Операције аустриске војске
Операције V. армије
Дејство Комбинованог корпуса
104. ландштурмска бригада, која је била на левом крилу овог корпуса, потпомогнута ватром монитора, почела је овог дана у јутру, да форсира прелаз Колубаре код Обреновца. Делом, преко провизорног пешачког моста, а делом помоћу чамаца, трупе ове бригаде прелазиле су реку, старајући се да заузму јако брањене висове на десној обали, али је пожртвовање војника било узалудно. 29. дивизија успела је овог дана да заузме с. Конатицу и коту 180 северно од овог села. Одред ове дивизије према Степојевцу успео је, да заузме коту 147 јужно од Конатице. У 15 часова, Срби су извршили један снажан против напад, у циљу да поврате овај, у дивљој гужви, заузети положај, али су били крваво одбивени, благодарећи доласку последњих резерви ове дивизије. Овом приликом је заробљено 2 српска официра и 207 војника. Али ипак Срби нису попустили, већ су на франту остали веома упорни. 7. дивизија успела је овога дана, да заузме с. В. Црљени обухватајући га са обе стране и одмах предузела утврђивање заузетих положаја.
Дејство 8. корпуса
У току овог дана вршено је под борбом прегруписавање трупа за предстојећи одлучан напад. 21. ландверска дивизија упорно је држала заузете положаје код Лазаревца и поред упорних српских против напада. 9. пешад. дивизија успела је, да се под борбом приближи српском положају на линији: Шушњар – Човка.
Операције VI. армије
У току овог дана предузето је прегруписавање трупа и покрети корпуса саобразно новом задатку армије, тако:
13. корпус груписао је 36. дивизију према Жупањцу, а 42. хонведску дивизију према Дудовици.
15. корпус груписао је 40. хонведску дивизију према с. Моравци; 48. дивизију према Гукоши, док је 1. дивизија, чија је 7. брдска бригада била према Грађенику (700), а 9. брдска бригада у резерви Комбиноване дивизије 16. корпуса, – добила задатак, да се прикупи позади средине корпуса у дивизиску резерву чим буде смењена са трупама 16. корпуса. Али ова смена није могла бити извршена, јер је Комбинована дивизија 16. корпуса, као најближа 1. дивизији 15. корпуса, била јако ангажована према Сувобору и Маљену.
Дејство 16. корпуса
Комбинована дивизија, због јачине Срба у пределу Сувобора, морала је увести у борбу и своју главнину (2. и 6. брдску бригаду), док је 14. брдска бригада остављена према јако поседнутом Маљену, где је успела да заузме предњи положај, на коме је запљењено 2 митраљеза. У дивизиској резерви остало је само 3 батаљона и 1 батерија 9. брдске бригаде 1. дивизије. 50. дивизија наступала је од с. Брежђе двема колонама: десна колона (15. брдска бригада) ка Маљену, а лева колона (3. и 16. брдска бригада) ка Сувобору. 18. дивизија отпочела је садејствовати свом 16. корпусу, који је са главнином окренуо фронт ка истоку. Дивизија је наступала широким фронтом обема странама пута Ваљево – Косјерић. Десна колона (13. брдска бригада) протерала је Србе овог дана са Козомора (1034), а лева колона (1. и 5. брдска бригада) одбацила је Србе са Црног врха (западно од Козомора) и успоставила везу са трупама 16. корпуса, које су наступале ка Маљену. 4. брдска бригада (самостална) продужавала је напад на Варду, али без успеха.
