У вече овог дана пао је опет снег. Наизменично, без знатног прекида, киша и снег падали су све до 27. новембра, претварајући долину Колубаре у муљ и шљам. Ове атмосверске непогоде, поред страховитог утицаја на иначе рђаве комуникације, ангажовале су у нечувеној размери снагу трупа и проређивале њихове редове разним болештинама.
Операције аустриске војске
Операције V. армије
Дејство Комбинованог корпуса
104. ландштурмска бригада продужила је борбу уз садејство монитора у циљу форсирања Колубаре код Обреновца, али је пожртвовање војника ове бригаде и у току 24. новембра било узалудно. Овај неуспех код Обреновца дошао је врло добро Србима, који су успели да добију потребно време за долазак појачања од Београда. Ова српска појачања од Београда задала су доцније много јада, успешно наступајућој 29. дивизији Комбинованог корпуса. 29. пешадиска дивизија, појачана са 71. бригадом 36. дивизије, успела је у току 24. новембра, да заузме целу косу код с. Конатице и да се на њој утврди. 7. дивизија, по заузећу положаја код с. Црљенци добила је задатак, да наступа косом између р. Турије и Пештана, и да нападне и заузме јако утврђени вис Волујак, како би се њена акција могла осетити и имати утицаја на борбе 8. корпуса код Лазаревца. Дивизија је напредовала врло споро, па је чак имала да сузбије и неколико српских против напада.
Дејство 8. корпуса
У току 24. новембра трупе овог корпуса водиле су тешку борбу код Лазаревца. Олакшање, које се очекивало дејством 13. и 15. корпуса VI. армије у обухвату левог крила српских трупа на положајима код Лазаревца, још се није могло да осети. Због овога исцрпљене трупе овог корпуса нису могле у току овог дана продрети толико далеко, да би се могао предузети одлучан напад.
Операције VI. армије
Дејство 13. корпуса
У току 24. новембра корпус је безуспешно нападао на фронт Жупањац – Дудовица, на доњем току Љига.
Дејство 15. корпуса
У току 24. новембра корпус је нападао на фронт: Моравци – Кадина лука на горњем току Љига. 40. хонведска дивизија уз садејство са 42. хонведском дивизијом 13. корпуса, приковала је српске трупе на положајима према с. Моравци. 48. дивизија, са 11. брдском бригадом, приковала је српске трупе на положајима Главица (322) а са главнином (10. и 12. брдска бригада) водила је огорчену борбу у циљу форсирања р. Љига код Кадине луке и напада на вис Букве (552). Тек ноћу 24./25. новембра пребачене трупе ове дивизије успеле су, да се мало јаче утврде на западним падинама Букве. Да би се олакшало 48. дивизији заузеће виса Букве наређено је, да 7. брдска бригада 1. дивизије, која је имала доћи у корпусну резеву, наступа преко Славковице, у циљу обухвата овога виса са јужне стране. Али, како је ова бригада била према Грађенику (700), који се показао јако поседнут српским трупама, то се заплела у борбу на фронту 16. корпуса, те је остала у току 24. новембра без утицаја на борбу 48. дивизије 15. корпуса, у њеном нападу на Букве. 1. дивизија, пошто је била ангажована на фронту 16. корпуса, није могла доћи ни овог дана у резерву свог 15. корпуса, како јој је наређено. Њена 7. брдска бригада нападала је на Грађеник (700); а 3 батаљона 9. брдске бригаде били су у резерви Комбиноване дивизије 16. корпуса, а два батаљона ове бригаде појачала су 14. брдску бригаду ове дивизије према Маљену.
