Операције Ужичке војске
Ноћу 22./23. новембра на свима одсецима Ужичке војске није се десило ништа значајније. Ноћ је прошла на миру. У току 23. новембра стање на појединим одсецима било је овако:
Према Вишеграду. У току овог дана непријатељ је предузео наступање и напад на наше и црногорске трупе на линији: Вихра – Врановина. Напад непријатеља на Вихру није успео; непријатељ је одбивен. Борба је трајала до 20 час. Тако исто непријатељ је јако притискивао на Врановину, предузимајући нападе неколико пута, али је увек одбивен. Густа магла и шума јако су отежавали осматрање и одржавање везе између појединих делова. Пошто је непријатељ тежио, да одсече од Варде наше трупе на Врановини, јер се груписао на десном крилу наших трупа на Варди, то је командант 5. пука известио, да ће се у току 24. новембра морати да повуче ка В. Варди, извештавајући о овоме и црногорске трупе на Вихри, те да ове не би са његовим повлачењем дошле у незгодан положај. Према Четњу непријатељ у току 23. новембра није нападао, а према Даниловићу, друмом за Бјело брдо, биле су само омање чарке, те је команданту граничног полубатаљона наређено, да остане и даље на линији: Четањ – Даниловић. Команданту 5. пука наређено је, ако не буде потпомогнут црногорским трупама и његов опстанак на Врановини и Варди не буде могућан, да се, у циљу заштите правца: Прибој – Нова Варош, повлачи за одбрану ка одсеку: 1099 – Равно брдо – Штрпци; одржавајући тешњу везу са црногорским трупама. Саобразно наређењу Врховне команде ОБр. 7013, 5. кадровски пук са осталим деловима стављен је под команду команданта трупа Нове Области, коме је стављена и у задатак заштита правца ка Прибоју.
На одсеку према Бајиној Башти. Командир чете са Мусиног брда јавља, да га непријатељ обилази и да се креће ка Рајчевића брду. Наређено му је, да одмах ступи у борбу са непријатељским деловима, који надиру од Бајине Баште и да само пред јачим непријатељем може да одступи на Рајчевића брдо. Али, како је непријатељ и даље наступао и већ дошао у његову позадину, то му је наређено да се повуче на Рајчевића брдо и сједини са посадом (две чете) на овом месту. Према извештају командира чете са Шаргана, извесни непријатељски делови појавили су се и око Столца.
На одсеку Јелова Гора (Варда – Црни врх – Вис). Непријатељ је у току 23. новембра нападао цео овај фронт и то јачим делом на Возник у тежњи, да обухвати десни бок трупа на одсеку: Вис – Јаорина. Ова намера му је осујећена, јер је пред мрак одбивен и потиснут ка Стражи; слабијим делом, једним батаљоном, под заклоном магле, непријатељ је успео да заузме Бабину Главу и Привит. Ојачане трупе код Привита успеле су да ову тачку поврате и непријатеља протерају и тиме да огарантују бок и позадину одреда на Варди. На одред на Варди непријатељ је управио напад са фронта од Крушчице, на лево крило од Годечева, а пред мрак почео је чинити јак притисак и на десно крило. Чета, која је била на северној страни положаја Варде, код механе, извршила је око 18 час. испад и отерала непријатеља. Но дочекана непријатељском митраљеском ватром, она се повукла те је непријатељ понова овладао предњим тачкама Варде. Борба око Варде продужена је и у ноћ 23./24. новембра. Да би спречио непријатељски обухват десног крила одреда на Варди; овоме олакшала ситуација, а тиме и огарантовао правац ка Сјечој реци, наређено је, да допунски батаљон 11. пука II. позива одмаршује ноћу преко Марковице, Дугог дела, с. Башића на Биљеге (к. 792) са задатком:
1. Да потпомогне одбрану Варде од непријатељског покушаја од стране Голишеваца и Громила, ради чега по доласку на положај да се истуре 1 – 2 чете у правцу к. 788, те да продужи десно крило трупа на Варди;
2. На случај, да непријатељ слабијим деловима наступа преко Голишевачке косе, да их нападне и очисти тај терен;
3. Да одржава везу са посадом на Мандином гробу одашиљући извиђачке делове ка Сјечој реци, Лучићима и Громили, и
4. Да батаљон 15. прек. пука III. позива са Кадињаче одмаршује на положај В. Приседо. На место овог батаљона и кад наступи потреба, да Кадињачу поседне батаљон са Рајчевића брда.