Операције српске војске
Операције II. армије
У току ноћи 22./23. новембра непријатељ је вршио делимичне нападе и испаде на положаје ове армије, али је свуда одбивен, сем на положајима Коњичке дивизије, где је заузете положаје задржао. У 13 часова примљено је наређење Врховне команде ОБр. 6935, које је изнето ниже у наређењима Врховне команде. На основи наређења Врховне команде ОБр. 6935 командант II. армије издаје заповест ОБр. 3942 ове садржине: Командантима: Моравске, Тимочке, Шумадиске дивизије I. позива и Коњичке дивизије. „На основи наређења Врховне команде ОБр. 6887 од 22. тек. месеца и ОБр. 6935 од 23. тек. месеца у циљу, да се поправи општа ситуација на војишту и непријатељ потисне у назад, I. армија има да се држи упорне одбране на своме положају а II. и III. армија да нападну противника и то: II. армија на фронт Словац – Уб. Како непријатељ држи линију Ћелиска коса – западни део Врачег брда и даље положај дуж обале Колубаре и Лукавице, то у циљу горе изложенога наређујем:
1. Моравска дивизија I. поз. остаје на својим положајима и служи као ослонац при нападу осталих дивизија, предузимајући почетне нападе у згодним моментима и часовима и чинећи што јачи притисак, те да противника веже за себе. У повољном моменту прећиће у напад, да противника по могућству баци преко Љига у коме случају својим левим крилом предузеће продирање преко Прњавора и Пепељевца ка Словцу.
2. Тимочка дивизија I. поз. напашће противника пред собом и стараће се да га пребаци на л. обалу Колубаре и да на истој подигне мостове на изабраним тачкама, на којима прелази Колубару и продужава наступање јужно од линије: Г. Јабучје – Руклади – мост на Кладници на друму Уб – Лазаревац, са тежњом, да што пре овлада положајима на линији: Словац – Караула одржавајући тесну везу са Шумадиском дивизијом I. позива.
3. Шумадиска дивизија I. поз. напашће противника пред собом и стараће се да га пребаци преко Лукавице и Колубаре на л. обалу Колубаре и да на истој подигне мостове на изабраним тачкама, на којима прелази Колубару и продужава наступање северно од линије: Г. Јабучје – Руклади – мост на Кладници на друм Уб – Лазаревац са тежњом, да што пре овлада положајима на линији: Тврдојевац – Провалије одржавајући везу лево са Тимочком дивизијом I. позива.
4. Коњичка дивизија, пошто упути у састав Шумадиске дивизије I. позива батаљон 11. пука, напашће са осталом пешадијом противника пред собом и стараће се, да га пребаци преко Колубаре прелазећи Лукавицу и Колубару на прелазима северно од линије: Црљенце – М. Борак а затим ће управити своје дејство на линију: Таково – Црвена Јабука – Пироман обезбеђујући десни бок Шумадиској дивиз. I. позива и одржавајући везу тесно са њом.
5. Командант Моравске дивизије I. поз., који за ову акцију има и сувише пешадије, вратиће одмах команданту Тимочке дивизије I. позива бар 2 батаљона 14. или 13. п. пука I. позива.
6. Колонске возове не пребацивати преко Колубаре.
7. Са армиским штабом одржавати везу у селу Дрену, где је сада штаб Тимочке дивизије I. позива.
8. Ово наређење служиће командантима као директива, да припреме све што је потребно за његово извођење, које ће почети онда, кад се из армиског штаба буде наредило, а у изгледу је, да ће то бити још сутра 24. тек. месеца.
9. О пријему овог наређења одговорити“.