Дејство 16. корпуса
Комбинована дивизија смењивала је трупе 1. дивизије, која је добила наређење да иде у резерву свога 15. корпуса. У овом циљу 2. брдска бригада Комбиноване дивизије предузела је борбу према Сувобору (вис Шиљак), док се 6. брдска бригада ове дивизије трудила, да изврши обухват Сувобора са северне стране, али је морала, ради одступања свога левог бока, да упути извесне делове ка Грађенику (700) који је био у српским рукама. Исто тако, 109. ландштурмска бригада, која је предузела обухват Сувобора са јужне стране, била је приморана да издвоји ка Риору јаку побочницу на гребену, који се протеже од Сувобора ка Маљену. 14. брдска бригада Комбиноване дивизије са половином 9. брдске бригаде 1. дивизије и 15. брдском бригадом 50. дивизије, под командом пуковника Видена, заузела је 24. новембра у 15 часова вис Маљен, који је бранио 1 српски пук са артилеријом. Овом приликом заробљено је 10 српских официра и 300 војника и заплењена 3 митраљеза. 50. дивизија кретала се од Брежђа врло споро тако, да је тек у току овога дана њена десна колона (15. брд. бригада) успела да појача на Маљену 14. брдску бригаду Комбиноване дивизије, што је донело заузеће Маљена, како је горе речено. Батаљон 15. брдске бригаде, који је се у току овог дана кретао као побочница бригаде преко виса Краљев сто (1110), изненада је напао једно српско одељење и заробио 80 војника. Лева колона ове дивизије (3. и 16. брдска бригада) стигла је на бојиште на фронт према Сувобору, тако да је 3. брдска бригада ушла у борбу на фронту Комбиноване дивизије северно од пута Планинице – Сувобор, а 16. брдска бригада појачала је 109. ландштурмску бригаду, која је предузела обилазак Сувобора са јужне стране. Ова колона напредовала је само корак по корак због веома тешког терена завејаног дубоким снегом, па ипак је успела у току овог дана, да са 16. брдском бригадом заузме српска утврђења на Игришту, јужно од Планинице. 18. дивизија, напредујући неуморно по дубоком снегу и под борбом, стигла је у току 24. новембра са десном колоном (13. брдска бригада) до с. Ражана, док је лева колона (1. и 5. брдска бригада) водила борбу у пределу Црног врха у вези са борбом трупа 16. корпуса на Маљену.
4. брдска бригада (самостална) успела је у току 24. новембра да заузме Варду. По заузећу овог виса, упућен је батаљон 34. пешад. пука са 1 батаљоном 69. пешад. пука у источном правцу ка с. Сјеча река, у циљу садејства десној колони 18. дивизије, која се бори код Косјерића, али су ова два батаљона тамо стигли тек пошто су трупе 18. дивизије ушле у Косјерић. Главнина 4. брдске бригаде предузела је наступање дуж пута Рогачица – Ужице, пошто је од Рогачице ка Бајиној Башти била већ упућена 9. ландштурмска етапна бригада.
Операције српске војске
Операције II. армије
Ноћу 23./24. новембра непријатељ је отварао повремено пешадиску и артилериску ватру на наше истакнуте делове. Са 2 батаљона вршио је напад на десно крило средњег одсека Моравске дивизије I. позива на Врачем брду, али је одбивен. Десно крило левог одсека ове дивизије успело је, да испадом пребаци један непријатељски батаљон на леву обалу Љига. У 23.40 часова добивено је наређење Врховне команде Обр. 7038 ове садржине: „Начелник штаба наредио је: Да се приступ рођака и осталих лица до трупа онемогући; да се са територије, коју држи непријатељ, не пропуштају бегунци, породице, ни под каквим изговором; да се обрати најстрожија пажња на оне заробљене наше војнике, које непријатељ буде после кратког времена враћао; да се саслушањем и строгим испитом констатује, да ли такви војници нису враћани са каквим агитаторским смером“. Командант II. армије доставио је ово наређење дивизијама.
Дејство Моравске дивизије I. позива
У 15 часова са ОБр. 2008 командант Моравске дивизије I. позива извештава команданта II. армије: „Према наређењу команданта армије ОБр. 3964 тешки су калибри неопходно потребни, али је комуникација таква, да је кретање те артилерије немогуће. За сада потребно је ојачати муницијом овај вод хаубице. До вече ћу предузети напад на западни плато Врачег брда, и ако га узмем, онда комуникација преко Лазаревца ноћу биће сигурна, те ћу моћи те калибре и превући. Молим, да тешка оруђа Тимочке дивизије I. позива дејствују на противничке батерије код Лајковца и јужно од села Горњег Јабучја. Детаљно, где су те батерије нарочито тежег калибра, доставићу команданту Тимочке дивизије I. позива“. У 18.40 од команданта армије под ОБр. 3983 примљено је наређење: „Муниција за хаубички вод послата је. Наређено је команданту Тимочке дивизије I. позива, да са тешком артилеријом туче противничке батерије. Споразумите се са њим“.