На одсеку према Косјерићу. Према диспозицији ОБр. 1463, по којој се код Глоговца имао да формира одред од 2 батаљона и 3 брдска брзометна топа, стигли су код Глоговца око 11 час.: батаљон 10. пука са Радановца само са 3 чете, а батаљон 11. пука заморен и са доста заосталих војника. Наређено је, да се одмах прикупе и уреде и крену ка В. Козомору. Лева побочница одреда, упућеног преко Дивчибара, избила је на Обртаљку (к. 797) и од заробљеника сазнала, да, ка с.Ражани преко с. Мрчића, наступа једна непријатељска колона јачине једне бригаде 4 – 6 батаљона, а и командант побочнице око 9 час. већ јавља, да је ова непријатељска колона ушла у Мрчиће и наступа даље са левим крилом ка В. Обртаљци. Наша побочница се повукла задржавајући лево крило ове непријатељске колоне. Ово је вероватно 13. непријатељска бригада и она колона за коју је 20. новембра поменуто, да је ноћас хитно кренута у овом правцу. Према овакој ситуацији наређено је одреду, који се прикупља код Глоговца, да се одмах крене и заузме положај Глоговац – Стојићски рид; коњичком дивизиону који је био прикупљен код Косјерића наређено је да се крене ка Бјељином Гају ради осматрања и затварања правца од Годљева. У 12.30 час. примљен је извештај од официрске коњичке патроле, послат у 9.25 час., да је у Радановце 22./23. новембра стигла једна јача непријатељска колона (вероватно 13. бригада), а један њен батаљон (вероватно десна колона), по исказу мештана, отишао је 23. новембра у правцу Стојићског рида. Приликом заузимања фронта: Стојићски рид – Глоговац од наших трупа овај непријатељски батаљон већ је био заузео Сухи врх. У 21 час. од команданта одреда са Глоговца добивен је извештај: Да је са одредом посео положај: Глоговац – Стојићски рид к. 678 и да је против њега непријатељ по подне дејствовао артилериском ватром од Ражане. Да се наша побочница, која је била на В. Обртаљци, после омање борбе, повукла по подне и дошла на десно крило положаја његовог одреда на к. 697, код с. Скакаваца. Да је друга побочница, коју је командант одреда са Дивчибара упутио ка Барама те да олакша првој побочници излазак на Букове, наишла на јаче непријатељске снаге и била нападнута са више страна. Због овога била је принуђена, да се повуче преко Козомора на Глоговац. Од ове побочнице, која је била јачине 2 ½ чете, на Глоговац је стигла само 1 чета 4. батаљона 11. пука. Да су коморе, које су понеле храну трупама ка Дивчибарама и Краљевом столу, једним делом одступиле а један део је заробљен.
О непријатељу пак добивени су од заробљеника ови податци: Да 13. непријатељска бригада, јачине 6 батаљона, од којих су 2 ландштурмска, наступа за Косјерић; да је 14. бригада јачине 5 батаљона, отишла преко Дивчибара ка Маљену; да 4. и 5. бригада наступају десно од 13. бригаде; да три војника из 3. бригаде не знају у којем је правцу отишла њихова бригада, а јачине је 5 батаљона. По заплењеном непријатељском телеграфском одељењу из 15. бригаде, које се кретало од Таора ка Козомору те да веже 15. са 16. бригадом, даје се закључити, да је на томе одсеку и 15. бригада, а 16. бригада је вероватно на Маљену. – Код одреда који је са Дивчибара наступао ка Стражари стање је у току 23. новембра било овако: И овог дана била је тако густа магла, да се ни на 50 корака не види. Земљиште је покривено снегом, местимично и сметовима, висине до 2 метра; путови и путање завејани су снегом; мештана нема, те да се употребе за путовође и уопште оријентација је врло тешка. Положај „Дивчибаре“ је једна уска коса. Наступање са ње ка Краљевом столу отежано је у толико више, што је непријатељ посео и утврдио правац између ове и Краљевог стола. Према овоме, свако одељење упућено у извиђање није се више ни враћало, јер је у магли или залутало или заробљено.
