23. новембар, Операције српске I армије

Сем слабог пушкарања код предњих делова Дринске дивизије I. позива и неколико избачених метака непријатељске артилерије на 17. пешадиски пук на одсеку: Осоје – Доње брдо, ноћ 22./23. новембра прошла је без борбе. Покрет трупа у духу армиске заповести ОБр. 2988 отпочео је рано изјутра 23. новембра. Дунавска дивизија I. позива до 8 часова заузела је овакав распоред: 2 батаљона 4. прекобрајног пука на одсеку од Којића реке до потока Врела као заштита десног бока Сувоборске групе; друга 2 батаљона овог пука и 9. пешадиски пук I. позива на Добром пољу. 9. пешадиски пук II. позива, по смени, упућен је у 8 часова преко к. 881 – Шиљкове косе на Велики Сувобор, у састав трупа Дунавске дивизије I. позива. Коњички пук је на к.746, те да затвори правац у Славковачку реку. Данглисова батерија имала је доћи на Добро поље, а остатак артилерије остао је на гребену: Проструга – Рајац. Моравска дивизија II. позива: 2. пешадиски пук II. позива упућен је на Рајац, а за смену његових батаљона на Букви упућен је 1 батаљон из 1. пешадиског пука II. позива. 1 вод Данглисове батерије са Палежа послат је на Букве. Остале трупе биле су на својим досадањим положајима.
Густа магла још од зоре обавила је цео положај што је већ предсказивало тешкоћу извршења наређеног напада. Напад по оваком времену, не само да није давао гаранције за успех, него је чак постојала бојазан, да се трупе не изгубе из руку старешина и не растуре по овако испресецаном планинском земљишту обавијеном густом маглом. Руководећи се овим гледиштима команданти Дунавске дивизије I. и II. позива по претходном споразуму решили су, да напад обуставе и одложе до бољих прилика. Оваква њихова одлука била је за овај мах оправдана и командант I. армије примио је ово тим пре, што ни стање на крајњем левом крилу код Маљенског одреда овога дана није било најбоље. Маљенски одред, притешњен јачом снагом непријатељском, једва се држао на својим положајима, те је моментано ситуација диктовала, да се јача снага ангажује у том правцу, да се Маљен подржи, јер ако Маљен падне, непријатељ би довео у незгодан положај трупе на Сувобору и Прострузи покретом од Маљена и Риора у правцу Дружетића ка Горњем Милановцу. Борбе на фронту армије у току 23. новембра узеле су јачих размера само на крајњем левом крилу према Маљенској групи, где је непријатељ јачом снагом и активније дејствовао.
Борбе на левом крилу I. армије. Користећи се густом маглом и под заклоном њеним, непријатељ је већ око 7.30 часова почео напад на Маљен, обухватајући га са оба крила. Трупе Маљенског одреда храбро су се држале, али због обухвата и дрског надирања непријатељског, предњи делови овог одреда попустили су и повукли се. Непријатељ је заузео предње ровове, задржао се и почео утврђивати. Потиснути делови Маљенског одреда искупљали су се на кључу положаја, којега су наше трупе још чврсто држале. Напуштањем предњих ровова, нарочито одступањем делова са левог крила положаја, лево крило и бок Маљенског одреда искупљеног на врху Маљена постајали су све угроженији, јер је непријатељ у том правцу највише и надирао. Извештај о тешком стању код Маљенског одреда стигао је команданту Дунавске дивизије II. позива око 10 часова. Да би потпомогао Маљенски одред, командант дивизије упућује одмах са Игришта 1 батаљон 18. пешадиског пука I. позива правцем преко Риора ка Маљену а команданту Маљенског одреда наређује да Маљен упорно брани, гарантујући правац преко Риора – Дружетића и Леушића ка Горњем Милановцу. У циљу јачег потпомагања Маљенског одреда, командант дивизије тражио је од армије, да и Косјерићски одред преко Дивчибара и Краљевог стола нападне у десни бок и позадину непријатељских трупа према Маљену. Међутим, у колико је армији било познато, Косјерићски одред предузео је покрет још јутрос у 7 часова правцем преко Дивчибара, Краљевог стола ка Стражари, па је тако и команданту Дунавске дивизије II. позива јављено. За време борбе на Маљену, ангажовала се борба и на фронту 18. пешадиског пука I. позива на Игришту. Непријатељ јачине до 1 пука пешадије нападао је Игриште, али без велике интензивности. Око подне непријатељ је појачао напад на Маљен, притешњујући све више наш одред на њему, и дејствујући све јаче у правцу левог крила одреда.