Дејство Моравске дивизије I. позива
У току ноћи 22./23. новембра око 23 час. непријатељ је покушао напад на Враче брдо, али је дочекан и враћен бомбама и пешад. ватром. На осталим деловима фронта било је међусобно пушкарање појединих предњих делова, а на простору између каменог и изгорелог моста непријатељ је отварао јаку пешад. ватру са леве обале Љига према крајњем левом крилу 16. пешад. пука. У 4.30 часова командант Моравске дивизије I. поз. са ОБр. 1957 шаље овакав извештај команданту II. армије: „Пре неколико дана у критичним моментима примио сам команду над овом јединицом, у којој никад нисам служио. Пошто су настале појаве дезертерства, које могу да буду од злих последица, то молим, да се ђенерал Гојковић, који је отишао на одмор неколико дана у овом тешком моменту стања наше војске и Отаџбине изволи вратити и примити команду. Ово је потребно са тога разлога, што ђенерал Гојковић има друге моралне везе са овом јединицом, којом је командовао више година и у свима ратовима. Ђенерал Гојковић ми је при поласку казао, да ће се неколико дана у непосредној позадини одмарати и вратити“. Одмах затим шаље извештај ОБр. 1960 у овоме: „Предузете су мере да се дезертерство спречи брзом истрагом. Јер је врло невероватно, да се деси у року од 24 часа у оваквој размери, а дотични командант да то не осети и не сазна. Врло вероватно, да је због слабог надзора, непосредна веза између старешина и војника била веома слаба и надзор никакав“. У 11.40 часова преко телефона командант Моравске дивизије I. поз. моли команданта армије, да учини корак, те да батерије III. армије парирају дејство непријатељских батерија са Пепељевачке косе и око Боговађе, које јако досађују трупама ове дивизије. У 12 часова из армије телефоном је извештен командант Моравске дивизије I. поз., да је наређено Тимочкој дивизији I. поз. да својом артилеријом парира дејство непријатељске артилерије, а учињен је корак и код III. армије. У 12.20 часова извештен је командант армије телефоном, да овог момента непријатељ врши напад на 1. пешад. пук и моли понова команданта армије за дејство код III. армије, да се непријатељска артилерија са Остењака и Пепељевца парира. У 16
час. примљено је наређење команданта II. армије ОБр. 3942 које је горе изнето.
У 20.40 час. командант Моравске дивиз. I. позива подноси извештај команданту II. армије ОБр. 1972 у овоме: „У току целог данашњег дана непријатељ је силном фронталном и анфиладном артилериском ватром обасипао ровове и позадину целог фронта ове дивизије. Артилерија ове дивизије чинила је да умањи дејство непријатељске артилерије, али у томе није успевала, прво због многобројности непријатељских батерија, а друго због много јачих калибара, којима ова дивизија не располаже. Потпомагање ове дивизије артилеријом Тимочке дивизије I. поз. и Дринске II. поз. није било благовремено и са слабим је успехом. Непријатељска пешадија је у неколико махова покушавала нападе, а чак и јурише вршила према разним тачкама на фронту: Враче брдо – Ћелиска коса, али је увек била одбивена са великим губитцима. Према целом току данашње борбе, и ако је непријатељ са јачим пешад. колонама вршио напад, ипак се јасно види његова тенденција, да положај заузме и одржи својом многобројном артилеријом, јер су му пешадиски напади без енергије. Наша пешадија се на свима тачкама држала врло добро, одбијајући непријатељске нападе и издржавајући веома силну артилериску ватру. У главном непријатељ је свуда враћен на своје старе положаје, сем што је према левом одсеку, у јачини од 1 батаљона успео, да пређе р. Љиг газећи је, али даље од непосредне близине од десне обале није успео, да се крене. За ноћас припремљени су делимични испади наше пешадије. Губитака има доста, али се нема још тачних података“. У 20.30 час. са ОБр. 1985 командант Моравске дивизије I. поз. извештава армију: „Наређење ОБр. 3942 примљено је. Три батаљона 13. п. пука упућени су у састав Тимочке дивиз. I. поз., а четврти батаљон упутићу, чим се стање у 1. пуку среди, јер је сада ангажован у борбеном распореду.