Према изнетом плану за напад (у излагању рада у току 22. новембра), предузет је у току 23. новембра напад на Краљев сто. Десна, јача, колона овог одреда сузбила је непријатељске делове и овладала овим положајем. Лева колона, под командом мајора Светозара Филиповића није могла ни да се крене са свога положаја, јер је напад био онемогућен због напада непријатељске јаче снаге а и наглог наступања непријатељске колоне од Обртаљке ка Росићима у његову позадину. Због представке, коју је учинио командант леве колоне, командант одреда наредио је да лева колона остане на Дивчибарама као бочно закриље одреду, а при крају дана наредио је, да на Дивчибарама остави само једну чету а са осталом снагом да дође на Краљев сто. По заузећу Краљевог стола, десна колона оставила је на њему 1 батаљон, као резерву, а 2 батаљона (1. и 2. батаљон 10. пука) са 3 топа упућена су на Зебалац, те да са истог отпочну напад на к. 886 – Узуновац; 3 батаљон 10. пука упућен је на Стражару. Магла је била и сувише густа тако, да се једва видело и на 20 метара. Поред овога земљиште је и шумовито, те је уопште веза, оријентација и кретање јако отежано. Са Зебалца и Краљевог стола, земљиште се спушта ка Стражари и Црној Каменици. Долина Црне Каменице уска је и дубока са стрмим нагибима тако, да је прелаз са десне на леву обалу само местимично могућ и то уским стазама. Са Зебалца је могућно добро дејство артилериском ватром, али се овог дана није могло дејствовати због густе магле. Напад је отпочео у 14 час. и две чете већ су се пребациле преко Црне Каменице ка Узуновцу, но у томе непријатељ, који је држао к. 886, развио се у правцу напада одреда, те је овај почео да трпи од пешачке и артилериске ватре с десног бока правцем од В. Маљена. Овим нападом нашег одреда, непријатељ је био јако поколебан и по причању заробљеника код њих се створила велика забуна, јер су имали огромне губитке. Заробљено је око 50 – 60 војника. Ноћ је прекинула борбу и трупе су остале на положају на коме су се затекле (3 батаљона на Стражари) с тим, да се сутра (24. новембра) продужи напад. Односно ватре коју је овај одред трпио с десног бока, командант одреда налази да је долазила са Маљена од нашег 12. пука.
Стање према левом крилу I. армије 23. новембра. Још 21. новембра, Дунавска дивизија II. позива добила је наређење за повлачење на положај Шиљкова коса – М. и В. Сувобор а левокрилни одред на Маљену, у циљу заштите левог бока I. армије. Овог дана непријатељ је напао Узуновац – предњи положај Јељака, и чета, која га је бранила, повукла се; непријатељ је на овом положају заноћио 21./22. новембра. У исто време командант 3. батаљона 12. пука помоћу патрола сазнао је, да непријатељ више тежи Зебалцу – Пирамиди, и да је 21. новембра у 16 час. примећен један непријатељски пук, који се концентрише око Пирамиде, а у 16.30 час. примећена је и друга колона јачине 2 батаљона у потоку између Узуновца и Зебалца -Пирамида. Ово је вероватно она колона, која се од Козомора кретала у правцу Дивчибара, а колона од 2 батаљона, то је вероватно њена побочница, која је ишла ка Косјерићу и која је после од Ражане наступала преко Црног врха ка Зебалцу. Пошто је непријатељ заузео предње положаје Маљена, то се враћају батаљони 12. пука II. позива и 2. пука III. позива, који су били повучени ка Баћиновцу као нека резерва. У току 22. новембра око 12 час. према 3. батаљону 12. пука примећена је једна непријатељска колона, јачине 3 батаљона у покрету ка Маљену, према његовом десном крилу. У 15.30 час. непријатељ је напао на Јељак снажном ватром са свију страна и тежио, да 3. батаљон 12. пука обухвати са оба крила. Батаљон се није могао да одржи и повукао се на Маљен. На овај начин у току 21. и 22. новембра непријатељ је овладао Узуновцем и Јељаком, предњим положајем Маљена, а одред Ужичке војске 22. новембра стигао је на Дивчибаре. Овог истог дана, командант 12. пука добио је извештај од команданта Дунавске дивизије II. позива, да је из Ужичке војске упућен један одред на Дивчибаре, а ка М. Маљену упућена је једна чета ради везе и наређује, да се ово саопшти трупама, те да се не деси сукоб између наших трупа. А тако исто и командант 12. пука извештава команданта Дунавске дивизије II. позива, да је одред избио на Дивчибаре, јер је о томе добио извештај од ппуковника Филиповића.
