дана да заузме са 11. брдском бригадом Врлају; 12. брдска бригада је нападала на вис Липет (560), а 10. брдска бригада је наступала ка Голубцу (496) у циљу потпомагања напада Комбиноване дивизије 16. корпуса, и успела је да заузме Лисину (483). 1. дивизија одмарала се у корпусној резерви на Дићској главици.

Дејство 16. корпуса

Комбинована дивизија утврђивала се 2. децембра на заузетим положајима код с. Д. Бранетића, али није имала мира, јер је њен фронт стално узнемираван нападима српских извиђачких одељења. 50. дивизија неуморно, али узалудно, борила се са две своје бригаде (15. и 16.) око заузимања Галича. Овоме је донекле узрок што је артилерија почела да оскудева у муницији. За ово време 3. брдска бригада ове дивизије наступала је од с. Бањани косом северно од пуга за Горњи Милановац и успела је, да између 18 и 19 часова заузме српско утврђење код друмске механе к. 366, сз. од с. Лочевци. 18. дивизија одмарала се на својим положајима код Гојне Горе и Средње Добриње, водећи само слабе чарке са српским извиђачким одељењима.
Одред из 4. брдске бригаде, који је из Ужица истакнут код Пожеге, утврдио је да се српска пешадија налази на положајима источно од овога места. Храна реквирисана у Ужицу у неколико је одстранила беду 18. дивизије, али је дотурање осталих потреба застало. Овој дивизији имала су да стигну ускоро и појачања: 9. ландштурмска бригада налазила се на маршу из Бајине Баште за Ужице.

 

Операције српске војске

Операције II. армије

Ноћ 1./2. децембра проведена је на миру. Командант II. армије под ОБр. 4247 издаје ово наређење: Команданту Моравске, Тимочке, Шумадиске дивизије I. позива и команданту Коњичке дивизије: „Кад буде обустављен железнички саобраћај између Младеновца и Аранђеловца, онда ће се слагалишта хране и муниције налазити у Божурњи и Наталинцима. За тај случај одређују се дивизијама ове комуникације:
1. Моравска дивизија I. позива: друм Лелечке баре – Марков гроб – Аранђеловац – Топола – Божурња и пут: Ваган – Орловица – Шутица – Буковичка страна – Аранђеловац.
2. Тимочка дивизија I. позива: друм Даросава – Аранђеловац до места где се одваја друм за Сопот на запад. улазу у Аранђеловац, одатле друмом за Сопот до групе кућа с. Буковика на коме се месту одваја на исток положајни пут (просечен) који изводи на друм Аранђеловац – Младеновац, одатле преко Баљковице сеоским путом преко Белосаваца (коса између Вићије и Сумарина потока) на друм Младеновац – Топола и њиме (стари) пут прелазећи Кубршницу код Загорице до Калипоља, одатле сеоским путом до Жабара и даље друмом до Наталинаца. Део пута од друма Младеновац – Аранђеловац до друма Младеновац – Топола оправљен је и треба га одржавати у исправном стању. Део пута од друма Аранђеловац – Сопот до друма Аранђеловац – Младеновац има да се поправи и на једном делу да се доврши. Тимочка дивизија I. позива може се по крајњој потреби служити са тежим возовима и путом кроз Аранђеловац, али ће увек држати само источну страну пута.
3. Шумадиској дивизији I. позива: друм и пут који иде од Медведњака преко Каменитог и Жутог оглавка, Кљештевице и Нерезије до под к. 375, одатле путом који води северно од Пресеке на друм Аранђеловац – Младеновац и даље њиме у правцу Младеновца до к. 213, а одатле на исток сеоским путом на с. Јеленац и Маскар где прелази Кубршницу преко понтонског моста, затим на с. Рајковац преко с. Клоке на друм Паланка – Наталинци и њиме у Наталинце. Део пута од друма Аранђеловац – Младеновац до друма Паланка – Наталинци сеоски је пут, али је употребљив за све возове; ну треба га поправљати.
4. Коњичкој дивизији: друм Рогача – Раниловић, одакле сеоским путовима преко Крченика (к. 276) – Зарожја – с. Стојника – с. Бељевца – с. Јеленца – с. Маскара и одатле до Наталинаца, одређеним путом за Шумадиску дивизију I. позива.
5. У случају да се и Моравска дивизија I. позива буде морала да снабдева из Наталинаца, онда ће користити друм Топола – Наталинци.
6. Изволеће командант наредити, да се одмах пошаљу неки од старешина комора, који ће се благовремено упознати са одређеним путовима нарочито сеоским, и на раскрсницама обележити путоказе, да се не би после лутало. Тако исто предузети мере, да се ови путови одржавају увек у исправности“.
У 14.45 часова примљена је депеша из Врховне команде ОБр. 7475 ове садржине: „Њ. В. Краљ дивећи се надчовечанским напорима и клаљајући се силним жртвама наше војске, шаље свима официрима, подофицирима, капларима и редовима своју најсрдачнију захвалност тврдо уверен, да ће они сви, са образованом свету, познатом жилавошћу, и даље истрајати на бранику Отаџбине, очувати част, славу, име и будућност Србије, приносећи и последње жртве на олтар заветних идеала уједињења Српства, остављајући потомству нечувене примере пожртвовања. Са најмилијим ускликом да живи наша војска, Њ. В. Краљ поздравља своје соколове са вером и надом у Бога у коначан успех“. Овај поздрав Њ. В. Краља, нека се одмах саопшти трупама.