Дејство Тимочке дивизије I. позива
Ноћу 23./24. новембра непријатељ је отварао ватру пешадиску и артилериску с времена на време. Око 3 часа стигао је 13. пук I. позива и поставио се на месту, где је била дивизиска резерва. Од 8.45 часова непријатељ је почео дејствовати артилериском ватром са Јабучке косе и од Дабиног брода, тражећи наше батерије, а кадкад тукући и ровове првог борбеног реда. Исто тако непријатељ је отварао и пушчану и митраљеску ватру из својих предњих ровова на наше предстражарске и предње делове. Наша тешка и пољска артилерија одговарала је на непријатељску ватру само онда, кад је ова наносила губитке нашим трупама, или кад је примећено, односно јављено из Моравске дивизије I. позива, да јако обасипа ватром њене трупе. На тај начин, ватра је продужена целог дана. Напад није предузиман ни с једне стране. Запажено је, да се непријатељ све више утврђује на фронту ове дивизије, маскирајући то дејством своје ватре.
У 9.05 часова примљено је наређење команданта II. армије ОБр. 3960: „Пошаљите ми одмах извештај о извршењу наређења ОБр. 3911 од 22. ов. месеца и да ли су извршене припреме, да се може акција предузети по наређењу ОБр. 3942 данас у подне; ако то није могућно, онда кад ће се довршити са припремом“. На ово је одмах послат одговор команданту II. армије; „Досашњим рекогносцирањем Колубаре и упоредних водених бразда добивено је врло мало података, јер непријатељ држи обострану обалу јачим деловима (два пука, иза којих – по исказу заробљеника – имају још два), а земљиште је непрегледно и скоро целог дана под маглом, која још траје. Јучерашњим насилним рекогносцирањем успело је се само, да се предњи непријатељски делови потисну и извиди земљиште на томе простору, а није се могло нигде продрети до обале Колубаре, те да се нађу места за прелаз и подизање моста. Онај појас земљишта, који су били заузели извиђачки делови и који износи унапред за 100 – 600 метара, представља скроз подводно, јако глибовито (гдегде до колена) и већим делом пошумљено земљиште. На сувљим деловима непријатељ се јако утврдио. Ово се односи све на одсек Колубаре спрам фронта ове дивизије, а даље узводно ка Белом броду није се могло ништа предузети због непријатељских делова спрам Моравске дивизије I. позива. По исказу мештана и заробљеника, прелаз без моста пешадијом могућан је само код Дабиног брода, па и то под питањем у садашње доба. Колико је тешко кретање испред фронта ове дивизије, служи као доказ велики број заробљених непријатељских војника од стране јединица ове команде, јер све што се удаљи од пута пада у глиб. Да би се могло предузети извршење наређења командантовог ОБр. 3911 још данас у подне, нису учињене припреме за то. Прво што се није могло извршити детаљно рекогносцирање Колубаре и упоредних отока, ни прибрати довољно података. Даље мостовни трен још није добивен ни приведен ближе. Најпосле нема се довољно артилериске муниције за прелаз у напад и насилни прелаз преко реке. Кад ће се довршити припреме за ову операцију, не може се тачно одредити. Прикупљање података о речном одсеку Колубаре и упоредних отока врши се и похитаће се што више може. Кад ће се добити мостовни материјал и муниција, не зависи од ове команде. Од јутрос непријатељ обасипа са две артилериске групе фронт ове дивизије. Обе су на овој страни Колубаре код Шопића“.
