У 2.30 часова командант I. армије јавља, да ће се 17. пешад. пук у току ноћи 1./2. децембра повући на главни положај Липе (594), а један ће батаљон остати на Голубцу (486). У 14 часова пуковник Живко Павловић из Врховне команде јавља телефоном, да је I. армија известила, да се једна непријатељска бригада креће Угриновачком реком ка с. Угриновцу и да је потребно да Тимочка дивизија II. позива буде активнија, те да непријатељ не продре ка Руднику. Ово је одмах саопштено телефоном команданту Тимочке дивизије II. позива, који је одговорио, да непријатељ, око 300 људи, напада Липет и да су предузете мере да се напад одбије. Дивизиска резерва је привучена левом крилу, на к. 500 налази се ½ чете 13. пука II. позива; на Парлогу има два топа, а у могућности је да и артилеријом са Мотике дејствује ка Угриновцу и положајима Дринске дивизије I. позива. Ово је одмах телефоном јављено I. армији. У 16.40 часова командант III. армије издаје наређење ОБр. 3199 у овоме: „Посведневно се утврђују извештаји, да је у непријатељској војсци зло стање у сваком погледу и да је само потребно да наше трупе прикупе све своје силе и да непријатеља енергично нападну, па је успех сигуран. Да би се искористила ова ситуација, Врховна команда намерава да нареди општи напад. Засад је напад само авизиран, а дефинитивно наређење издаће се вероватно још ноћас. Предузмите одмах све припреме за предстојећи напад и проучите нападне правце пред фронтом ваше дивизије. Ове припреме држати у најстрожијој тајности“. У 19.30 часова добивено је од Врховног команданта наређење ОБр. 7510, које је ниже у наређењима Врховне команде у целини изнето. У 21.20 часова под ОБр. 3308 од I. армије добивен је овај извештај: „Сутра 3. децембра у 3 часа са целом армијом предузећу напад на непријатеља испред фронта ове армије. Дринска дивизија I. позива – деснокрилна дивизија напада на фронту с. Ручић – Крива река, а левокрилна – Дунавска дивизија II. позива на фронту с. Лозањ (десна обала Дичине реке) с. Брезна ка Бањанима и Теочину“.
Међутим још у 15 часова из Врховне команде добивена је усмена авиза за напад, на основи које је командант III. армије у 16.30 часова наредио припрему за напад, а одмах се приступило студији организације овог напада. Сматрало се, да ће наш прелазак у офанзиву, уопште непријатеља јако изненадити и разочарати. Да би пак изненадност била што већа, напад треба још у самом извршењу да буде брз, силан и изненадан. У овом циљу командант III. армије одлучује се, да трупе Дринске дивизије II. позива преко ноћи 2./3. децембра прикупи на предњим положајима (Цер – Мрамор), па да се изјутра 3. децембра са те линије, као и са Мотике и Горњега брда (Комбинована дивизија), енергично нападне. Командант II. армије да се умоли, да почне покрет бар 2 часа раније, пошто је десно крило III. армије према левом крилу II. армије било знатно истакнуто, а још више ће се истаћи кад се изврши прикупљање на Мрамору. Командант
армије, као што је горе речено, већ је јавио, да ће почети напад у 3 часа што је било сасвим правилно, пошто је била јако повучена уназад, у односу на одбранбену линију III. армије. Даље командант III. армије одлучио је, да се најјаче груписање снага изврши према Чикору, пошто је то чвор коса које силазе Љигу, Оњегу и Качеру, а његовим падом лако се избија на Љиг, чиме се олакшава и левом крилу армије заузимање линије Врлаја – Липет, где су услови за извођење напада знатно тежи. Кад је пак у 19.30 часова од Врховне команде добивено и писмено наређење ОБр. 7510 за напад, командант III. армије одмах је телефоном тражио команданта II. армије за споразум, као што се то у наређењу Врховне команде нарочито напомињало. Јавио се на телефону начелник штаба и одговорио, да је командант II. армије већ послао трупама наређење да напад почне сутра у 10 часова. Вели, да је командант II. армије чекао, па кад је видео да се III. армија не обраћа за споразум, он је својој армији издао наређење. Тада је објашњено, да је у III. армији на телеграфу био прекид читава 2 часа и зато је наређење за напад добивено доцније но код II. армије. Али чим је добивено и дешифровано, одмах је пре свега, тражена II. армија у циљу споразума. Овом приликом обраћена је пажња начелнику штаба II. армије на потребу, да напад почне раније и да лево крило II. армије предузме покрет нешто раније од III. армије. На то је начелник штаба одговорио, да командант II. армије неће да мења заповест и да жели да се трупе прво нахране па да се тек онда предузме покрет. Овим телефонским разговором утврђено је само то, да се део снага II. армије (један пук) креће долином Оњега преко Смрдљиковца, те да држи везу између II. и III. армије и протерује непријатељске делове, који се ту затекну.