Око 13.30 часова, кад је 2. пешад. пук II. позива стигао на Рајац, командант Дунавске дивизије II. позива, да би олакшао тежак положај Маљенског одреда, упутио је око 15 часова још 1 батаљон 8. пешад. пука II. позива са Мујиног гроба у правцу Риора за батаљоном 18. пешад. пука, те да удружени нападну у десни бок непријатељску колону, која врши обухват левог крила на Маљену. Батаљон 18. пешад. пука I. позива, упућен још пре подне за Маљен, наишао је на коси Риора на непријатељске делове који су избили и пресекли пут одступања Маљенског одреда. Батаљон поменутог пука предузима напад, успева да разбије ове непријатељске делове, али се одмах јаче ангажовао у борби са непријатељским деловима, који су били заузели к. 684, источно од Риора. Батаљон 8. пешад. пука II. позива упућен такође на Маљен, у покрету ка Риору још није у тај мах стигао до к. 684, међутим стање код Маљенског одреда између 16 и 17 часова било је врло тешко. Под заклоном густе магле, од које се није могло видети ни на 30 корака, непријатељ је све више обухватао одред на Маљену. Трупе 4. пешад. пука III. позива, које су биле на десном крилу положаја, напустиле су исти и дале се у бегство, управљајући оружје на свакога ко би покушао да их заустави. Са Косјерићским одредом, који је имао да избије на Дивчибаре, везе није било, нити је се у том правцу чула каква борба. Батаљони 18. пешад. пука I. позива и 8. пешад. пука II. позива упућени преко Риора у помоћ Маљенском одреду, били су заустављени непријатељским деловима, који су већ избили на к. 684 и потпуно пресекли везу Игришта и Сувобора са Маљеном и стали на пут одступања Маљенског одреда. Најзад, када је пред вече командант Маљенског одреда тешко рањен и издахнуо, стање Маљенског одреда још се више погоршало.
Борба на центру I. армије. – Борба на фронту Дунавске дивизије I. позива на десној обали Палежничке реке отпочела је око 9.30 часова. Предстражни делови 4. прекоброј. пеш. пука, који су требали да држе и одсек између потока Врела и Просјека, због густе магле и рђаве оријентације на земљишту, нису се задржали на Црном врху, већ су се повукли чак на Добро поље. Непријатељ, не наишав ни на какав отпор на овој тачци, заузео је око 9.30 часова најпре са патролама, а потом почела су наступати са Цугуља и Црног врха и његова предња пешад. одељења, пушкарајући се са деловима 4. прекоброј. пешад. пука на Добром пољу. Борба се продужавала, али око подне непријатељ је отпочео малаксавати. Око 13 часова стигла је на Добро поље и Данглисова брдска батерија и већ око 15 часова непријатељ је од Доброг поља био потпуно одбивен и повукао се ка Црном врху и Палежничкој реци. Батаљон 4. прекоброј. пешад. пука задржао се на коси између изворног крака потока Врела и ћувика на Добром пољу, и у даљем току дана на овом правцу и са правца од Цугуља борбе више није било. Прикупљање трупа Дунавске дивизије II. позива ближе левом крилу и одашиљањем појачања ка Маљену, у циљу јачег потпомагања Маљенског одреда, код кога је стање било тешко, морало је и код Дунавске дивизије I. позива изазвати извесне измене у распореду, јер је сад на њу морала пасти одбрана одсека Грађеник – Велики Сувобор. По узајамном споразуму команданата дивизије, распоред Дунавске дивизије I. позива био је овакав: 