У 14 часова примећено је са десног одсека (командант 2. дивизиона са своје осматрачнице), да се једна непријатељска колона од колских и воловских кола (око 100 кола) креће од Скобаља на Г. Јабучје. Око 16 часова ова је се колона опет вратила. У 19 часова од команданта II. армије примљено је наређење ОБр. 3983: „Командант Моравске дивизије I. позива моли, да тешка оруђа те дивизије дејствују против непријатељских батерија код Лајковца и јужно од Г. Јабучја. Ступите у споразум са командантом Моравске дивизије I. позива, који ће вам детаљно обележити места тих батерија, против којих дејствујете, кад буде било потребно“. По овоме је командант Тимочке дивизије I. позива у 7.30 часова позвао команданта Моравске дивизије I. позива на телефон и молио га да му обележи, где су његове трупе на Врачем брду и код с. Петке, те да својом артилеријом анфиладно туче непријатељске делове код Петке, Белог брода и чак до Чука, јер је то потпуно могућно са положаја ове дивизије. Командант Моравске дивизије I. позива обећао је дати обавештење по овоме, но ово није учињено и ако је целог дана очекивано. О овоме је поднет извештај команданту II. армије са ОБр. 1495 и умољен је, да нареди команданту Моравске дивизије I. позива, да му се даду горња обавештења. Послата је депеша команданту Моравске дивизије I. позива под ОБр. 3983: „Молим да ми се детаљно обележе места непријатељ. батерија, против којих треба да дејствује тешка артилерија ове дивизије“. Овога дана примљено је наређење команданта армије ОБр. 3880 којим доставља наређење Врховне команде ОБр. 6852, а односи се на спречавање преношења узнемиравајућих гласова по трупама. Губитци: погинуло 7, рањено 39, нестало 2.
Дејство Шумадиске дивизије I. позива
У току ноћи 23./24. новембра сем слабијег пушкарања између непријатеља и наших предњих предстражарских делова није било ничег значајнијег. У 8.40 часова командант Коњичке дивизије са ОБр. 1117 извештава: „Командант 1. батаљона 19. кадров. пука са коте 147, Брекиње јавља, да је нападнут јутрос у 7.30 часова надмоћнијом непријатељском снагом у јачини 2. батаљона и снажном артилериском ватром, да се није могао одржати на положају због великих губитака и да се повлачи на косу Степојевац – Цариновац, северно од Степојевца, где сам послао 2. коњички пук да га на положају прихвати. Молим наредите вашој артилерији, да туче к. 147. Остале тачке на Степојевачком положају у нашим су рукама. Предње се доставља команданту с тим, да ће артилерија са овог одсека потпомагати одбрану Степојевачких положаја“. Командант Шумадиске дивизије I. позива примивши горњи извештај, и известивши о томе команданта II. армије, наредио је артилерији десног одсека да туче к. 147 ако може да је добаци, као и предтерен левог одсека Коњичке дивизије, а тражио је, да и друга два батаљона 11. пука упути Коњичкој дивизији а с обзиром на важност Конатичких положаја ради напада у десни бок непријатеља,. пошто се помоћ са десног одсека ове дивизије не може упутити, јер је пред тим одсеком непријатељ у јачини 2 пука (68. и 12. пук). У случају одобрења овог, у моменту напада 11. пука I. позива у бок непријатеља, наредио бих напад и трупама десног одсека ове дивизије на непријатеља испред њих. О овом предлогу извештен је и командант Коњичке дивизије с тим, да ако се предлог одобри, да и она два батаљона, који се сада налазе код Коњичке дивизије уђу у састав свога пука, како би командовање било обједињено, а снабдевање олакшано.
У 14.10 часова командант II. армије телефоном најхитније наређује команданту Шумадиске дивизије I. позива ово: Изволеће командант упутити одмах 2 батаљона 11. пука команданту Коњичке дивизије у Степојевац ради напада у бок непријатељски. Командант није требао ни да тражи одобрење за ово, кад је по наређењу ОБр. 3669 у овом случају требао да помогне Коњичку дивизију нападом са 1 пешадиским пуком у бок непријатељски“. Исто ово достављено је и писмено у 20 часова са ОБр. 3970. У 14.30 часова командант дивизије издао је ово телефонско наређење команданту 11. пука: „Крените се одмах са два батаљона у помоћ Коњичкој дивизији најкраћим правцем у Степојевац; привуците у састав и она два батаљона, који су до сада били код Коњичке дивизије, зашта се обратите команданту Коњичке дивизије. О овоме је у исто време извештен и командант Коњичке дивизије“.
