Почетак боја на Сувобору и Љигу, пад Маљена. Догађаји претходних дана јасно су предочавалн намеру непријатеља. Групишући све јаче снаге пред фронтом ове армије, непријатељ се очигледно припремао за одсудан бој. Делимичним борбама у појединим правцима тежио је: да сазна снагу и распоред наших трупа и отпорну моћ на појединим тачкама, да се дочепа угодних ослоних тачака и што ближе подиђе главном положају; да под заштитом својих предњих делова и према добивеним податцима и својој намери групише снагу тамо, где је намеравао пренети тежиште свеколиког свог рада. Стална његова тежња и на даље била је, да сломије отпор наших трупа на Маљену и да се дочепа ове тачке, која му је пружала тако велике користи за његове даље радове, било у правцу Сувоборске групе и левог крила и бока ове армије, било у правцу десног крила и бока Ужичке војске, ограничавајући се за прво време на осталом делу фронта само омањим борбама, које су му, поред свих раније побројаних намера, служиле да укочи сваки рад наших трупа на центру и десном крилу и одвуче нашу пажњу на лево крило, како би доцније лакше савладао и сломио наш центар.
Распоред I. армије 24. новембра из јутра
На десном крилу. Распоред Дринске дивизије I. позива и Моравске дивизије II. позива остао је исти као и до сада. Код Дринске дивизије I. позива 6. пешад. пук I. позива и 1 батаљон 17. пешад. пука I. позива, остали су још на десној обали Качерске реке. Артилерија Моравске дивизије II. позива, смењена је већим делом са Гукошких положаја артилеријом Дринске дивизије I. позива и упућена у Лалинце, одакле је имала изаћи на Палеж.
Сувоборска група. Трупе Дунавске дивизије I. позива: 2 батаљона 4. прекоброј. пешад. пука на одсеку од Којића реке до потока Врела, а 2 батаљона на источном делу Доброг поља. 2 батаљона 9. пешад. пука I. позива и Данглисова батерија од потока Врела до Сувоборске реке; главнина пука на западном делу Доброг поља. Коњички пук на коси северно од к. 746 између Проструге и Рајца. Артилерија са 1 батеријом на к. 746 а са 3 батерије на Прострузи. Трупе Дунавске дивизије II. позива: 8. пешад. пук I. позива; 1 батаљон 8. пешад. пука II. позива; допунски, комбиновани и 1 батаљон III. позива на Сувобору. Резерва Сувоборске групе: 2. пешад. пук II. позива са Рајца дошао је на к. 881 западно од Рајца, а 1 батаљон 3. пешад. пука II. позива заступио га је на Рајцу.
Маљенска група. Одред на Маљену: 12. пешад. пук II. позива и 2 батаљона 4. пука III. позива; 3 брдска и 2 пољска топа; ескадрон коњице, на кључу Маљена. Колона пуковника Петра Мишића: 9. пешад. пук II. позива, 1 батаљон 18. пука I. позива и 1 батаљон 8. пука II. позива, у покрету је правцем Игриште – кота 684 – Риор – Маљен. На Игришту 3 батаљона 18. пука I. позива, истакнути су за заштиту левог бока Сувоборске групе и за везу са трупама на правцу Маљена.