Дејство Тимочке дивиз. I. позива
У 11.20 час. од команданта II. армије добивено је наређење ОБр. 3932 ове садржине: „Обзиром на ситуацију код Коњичке дивизије потребно је, да се два батаљона 11. пука одмах врате Шумадиској дивизији I. позива. Ако садања ситуација код те дивизије дозволи, батаљоне одмах упутите, па ме о томе известите“. Командант дивизије са ОБр. 1481 издао је наређење команданту 11. пешад. пука, да се са своја два батаљона одмах крене најкраћим правцем за Сакуљу, где да се стави под команду свога команданта дивизије. О овоме је извештен командант армије. У исто време командант Тимочке дивиз. I. поз. са ОБр. 1484 чини ову представку команданту II. армије: „На рејону ове дивизије сваки дан се хвата велики број војника осталих дивизија. Ти војници овде долазе друмом Аранђеловац – Даросава – Трбушница и желез. пругом до Радовца и Барошевца. Такви се војници упућују непосредно Моравској и Шумадиској дивизији I. поз. ако њима припадају, иначе се враћају у армиски штаб. Пошто ти људи лутајући пропадају без хране и склоништа, или се одају пљачки, а при том расходује се велики број војника око њиховог спровођења, молим за наређење да се у Даросави постави нарочита стража која ће пропуштати друмом и железницом само војнике, који припадају овој или Моравској дивизији, а остале задржати тамо и упућивати правцима за њихове команде. У 18.45 часова примљено је наређење ОБр. 3942 команданта II. армије, које је горе у целини изнето. По овоме наређењу предузете су потребне припреме и извештена армија о пријему наређења. О данашњој вођеној борби командант Тимочке дивизије I. поз. са ОБр. 1487 послао је извештај команданту II. армије. Овај извештај армија је доставила Врховној команди са ОБр. 3954 и он је изнет ниже у ситуацији. (Види извештај II. армије за овај дан). У 22 часа командант дивизије са ОБр. 1488 доставља команданту армије ово: „С обзиром на наређење ОБр. 3942 молим, да се мостовни трен за ову дивизију упути за Трбушницу, одакле командир да ми се јави“.
Дејство Шумадиске дивизије I. позива
У 9.15 часова командант Коњичке дивизије јавља: „Да је непријатељ у јачини 2 батаљона и 6 митраљеза напао на лево крило десног одсека и на део фронта Бељевине – Брекиње и у 16 час. успео да се пробије код Бељевине, где се задржао са предњим деловима и почео да се утврђује. Наше трупе повукле су се на главну линију одбране и то делом на к. 225, а делом на к. 147. Од ухваћеног заробљеника из 38. пука дознало се, да се према фронту ове дивизије налази 38. и 68. пук заједничке војске; 61. јегерски пук (Тиролци), 3. или 5. ландштурмски пук са 18 брдских лаких хаубица и 3 – 4 ескадрона коњице“. У 9.30 час. командант Шумадиске дивиз. I. поз. са ОБр. 2419 наређује команданту десног одсека ово: „Како по свему изгледа, да је непријатељ према десном одсеку ове дивизије оставио слаб застор ради осигурања десног бока својих трупа, које нападају на Коњичку дивизију, то наређујем: да командант десног одсека са потребном снагом нападне непријатеља испред себе и потисне га и у случају повољног успеха одмах упути део своје снаге преко моста на Турији и Степојевцу да непријатеља, који напада на Коњичку дивизију на к. 147, нападне у десни бок и позадину, потпомажући овај напад снажном артилериском ватром са одсека“. У 10.17 часова командант дивизије са ОБр. 3912 пита команданта Шумадиске дивиз. I. поз., где да се упути мостовни трен. Са ОБр. 344 командант дивизије одговара, „Да се упути у Аранђеловац и да се депешом из Аранђеловца кад приспе извести ова команда“. У 17 часова са ОБр. 3937 командант армије јавља, да је командант Тимочке дивизије I. позива упутио батаљоне 11. пука у састав своје дивизије и да су се батаљони кренули у 12 часова. Ови батаљони дошли су у 16 часова у састав Шумадиске дивиз. I. позива. О току борбе данашњег дана поднет је са ОБр. 2428 извештај команданту армије. Овај извештај II. армија је са ОБр. 3954 доставила Врховној команди и он је изнет у ситуацији за овај дан (Види извештаје II. армије). У 20.55 часова примљено је наређење команданта II. армије ОБр. 3942, које је горе у целини изнето.