На основи наређења команданта II. армије ОБр. 3960, које је у целини изнето код Тимочке дивизије I. позива, командант Шумадиске дивизије I. позива под ОБр. 2439 послао је извештај у 17 часова у овоме: „По добивеним извештајима команданта средњег и левог одсека и коњичке официрске патроле са р. Пештана, Брзак и река Лукавица готово су непролазне без мостова, јер је дубина воде велика 1 ½ – 2 метра, ширина 4 – 6 метара а обале су стрме, блатњаве и дно глибовито. Цео терен око тих река подводан је и глибовит. Сем тога, непријатељ држи просторију између Лукавице и Колубаре, који је спречио патролама да приђу Колубари ради извиђања. Рејон испред десног одсека као и рејон испред десног крила Тимочке дивизије I. позива од Дабиног брода до рачвања Лукавице и Колубаре није могао да се извиди, због присуства непријатељевог, који је на десној обали Колубаре. Како са прелазом у тесној вези стоје и путови који од истих даље одводе, то на просторији додељеној овој дивизији за рекогносцирање и по казивању мештана, једино је место погодно за подизање моста на правцу који води од с. Вреоци за с. Скобаљ, где су и раније били мостови а који правац на левој обали Лукавице а на месту где је био мост, држи непријатељ са један до два вода пешадије, који бране прилаз и прелаз преко реке, где се утврдио. Према овоме за прелаз ове дивизије остаје једино један прелаз од с. Вреоци за с. Скобаљ до кога је пут, с обзиром на садашње време, тако глибовит и искварен, да се по путу могу кретати само коњи, али возови никако, а ван пута ни коњи. Пешадија пак, могла би се кретати до десне обале Лукавице у колони по један и то стазама, које су патроле и наши предстражни делови начинили. Према овоме у циљу припреме прелаза наредио сам, да једна чета пионира што пре поправи пут који од с. Вреоца води за Брзак, а да припреми потребну грађу за мостове на Пештану, Брзаку и Лукавици, а артилерији са положаја наредио сам, да непријатеља и његове фортификациске радове на томе правцу а између Лукавице и Колубаре туче ватром и натера их на повлачење, да бих тако непријатеља одагнао и олакшао подизање мостова кад се буде то наредило. С обзиром на подводни терен Лукавице и Колубаре на рејону ове дивизије од Пештана до Турије, преко кога само пешадија са великим тешкоћама и на извесним местима једва може да се креће, а артилерија не може никако, с обзиром на једну тачку прелаза преко река и с обзиром на све теже потпомагање напада пешадије и прелаза преко река од стране артилерије са положаја на којима се сада налази, – налазим: да би напад ове дивизије и прелаз преко Лукавице и Колубаре био веома тежак и скопчан са великим жртвама, а исти био лакши, ако би се Коњичка дивизија ојачала у пешадији и артилерији из ове дивизије, па пошто она претходно пређе преко Колубаре и Лукавице, да својим дејством претходно натера непријатеља испред фронта ове дивизије на повлачење. По извештају референта дивизиске инжињерије ова припрема на оправци пута и спреми грађе за подизање мостова трајала би 4 -5 дана, ако непријатељ не би ове радове ометао својом ватром. На Пештану, Брзаку и Лукавици подигли би се ногарачки мостови, преко Колубаре понтонски мост – поводом чега добро би било, да мостовни трен ове дивизије приђе ближе – у Барошевац, да бих могао брже искористити потребан материјал, који се у трену налази. Свеза ОБр. 3911 и 3960 те команде“.
Дејство Коњичке дивизије
Ноћ 23./24. новембра на фронту ове дивизије, сем обичног пушкарања између предњих делова, прошла је на миру. Трупе Коњичке дивизије задржале су се на синоћњим положајима.
Продужење боја код Конатице. – Јачина трупа Коњичке дивизије пред почетак боја овога дана била је иста као и прошлог дана. Распоред трупа у почетку данашњег боја био је у главном исти као и прошлог дана, само што је први борбени ред појачан и то: на десном одсеку трупама одсечне резерве, изузев 2 ескадрона; на левом одсеку са три чете 11. пука из опште резерве, а у одсечној резерви остала су два ескадрона 2. пука. У општој резерви остао је један батаљон 12. пука III. позива и чета комита код с. Врбовне и 3 ескадрона 4. пука у с. Лесковцу.