Војвода ПУТНИК с. р.

У 19 часова добивено је наређење Врховне команде ОБр. 7469 ове садржине: „У последње време проносе се разне вести повољног садржаја. Ове се вести растурају и међу самим трупама, где изазивају претеране наде. Како се такве вести већином не обистињавају, то убрзо настају разочарења, која су поразна за морал наших трупа. Молим да се предузму најенергичније мере, да се овакве појаве онемогуће. Исто тако потребно је потражити изворе ових вести, да би се констатовала права тенденција истих. Са евентуалним кривцима поступати најстрожије. Као један примерак протурања таквих вести наводи се: Пре неколико дана штампани су у Параћину и до трупа дотурани плакати, у којима се говори о доласку руске војске нама у помоћ и о њеном искрцавању у Радујевцу“. У 15.50 часова примљена је директива Врховне команде ОБр. 7510, која је ниже у наређењима Врховне команде у целини изнета. На основи овога командант II. армије издаје наређење ОБр. 4258 ове садржине: Команданту Моравске, Тимочке и Шумадиске дивизије I. позива и Коњичке дивизије: „Врховна команда са ОБр. 7510 од данас наређује: „С обзиром на то, што су код непријатеља наступиле тешке прилике у погледу хране и снабдевања и физичка исцрпљеност, а да се искористи овај моменат слабости код непријатеља, а морал и дух код наших трупа подигне наређујем: да сутра 3. децембра све три армије и Ужичка војска нападну непријатеља на својим фронтовима и принуде га на повлачење. Трупе Одбране Београда остају на својим положајима, обезбеђујући десни бок и позадину II. армије“. За извршење овога наређујем: „Да све три дивизије ове армије нападну сутра 3. децембра на непријатеља пред својим фронтовима и принуде га на повлачење, тежећи да заузму своје раније положаје, непријатеља растроје и потисну преко Колубаре.
Шумадиска дивизија I. позива једном својом колоном надираће десном обалом р. Турије, а Коњичка дивизија осигураће бок ове колоне и држати везу са Обреновачким одредом.
Моравска дивизија I. позива пак, једном својом колоном продираће сливом р. Оњега одржавајући везу са десним крилом III. армије.
13. пешад. пук прикупиће се до 10 часова у Даросави источно од железничке станице, где ће очекивати моје наређење.
Извештај ми слати у Даросаву. Напад да почне у 10 часова“.
Са ОБр. 4258 извештена је Врховна команда, да ће напад отпочети 3. децембра у 10 часова и командант 13. пука да се прикупи по горњем наређењу у Даросави. Командант II. армије са АрБр. 3001 доставља Врховној команди ово: „Молим пошаљите одмах 20.000 шрапнела и 5.000 граната м. 907. год. у Аранђеловац, у вези ваших последњих обећања, пошто армији предстоји нападна операција. Молим пошаљите за оперативно слагалиште у Баточину 5.000 бомби“.