Дејство Коњичке дивизије
У 2.30 часова 23. новембра са положаја код села Врбовне командант Коњичке дивизије издао је на блоку под ОБр. 2002 ове заповести: Команданту десног одсека пуковнику Бабићу у селу Баљевцу: „Са вашим трупама нападните непријатеља данас у зору и протерајте га по сваку цену и заузмите своје положаје. 1. батаљон 19. кадров. пук под командом мајора Пеливановића налази се на к. 147, појачан са једним ескадроном коњице 2. коњичког пука. Овај батаљон је стављен под команду команданта левог одсека, који ће садејствовати вашем нападу. Обавестите о овоме команданта Обреновачког одреда“. Команданту левог одсека ппуковнику Цоловићу у с. Степојевац: „Наређено је команданту десног одсека, да данас у зору нападне непријатеља и протера га. 1. батаљон 19. кадров. пука, који је на к. 147, ставља се под вашу команду, кога ћете ви известити о овоме. Садејствујте нападу десног одсека“. О овоме је извештен командант Шумадиске дивизије I. позива и мољен је, да потпомогне по потреби трупе левог одсека. У 5.30 часова издата је команданту 5. пука III. позива, који је био командант трупа опште резерве, ова заповест: „Са батаљоном 12. пука III. позива и четом 11. пука I. позива из опште резерве осигурајте линију између трупа десног и левог одсека истурајући предње делове на десну обалу Врбовице потока“. Наређено је команданту опште резерве, да 3 чете батаљона 11. пука приближи северној ивици с. Степојевца, а командант левог одсека авизиран је о томе и дато му овлашћење, да у случају преко потребе може ове три чете из опште разерве употребити за свој одсек, с тим, да се потписати о томе извести.
У 5.45 час. под ОБр. 2005 поднет је извештај команданту II. армије и Шумадиске дивиз. у овоме: „Према добивеним извештајима у току ноћи непријатељски делови су се задржали на коси између јужне ивице с. Конатице и к. 147. Трупе десног одсека ове дивизије држе линију од утока реке Марице у Пештан, па на главну одбранбену линију Конатичких положаја преко к. 180 – западну падину Мартин брега – на к. 225 – па косом јужно од к. 225 везујући се са трупама левог одсека на друму Степојевац – Цариновац. Јачина: 19. кадров. пук, 1 батаљон 11. пука I. позива, 3 батаљона III. позива (2., 5. и 6. пука), 1 ескадрон коњице, 1. коњичка батерија и 10 митраљеза у првој линији и 1. и 3. коњички пук (без једног ескадрона) у одсечној резерви на з. ивици села Баљевца и ји. од к. 230 (Осредак). Трупе левог одсека остале су на истим положајима и са истим распоредом, који су имале 22. новембра, сем што се десно крило левог одсека мало повило, ради одржавања везе са трупама десног одсека на к. 147. Батерије су пласиране овако: 1. коњичка на Осредку (Клупе); 2. коњичка на коти Цариновац; 7. Шумадиска на коси Степојевачкој према Брекињи. Јачина трупа Коњичке дивизије остала је непромењена, у износу око 5.000 пушака (четири система: српска брзометна, руска брзометна, турска брзометна и руска берданка) и око 1.500 карабина (сјахалих коњаника); 11 топова и 18 митраљеза. Распоред непријатељских трупа и њихова јачина, према Коњичкој дивизији а према извештају команданата одсека био је у току боја овакав: према десном одсеку око 10 батаљона, већим делом пребачених на десну обалу р. Пештана, између села Конатице и к. 147 и 1 батерија пласирана на Бељевини, а према левом одсеку око 4 батаљона између реке Бељанице и Турије. Свега 14 батаљона – око 10.000 пушака и 4 топа.