Борба на левом одсеку. Ток борбе на левом одсеку по извештају тога команданта ОБр. 1113 писан у 8.15 часова текао је овако: „Непријатељ је у току ноћи 23./24. новембра нападао четири пута на гвоздени мост на реци Бељаници, но увек је био одбивен. У току ноћи непријатељ је пласирао два топа код Бељевине и туче уздужно и бочно фронт и ровове целог положаја левог одсека. У зору 1. батаљон 19. кадров. пука на к. 147 тучен је снажном артилериском ватром, а и непријатељска пешадија креће се у напад широким фронтом тако, да је батаљон приморан на одступање. Командант одсека нема више никаквих трупа у резерви да може ојачати овај батаљон и одржати га на положајима“. У ово време оперативни део штаба Коњичке дивизије кретао се из Лесковца, где је преноћио, преко Борка на положај код с. Врбовне. За време његовог кретања примљен је други извештај од команданта левог одсека под ОБр. 1118 писан у 8.58 часова ове садржине: „Командант 1. батаљона 19. кадров. пука на к. 147 одступио је на положај Степојевац – Цариновац. Послао сам 2 ескадрона 2. коњичког пука, да прихвате батаљон 19. кадровског пука и да се задржи и поседне косу преко које води друм Степојевац – Цариновац, да би се непријатељски напад на к. 147 локализовао“. У 9.30 часова командант 5. пука III. позива под ОБр. 206 јавља: „Делови 19. кадров. пука и чета 11. пука I. позива који су се налазили на коси на десној обали Врбовице потока, повлаче се у нереду ка коси где се налази 2. коњичка батерија. Тако исто и батаљон 19. кадров. пука мајора Пеливановића, повукао се са коте 147 ка коси Степојевачкој. Непријатељски војници избијају на косу на десној обали потока Врбовице. Развио сам 1 чету батаљона 12. пука III. позива северно од села Степојевца, да прихвати делове. Чиним све, да војнике који одступају задржим“. Оба ова извештаја примљена су око 9.50 часова, кад је штаб дивизије био на источној коси потока Опорне. Из ових извештаја командант је закључио, да непријатељ и данас покушава, да оствари своју намеру тј. да пробије центар Коњичке дивизије, докопа се друма и с. Степојевца и тиме онемогући даљу одбрану положаја.
Ваљало је предузети мере да се непријатељу намера спречи, па је командант Коњичке дивизије учинио ово: одмах упутио начелника штаба на лице места, да лично осмотри ситуацију и са пешадиским трупама опште резерве предузме сходне мере; команданту 4. коњичког пука, који је био у општој резерви у с. Лесковцу, послата је под ОБр. 2031 ова заповест: „Да пук прикупи и буде у приправности за покрет, за који ће добити наређење“; команданту II. армије и Шумадиске дивизије послао је извештај под ОБр. 2031 ове садржине: Поред горе изнетог у овом извештају речено је: „Држање Степојевца у нашим рукама има огромну важност и по Шумадиску дивизију, зато молим команданта, да команданта левог одсека помогне својим трупама, јер исти је утрошио све своје резерве, а потписати у општој резерви има свега још 3 ескадрона у селу Лесковцу“.
Поводом овог тражења командант II. армије са ОБр. 3177 у 15 часова јавља овоме команданту, да је наређено Шумадиској дивизији I. позива, да упути Коњичкој дивизији друга два батаљона 11. пука I. позива у с. Степојевац, с тим, да се батаљони упуте тамо, одакле се најбоље и најбрже могу употребити за напад на противника“. На основи овога командант Коњичке дивизије под ОБр. 2038 издао је ову заповест команданту левог одсека: „Према наређењу команданта II. армије, командант Шумадиске дивиз. I. позива упутио је данас око 15.30 часова 2 батаљона 11. пешад. пука преко с. Јунковца у Степојевац. Командант 11. пука, са ова два батаљона и оним, који је већ под вашом командом, ставља вам се на расположење. Овај пук (3 батаљона) употребићете првенствено за протеривање непријатеља са коте 147 најцелисходнијим начином, а и с обзиром на ситуацију вашег одсека и трупа десног одсека ове дивизије. У сваком случају положај вашег одсека са овим појачањима морате одржати по сваку цену. Ова два батаљона 11. пука са својим командантом стигла су у село Степојевац 24. новембра у 22 часа. У ово време примљен је извештај од команданта II. армије под ОБр. 3974 у коме јавља, да је наређено команданту Београдске Одбране, да се као ојачање Коњичкој дивизији упути 7. пук I. позива са једном брзометном батеријом преко Мељака с тим да му се према ситуацији одреди задатак. Овај пук стигао је 25. новембра око 15 часова. Начелник штаба, дошав на лице места код команданта левог одсека, зауставио је даље одступање 19. кадров. пука, употребив за то и пешадиске трупе батаљона 12. пука III. поз. из опште резерве, као и четнички одред. Даље наступање непријатеља било је заустављено и критична ситуација прошла је. Непријатељ је заузео само к. 147 пошто по извештају команданта левог одсека ОБр. 1124 ненепријатељ је са 2 ½ батаљона напао на исту тачку ојачани батаљон 19. кадров. пука и приморао га на одступање на леву обалу Врбовице потока и ту се почео утврђивати, а трупе левог одсека држале су Степојевац – Степојевачку косу и леву обалу потока Врбовице, везујући се даље косом к. 225 са трупама десног одсека, које су држале к. 225. Сва ова борба завршена је око 11 часова. О овој ситуацији код левог одсека извештен је командант II. армије под ОБр. 2034.