Дејство Моравске дивизије I. позива

Ноћ 1./2. децембра проведена је на миру. О непријатељу није се сазнало ништа ново. У 10.10 часова вођа официрске патроле из Трбушнице јавља: „Једна непријатељска пешадиска патрола јачине 7 војника кренула се јутрос око 9 часова од Трбушничког гробља ка Крушевичком вису и кад су дошли на 300 метара према нашим патролама, отворили су јачу ватру. Наши су одговорили ватром и они су се вратили. Према исказу једне сељанке непријатељски коњаници причали су, да се непријатељска пешадија рокира према нашем левом крилу, а да ће тек данас доћи јачи делови пешадиски на Крушевицу“. У 18 часова примљена је диспозиција команданта армије ОБр. 4258, која је горе у целини изнета. На основи ове диспозиције команданта II. армије командант Моравске дивиз. I. позива издао је своју заповест ОБр. 2181 у 23.40 часова ове садржине: „Непријатељски предњи делови виђени су на линији Смрдљиковац – Трбушница – Крушевица. У циљу да се искористи моменат заморености код непријатеља, Врховна команда наређује да све армије изврше напад на непријатеља пред својим фронтовима, принуде га на повлачење и пребаце ге преко Колубаре. На основи наређења команданта II. армије ОБр. 4258 од данас наређујем:
1. Коњички ескадрон упутиће зором 3 официрске самосталне патроле, правцима Крушевички вис – Трбушница – Старача – Кременица; Крушевички вис – Балин гроб – Чибутковица и јужни део с. Крушевице – Растово – Трновци – Смрдљиковац, које ће што пре а најдаље до 9.30 часова послати извештај о непријатељу на тим правцима непосредно команданту главнине. Са ескадроном кренуће се у 10 часова са к. 356 правцем: Растово – Смрдљиковац – Новаково брдо, одржавајућу везу између десне колоне Дринске дивизије II. позива на Кику и Гају и леве колоне ове дивизије, извиђајући непријатеља и штитећи леви бок дивизије.
2. Лева колона командант пуковник Мил. Стојановић (2. пешад. пук, свега 4 батаљона и 4 митраљеза) полази у 9.30 часова (усмено наређење) правцем: Лелечка бара – колонским путом преко јужног дела с. Крушевице на Балин гроб – јужни део Кременице ка Чибутковици, нападајући непријатеља на косама десне обале Оњега и обухватајући десни бок непријатеља, садејствујући десној колони. Одржава тесну везу са десном колоном Дринске дивизије II. позива, која се креће преко Кика и Гаја.
3. Десна колона, командант пуковник Јован Угриновић (3. пешад. пук, 17. пешад. пук и 1. дивизион пољске артилерије. Свега 8 батаљона, 8 митраљеза и 12 топова) полази у 10 часова правцем: Крушевички вис – Разбојиште – Старача – Кременица – Стубички вис и напада непријатеља тим правцем, одржавајући везу са левом колоном ове дивизије и са левом колоном Тимочке дивизије I. позива, која се креће преко Бистричког виса на Дрен и Лазаревац. За одржавање ове везе командант ће упутити један батаљон преко Крушевице – Трбушнице ка Кременици.
4. Резерва, командант мајор Мих. Вићентијевић (1. пешад. пук, 1 дивизион пољског артилериског пука и 1 хаубичка батерија. Свега 4 батаљона, 2 митраљеза и 16 топова) полази у 10.30 часова за десном колоном.
5. Трупне коморе свих јединица прикупиће са на одређеном месту и бити спремне за евентуални покрет сутра у 13 часова. Заповест за покрет добиће накнадно.
6. Војницима издати кувано јело до 8 часова с тим, да чорбу поједу а месо и хлеб понесу.
7. Командир телеграфског одељења продужаваће телефонску линију у колико се иде напред, тако да стално имам везу са штабом армије у Даросави и штабовима суседних дивизија.
8. Ја ћу бити код десне колоне на челу резерве“.
Овога дана извршено је најнужније изједначење бројног стања по пуковима. Леви вод 8. хаубичке батерије приспео је и пласиран северно од к. 243 са задатком, да туче предтерен десног одсека. Положај дивизије и даље се утврђивао за упорну одбрану.