Стање на крилима I. армије код суседних трупа било је овако: на левом крилу веза између Маљенског и Косјерићског одреда код Дивчибара још није постигнута. Косјерићски одред, који је од 22. новембра у вече стигао на Дивчибаре, у току 23. новембра није пружио никакву помоћ Маљенском одреду, нити се осетило ма какво његово дејство, па се чак није знало, ни где је. Међутим, Косјерићски одред још 23. новембра налазио се на таквом правцу и готово у непосредној близини Маљена, да је дејством преко Краљевог стола ка Стражари у бок и позадину непријатељских трупа, које су нападале на Маљен, могао указати знатне помоћи Маљенском одреду. Да је то учињено, стање на крајњем левом крилу армије сасвим би се изменило у корист целе I. армије. У место тога Косјерићски одред дошао јо предњим деловима на Зебалац, продужио фронт Маљенских трупа, остао неактиван, па, разуме се, да није ништа могао допринети обрту стања ствари на Маљену. На десном крилу код трупа III. армије водиле су се непрекидно омање борбе на целом фронту. Према извештају команданта III. армије његове трупе имале су у току данашњег дана да заврше све припреме и да буду готове за евентуални напад, који се имао предузети, кад Врховна команда то нареди. Крајње лево крило III. армије имало је по пројекту напасти Пландиште (к. 248), а да би напад био осигуран са левог бока, командант III. армије молио је, да Дринска дивизија I. позива, ако ситуација ове армије дозвољава, нападне непријатеља у правцу Бабајића и Миловца. Захтев команданта III. армије био је умесан, само прилике нису дозвољавале, да му се у потпуности изађе на сусрет. Створено стање на левом крилу, нарочито код Маљенског одреда, пренело је постепено тежиште рада на лево крило, у коме се правцу морало извршити јаче груписање снаге, остављајући на крајњем десном крилу на Гукошким положајима јако ослабљену Дринску дивизију I. позива, која у тај мах није више бројала од 4.200 пушака и која је једва била у стању, да огарантује овај положај и да заштити комуникациску линију армије, одупирући се знатно јачој снази непријатеља, која се већ пред њеним фронтом била искупила. Прелаз у напад Дринске дивизије I. позива, и форсирање Љига под јаком ватром надмоћнијег непријатеља, не само да није дало изглед на успех него је за случај неуспеха доводио у питање и доцнију одбрану садањих њених положаја. Са ових разлога одговорено је команданту III. армије, да му се за сада ништа дефинитивно не може обећати у погледу активног садејства Дринске дивизије I. позива, све док се не рашчисти стање на левом крилу, али да ће се чинити све, што прилике дотичног момента буду дозвољавале, да се потпомогне офанзивно дејство III. армије.
Податци о непријатељу. Из исказа заробљених војника на одсеку Дринске дивизије I. позива сазнало се: да је распоред непријатељских трупа према десном крилу I. армије овакав: око с. Цветановца 42. дивизија; око Бабајића 40. дивизија; на Меднику 12. брдска бригада са 4. брдском бригадом, а западно од ње 11. брдска бригада. Рокирањем делова 40. дивизије са правца Сувобора на правац преко Гукоша на повољнији правац за употребу пољских трупа може се објаснити затишје на Сувоборском путу у току 22. и 23. новембра. Према овоме на правцу за Сувобор упућене су брдске трупе, које су раније биле највероватније у другој линији. Из исказа заробљеника на центру и десном крилу I. армије а на фронту: Грађеник – Црни врх – Игриште – Маљен, груписање непријатеља било је овако: Према фронту Црни врх – Цугуљ 6. брдска бригада; према фронту Игриште – Маљен 9., 14. и 2. брдска бригада и 17. ландштурмски пук. Помињала се даље и 10. брдска бригада, али се није тачно знало њено место, да ли је источно или западно од Медника. Најзад, могло се још веровати, да се негде у другој линији налазе 3., 7. и 8. брдска бригада. На тај начин пред фронтом I. армије, поред 40. и 42. хонведске дивизије, које су биле делом према III., а делом према десном крилу I. армије, појавиле су се сада и све брдске трупе 15. и 16. корпуса (осим 1., 4., 5. и 13. брдске бригаде), што значи готово половина укупне непријатељске снаге. Стање непријатељских трупа, према исказима заробљеника, није било најповољније. Његове су трупе трпеле оскудицу у храни; довоз потреба по раскаљаним и проваљеним путовима наилазио је на несавладљиве тешкоће. Пољска и тешка артилерија није била у стању да прати трупе, и знатно је иза њих изостала. Непрекидне борбе, лоше време и маршови, знатно су смањили ефективну моћ борбених јединица тако, да јачина бораца по многим четама није износила више од 100 – 150 људи.