Борба на десном одсеку. Командант десног одсека на основи наређења команданта дивизије ОБр. 2023 ступио је у споразум са командантом Обреновачког одреда, који је имао наређење да изврши напад у бок непријатељу, пред десним одсеком Коњичке дивизије, да тај напад изврши командант десног одсека поменуте дивизије са својим трупама, пошто му командант Обреновачког одреда упути као појачање за тај циљ још два батаљона 10. кадровског пука и једну брзометну батерију. На основи овога споразума командант десног одсека Коњичке дивизије, 24. новембра у 2 часа под ОБр. 703 издао је заповест за напад, али до њеног извршења није дошло, јер је у саму зору овога дана непријатељ предухитрио команданта десног одсека и сам га напао. Ниже изложени извештаји команданта десног одсека веле о томе овако:
а) Извештај под ОБр. 710 у 9.30 часова гласи: „Од јутрос од 6.30 часова води се борба на целом фронту десног одсека; непријатељ јаче врши притисак на крајње лево крило, због чега сам са десног пододсека упутио на ово крило 1 вод митраљеза као појачање. Два батаљона 10. кадров. пука стигли су, – наређени испад још није извршен – одложен је за најкраће време због задоцнења батерије из Обреновачког одреда због тешког пута, а и за то, што је на овај одсек упућен као појачање 1 батаљон 19. кадров. пука, па је остављено процени, да ли да овај испад извршим са ова два батаљона 10. кадровског пука, или да сачекам долазак батаљона 14. кадров. пука. Намера ми је за сада, да непријатеља задржим на целом фронту, па по доласку батаљона 14. кадровског пука, да извршим намеравани испад. Извештаје о стању на пододсецима немам од команданата пододсека. Начелник штаба II. армије телефоном ми наглашава, да добијам за појачање одсека 1 пук пешадије од трупа Одбране Београда. Неопходно је потребно, да појачање што пре добијем. Артилериска муниција треба што пре да се дотури. Кола за пренос рањеника потребна су неопходно и што пре“.
б) Извештај ОБр. 712 у 12.30 часова: „У вези послатог извештаја ОБр. 710, стање је на фронту непромењено. Борба на целом фронту траје. У 11.30 часова дошао је батаљон 14. пешад. кадров. пука из Обреновачког одреда, послат за појачање овог одсека, коме је дат одмор до 12.30 часова. Овога момента ппуковник Недић командант 10. кадров. пука узео је и овај батаљон под своју команду. Напад се припрема, потпомогнут артилериском ватром, у леви бок непријатеља правцем к. 225 на Брекињама и к. 147“.
в) Извештај ОБр. 716 од 18.30 часова: „Стање је на целом фронту непромењено. Линију коју смо јуче држали, утврдили смо. По доласку батаљона 14. кадров. пука из Обреновачког одреда његово примицање и формирање у нападну колону, због испресецаног местимице непроходног и шумовитог терена, а поглавито још и због тога, што је позадина положаја јако изложена непријатељској ватри, трајало је врло дуго, те би се сам напад по мраку и без довољно везе морао изводити. У вези извештаја ОБр. службено у 13.50 часова мишљења сам, да се напад на непријатеља и његово протеривање са положаја изврши по доласку 7. пешад. пука са батеријом, како би резултати што позитивнији били. Молим за даља наређења“. У својој релацији командант Коњичке дивизије на овом месту примећује ово: „Да је командант одсека нерешљив, колебљив, да нема самопоуздања ни у себе ни у своје трупе, нашао је за целисходно, да од њега и не захтева за данас оно, што није могао дати па се задовољио и тиме, што је командант одсека своје положаје одржао. Стога је командант Коњичке дивизије под ОБр. 2051 у 21.30 часова издао ову заповест команданту десног одсека: „У вези вашег извештаја ОБр. 716 од вечерас наређујем, да напад не предузимате до доласка помоћи из Београда. Положаје садање имате одржати безусловно“.