Дејство Тимочке дивизије I. позива

Ноћ 1./2. децембра проведена је на миру. Непријатељске патроле у току дана 2. децембра појављивале су се испред Мекота и Трбушнице, али су увек одбивене нашим извиђачким деловима. Примећено је дурбином, да непријатељски војници на Кременици доносе некакву грађу и да се тамо утврђују; исто тако видели су се непријатељски војници, да се спуштају са Хајдучке чесме у с. Барошевац и Црљенце. У 21.30 часова примљена је диспозиција команданта армије ОБр. 4258. На основи ове диспозиције командант дивизије са ОБр. 1564 издао је ову заповест: „По извештајима, које је добила Врховна команда, код непријатеља су наступиле тешке прилике у погледу хране, снабдевања и физичке исцрпљености. Сходно наређењу команданта II. армије ОБр. 4258 од данас, а да би се искористио овај моменат слабости код непријатеља, дивизија има сутра 3. децембра да нападне непријатеља испред себе и по могућству овлада пређашњим положајима. Ради овога наређујем:
1. Десна колона, командант ппуковник Стеван Нешић (14. пешад. пук. I. позива, 2. дивизион Тимочке артилер. пука. Свега 4 батаљона и 12 топова) наступа правцем: Милићево брдо – Кик – Кочино поље – Хајдучка чесма, нападајући и одбацујући непријатеља испред себе. Десно оджавати везу са Шумадиском дивизијом а лево са левом колоном.
2. Лева колона, командант ппуковник Вас. Маџаревић (15. пешад. пук I. позива, 1. дивизион Тимочког артилериског пука. Свега 3 батаљона и 12 топова) наступа правцем: Мекоте – Равнице – Вис (Бистрички), нападајући и одбацујући непријатеља испред себе. Десно одржавати везу са десном колоном а лево са Моравском дивизијом I. позива.
3. Општа резерва, командант ппуковник Власт. Николић (20. пешад. пук I. позива, свега 4 батаљона) наступа за левом колоном.
4. Артилерија обеју колона у почетку остаје на садашњим местима, а пошто се пешадија једне и друге колоне пребаци преко Крушевичке реке и заузме Мекоте и Милићево брдо, артилерија ће доћи на Остењак и к. 263, па доцније тако продужити према померању пешадије унапред.
5. Дивизиски штаб биће у почетку напада на Просеку (к. 287), а после ће се кретати за левом колоном.
6. Сви остали делови остају на својим садашњим местима.
7. Командир телеграфског одељења постараће се, да се устроји и одржава телефонска веза дивизиског штаба и појединих колона и опште резерве, као и са армиским штабом у Даросави.
8. Почетак напада у 10 часова.
9. О пријему заповести одговорити“.