Ток боја. Ноћ 23./24. новембра, сем слабог пушкарања код предстражних делова, нарочито на десном крилу код Дринске дивизије I. позива, прошла је без борбе. Артилерија Дринске дивизије гађала је Бабајић, где се чула нека ларма. У даљем току дана 24. новембра непријатељ је продужио напад, ограничавајући се према десном крилу ове армије само на насилно рекогносцирање. Јаку активност показао је у центру у правцу Грађеника и у правцу левог крила ка Добром пољу, концентришући и на даље најјаче нападе на наше крајње лево крило у правцу Маљенског одреда.
Борба на Љигу. Око 2 часа слабија непријатељска одељења покушавала су да пређу Љиг код с. Моравци на сеоском путу, али су убрзо бачена натраг. Пред зору непријатељ је успео да се пребаци на десну обалу Љига према Боблијама (лева обала Драгобиљске реке); да потисне предстражне делове 8. кадров. пука ка к. 260 и избије према левом крилу трупа Дринске дивизије I. позива на десној обали Драгобиљске реке. Избијање непријатељских делова на косу Боблије, било је дочекано артилериском ватром са Гукошких положаја и непријатељски делови натерани су да се повуку долином Љига. Према осталим одсецима на фронту ове армије непријатељ је такође отпочео наступање. Његови јачи делови наступали су са Медника у долину Љига. Једна његова колона од 2 – 3 чете спустила се са Виса (707) ка Кадиној луци, а у шуми села Цветановца почели су се прикупљати неки непријатељски делови. Артилериском ватром са Гукошких положаја обе ове непријатељске колоне задржане су, а колона са Виса чак је натерана и на повлачење. Око 14 часова непријатељ се почео спуштати стрељачким стројевима ка Љигу према фронту: Доње брдо – Спасојевина и допро је до 800 метара испред дрвеног моста. Око 15 часова непријатељ се понова почео прикупљати на Вис (707), али је и овај покрет задржан артилериском ватром са Гукошких положаја, нарочито ватром градске батерије са Мајдана (к. 707). Покушај непријатељских делова, који су успели да се пребаце на десну обалу Љига према 8. кадровском пуку и да се крену напред, укочени су били ватром са Боблија и Гукошких положаја. Непријатељска артилерија целога дана тукла је положај Дринске дивизије I. позива, нарочито Доње брдо, Осоје и Спасојевину. Пред вече примећена је још једна нова непријатељска батерија на Меднику. У току дана продужена је постепено смена артилерије Моравске дивизије II. позива и у сумрак послата је и последња батерија у састав њене дивизије. У сумрак отпочела је и смена 6. пешад. пука I. позива на десној обали Качера.