Дејство Дринске дивизије II. позива
Ноћ 1./2. децембра прошла је на миру. У 10.15 часова командант левог одсека и командант артилерије извештавају, да није могуће поставити један пољски топ на Мрамору у место брдског. У 11.20 часова командант десног одсека јавља, да се у правцу Дрење – Крушевица – Церје – Трбушница нису могли опазити никакви покрети непријатељских делова; даљна извиђачка одељења послата у тим правцима прешла су и Дрење и Церје око 10 часова и нису нашли непријатеља. У 11.40 часова командант левог одсека јавља, да непријатељски пешад. делови још нису прешли преко р. Оњега и према Градинској, међутим наши извиђачки делови у додиру су с непријатељем на Кречанцу. По свему је изгледало, да је знатан део непријатељске снаге, која се налазила према Дринској дивизији II. позива и Комбинованој дивизији (42. и 36. дивизија) док су ове биле на Љигу, отишао на неку другу страну а да је према фронту ових двеју дивизија остављен један део снаге. Из Комбиноване дивизије је пак јављено, да је према овим двема дивизијама још цела 42. дивизија и 19. хонведски пук, а да су 52., 53., 16. и 78. пешад. пук 36. дивизије заједничке војске отишли, изгледа против II. армије.
У 13.45 часова извештава командант левог одсека, да непријатељ у јачини до две чете држи положај Дубово брдо – Кик; непријатељски извиђачки делови долазили су до наших предстража до Мрамора, али су пушчаном ватром одбивени. У 14.50 часова командант левог одсека јавља, да је непријатељ у 13 часова напао на лево крило нашег предстражног распореда испред Мрамора и то из долине потока Средњака, ну после кратке борбе са нашим предстражним деловима непријатељ је одступио. У 17 часова добивено је од команданта III. армије наређење: „ Да би се искористило зло стање у сваком погледу код непријатеља, извршити све припреме, како би се могао предузети општи напад на непријатеља. Врховна команда за сад је само авизирала, а дефинитивно наређење издаће се вероватно још ноћас. Припреме држати у највећој тајности“. У 17.15 часова од команданта артилерије добивени су ови извештаји: у 9.35 часова вршено је реперисање терена испред Мрамора. У 15.15 часова отворена је ватра на јаругу потока Средњака, одакле је непријатељ нападао на предстраже Мраморског положаја. На к. 292 (Чикор) запажена је једна непријатељска батерија. У 18.35 часова командант десног одсека јавља, да његова даљна извиђачка одељења упућена са Дебелог брда у извиђање десне обале р. Оњега, нису наишла на непријатеља, али је примећен у с. Брајковцу непријатељски логор непознате јачине. Једно од тих извиђачких одељења отишло је чак до јз. кућа с. Трбушнице, и ту у 14 часова заробило једну непријатељску патролу од 3 војника. Један од заробљеника изјавио је, да припада 78. пуку, да, и поред овога који се налази према с. Трбушници, ту су још и ови пукови: 28., 52., 53., 16. и 96 пук. Код ових пукова налази се сад 6 брдских топова, а пољски се тек вуку. Говори се, да ће поменути пукови остати где су (према Трбушници) док десна група (вероватно она јужно од Оњега) не успе да се помакне унапред, па ће потом и они кренути напред у правцу Аранђеловца. Заробљеници изјављују, да су им чете у 78. пуку јаке 100 – 120 људи.
У 20.40 часова командант левог одсека извештава, да је непријатељ непознате јачине данас по подне око 18.40 часова нападао на л. крило предстражног распореда Мраморског положаја као и на десно крило Цера (предњи положај Комбиноване дивизије), отворивши јаку пушчану и митраљеску ватру. Непријатељ је одбивен. Због палога мрака јачина непријатеља није се могла оценити. По исказу једног мештанина из Смрдљиковца, у овоме месту налазе се два пешадиска пука и доста артилерије. Један поручник – аустриски официр саопштио је у с. Смрдљиковцу, да ће скоро доћи немачке трупе и да их мештани треба лепо да дочекају, иначе ће зло проћи. У 21 час чињено је питање команданту левог одсека: кад су и на какав начин две непријатељске чете заузеле Дубово брдо и да ли је том приликом било борбе између предстражних делова и непријатеља. Да ли се предстражни делови левог одсека још налазе на Градинској и где одржавају везу са 4. батаљоном 5. пука II. позива, који се налази на Дебелом брду. У 21.15 часова наређено је командантима пешад. пукова и артилерије, да се војницима изда ручак сутра 3. децембра до 8 часова; а у исто време пешадиски пукови да буду спремни за покрет. Командант артилерије да поднесе извештај о могућности покрета и пласирања артилерије на Дубовом брду и Градинској. Командант 5. пука да простудира правац Дебело брдо – Градинац – Дубово брдо. Команданту коњичког дивизиона наређено је, да изврши све припреме тако, да се дивизион сутра зором може ставити у покрет. У 23 часа начелник армиског штаба саопштава телефоном садржину заповести за сутрашњи рад: „Дринска дивизија II. позива напада на Кик, потом на Гај; Комбинована дивизија напада на Чикор – Камаљ, и потом наступа на Парлог – Липље. Напад почиње у 10 часова пре подне. Десно одржавати везу са одредом Моравске дивизије I. позива, који ће наступати десном страном Оњега, а лево са Комбинованом дивизијом. Формална заповест следоваће накнадно. Командант артилерије у току ноћи пласираће на Мрамору један вод аустриске батерије“.