Трупе Коњичке дивизије задржале су ове положаје: утока реке Марице у Пештан кота 130 (Разбигуз) – Мартин брег – па на линију одбранбеног положаја к. 225 – коса између Врбовице и безименог потока, прелазећи на леву обалу Врбовице код слова „ц“ – Степојевачку косу, до моста на реци Турији. Састав и јачина трупа Коњичке дивизије овог дана била је: 4 коњичка пука (око 1.500 карабина за борбу пешке), 11. пук I. позива, 19. кадров. пук, 10. кадров. пук, 1 батаљон 14. кадров. пука, 5. пук III. позива (2 батаљона), 1 батаљон 2. пука III. позива, 1 батаљон 12. пука III. позива, 1 батаљон 6. пука III. позива, четнички одред, 2 коњичке и 2 пољске батерије. Но од ових трупа у данашњем боју нису учествовала 2 батаљона 11. пука I. позива и батаљон 14. кадров. пука. Јачина непријатеља била је 14 батаљона, од којих 8 према десном одсеку, а 6 према левом; две батерије пласиране једна на коти 147, а друга на Бељевини. Једна батерија тукла је трупе десног одсека са оне стране р. Колубаре. Сем тога 3 – 4 ескадрона. Непријатељ је држао ову линију положаја: западну ивицу с. Конатице – Бељевине – коту 147 – Брекиње – леву обалу р. Бељанице и био је у непосредном додиру са нашим трупама. Овога дана утрошено је муниције код коњичких јединица: 191 шрапнел, 43 разорна зрна и 23.800 карабинских и митраљеских метака. За утрошак муниције код пешадиских јединица нисам добио податке. Губитци овога дана били су знатни, но код непријатеља су већи. Губитци ипак, код свију трупа Коњичке дивизије у току ова два дана приближно су изнели: коњичких официра: 5 рањено и 1 нестао. За пешадиске официре немам података. Подофицира, каплара и редова – коњаника погинуло 250; 750 рањено и око 120 нестало.
Тако је завршен и овај други дан боја Коњичке дивизије са придатим јој трупама на Конатичким положајима, у којима су именоване трупе на дугом фронту од 12 км. успеле да потпуно укоче напад 14 – 16 батаљона непријатељских са 3 – 4 ескадрона и 3 батерије 29. непријатељске дивизије и зауставе офанзиву преко Колубаре готово целог 17. комбинованог корпуса. Поред горе изложених тешкоћа о управљању овим јединицама командант је осећао неизмерне тешкоће у командовању због недостатака техничких веза како са својим одсецима тако и са армијом, што је на оволиком положају и знатно удаљен од армиског штаба, а све је ово утицало душевно на спокојство целог штаба. Још од почетка ова дивизија оскудевала је у телефонском каблу, кога је у току операција допуњавала пљеном од непријатеља. Цео Конатички положај имао је везе од штаба са левим одсеком а преко овога са Шумадиском дивизијом и преко ње са армијом. Сва остала веза одржавала је се искључиво преко ордонанаса. А овака веза по рђавом времену и рђавим путовима може се представити какве је тешкоће изазивала. Због свега овога извештаји армије слати су непотпуни, у невреме, што је изазвало њено оправдано негодовање, а ово је било ван моћи команданта Коњичке дивизије да ове незгоде отклони. Командант је тражио кабла од армије, слао делегата и у Врховну команду, и одговор је свуда био „кабла нема“. Па и поред свију ових тешкоћа дивизија је у току ова два дана боја као и претходних 9 дана, учинила све што је у могућности било, да свој задатак часно испуни, што је вероватно и дало повода команданту II. армије, да пред наређено добровољно повлачење Коњичке дивизије са Конатичких положаја упути овој акт под ОБр. 4030, у коме између осталог вели: „Дужност ми налаже, да Коњичкој дивизији изразим признање на услугама, које је учинила Отаџбини и ја то чиним са највећом радошћу и неизмерно сам срећан због тога“.