Бој код Конатице. У 6 часова командант дивизије са оперативним одељењем штаба био је на положају код Цариновца, да што боље прати ток боја, а начелник штаба код команданта десног одсека, да осматра и прати развој догађаја. У 6.30 часова трупе десног одсека напале су непријатеља пред собом и ускоро се развила борба на целом фронту дивизије. У 7.20 часова командант левог одсека под ОБр. 1095 јавља, да на к. 147 напада непријатељ у јачини 1 пешад. пука. Командант одсека тражио је од команданта Шумадиске дивизије I. позива појачање и овај је обећао, да ће до ноћи послати још два батаљона 11. пешад. пука, ако их буде вратио командант Тимочке дивизије I. позива. Командант одсека тражи од команданта Коњичке дивизије појачање и овај му шаље 1 ескадрон и митраљеско одељење 4. коњичког пука. У 8.05 часова начелник штаба Коњичке дивизије јавља, да га је начелник штаба Обреновачког одреда известио, да је из тог одреда упућен за појачање десном одсеку 1 батаљон. По ватри изгледа стање код одсека непромењено. У 8.50 часова командант левог одсека са ОБр. 1098 јавља: „Непријатељ у густим стрељачким стројевима јачине за сада до 1 пешад. пука наступа из долине Бељанице обухватно ка к. 147 и од села Бељавине ка Врбовни“. У 9 часова непријатељ је успео, да код Бељавине постави 4 топа, одакле је почео да туче косу к. 225. Командант дивизије наређује командиру 2. батерије, да са батеријом заузме згоднији и заклоњенији положај позади друма код места, где се пут одваја за к. 225 и иде преко потока Врбовице између слова „ц“ и „а“ са задатком, да косом ватром ућутка непријатељску батерију код Бељавине и уздужном ватром туче косу између с. Бељавине и Врбовне; а команданту опште резерве наређује, да са 1 батаљоном 5. пука III. позива и четом комита нападне непријатеља преко потока Врбовице, подржи 19. кадров. пук и по сваку цену не дозволи непријатељу заузеће коте 225. Батерија је убрзо променила положај, отворила силну ватру против непријатељске батерије код Бељавине и ову убрзо ућуткала и приморала, да се уклони са положаја, а затим отворила ватру на непријатељске нападне колоне. У исто време и трупе опште резерве отпочеле су наређени напад.
У 10.30 часова развила се упорна борба на левом пододсеку десног одсека или управо у центру целокупнога положаја Коњичке дивизије. Ова упорна борба трајала је све до 14 часова, кад је почела да малаксава. Непријатељ је задржан у своме наступању и наше су трупе задржале своје јутрошње положаје. Обе противничке стране задржале су се местимично на 50 – 200 метара, укопале се и у току даљег дана водила се пушчана и артилериска ватра. У 12.30 часова командант левог пододсека јавља: „Непријатељ је избио код села Конатице; држим положај с великим губитцима. Резерве су све утрошене. Велика маса војника одступила је са положаја. Чета батаљона 11. пука, која је била под мојом командом, повукла је повлачење. Према с. Врбовни боре се 2. и 3. батаљон 19. кадров. пука. Без свеже резерве не може се одржати положај“. У 15 часова командант десног одсека са ОБр. 693 јавља: „Напад трупама овог одсека отпочео је у 6.30 час. Борба се развија све жешће и трупе левог пододсека напредујући, удаљиле су се од трупа десног пододсека и због тога се појавила празнина. Непријатељ се користио овом празнином, ушав у с. Конатицу, и развио се бочно према једном и другом пододсеку. Кад сам о овоме био извештен, послао сам три ескадрона са сјахалим коњаницима да ову празнину попуне, што је на време учињено и противнички напад био је донекле задржат. Око 9 часова непријатељ поново појачан, предузео је опет напад и био је подишао сасвим близу гребену Конатичке косе. Ситуација је била доста критична, стога сам упутио још 2 ескадрона на коњима за појачање десног крила левог пододсека. Ови су коњаници дошли на положај у 10.30 часова, кад се појавио и батаљон 10. кадров. пука, који се такође одмах развио. Пет сјахалих ескадрона напали су непријатеља у бок. Непријатељ поколебан њиховим нападом и појавом батаљона 10. кадров. пука, почео је у нереду да се повлачи и делом је бачен на Бељаницу. Но онај део, према 19. кадров. пуку, остао је на положају и појачан понова се приближио гребену Конатичке косе, где је ватром задржан, али се укопао на 300 метара од наших војника“.