4. прекоброј. пешад. пук да држи Грађеник и косу између Башке реке и Врела потока, затварајући правце уз Славковачку и Башку реку са главнином на Добром пољу. 9. пешад. пук I. позива на одсеку од потока Врела до Сувоборске реке затварајући правце преко Црног врха и Цугуља, са предњим деловима на Црном врху и коси између Срасле Букве и Цугуља а са главнином на Шиљковој коси и Добром пољу. Оваквим распоредом дивизија је била постављена готово у неприродан положај у односу свог правца одступања преко Бањана, а за заштиту овог правца налазио се само један батаљон на Грађенику и коњица на коти 746. Групишући се на положајима Добро поље – Срасла Буква који је природно базирао на комуникациски правац Сувобор – Брајић, трупе Дунавске дивизије I. позива заузеле су положај, истакнут у односу десног крила Дунавске дивизије II. позива (8. пешад. пук II. позива) на Великом Сувобору. Али, с друге стране, овакав распоред диктовала је ситуација на центру и левом крилу, па и сама конфигурација терена и правац пружања планинског гребена Сувобора и Шиљкове косе као и однос ових према Игришту и Маљену. Правац пак Славковица – Бањани, избијањем 2. пешад. пука II. позива на Рајац, био је већ довољно заштићен. По представци команданта Дунавске дивизије I. позива да се боље заштити правац преко Рајца, који је померањем његових трупа ка Сувобору остао отворен, наређено је да 2. пешад. пук II. позива за ноћас 23./24. новембра остане на Рајцу и обезбеди линију: Рајац – к. 881 и лево до Доброг поља, а да командант Дунавске дивизије I. позива појача извесним деловима батаљон на Грађенику. Међутим ојачање батаљона на Грађенику диктовала је у том тренутку и сама ситуација код овог батаљона.
Око 16 часова непријатељ јачине 2 – 3 батаљона напао је јаче батаљон на Грађенику, грозећи му да га сасвим обухвати и одсече. Командант батаљона, бојећи се, да не буде опкољен и заробљен, тражио је појачања, која су му још око 20 часова послата. Ојачан са још једним батаљоном из резерве пука, батаљон на Грађенику успео је, да овај положај одржи у својим рукама.
Борба на десном крилу I. армије. – На фронту Дринске дивизије I. позива непријатељ је у току 23. новембра показао нешто већу активност него у току прошлог дана. Целог дана непријатељска артилерија дејствовала је од Цветановца, Миловца и Медника. Свака ова група јачине 2 – 4 оруђа тукла је одсек Дринске дивизије I. позива, нарочито Спасојевину и Боблије, на десној обали Драгобиљске реке, као год и нашу артилерију на Мајдану и Главици. Пре подне непријатељ са неколико чета покушао је наступање према крајњем десном крилу Дринске дивизије I. позива на десној обали Качера, али је снажном артилериском ватром бачен назад са великим губитцима. Око подне мања непријатељска одељења покушала су да се приближе Љигу и подигну мост према Спасојевини, али су одбачена. Према Боблији на левој обали Драгобиљске реке водиле су се само чарке код предњих делова. Делови Дринске дивизије I. позива: 6. пешад. пук I. позива и 1 батаљон 17. пешад. пука I. позива остављени на десној обали Качерске реке, остали су тамо и 23. новембра, јер их још није сменила Тимочка дивизија II. позива. Од артилерије Дринске дивизије I. позива 3 батерије пребачене су на леву обалу Качерске реке и стигле до Дића.