Дејство Шумадиске дивизије I. позива

Ноћ 1./2. децембра прошла је на миру. У току дана 2. децембра трупе ове дивизије продужиле су утврђивање положаја. У 21 час командант 10. пешад. пука под ОБр. 490 извештава, да је упутио овога часа један батаљон команданту Коњичке дивизије. Св. ОБр. 2591. У 22.10 часова за сутрашњи рад дивизије добивена је диспозиција од команданта армије ОБр. 4258 а која је горе изнета. На основи овога командант дивизије под ОБр. 2587 издао је своју заповест ове садржине: „Врховна команда са ОБр. 7513 од 2. тек. мес. са обзиром на то што су код непријатеља наступиле тешке прилике у погледу хране и снабдевања и физичке исцрпљености, а да се искористи овај моменат слабости код непријатеља а морал и дух код наших трупа подигне, наређује: да 3. тек. мес. све три армије и трупе Ужичке војске нападну непријатеља на својим фронтовима и принуде га на повлачење. Трупе Одбране Београда остају на својим положајима обезбеђујући десни бок и позадину II. армије. За извршење овога командант II. армије са ОБр. 4258 од данас наређује: Да све три дивизије II. армије нападну непријатеља 3. тек. месеца пред својим фронтовима и принуде га на повлачење тежећи да заузму своје раније положаје, непријатеља растроје и потисну преко Колубаре. Шумадиска дивизија I. позива једном својом колоном надираће десном обалом Турије а Коњичка дивизија осигураваће бок ове колоне и држати везу за Обреновачким одредом. Напад да почне у 10 часова. Према овоме наређујем:
Да трупе Шумадиске дивизије I. поз. енергично нападну испред свога фронта на непријатеља о чијој се јачини зна: да се један непријатељски пук пешадије са два ескадрона коњице налази на линији Бељина – Араповац између Турије и Бељанице, чији су се предњи делови 2. тек. месеца задржали на линији Слатина – Вел. Хрт – к. 200 – Јунковац; да са једним водом пешадије држи мост преко Турије к. 129 на путу од Стрмова за Тулеж и Венчане; да се једна чета пешадије са 1 митраљезом укопала на л. обали Крушачког потока, позади кога се на Змијану налази један батаљон пешадије, и да се једна чета такође налази код изворног дела Црепуљског потока позади кога је у Барошевцу примећен опет батаљон пешадије и нешто коњице. Наше трупе налазе се и то: Десно Коњичка дивизија на линији Бобије (к. 253) – Капар (к. 193) – до реке Турије а са предњим деловима на линији к. 260 – Чамске њиве (к. 253) – Окресак – Којиловица, којој је за ојачање придат и један батаљон 10. пешадиског пука I. позива, који се са три чете налази на Бобији а са једном четом на Капару; лево Тимочка дивизија I. поз. са главном снагом на линији ушће Недељковог потока у Даросавицу – Просек а са предњим деловима на линији Остењак – к. 263. Трупе ове дивизије напашће енергично непријатеља двема колонама и то:
1. Десна колона, командант ппуков. Вој. Томић (11. пешадиски пук I. позива, 2 пољске батерије (4. и 5.). Свега 4 батаљона и 8 топова), која се до времена почетка напада има прикупити код с. Тулежа на л. обали Златан потока, напашће непријатеља правцем: Тулеж – безимена кота на Капару – к. 193 (Миросаљци) – и даље између Араповца и Јунковца на Гај. Десно одржаваће везу са Коњичком дивизијом, а лево преко Шумадиског дивизиског коњичког пука са левом колоном.
2. Лева колона, командант ппуков. Добросав Миленковић (19. пешад. пук I. позива, 10. пешад. пук I. поз. (3 батаљона) и 3 пољске батерије (8., 9. и 6.). Свега 7 батаљона и 12 топова) напашће непријатеља косом између Пештана и Турије правцем: Змијан – Сакуља одржавајући везу десно преко Шумадиског дивизиског коњичког пука са десном колоном, а лево са трупама Тимочке дивизије I. позива водећи рачуна о покрету Тимочке дивизије I. позива, како се не би сувише истакла напред и изложила свој леви бок непријатељској артилерији са леве обале Пештана.
3. Коњица, командант ппуков. Селимир Остојић (Шумадиски дивиз. коњички пук I. позива) напашће непријатеља испрад себе долином Турије са тежњом, да овлада мостом на Турији код к. 129 одржавајући везу између десне и леве нападне колоне и енергично гониће непријатеља обема обалама Турије.
4. Општа резерва, командант ппуков. Милован Ивановић (12. пешад. пук I. поз., хаубичка батер. м. 97. год., 3 пољске батерије (1., 2. и 3.) и Дебанжова батерија (6 оруђа). Свега 4 батаљона и 22 топа) са три батаљона, хаубичком батеријом (у прво време једним водом) и Дебанжовом батеријом посешће Главицу, одакле ће артилериском ватром потпомагати напад леве колоне. Са једним пак батаљоном и једном пољском батеријом (2.) посешће Дебељак и косу од Удбине која се спушта ка Венчану, потпомажући артилериском ватром напад десне колоне и Шумадиског дивизиског коњичког пука. 3. пољска батерија са потребном заштитом из 12. пешад. пука I. позива остаће на Камаљу, која ће према потреби потпомагати ватром напад леве колоне а 1. пољска биће у очекивању код изворног дела Сребрњака потока (северно од Медведњака). Коњички митраљески вод, који је до сад био код 12. пешад. пука I. позива, командант ће упутити у састав Шумадиског дивиз. коњичког пука, где да буде данас у 6 часова.
5. Напад да отпочне тачно у 10 часова данас 3. текућег месеца са линије Тулеж – Стражевица, где ће се до тога времена нападне колоне прикупити и припремити за напад.
6. Међусобну везу и везу са суседним трупама одржавати што тешње.
7. Пре напада трупе снабдети муницијом.
8. Дивизиско завојиште налази се на Жутом оглавку.
9. Борни део 1. степена колонске коморе, који се налази на Кљештевици, доћиће код Каменитог оглавка где ће остати за све време напада.
10. Све остале коморе и установе остају на досадашњем месту.
11. У почетку напада налазићу се на Дрењаку а доцније код резерве“.