У 16.15 часова командант десног одсека са ОБр. 698 јавља: „Од последњег извештаја ОБр. 693 од данас стање је непромењено. Положај се једва држи. Местимично смо према непријатељу на 50 метара. Ватра непрекидно траје. У тренутку мога решавања, шта да чиним, јер се на положају без ојачања не могу да одржим, о чему сам и Обреновачки одред упознао. Јављено ми је овог тренутка, да се овом одсеку на име појачања шаљу два батаљона 10. кадров. пука са једном брзометном батеријом. Моје је мишљење да је ово мало, јер непријатељу стално пристижу појачања, по изјави заробљеника и жестини напада, те ће се можда још овај положај моћи одржати за врло кратко време. У тренутку кад вам ово пишем пристиже ми приложени рапорт команданта левог пододсека. Поред ова два батаљона, који тек има да стигну, мишљења сам, да би за одржање положаја требало послати најмање још један активни пук, јер се на III. позив апсолутно не може рачунати. Губитака има много. Неопходно је потребно, да се за тешке рањене одмах упуте бар 30 кола. Наредио сам ипак, да се положај пошто пото одржи“. У исто време добивено је и ово наређење из армиског штаба преко телефонске станице бр. службено адресовано на начелника штаба Коњичке дивизије: „Командант 1. коњичке бригаде јавља армији, да непријатељ напада на његово крајње лево крило још са једним свежим пуком и једном батеријом и да му је апсолутно немогуће да се одржи на садањим положајима. Стога вам начелник штаба II. армије наређује, да ступите у везу са 1. бригадом, да одредите и осигурате одступницу са нашим трупама, које су вам на расположењу“.
Као што се из овог наређења види командант десног одсека (1. бригаде) пуковник Живојин Бабић пишући извештај команданту Коњичке дивизије под ОБр. 693 у исто је време ненадлежно представио II. армији стање борбе на своме одсеку у најцрњој боји, тражио одобрење за одступање (сумњајући сигурно, да ће му то потписати одобрити) и као што се види израдио га. Но командант уверен, да је пуковник Бабић ову некоректност могао учинити само због неразумевања целокупне ситуације на бојишту, због недостатака смелости и енергије, као и због претераних утисака, које је борба на његове већ раслабљене нерве (што је још два дана раније командант приметио код њега и чекао само згодну прилику, да му да одмора) оставила, а процењујући ситуацију својих и непријатељских трупа, њихово заустављено надирање на коси коте 225; свестан тога, да је овако одступање из блиског додира са непријатељем, још по дану, могло бити фатално не само по његову дивизију, него и по суседне трупе (Шумадиску дивизију и Обреновачки одред) – брзо је био готов са одлуком и из с. Врбовне, одмах је послао команданту десног одсека ово наређење: „Примио сам ваш извештај ОБр. 693 од данас у 13.30 часова писан. Поднесите ми одмах кратак извештај о стању код вас, у моменту кад примите ово наређење. Положај одржите пошто пото до мрака. Појачања су тражена“. У 18.25 часова командант левог одсека са ОБр. 1108 јавља: „На фронту ове бригаде стање је сад редовно. Све тачке на одсеку, које су раније држане и данас су одржане. У току данашњег дана непријатељ је покушао, да заузме к. 147 и приближио се у нападу на 6 – 800 метара; али је јаком артилериском и митраљеском ватром одбивен. На осталом фронту овог одсека било је у току целога дана јаче но обично пушкарање. А око 10 часова једна непријатељска чета у стрељачком строју кренула се у напад против с. Степојевца, али је дејством пешачке и артилериске ватре задржана, а због напада Шумадиске дивизије, тај напад више није ни покушавала. Јачина непријатеља, који је вечерас остао на фронту овог одсека закључно са котом 147, јесте нешто више од 3 батаљона са једном батеријом. Један батаљон (4.) непријатељски упућен је са овога фронта данас око подне левом обалом р. Турије узводно за прихват оних непријатељских трупа, које су нагло одступиле пред нападом нашег 12. пука I. позива. О овоме сам благовремено известио команданта 12. пука. Вечерас је непријатељ пред мрак у покретима својих предњих делова, по чему закључујем, да ће вероватно покушавати опет напад“.