Војницима Дринске дивизије II. позива, која се попуњава са напуштене територије, падало је мучно и тешко стално повлачење, тим пре што су узроци за повлачење били ван њих и што лично нису осећали неопходну потребу за повлачење. Нарочито је трупама тешко пало повлачење са Виноградина и Новаковог брда, где је се имало делимичног успеха. Према свему овоме намеравана офанзива у пуној је мери одговарала душевном расположењу и психичком стању трупа. Изјаве заробљеника о жалосном стању код непријатеља и велики број пребеглица учвршћивали су и код старешина и код војника веру, да би се имало успеха само кад би се прешло у напад.
Дејство Комбиноване дивизије I. позива
Око 7 часова 2. децембра непријатељ је почео да дејствује слабом артилериском ватром против предње тачке Цера, где је било пушчане и по кадкад митраљеске ватре. На фронту предње тачке левог одсека било је пушкарања између наших објавница и непријатељских патрола. Према Драгољском одреду у 7 часова једна непријатељска батерија (није уочен положај на коме је) отворила је ватру на наше трупе на Ковиљачи. Та је батерија дејствовала привремено преко целог дана. У 9.30 часова појавила се је непријатељска пешадија у јачини до две чете на Врлаји, а одмах за тим и према нашем воду испред безимене коте на Ковиљачи. Десетина (објавница) са Врлаје и вод испред безимене коте били су приморани, да се повуку у састав своје чете на безимену коту Ковиљаче. Наша артилерија са Ковиљаче обасула је ову непријатељску пешадију и приморала је, да се у нереду повуче на северну падину Врлаје. По свима извештајима, непријатељ се целог дана 2. децембра прикупљао, утврђивао и извиђао. У 14.30 часова појавила се непријатељска пешадија у наступању долином Качера и северном падином Ковиљаче. Успела је, да се приближи на 1.900 метара Ковиљачи, али је дочекана снажном пешадиском ватром чете са безимене коте и поражавајућом ватром из два топа са Ковиљаче, извучених на сам гребен, приморана да се у нереду повуче, остављајући мртве и рањене. Око 15 часова једна непријатељска чета принудила је наше две левокрилне објавнице левог одсека на повлачење уназад за 200 метара. На предњој тачци десног одсека у току целог дана било је интензивнијег пушкарања него раније. Уопште узев, непријатељ је у току 2. децембра вршио извиђање на целом фронту Комбиноване дивизије и под заклоном овога вршио груписање своје снаге. У току целог дана 8. и 9. Моравска батерија дејствовале су на непријатељске пешадиске делове, који су се појавили на Шутачкој коси; 5. Тимочка батерија дејствовала је против непријатељске осматрачнице и против непријатељског брдског артилериског вода на Чикору.
О непријатељу има нових података у толико, што се од заробљеника сазнало, да је 6. хонведски пук на простору Камаљ – Качер река. Дакле утврђује се, да је 6. хонведски пук на десној обали Качера, те нам остаје закључак као и раније, да су на простору између Оњега и Качера 40. и 42. хонведска дивизија. По свима извештајима заробљеника последњих дана, стање у непријатељској војсци је врло неповољно. 2. децембра по подне авизирано је од стране команданта III. армије наређење ОБр. 3199 односеће се на општу офанзиву. Одмах је командантима одсека издато наређење, да своје предње положаје бране и одбране по сваку цену, пошто ће ти положаји служити као ослонац за напад у општој офанзиви, која је скоро у изгледу можда још сутра. Ово авизирање офанзиве трупама је један знатан део припремне офанзиве, јер је самим тим, на вероватну висину подигнут дух код клонулих трупа, услед дужег повлачења. Моменат преласка у офанзиву жељно се очекивао и на све стране се шапутало: „Хвала Богу, кад нећемо више одступати! Кад ћемо једном напред?“ Око 21 час било је споразумевање и објашњавање на телефону између начелника штаба Комбиноване дивизије и начелника армиског штаба односно правца напада ове и Дринске дивизије II. позива.
Дејство Тимочке дивизије II. позива
Ноћ 1./2. децембра проведена је на миру, сем незнатног напада на предстражне делове на Липету. У току ноћи утврђено је, да непријатеља нема на источном делу Врлаје, и да је неким деловима избио на Лисину. Два наредника – Чеха, који су се предали, изјавили су између осталог, да су губитци у официрима врло велики и да војску сад чини необучено људство од 40 – 50 година. Људи иду врло тешко у борбу – ножевима их крећу унапред. Они заузимају само оне положаје, које ми напустимо. Многи су се војници растурили по кућама да траже храну. Храна је рђава, стока пропала, довоз слаб. Воља за борбу је слаба. При нападу војници вичу „Ура“, али не иду напред. Око 300 непријатељских војника напали су Врлају, где се налази предстража. Напад је помагала једна хаубичка батерија. На фронту ове дивизије непријатељ је још око 10 часова почео нападати Липет и борба је вођена до мрака, без резултата. Пушкарање се продужило у ноћ.