У току 23. новембра непријатељ користећи се густом маглом од 7.30 час. напао је на Маљен са свију страна. О овоме је командант 12. пука известио и команданта Дунавске дивизије II. позива. Због обухвата и дрског непријатељског надирања, 2 чете 12. пука и батаљон 4. пука III. позива одступили су. Командант пука успео је да чете 12. пука и батаљон III. позива врати, али је непријатељ већ заузео предње ровове на Маљену. Борба постаје све интензивнија. Одред је тражио помоћ од 18. пука I. позива; а и командант Дунавске дивизије II. позива извештен је у 10.45 час. да непријатељ јаким колонама наступа на Маљен, да је заузео предње ровове, да надкриљује леви бок и да се са снагом, са којом се располаже, не може остати на положају. Густа магла и ноћ прекинула је борбу. Из овога командант Ужичке војске у својој релацији износи овакав закључак:
1. Да одред ппуковника Филиповића није добијао ватру од наших трупа, но од непријатеља, јер је овај, по заузећу Узуновца и Јељака, већ нападао на Маљен око 10 час. надкриљавајући га и с левог бока, а одред ппуковника Филиповића са Краљевог стола почео је напад у 14 час. на Узуновац и Зебалац.
2. Да је ппуковник Филиповић по заузећу Краљевог стола, предузео напад на Зебалац и Узуновац са јачом а на Стражару са слабијом снагом, и то не само на бок но и позадину непријатеља, што потпуно одговара ситуацији, која је владала код непријатеља и левог крила I. армије. Наступање целом снагом на Стражари могло је бити само у том случају, кад би Маљенски одред држао Узуновац и Јељак.
3. Овај напад је и по простору и по времену потпуно одговарао ситуацији и био би и потпуно успешан, да је Маљен са предњим тачкама Узуновцем и Јељаком био поседнут и брањен потребном снагом. Одузимање 2 батаљона 12. пука за резерву а потом њихово враћање натраг, изгледа да није одговарало ситуацији.
4. Пада у очи, да је командант 12. пука добијао од команданта одреда ппуковника Филиповића извештаје, а овај вели, није никако могао да ухвати везу са 12. пуком. Значи, да су ордонанси при своме повратку заробљавани.
Наступање јаче непријатељске снаге (према извештајима две бригаде) према трупама на Јеловој Гори у тежњи, да ове одвоје од трупа код Косјерића; наступање једне непријатељске бригаде у правцу Косјерића, која је пресекла везу са упућеним одредом ка Дивчибарама, с обзиром на ситуацију код I. армије, која се повукла на линију Сувобора као и на ситуацију њеног Маљенског одреда, који је на Маљену био притешњен с фронта и угрожен са оба бока; најзад с обзиром на просторију, коју поседају трупе Ужичке војске, њену јачину и њен комуникациски правац – идеја Врховне команде, да се офанзивом поправи ситуација на војишту, не само да је осујећена, но је и положај трупа Ужичке војске знатно погоршан, о чему је и Врховна команда са ОБр. 1655 извештена.
Операције Обреновачког одреда
У 0.30 час. примљен је извештај команданта средњег одсека, да је непријатељ прешао код Мислођинске бране и шаље отуда једног заробљеника. Извештава, да је наредио четама са тог фронта, да непријатељске пребачене делове протерају или заробе. У 0.40 час. командир 4. ескадрона извештава, да га је подофицирска патрола од Дражевачке воденице известила, да је код ове воденице непријатељ предузео и врши прелаз ноћас око 22.30 час. и да јачина непријатеља није позната. У 1 час примљен је извештај команданта средњег одсека, да је непријатељ прешао са око два вода и код Дражевачке воденице и да још врши прелаз. Он је наредио одсечној резерви да поседне сз. Дражевачко гробље и ојача то крило. Сам се налази код брзометне батерије. Одмах је наређено телефоном команданту 10. кадров. пука, да упути 1 свој батаљон команданту средњег одсека и стави га на расположење, о чему је извештен и командант средњег одсека. У 1.15 час. наређено је команданту средњег одсека: „Предузмите све мере да спречите непријатељу да се развије десно и лево од места прелаза. Кад вам стигне батаљон 10. пука, који вам упућујем као појачање, употребите га тако, да непријатеља можете напасти најенергичније с оба бока и фронта, припремив напад јаком артилериском ватром. Напад према нахођењу извршите било у току ноћи, одмах чим вам стигне појачање, или ако буде згодније у расвит. Главно је да не дозволите, да се непријатељ у јакој мери развије десно и лево од места прелаза, до момента извршења вашег напада. Непријатеља безусловно бацити на реку и заробити. На заробљавање нарочито обратити пажњу и гледати да се што више зароби. У 3 часа послат је Врховној команди и II. армији извештај: „Непријатељ је отпочео прелаз преко Колубаре, на простору око Дражевачке воденице, вечерас око 23 часа упутио сам команданту одсека довољна појачања и наредио да непријатељске делове, који су прешли, нападне и безусловно пребаци на леву обалу Колубаре или их зароби. До сада је заробљено 1 наредник водник, 2 каплара и 33 непријатељска војника из 3. батаљона 28. пука“.
У 4.20 час. примљен је извештај команданта 1. коњичке бригаде, да му је командант Коњичке дивизије наредио, да данас у зору нападне непријатеља, да га по сваку цену протера и заузме своје раније положаје. У времену од 4 часа почели су да пристижу заробљеници све чешће и у већем броју, па је доведен и један поручник. У 7.25 час. примљен је извештај команданта левог одсека, да је због повлачења чета из 11. пука (коњички десни одсек) са Очаге и он био принуђен, да се са својим деловима повуче на десну обалу реке Пештан, а да је на десној обали Очаге оставио стражарећа одељења, која ће се повући тек онда, ако их јачи непријатељ буде протерао. Телефоном му је саопштено, да му се одобрава ова измена у распореду но с тим, да стражарска одељења по могућству што дуже остану на десној обали Очаге. Према телефонском договору са командантом 1. коњнчке бригаде, у 7.30 час. а у циљу да се његов напад помогне известио сам га, да му шаљем батаљон 10. кадров. пука и команданта 10. кадров. пука у 8 час. упознао сам са ситуацијом на фронту 1. бригаде и наредио му, да у циљу помагања напада 1. бригаде упути један свој батаљон правцем Драженовачко гробље – Кућерине – Илина бара – Разбигуз и да у вези са трупама 1. бригаде с Разбигуза нападне на десни бок непријатеља код Конатице. Командант батаљона да ступи што пре у везу са командантом 1. бригаде, да батаљон креће тако, да не трпи од непријатељске ватре са леве обале Колубаре, да ће га у нападу потпомагати и артилерија с нашег левог одсека, да ће му командир 4. ескадрона дати податке о ситуацији и придати 8 коњаника за ордонансе и одржаче везе, и да је ово командиру ескадрона саопштено. У 8.45 час. примљен је извештај командира митраљеског одељења 7. пука II. позива, да га је синоћ опет гађала непријатељска хаубица и понова му затрпала једно оруђе; да је јутрос у 6.30 час. управио оба митраљеза на мост и њиховом ватром успео да обори све оне непријатељске војнике, који су ступали на мост у циљу да пребегну преко Колубаре. Остало се све вратило или предало, или се још по групицама предаје.
У 9 час. послат је извештај Врховној команди и суседима: Ноћас око 11 час. непријатељ је отпочео прелаз преко Колубаре на простору око Дражевачке воденице и према Старом селу. Пошто је непријатељ пребацио снагу нешто мање од једног батаљона, противнападнут је нашим трупама и јачим делом заробљен, делом уништен, а само се незнатни део спасао. Сада се воде делимичне борбе да похватају два слаба заостала одељења. До сада је заробљено: 1 командир чете – поручник, 6 водних официра потпоручника, 10 водних наредника, 18 каплара, 39 десетара и 278 редова. На осталим одсецима у току ноћи није било важнијих догађаја. Сада непријатељ туче артилериском ватром поједине делове положаја. Један батаљон и два митраљеза упутио сам преко Кућерине и Разбигуза, да нападом у леви непријатељски бок потпомогну напад 1. коњичке бригаде на непријатеља код Конатице. У 10 час. примљен је извештај од командира 4. ескадрона, да се код с. Конатице води јака борба, да је саопштио команданту левог одсека и командиру 4. Моравске позициске батерије наређење, да потпомогну напад батаљона 10. кадровског пука; да 1. бригада држи линију западне ивице с. Конатице и с. Врбовне. Око 11 час. командант артилерије известио је телефоном да 8. батерија јавља, да непријатељ код Забрежја подиже мост или штек са наше обале. У 12 час. примљен је извештај командира 4. ескадрона, да се непријатељски балон дигао изнад с. Стублине, да непријатељ шрапнелима обасипа 4. Моравску позициску батерију и да непријатељска пешачка зрна пребацују Благојев конак. У 13.30 час. примљен је овај телефонски извештај команданта средњег одсека: „Командир 4. чете 2. батаљона 10. кадров. пука, који је са четом према Дражевачкој воденици, извештава ме: да је на пребаченог непријатеља према њему и према 2. чети 2. батаљона 7. пука II. позива извршио напад, но овај је одбивен непријатељском митраљеском ватром, због чега су се чете повукле на своја ранија места, држећи непријатеља под ватром, да не предузме никакво кретање. Командир не зна тачно јачину, али изгледа да има 1 чета и 1 један митраљез.
У 17 час. примљен је извештај командира 4. ескадрона, да непријатељски шрапнели и даље пребацују нашу батерију на Кућерини, да је код 1. коњичке бригаде 2 – 3 пута одступао и наш и непријатељски стрељачки строј, да су делови 1. бригаде на синоћњем положају. У 19.30 час. послат је Врховној команди и суседима вечерњи извештај: „Испитивањем заробљеника прикупио сам ове податке о непријатељу: У нападу на Србију сада учествују 8., 13., 15., 16. и Комбиновани корпус. Према овоме одреду и јужно до баре Лукавице је Комбиновани корпус, командант ђенерал Краус, штаб у Дебрцу. У саставу овога корпуса је:
а) 104. бригада, командант ђенерал Теодор Бекић, штаб је у Н. Селу. Њени су пукови овако распоређени: 26. пук пучких усташа – Горњо Карловачка – у Обреновцу; 28. сремски пук је према Баћевици и Прљужи на левој обали Колубаре, он је са 6 чета покушао прошле ноћи прелаз према Баћевици; 25. загребачки пук је према Благојевом конаку и делом према Разбигузу (к. 189); у резерви у с. В. Поље је 27. сисачки пук; ова бригада има 2 пољске убрзане батерије од по 6 топова и 1 хаубицу од 3 цеви.
б) Јужно и десно од 104. бригаде је 29. Комбинована дивизија око баре Лукавице; у њој су комбиновани пукови ландвера и ландштурма и мађарског и аустриског, а има нешто заједничке војске – Мађара.
в) Пук коњице од 2 – 3 хусарска домобранска ескадрона.
Било је случајева, да су виши нарочито команданти корпуса у заповестима прекоревали за узалудно трошење артилериске муниције и препоручује се штедња исте. У батеријама су већина све резервни официри, у пуковима су само команданти батаљона, пукова и ађутант активни официр; пукови у 104. бригади сви су од по 3 батаљона. Војници добијају само по ¼ хлеба и добру топлу храну. Према фронту овог одреда демонтована су 3 пољска топа и два митраљеза; у борби 15. ов. мес. 25. пук имао је преко 500 мртвих и рањених. До подне је заробљено 8 официра, 10 наредника – водника, 18 каплара, 40 десетара и 320 редова“.