Борба на Добром пољу и Грађенику. Распоред трупа Дунавске дивизије I. позива остао је исти. Батаљон 4. прекоброј. пука упућен још 23. новембра у 20 часова за појачање батаљона на Грађенику, због тешког терена и магле, стигао је на Грађеник тек изјутра 24. новембра. Веза са батаљонима на Грађенику још се није могла да ухвати. Непријатељ пред фронтом Дунавске дивизије I. позива држао је линију: Цугуљ – Црни врх – с. Ба и северне падине Грађеника. Око 7.30 часова непријатељски слабији делови примећени су у покрету североисточно од Црног врха, но дочекани ватром Данглисове батерије са Доброг поља брзо су ишчезли. На правцу источно од Црног врха јаругом потока Врела, према десном крилу 9. пешад. пука I. позива, примећена су такође кретања извесних непријатељских делова, а у правцу Грађеника чуло се непрекидно слабије пушкарање. Непријатељ у први мах ништа није озбиљније предузимао. Тек доцније отпочео је напад, обухватајући Грађеник с левог крила правцем уз Башку реку, а пред подне његова артилерија са Виса почела је тући Башку долину, западну падину Грађеника и косу између Башке реке и потока Врела. Према левом крилу Дунавске дивизије I. позива (9. пешад. пук I. поз.) непријатељ до подне није нападао, држећи се у рововима на Цугуљу и Црном врху. У подне стигао је батаљон 3. пешад. пука II. позива на Рајац и заузео положај од друма западно од коте 746 до Рајца закључно. По подне непријатељ је продужио напад у правцу Грађеника, а тако исто предузео је напад и од Црног врха на западни део Доброг поља у правцу десног крила 9. пешад. пука I. позива. Његова батерија, постављена између Цугуља и Конџурског брда, тукла је Сраслу букву и Добро поље. Око 15.30 часова непријатељ је избио на десно крило 9. пешад. пука I. позива у изворном делу потока Врела и натерао овај пук да се повуче на Шиљкову косу, али контранападом непријатељ је отеран са овог положаја. Борба се почела развијати; положаји су прелазили час у наше час у непријатељске руке, док најзад непријатељ није сасвим потиснут ка Црном врху у времену, кад је и напад на Грађеник био такође дефинитивно одбивен. По исказу заробљеника и бегунаца, преко Црног врха дејствовала је 6. брдска бригада из 16. корпуса, а на Грађенику 2 батаљона (1 из 6. а 1 из 12. брдске бригаде); 12. брдска бригада налазила се северно на правцу Медник – Боблије а делом и на правцу Рудо – Игриште, држећи Цугуљ, ради затварања правца Срасла буква – Конџурско брдо.
Догађаји на левом крилу I. армије. Ноћ 23./24. новембра на фронту Дунавске дивизије II. позива и Маљенског одреда прошла је без борбе. Слабије пушкарање, које је трајало целе ноћи на Игришту и на Маљену, почело се зором постепено појачавати. Већ од самог јутра 24. новембра непријатељ је продужио напад на Игриште и ка Маљену. Командант Дунавске дивизије II. позива, сматрајући по првим утисцима ове борбе, да ће овог дана доћи до јачег напада на Игриште, тражио је у 8.30 часова од армије, да 2. пешад. пук II. позива доведе са к. 881 на Велики Сувобор, где би био на средокраћи пута: Рајац – Сувобор – Игриште и послужио као резерва за активно дејство. По овом захтеву команданта није имало шта да се одобрава. Ранијом заповешћу командант Дунавске дивизије II. позива био је одређен као командант целе Сувоборске групе у чији је састав поред његове дивизије и Маљенског одреда улазила Дунавска дивизија I. позива и 2. пешад. пук II. позива, па је као такав био слободан у употреби трупа, а одговоран за последице. Само за овај мах других трупа није било, да би му се могле ставити на расположење, па је у том смислу и објашњено команданту. На основи овог, командант Дунавске дивизије II. позива кренуо је 2. пешад. пук II. позива ка Великом Сувобору, а Дунавска дивизија I. позива са 1 батаљоном 3. пешад. пука II. позива остављена је, да одсудно брани положај: Рајац – Добро поље, држећи и бранећи упорно положаје: Грађеник – Црни врх – Срасла буква. На Великом Сувобору остао је 8. пешад. пук I. позива, а општу резерву за обе групе образовали су на Великом Сувобору: 2. пешад. пук II. позива, 1 батаљон 8. пешад. пука II. позива и трупе III. позива.