Дејство Коњичке дивизије

Ноћ је прошла на миру. Трупе ове дивизије задржале су се на синоћњим положајима. Како је положај који је заузимала Коњичка дивизија био доста истакнут, а непријатељ јачим снагама вршио притисак и претио обухвату десног крила дивизије, то је командант дивизије у 10.30 часова под ОБр. 2197 наредио команданту 2. бригаде, да се по добивеном наређењу повуче главнином на Слатинске положаје (к. 238), одржавајући везу са 1. бригадом на Окреску, а десно са трупама Обреновачког одреда, које су на Заједници код с. Дучина. Извиђачке делове да остави на линији на којој су са задатком, да стално одржавају додир са непријатељем и прате његове покрете правцем: Лесковац – Бељина – Борак – Божидаревац – Бачевац. Из примљених извештаја 2. децембра у јутру закључило се, да се непријатељ у јачини једне дивизије (3 пешад. пука, један пук коњице и 2 – 3 батерије) креће правцем: Божидаревац – Лисовић – Губеревац и да су његови предњи делови око 9.30 часова били на линији Градац (к. 360) – Губеревац. Један непријатељев пук са два ескадрона наступа према фронту: Бељина – Араповац између р. Турије и Бељанице, један од два батаљона крећу се правцем: Сакуља – Змијан. Коњичка дивизија се повлачи постепено, под борбом, на линију: к. 261 – Бобије – Капар – р. Турија. Пошто је Коњичка дивизија под јаким притиском непријатеља принуђена да вечерас заузме линију: Бобије (к. 253) – Капар (к. 193) до р. Турије, то је командант дивизије нашао за потребно да ојача своју дивизију са једним батаљоном 10. пешад. пука још ноћас, како би се огарантовала што упорнија одбрана поменуте линије а тиме поузданије осигурао бок и позадина Шумадиске дивизије I. позива, па је учинио представку команданту армије у овом смислу. Командант II. армије ово је одобрио и оставио 1 батаљон 10 пешад. пука. Обреновачки одред ослабљен је упућивањем 7. пешад. пука I. позива на другу страну, због чега је пренео главну линију одбране на Орнице (к. 281) – Боблије (к. 295) – Венац.
У 15 часова командант 2. бригаде под ОБр. 2035 јавља: „Непријатељ наступа и ја сам заузео положај к. 261 – 253 (Бобија) кога утврђујем. 1. пук заузео је Капар, а 3. пук води борбу на Окреску“. У 15.10 часова командант 1. бригаде под ОБр. 799 јавља: да се 3. коњички пук после борбе на Окреску (210) повлачи ка Којиловици и да је извиђањем утврдио, да јачина непријатеља према фронту његове бригаде износи 1 – 2 пука пешадије и 1 ескадрон коњице. Командант Коњичке дивизије на основи ових извештаја а са ОБр. 2213 известио је команданта II. армије: „Коњичка дивизија повукла се главнином на линију к. 261 – Бобије – Капар – река Турија. Предњи делови држе линију к. 260 – к. 253 (Чамске њиве) – Окресак – Којиловица. Непријатељ са предњим деловима задржао се на линији: Слатина – Велики рт – к.200 – Јунковац“. У исто време известио је, да се непријатељ у јачини 2 пука пешадије, једног пука коњице са два топа и комором креће северно од села Градца ка Раљи, а са осталим деловима задржао се на р. Прутен. Губитци: Рањено је 3 коњаника, нестало 3 редова и 5 коња угинуло. Утрошено муниције: шрапнела 12; карабинских и митраљеских метака 17.060.

Слични чланци: