Ситуација
У току 23. новембра стигли су у Врховну команду ови важнији извештаји:
Од команданта II. армије
ОБр. 3925
(у 7 часова)
„Моравска дивизија I. позива јавља: 13. пешадиски пук мора да остане под овом командом из разлога: што је фронт положаја велики; што пред положајем има пет непријатељских пукова (11., 16., 73., 91. и 102.), који непрестано врше нападе; што командант 1. пука I. поз. 22. новембра у 18 часова јавља: Стање је овога пука потпуно незадовољавајуће зато: данас пре подне после предаје три вода на мртвој стражи, прихватнице изненађене од непријатељске појаве, напустиле су места без борбе. Нешто је од њих заробљено, нешто се разбегло толико, да од 3 чете 3. батаљона вечерас има 60 људи, узев да и остала три батаљона броје 680 људи излази, да је пук морално и тактички потпуно неспособан за ма какву акцију, и за сада се на њега не може рачунати, стога молим команданта, да се нађе начина, те да се овај пук извуче и остави неколико дана у резерви, да се прикупи и уреди. Поред овога у овим борбама је нарочито од артилериске ватре, готово половина старешинског кадра испало из строја. По причању очевидаца Аустријанци су и овом приликом употребили превару и приближујући се једној чети 14. пука I. позива, један официр чисто српски позвао је, да не лудују и не губе животе узалуд, нашта су се такође два вода предала. Узрок је свему овоме: и сувише велики физички замор, који и морал руши; неуспеси и повлачење без њиховог разумевања; немање муниције и слаба заштита од стране наше артилерије, а јако морално дејство њихове артилерије. Ако се ово стање и даље продужи и прође и кроз друге пукове, последице ће бити недогледне, међутим нема се времена, да се утиче на душу и срце војника, нити се може драконским средствима спречити“. Достављајући ово извештавам, да сам наредио да 13. пешадиски пук I. позива остане привремено и даље под командом Моравске дивизије I. позива“.
ОБр. 3935
(у 12 часова)
„Стање армије ноћас и јутрос овако је:
1. Коњичка дивизија: обноћ су се непријатељски делови задржали на коси између јужне ивице Конатице и к. 147. Трупе десног одсека држе линију од утока р. Марице у Пештан, па на главну одбранбену линију Конатичких положаја, преко к. 187 – западне падине Мартин брега на коту 225 са косом јужно од к. 225 везујући се са трупама левога одсека на друму: Степојевац – Цариновац. Наредио је, да непријатеља нападне – протера и трупе заузму старе положаје. Два непријатељска напада обноћ према левом одсеку одбивена су. Изгледа, да се непријатељ јачим деловима групише у долини Бељанице према Брекињи. Рањено: 2 каплара и 3 редова.
2. Шумадиска дивизија I. позива: У 2.15 часова непријатељ је одједанпут отворио из својих ровова јаку пешадиску ватру на десно крило и центар десног одсека ове дивизије. Артилеријом није дејствовао. Предузете су мере, да се артилеријом и пешадијом туче непријатељ на фронту Коњичке дивизије, кад буде изложио бок. Иначе је мирно. Код десног одсека рањено је 11 војника. На левој обали западне отоке Лукавице не види се јача снага.
3. Моравска дивизија I. позива. – У поноћ 22./23. новембра непријатељ је покушао испад ка Врачем брду, али је враћен и одбивен бомбама. Иначе је било местимичног пушкарања. На простору између каменог и изгорелог моста непријатељ је отворио јаку пешадиску ватру са леве обале Љига.
4. Тимочка дивизија I. позива. Сву ноћ је непријатељ отварао дуж целог фронта ретку пушчану ватру. Покрет непријатељски, предузет једним водом, одбивен је.
5. Коњичка дивизија. Накнадни извештај: Јутрос рано примећено је живље кретање по шуми према десном крилу левог одсека; изгледа да ту има два батаљона, који се утврђују на ивици шуме. По извештају команданта 1. батаљона 19. кадровског пука, који је на к. 147, непријатељска пешадија у густим стрељачким стројевима јачине од једнога пука наступа из долине Бељанице обухватно ка к. 147. Наређени напад отпочео је јутрос у 6.30 часова са повољним резултатима. Изгледа, да непријатељ групише јаку снагу према левом крилу фронта овог одсека. Командант Обреновачког одреда послао је 1 батаљон у помоћ. По телефонском извештају, Шумадиска дивизија I. позива предузела је мере да са 12. пешадиским пуком нападне непријатеља у бок и позадину“.
ОБр. 3938
(у 17.08 часова)
„Данас у 15.10 часова известио сам телефоном начелника оперативног одељења пуковника Живка Павловића о стању код ове армије; нарочито да имам извештај да је 1. коњичка бригада, која се налази до Обреновачког одреда, нападнута и да се неће моћи одржати на положајима, а о овоме немам извештаја од команданта Коњичке дивизије, као и да се Моравска дивизија I. позива напада цео дан неодољивом артилериском ватром. Од исхода тога двога зависиће могућност предвиђене офанзиве ове армије. Мостовни трен није стигао у Аранђеловац, само један део – Шумадиски мостовни трен стићиће данас у Аранђеловац, али независно од тога нападна акција код ове армије не може се почети пре 10 или 12 часова сутра, ма да ја иначе потпуно појмим важност брзине те акције. Учинио сам све, да се та акција припреми до тога времена, и она ће бити управљена, прво на противника са ове стране речних мрежа, које треба очистити, а за то време док се то не сврши, рачунам да ће стићи и мостовни тренови. Понављам, да ће ово предузеће зависити од исхода бораба код Коњичке и Моравске дивизије I. позива, а чим примим извештаје о томе саопштићу их одмах Врховној команди. Обреновачким одредом не могу да управљам. – Свеза ОБр. 6935 те команде.
ОБр. 3946
(у 19.30 часова)
„Данас се цео дан водила борба на фронту Коњичке дивизије са променљивим резултатом и вечерас је стање овакво. Непријатељ држи линију села Конатице – косу источно од њега почев од слова „К“ (Конатица) па ка с. Врбовни до потока Врбовнице. Наше трупе држе линију: јужно од Разбигуза – Мартин брег (к. 225) и косу која одавде води ка потоку Врбовици према слову „В“; јачина непријатеља је 10 батаљона. Батаљони су из 94., 42., 74. и 92. пука заједничке војске. Излази, да је према Коњичкој дивизији једна непријатељска дивизија заједничке војске, чије је нападе Коњичка дивизија издржала са великим губитцима и напорима. Има око 30 избачених из строја. Дивизија је до сада задржала синоћње положаје. Заробљен је један официр, 1 кадет и 10 војника.
ОБр. 3954
(у 24 часа)
„Стање армије данас и вечерас овакво је:
1. Моравска дивизија I. поз. Наша артилерија будући тучена бројно већом непријатељском и тежим калибрима, није могла да парира њихово дејство. Артилерија Тимочке дивизије I. позива и Дринске II. позива, није с успехом помагала. Више јуриша непријатељских на фронт: Ћелиска коса – Враче брдо одбивено је. Наша пешадија на свима тачкама држала се врло добро. Свуда је непријатељ враћен према левом одсеку, где је прешао Љиг једним батаљоном. Ноћас ће делимично наша пешадија испадати. Губитака има доста.
2. Тимочка дивизија I. позива. У 8 часова почело је насилно извиђање пред целим фронтом. Предњи делови су потиснути, позадњи су се јаче одупрли. Сваки даљи наш покушај спречен је. Извиђањем се сазнало: према левом одсеку је на десној обали Колубаре три до четири батаљона са 8 митраљеза, према десном одсеку 3 – 4 батаљона ландвера и 1 батаљон ландштурма са неколико митраљеза. Има ли резерве, не зна се. Артилериске групе су: на Остењаку – Јабуковачкој коси и код Дабиног брода. Погинуло 11, рањено 51 војник. Тешка артилерија тукла је непријатељске групе на Остењаку и Лајковачкој коси, које су гађале Моравску дивизију I. позива.
3. Шумадиска дивизија I. позива. Да би се олакшало Коњичкој дивизији послати су у напад 2 батаљона 11. пука. Ово је извршено са успехом. Гоњење наше зауставила су 2 непријатељска батаљона; дан се ближио крају и како су непријатељски напади на лево крило Коњичке дивизије били заустављени, наша два батаљона око 17 часова повукла су се на своје положаје. У 6.20 часова непријатељски покушај, да овлада друмом Црљенци – мост на Турији, није успео. Непријатељски губитци су огромни. Код нас је 250 избачено из строја. Средњи одсек је цео дан био тучен јаком артилериском ватром – без штете“.
Од команданта III. армије
ОБр. 2889
(у 7.50 часова)
„Најновији податци: 26., 27. и 28. домобрански пукови (42. хонведска дивизија) су у околини Бабајића и Цветановца. Јужно од њих је 11. брдска бригада, а до ње 10. и 12. брдска бригада из 15. корпуса“.
ОБр. 2902
(у 11.25 часова)
„Дринска дивизија II. позива. Ноћ је прошла мирно, сем пушкарања. Јуче у 16 часова непријатељ се на левој обали Љига, према левом одсеку, утврђује. Јутрос у 6 часова била је јача непријатељска пешадиска ватра на наше делове на Дудовици; покушај непријатељског прелаза Љига на томе месту спречен је.
Комбинована дивизија: у 5 часова непријатељ је отварао слабу артилериску ватру, а било је нешто и пушкарања. На простору између Брестова и Липовице непријатељ је покушавао прелаз преко Љига, те је дејствовао пешад. и артилериском ватром. О борби 21. новембра код Дудовице допуњује: Непријатељских лешева на десној обали Љига било је најмање 300 са 3 официра. Нађено је 150 исправних пушака и много искварених и без затварача. Заробљено је 45 непријатељских војника, заплењен је већи број шињела и ранаца и 6.000 метака. Губитци: 22 погинуло, 96 рањено.
Тимочка дивизија II. позива јавља, да су 14. и 15. пук на маршу и да до мрака не могу стићи даље од Кика (лева обала Оњега, десна обала Песковитог потока). Пукови су имали велике губитке. 15. пук имао је јуче погинулих, рањених, заробљених и несталих: 1.600 војника и подофицира, међу којима је и 17 официра: сва четири команданта батаљона избачени су из строја. Држање пукова у борби било је добро. И овом приликом нека је напоменуто, да ова дивизија јако пати од недостатка старешинског кадра, и да је неопходно потребно, да се она што пре њиме попуни и освежи“.
ОБр. 2907
„Из извештаја команданта Тимочке дивизије II. позива види се, да је бројно стање дивизије јако смањено и њена бојна готовост јако ослабљена. Неопходно је потребно да се што пре попуни официрима, од којих 4 команданта батаљона и 4 командира чете најмање. И да се и 13. пук врати у састав своје дивизије. Ово је потребно и стога, што су и Дринска II. позива и Комбинована такође слабог бројног састава. Сем тога потребно је и то, да се за 15. пук пошаље 2 – 4 митраљеза“.
ОБр. 2924
(у 24 часа)
„Дринска дивизија II. позива: пушкарање; непријатељ. артилер. ватра пре подне на десни одсек, по подне на леви. Непријатељ се утврђивао на обали Љига и Латковићској коси. Наша је артилерија дејствовала, нарочито на непријатељску код Пепељевца, коју смо успели око 14 часова да ућуткамо. Код Боговађе се у сумрак појавила нова група; сутра ћемо је обасути. Један непријатељски батаљон прешао је Љиг према левом крилу Моравске дивизије I. позива (према Жупањцу). Рањено 7 војника и 2 товарна коња.
Комбинована дивизија. Само обострано артилериско дејство. Погинуло 2, рањено 19“.
Од команданта I. армије
ОБр. 3009
(у 16.50 часова)
„По податцима је до сад: Према фронту: Округло поље – Гукоши – Грађеник (к. 700) цела 42. хонведска дивизија са пуковима 25., 26., 27. и 28. и 3. босан. херцеговачки пук из 11. брдске бригаде 15. корпуса. За остале делове ове бригаде држи се да су вероватно и они према фронту ове армије. Према фронту: Грађеник – Сувобор – Маљен – цела 40 хонведска дивизија са пуковима: 29., 30., 6. и 19.; 12. брдска бригада из 15., а изгледа и 8. брдска бригада из 15. и 4. брдска бригада из 16. корпуса. За сад се не зна, где су остале трупе из 15. и 16. корпуса, али је вероватно да су према фронту ове армије“.
ОБр. 3016
(у 24 часа)
„Стање на фронту у току 23. новембра овакво је: Пре подне са неколико чета непријатељ је покушао наступање према крајњем десном крилу Дринске дивизије I. позива (на десну обалу Качера), снажном артилериском ватром бачен је у нереду уназад, са великим губитцима. Око подне мања непријатељска одељења покушавају прелаз Љига на ушћу Драгобиљске реке, но одбили смо их. Због густе магле један непријатељски батаљон успео је да избије на Црни врх, али је нападом сузбивен у Палежничку реку. На фронту Сувобор – Игриште вршено је у току данашњице прикупљање трупа Дунавске дивизије I. позива и Дунавске II. позива за намеравани напад, који због густе магле није могао бити извршен данас целог дана. Од јутрос је непријатељ отпочео напад на положај Маљенског одреда. Под заклоном магле непријатељ је успео, да се приближи и обухвати лево крило; неки делови одреда потиснути су, али су ровови на кључу положаја остали у нашим рукама. Пред подне је одред јако притешњен са Игришта. Преко Риора упућен је Маљену 1 батаљон 18. пука; са Мујиног гроба упућен је затим преко Риора – Маљену и 1 батаљон 8. пука II. позива. Око 16 часова стање је одреда врло тешко. Послати батаљони заустављени су на коти 684. Због одвећ густе магле није се могла одржати ни веза са колоном Ужичке војске код Дивчибара. По извештају овога часа (21) непријатељ је заузео положај Маљена, али наш одред још држи највишу тачку на њему. 10. пук II. позива избио је делом на Забелац. За сутра је наређен батаљонима 8. пука II. позива и 18. пука I. позива напад на к. 684. Пуковник Мишић креће се у 4 часа са 9. пуком II. позива у напад на непријатеља на Маљену преко Зрништа и Риора. Он прима команду над свима трупама на Маљену. Целог дана, особито пред мрак непријатељ је тукао јаком артилериском ватром положаје више Гукоша на десној обали Љига, нарочито одсек Спасојевина – Боблије. Непријатељске артилериске групе (од по 2 – 4 оруђа) су на положају Медник – Миловац – Цветановац. 6. пук I. позива и 1. батаљон 17. пука још нису дошли на положаје додељене Дринској I. позива. Од артилерије Дринске I. позива данас је пребачено на леву обалу Качера 10 топова, 6 топова ће се пребацити ноћас, а 1 батерија сутра 24. новембра у вече“.
ОБр. 3017
(у 24 часа)
„У допуну извештаја ОБр. 3009: Према фронту ове армије: 12. брдска бригада је на Меднику; западно од ње су: 11., 9., 7. и 10. брдска бригада. Изгледа да је ту и 8. брдска бригада. На фронт Риор – Маљен напада 2. брдска бригада. По једном заробљенику изгледа, да је овде и цела 3. брдска бригада. Један од заробљеника на фронту Дринске дивизије I. позива изјавио је, да се непријатељ спрема за напад, који ће извршити у току ове ноћи 23./24. новембра или сутра 24. новембра“.
Од команданта Ужичке војске
ОБр. 1651
(у 10.25 часова)
„Ноћ је прошла без значајних догађаја. У току јучерањег дана извиђањем коњице сазнало се, да се непријатељ, чија се јачина због велике магле није могла сазнати, и даље налази око Маковишта и Таорског гробља. Његове извиднице допиру до села Полошнице“.
ОБр. 1653
(у 13 часова)
„У току јучерањег дана 18. бригада од Вишеграда нападала је на први наш батаљон 5. пука на Црном врху к. 1108 јужно од Сухе горе и са 2 батаљона наступали су од Добруна ка Даниловићу. Батаљон 5. пука повукао се на Врановину. По ухваћеној диспозицији у току данашњег дана све непријатељске трупе на тој страни имају да наступају ка фронту Бечић – В. Варда – В. Станица – Бјело брдо до пред Прибој, те да се сазна састав и јачина наших трупа. Наређено је команданту 5. пука, да се на линији: Бјело брдо – Варда – Врановина са појачањем од Црногораца држи одбранбено до повољнијег момента, заштићавајући правац ка Прибоју. По једном вођеном телефонском разговору поред 18. је и 17. бригада, можда према црногорским трупама, али се за њен састав не зна“.
ОБр. 1654
(у 18 часова)
„По податцима до сада: борба се од јутрос води на целом фронту, на левој обали горњег тока реке Рогачице на одсеку Варда – Јакаљ – Бабина глава – Возник. На Варду непријатељ напада са севера и запада, јачом снагом до три батаљона и сада продужава напад између Јакаљске реке и Возника. Борба још траје. Непријатељ је јак 6 батаљона. Два батаљона Шумадиске дивиз. II. позива, која су требала ићи у правцу Дивчибара, задржани су на положајима код с. Глоговца, те да непријатеља задржавају у наступању. Према овоме на фронту ове војске, која је сада знатно ослабљена, налазе се у наступању три непријатељске бригаде. Мишљења сам, да лево крило I. армије прелазом у напад са мојим одредом, који је у томе правцу упућен преко Давчибара – ка Стражари, олакшају ситуацију на фронту према Косјерићу. Због даљине и немогућности веза молим, да се овоме одреду издају наређења од команданта I. армије“.
ОБр. 1655
(у 19.40 часова)
„Распоред трупа данас иде: од Главице к. 934 источно од Биоске – па преко Буље – Кадињаче – В. Приседо – Црни врх – Варда. Тај простор бране 12 батаљона, од којих су 4 батаљона III. позива, један II. позива и 4 кадровска, са истуреним деловима код Шаргана – Милошевца и на правцу Бајина Башта – Кадињача. Дужина фронта овог одсека је близу 30 километара. Косјерићски одред наслања се на Црни врх и преко Цикоте и Дејоваче до Кика. Ових 9 км. дужине држе 4 батаљона III. позива са предњим деловима на М. Маљену и према Степановим водама. Одред од 5 батаљона упућених преко Дивчибара није дошао у везу са левим крилом I. армије. Резерва овог одреда од 2 батаљона задржата је код Глоговца због напада непријатеља од Радановца. Према овоме, на фронту од 46 км. развијена је главна снага ове војске са 18 батаљона без одреда на Дивчибари. По данашњој ситуацији непријатељ се је овако изјаснио: Према Ужичком фронту до 2 бригаде, са тежњом обухвата десног крила код Варде. Према Ражани и Косјерићском фронту јачине 1 бригаде на фронту: Парамон – Радановци – Стојићи са тежњом, да одвоји одред код Косјерића од одреда код Дивчибара. Из овога се јасно види незгодан положај трупа ове војске и због тога, ако се не би олакшало нападом од стране I. армије, у питању је мој останак на овом фронту, па још више повлачење за одбрану Овчарско – Кабларске клисуре“.
Од начелника Инжињерског одељења Врховне команде ИБр. 1217
„Тимочки и III. одељење Великог мостовног трена је у Варварину – мост преко Мораве. I. и II. одељење Великог мостовног трена је у Ћуприји – мост преко Мораве. Дунавски биће код села Војске – мост преко Мораве. Моравски и Шумадиски стављени су на расположење команданту II. армије. Дрински је стално код III. армије“.
Од команданта Тимочке дивиз. области
ОБр. 2101
(у 22.20 часова)
„Вечерас је приспело у Праховско пристаниште: 6 руских лађа са 9 шлепова са оделом, муницијом и 2 топа“.
Од команданта Одбране Београда
ОБр. 619
(у 20 часова)
„Цео дан непријатељска хаубица од Јакова тукла је наше Остружничке положаје. Непријатељ се групише од с. Сурчина ка Јакову и Бољевцу. Цело пре подне непријатељска артилерија са Бежаниске косе тукла је Чукарицу, обе аде и Савски мост; острво Хују, с. Вишњицу и Градину тукли су пешадиском ватром. Од села Борче артилерија је тукла Дорћол. И пре и после подне летео је један непријатељски аероплан од Ковина преко Мостина, Ерина брда, Винче ка Панчеву и Земуну. Тукли смо га пешадиском ватром без успеха“.
Наређења Врховне команде
Наређење ОБр. 6935
(у 12 часова)
Команданту II. армије – Даросава
„Према ситуацији на војишту и стању наших трупа уопште, поглавито према стању трупа код I. армије, једини је излаз из ове тешке ситуације: општи прелаз у офанзиву и то што пре, иначе може бити све доцкан. Стратегиски маневар за ову ситуацију предвиђен директивом ОБр. 6887 изгледа, да је од пресудног значаја и једино он може бити спасоносан, иначе дефанзива ће нам донети неуспех. Предузмите све потребне мере да се прелаз у офанзиву што пре отпочне. Наређено је, да вам се дотури довољна количина артилериске муниције за пољске топове, али муниције за хаубице и дугачка оруђа 12 см. за сада нема. Мостовни трен је довучен до Аранђеловца. Обреновачки одред би било најбоље, у интересу јединства у дејству на том офанзивном крилу војске, да буде под вашом командом, пошто је његова акција везана за акцију ваше армије. Али ако ви остајете при томе, да вам је апсолутно немогућно да њиме рукујете, онда ће њиме руковати Врховна команда. О резултату известите“.
Наређење ОБр. 6987
Команданту Обреновачког одреда – Јасењак
„Наређење ОБр. 6887 не важи“.