Борба на Маљену. Пад Маљенског положаја. Да би извукао Маљенски одред из тешког положаја, у који је био доведен непријатељским нападом са свих страна, а одвојен од осталих трупа, план команданта Дунавске дивизије II. позива за данашњи рад на крајњем левом крилу сводио се на то, да удруженим дејством колоне пуковника Мишића, у чији су састав имала ући и раније упућена 2 батаљона 18. пеш. пука II. позива на правцу Игриште – Риор у леви бок, и Косјерићског одреда у правцу Стражаре у десни бок непријатељских трупа које су нападале Маљен, потисне ове непријатељске делове, прокрчи пут ка Маљену и понова успостави прекинуту везу с Маљенским одредом. Наређење Косјерићском одреду послато је преко Маљенског одреда још у току ноћи 23./24. новембра. Командант Маљенског одреда, извештен о присуству Косјерићског одреда из Ужичке војске на Краљевом столу, послао му је преко ноћи 23./24. новембра захтев, да га потпомогне својим нападом у десни бок непријатељски. У јутру стигла је патрола 10. пешад. пука II. позива са Зебалца и тиме веза Маљенског одреда са Косјерићским одредом постигнута. Ово су били једини податци, које је командант Дунавске дивизије II. позива имао о Маљенском одреду око 9 часова. После тога времена свака веза са Маљенским одредом била је потпуно прекинута. Међутим на Маљену борба, која је већ зором отпочела, продужавала се непрестано. Маљенски одред, дајући силног отпора, обухваћен надмоћнијом снагом непријатељском с деснога крила, а без икакве помоћи суседних трупа и без везе са њима, држао се на својим положајима све до 13 часова, кад је разбивен и са великим губитцима напустио Маљен и у нереду одбачен на југ. Косјерићски одред, који се налазио само на неколико километара од Маљена, целог дана остао је потпуно неактиван. У место енергичног дејства у бок непријатељских трупа, Косјерићски одред латио се одбране, продужујући лево крило трупа ове армије на положају Зебалац.
Колона пуковника Мишића, која је требала 24. новембра још у 4 часа да се крене преко Игришта и Риора на Маљен, целога дана успела је само да заузме к. 680, коју је бранио 1 батаљон непријатељских трупа. Пут Игриште – Риор – Маљен остао је пресечен, веза са Маљеном прекинута. Неактивност колоне пуковника Мишића и сувишна обазривост његова, ма да на том правцу није било више од 1 батаљона непријатељских трупа, остали су без икаквог утицаја на побољшање ситуације код Маљенског одреда и њиховог одржања на Маљену. Само 3 км. удаљене од Маљена, трупе пуковника Мишића остале су неми посматралац и сведок крваве одбране и пораза наших трупа на Маљену. Са падом Маљена изгубљен је значајан ослонац левог крила I. армије. Маљенски одред, испунив потпуно свој задатак, а без икакве везе и помоћи од суседних трупа, морао је најзад подлећи навали силног непријатеља. У чистој одбрани истакнут испред левог бока армије, Маљенски одред штитио је бок и натерао непријатеља на далеки обилазак; натерао га да снаге своје рокира десно у планине, савлађујући огромне тешкоће земљишта и времена; кочио непријатељу наступање ка Сувобору и јачу акцију у правцу центра и десног крила армије, и најзад штитио правце, који воде у леви бок и позадину I. армије, а у десни бок и позадину Ужичке војске. Са падом Маљена изгубљен је такође јак ослонац наших офанзивних дејстава, било као истакнуто крило за дејство и продор непријатељског центра, било као моћан ослонац и заштита напада на правцу Сувобор – Баћинац. Колика је важност Маљена била у односу целокупног распореда наше снаге, најбоље би се увидело да је непријатељ, по заузећу Маљена, једним делом продужио енергично надирање пут Гојне горе, што би натерало Ужичку војску да неминовно одмах напусти досадашње положаје и похита Овчарско – Кабларској клисури, а I. армији не би допустио да се још четири дана задржи на Сувоборским положајима. Тешко пролазно земљиште, рђаво време, оскудица добрих путова, несавладљиве тешкоће исхране, многе жртве и губитци, које су и нас непрекидно притискале, неминовно су морали бити узрок, да се и непријатељ по паду Маљена задржи.