Око 20 час. из Врховне команде (пуковник Живко Павловић) наређено је, да се оба заостала батаљона из 10. кадров. пука упуте 1. коњичкој бригади и 1 брзометна батерија. Са трупама да иде и начелник штаба одреда мајор Недић и уреди напад. Поводом овога наређено је команданту 10. кадров. пука, да са батаљоном из резерве одмах одмаршује на Осредак, да се батаљон, којим је појачан средњи одсек, у први сумрак извуче, прикупи код Дражевачког гробља и упути са 2. Дринском батеријом II. позива на Разбигуз, кретање у току ноћи; да 1 вод 8. Тимочке батерије дође на Ивојевац, а водник одмах да узме и потребне елементе; да 2. батаљон 14. кадров. пука дође одмах на Јасенак, а једну чету да упути команданту средњег одсека мајору Гавриловићу. У времену од 20 до 24 часа примљени су ови извештаји команданата одсека:
Десног: „Данас у 16 час. непријатељ је отворио артилериску ватру из растове шуме из 6 пољских и 3 брдска топа на самој долини наспрам њихове карауле и гађао Голо брдо – Совљак, а из монитора Орешковац и предстраже на ушћу Колубаре. Код 1. чете према Чардаку непријатељ је вршио утврђивање положаја; наши добри стрелци гађали су и код непријатеља има 15 – 20 које мртвих које рањених. Код нас нема губитака“.
Средњег: „Непријатељ је ноћас 22./23. новембра почео пребацивање својих предњих делова према овоме фронту на бранама и мостовима код воденица Мислођинске и Дражевачке и на новоподигнутом мосту у току те ноћи на окуци и средокраћи између воденица. У току ноћи непријатељ је успео и до зоре пребацио се у јачини 4 чете (2 код Мислођинске и 2 код Дражевачке бране). Са добивеним ојачањем од 1 батаљона 10. кадровског пука успео сам пред зору, да код Мислођинске бране заробим обе чете са 7 официра и преко 400 подофицира и војника. Код Дражевачке бране извршен је јуриш до испред самих ровова непријатељских, који се налазе на самој ивици десне обале, на окуци десно и лево од бране, где је непријатељ имао 2 чете. Наши јуришни делови, који су на 3 – 5 м. испред самих ровова дошли и убацили у исте бомбе, због јаке непријатељске пешадиске и митраљеске ватре са оба бока, били су принуђени да се повуку уназад (обе чете) за 150 м. у своје ровове. После подне, после довољне припреме артилериском ватром, извршен је понова напад на непријатељске ровове између 17 и 19 час. и обе чете су дошле до самих непријатељских ровова. Пошто је дошло наређење из одреда, да се 10. кадровски пук повуче из борбеног распореда овог одсека и скупи код Дражевачког гробља код хаубичке батерије, то су извучене обе чете које су биле у борби и батаљон 10. пука скупио се и отишао на ново опредељење према добивеном његовом задатку. На одсеку остао сам сам са својих 6 чета II. позива на фронту од 4 ½ км. У одсечној резерви имам свега једну најслабију чету“.
Левог: „Непријатељ се у јачини до 2 чете развио према моме левом крилу и према чети из 11. пука, од прилике на одстојању око 700 м. и ту се утврђује. Ово је извршио данас по подне. Са једним топом с времена на време дејствовао је на моје ровове левог крила, а на батерију и шрапнелима и разорним зрнима, том приликом рањена су 2 редова. Предузео сам све што треба, да се положај одржи и непријатељ потуче, а по могућству и зароби“.
Одред је заноћио у досадањем распореду – разлика је у томе, што су још два батаљона 10. кадров. пука упућена 1. коњичкој бригади као појачања.
Операције Одбране Београда
У току целе ноћи 22./23. новембра непријатељска артилерија дејствовала је с времена на време од Земуна на Малу Аду и Баново брдо, а из хаубица тукао је наше Остружничке положаје. Непријатељ је целог дана из хаубица пласираних код с. Јакова дејствовао на наше Остружничке положаје. Цело пре подне непријатељска артилерија са Бежаниске косе тукла је Чукарицу, око Аде и Савски мост. На фронту према Дунаву непријатељска пешадија целога дана дејствовала је на острво Хују, с. Вишњицу и Градину, а од с. Борче непријатељска артилерија дејствовала је на Дорћол. Издато је наређење, да се понова минира железнички мост на реци Сави и да се минирају мостови у Топчидеру на Топчидерској реци и вијадукт између Рипња и Рипањског тунела. Других важнијих догађаја није било.