У 19 часова нешто је се ватра утишала на целом фронту. Командант дивизије са штабом отишао је у с. Лесковац, где је постајала телефонска станица и изложио команданту II. армије стање својих трупа, разлоге због којих није наредио повлачење дивизије и нагласио: да ако армија има разлога за ово, онда је боље, да се дивизија у току ноћи повуче на л. обалу потока Опарве и ту заузме положај од р. Турије, па северно до Прогона (к. 191). У исто време тражио је, обзиром на снагу непријатеља, јачину и састав трупа Коњичке дивизије, да се Коњичка дивизија појача и да у случају даљих њених бојева на Конатичким положајима, активно јој помажу Шумадиска дивизија и Обреновачки одред. У 21 час из армије је наређено Обреновачком одреду, да сутра 24. тек. месеца изврши напад у леви бок непријатеља пред фронтом десног одсека Коњичке дивизије, а и да Шумадиска дивизија I. позива потпомаже Коњичку дивизију својим нападом. О овоме је обавештен командант Коњичке дивизије. Командант Коњичке дивизије поводом овога наређења у 21.20 часова са ОБр. 2023 издао је командантима левог и десног одсека ову заповест: „Са трупама положај на коме сте, одржите пошто пото. Сутра зором садејствујте нападу, који ће вршити Обреновачки одред“.
О овоме боју командант Коњичке дивизије у својој релацији износи ово: „Тако се завршио знаменити бој на Конатичким положајима 23. новембра, на фронту од 12 км., у коме су трупе Коњичке дивизије од 10 батаљона пешадије, међу којима 5 батаљона III. позива (јачине 4 – 500 људи), 4 коњичка пука и 3 батерије, смелим нападом и упорном одбраном, зауставили навалу и укочили потпуно даље продирање 14 батаљона непријатељске 29. дивизије заједничке војске 17. комбинованог корпуса. У овом боју дужан сам изнети: смео и са пожртвовањем извршен против напад 5 ескадрона сјахалих коњаника и 150 пешака – коњаника (око 500 карабина) 1. коњичке бригаде (1. и 3. коњички пук) на к. 225. Са карабином и бомбама у руци ови су смели коњаници извршили силан напад, изгубив у току борбе од 2 часа 100 људи (20 %). Овај напад и изврсно дејство 2. коњичке и 7. Шумадиске батерије може се рећи решили су бој у корист Коњичке дивизије и сломили непријатељски напад. По свршетку боја трупе Коњичке дивизије задржале су своје положаје, које су имале у почетку истог. Јачина: поред горе поменутих трупа у почетку боја, још један батаљон 10. кадров. пука упућен од стране команданта Обреновачког одреда команданту десног одсека у току самог боја. Непријатељ је остао на својим положајима у најтешњем додиру са нашим трупама. Јачина његова према десном одсеку су батаљони из 42., 74., 92. и 94. пука заједничке војске (10 батаљона). Према левом одсеку један пук. Свега 14 непријатељских батаљона. Од артилерије, сем 4 топа поменута на Бељевини, имао је у току боја још 4 – 5 топова пласираних у долини према левом одсеку. Тачни податци о губитцима овога дана код пешадиских трупа придатих Коњичкој дивизији нису могли бити прикупљени, али су били знатни“.