О паду Маљена и догађајима на крајњем левом крилу армије, није било познато ни команданту Дунавске дивизије II. позива ни команданту I. армије све до 25. новембра по подне, дакле 24 часа после изгубљеног Маљена. Командант Дунавске дивизије II. позива – полазећи са те основе да се Маљен још држи, а узимајући у обзир слаб непријатељски напад на Игриште, на ком правцу, по оцени команданта, непријатељ није више ангажовао од 2 – 3 батаљона, као најзад и непријатељску неактивност у правцу Сувоборског пута, – решио се да 25. новембра одсудно нападне непријатељске трупе према Маљену и тиме олакша покрет и напад колоне пуковника Мишића и даље њено надирање у правцу Риора и Маљена. План команданта Дунавске дивизије II. позива за сутрашњи рад сводио се на то, да удруженом снагом 18. пешад. пука I. позива и 2. пешад. пука II. позива нападне непријатеља пред фронтом Игришта. Колона пуковника Мишића у 7 часова да продужи напад ка Риору и Маљену. Дунавска дивизија I. позива да остане на својим положајима, затварајући правце од Цугуља – Црног врха и Грађеника, а Маљенски одред да одсудно брани Маљен, захтевајући, да Косјерићски одред на Зебалцу и Краљевом столу продужи напад у десни бок и позадину непријатељских трупа према Маљену. У општој резерви на Мујином гробу остао је 1 батаљон 8. пешадиског пука II. позива и батаљон рекрута.
Тако је завршен овај дан 24. новембра. Трупе су заноћиле у распореду, кога су и данас имале за време бораба. Одласком 2. пешад. пука II. позива на Сувобор, остао је цео фронт од Сувобора до Проструге поседнут само једним батаљоном 3. пешад. пука II. позива. На Рајцу није било никаквих већих резерава за јачу безбедност овога фронта и везу између десног и левог крила. Зато је у вече 24. новембра наређено, да се сутра 25. новембра и остатак 3. пеш. пука II. позива примакне са Проструге на Рајац, где ће остати као армиска резерва. Код суседних трупа стање је било овако: Напад, кога је командант III. армије припремио за данашњи дан није извршен. У осталом тренутак за напад већ је био прошао. Непријатељ и пред фронтом I. и пред фронтом III. армије био је искупио и развио знатне снаге, да је напад у вези са прелазом преко Љига давао мало изгледа на успех. Поред тога и падом Маљена, губитком тако једне важне тачке, моментана потреба захтевала је, да се најпре I. армија обезбеди са те стране, јер по извештају команданта Ужичке војске, који је примљен око 22 часа, непријатељске колоне примећене су преко Козомора, јужно од Црног врха, из чега је командант Ужичке војске закључио, да непријатељ тежи обиласку левог крила I. армије јужно од Маљена, па је захтевао, да се његов Косјерићски одред, са којим није имао никакве везе упути одмах преко Малог Маљена и Тометиног поља на Кошариште и заштити леви бок I. армије и десни бок Ужичке војске. Полазећи са те основе да се Маљен још држи, одговорено је команданту Ужичке војске на ову његову представку, да би дејство 10. пешад. пука II. позива, који се погрешно задржао на Зебалцу, било много корисније, дејствујући нападно у правцу Стражаре и Узуновца на десно крило непријатеља, који напада Маљен, него његово повлачење ка Кошаришту. Под претпоставком да се Маљен још држи, командант I. армије сматрао је, да би дејство Косјерићског одреда ка Стражари и Узуновцу укочило и дејство непријатељске колоне преко Козомора.
О непријатељу пак у току данашњег дана, добивени су по изказима заробљеника и бегунаца још и ови податци: да главна непријатељска снага наступа ка Крагујевцу, вероватно правцем Мионице преко Г. Милановца. Са положаја, код Ваљева један корпус враћен је натраг у Босну и отпутовао даље за Галицију. Једна дивизија од 2 бригаде наступа од Струганика ка Г. Милановцу.