Закључак. – Одбивеним нападима непријатељским пред фронтом Дунавске дивизије I. позива, Моравске II. и Дринске дивизије I. позива стање на центру и десном крилу армије остало је непромењено, само на крајњем левом крилу на фронту Маљен – Риор – Игриште ситуација је била тешка. Појавом непријатеља око Риора и к. 684 положај Маљенског одреда постао је критичан. Пут одступања одреда и веза његова са Сувобором била је сасвим прекинута а лево крило и бок Сувоборске групе угрожен. Јачи непријатељски напади на Маљенски одред и отпор његов на к. 684 јасно су доказивали, да је на том правцу искупљена довољно јака снага непријатеља. Упућени батаљони из 18. пешад. пука I. позива и 8. пешад. пука II. позива ка Маљену, били су недовољни да сломе отпор непријатељски на правцу Риора и спасу Маљенски одред. Да би то постигао, командант Дунавске дивизије II. позива решио се, да правцем: Игриште – Риор – Маљен упути нову довољно јаку снагу, која ће бити у стању, да овај правац очисти и да продре до Маљена. За то време, док се стање на левом крилу не поправи и непријатељ не потисне са Маљена, да се на фронту Сувобор – Игриште држи одбране, па кад наступи повољан момент, онда да и на овом правцу предузме напад. Према овакој одлуци командант Дунавске дивизије II. позива издао је заповест, да се 23. новембра у 16 часова крене правцем Игриште – Риор – Маљен. 9. пешад. пук II. позива под командом пуковника Петра Мишића, стављајући под његову команду још и 18. пешад. пук I. позива на Игришту и цео Маљенски одред. На тај начин командант дивизије са овако удруженом снагом, чија је јачина бројала 15 батаљона, рачунао је, да ће уз садејство Косјерићског одреда од Дивчибара моћи да поправи стање на левом крилу. Груписање оволике снаге на правцу Маљена морало је изазвати извесне промене и код Сувоборске групе, за то је командант дивизије и тражио, да Дунавска дивизија I. позива са њеним 9. пешад. пуком II. позива и 4. прекоброј. пуком заузме такав распоред на положајима: Добро поље – Шиљкова коса, како би могла потпомоћи одбрану Сувобора, а евентуално прећи у напад, чим се питање о Маљену дефинитивно реши; да се брдска батерија постави тако, да може тући и Орловачу. Поред тога тражио је од армије, да 2. пешад. пук дође на Сувобор у састав његове резерве, где би по потреби могао или послужити и ојачати одбрану Сувобора, или бити упућен на Игриште или најзад са трупама на Шиљковој коси и Добром пољу кренути за напад у правцу Цугуља.
Захтеву команданта Дунавске дивизије II. позива није се могло изаћи на сусрет. Померањем Дунавске дивизије I. позива још у лево, њен иначе дугачак фронт (Проструга – Рајац – Добро поље – Срасла Буква) још би се више проширио, а центар још више одголитио, а упућивањем 2. пешад. пука II. позива са Рајца ка Сувобору, правац преко Рајца остао би незаштићен. Но ипак, да би се одговорило захтеву команданта Дунавске дивизије II. позива, а при том да се центар армије не би сувише одголитио, наређено је, да 2. пешад. пук II. позива дође на к. 881 тако, да се може употребити и ка Сувобору, а у исто време да може да обезбеди бок и позадину Дунавске дивизије I. и II. позива, најзад у циљу јачег обезбеђења бока и позадине ових дивизија наређено је још команданту Моравске дивизије II. позива, да 1 батаљон 3. пешад. пука II. позива са Проструге упути на Рајац (к. 857). На тај се начин мислило да поправи стање на левом крилу, а да се ипак не компромитује одбрана на центру, јер се по многим знацима већ могло очекивати, да ће идућег дана доћи до озбиљнијих сукоба на десној обали Палежничке реке и на Љигу, према којима је непријатељ дотле успео, да групише знатне снаге. По првобитним податцима пред фронтом ове армије до овог тренутка поред 42. и 40. дивизије откривене су биле још нове трупе, тако: према фронту: Округло поље – Гукоши – Грађеник још 3. босанско – херцеговачки пук из 11. брд. бригаде; затим: 7., 9. и 10. брдска бригада. Према фронту: Грађеник – Сувобор – Маљен, 12. бригада из 15. корпуса, а изгледа још и 8. брдска бригада из 15. корпуса и 4. брдска бригада из 16. корпуса. На фронту: Риор – Маљен: 2. и 3. брдска бригада. По изјавама једног заробљеника, ухваћеног код Дринске дивизије I. позива, непријатељ је намеравао предузети напад ноћас 23./24. новембра или сутра 24. новембра.